Фрушка гора

Фрушка гора је острвска планина у Србији, у оквиру које се налази национални парк. Највећи део Фрушке горе се налази у северном делу Србије, у Срему, делу аутономне покрајине Војводине, док мали део залази у источну Хрватску, у Вуковарско-сријемску жупанију.

Фрушка гора се простире дужином од око 78 km и ширином од 12 до 15 km и захвата површину од 255 km². Део Фрушке горе је 1960. године проглашена националним парком[1] и тиме је постала први национални парк у Србији. Највиши врх је Црвени Чот (539 m).

Фрушка гора
Fruška gora, panorama 03
Географске карактеристике
Највиша тачкаЦрвени Чот
Ндм. висина539 m
Координате45°09′00″ СГШ; 19°43′00″ ИГД / 45.15° СГШ; 19.716667° ИГД Координате: 45°09′00″ СГШ; 19°43′00″ ИГД / 45.15° СГШ; 19.716667° ИГД
Географија
Фрушка гора на мапи Србије
Фрушка гора
Фрушка гора
Државе Србија
ПокрајинеВојводина
РегијеСрем
ОбластГорњи Срем
ГрупаОстрвске планине

Порекло назива

Назив Фрушка потиче од речи старог словенског етнонима Фруг, синонима за Франке што даје значење имену планине као „планина Франака“.

Природне одлике

Фрушка гора је острвска, стара громадна планина. Највиши врх је Црвени Чот (539 m), а остали значајни врхови су Стражилово (321 m), Иришки Венац (451 m) и Велики Градац (471 m).

Биљни и животињски свет

Долине и падине Фрушке горе су прекривене ливадама, пашњацима и житним пољима, на падинама су воћњаци и виногради са чувеним винским подрумима, а делови виши од 300 m су обрасли густом листопадном шумом. На Фрушкој гори је највећа концентрација липове шуме у Европи. Око 700 врста лековитог биља расте на овој планини. Неке од бројних животињских врста су: срна, јелен, муфлон, ласица, дивља свиња, куна, дивља мачка, шакал, зец, итд.

Култура

На Фрушкој гори најзначајнији споменик културе представља 16 манастира Српске православне цркве распоређених по целој планини. Подигнути су као задужбине српских владарских породица, након што је, у касном средњем веку под притиском Турака, тежиште српске духовне и културне баштине померено на север.

Фрушкогорски манастири су:

Два манастира која имају блиску историјску везу са фрушкогорским манастирима су:

Novo Hopovo monastery
Манастир Ново Хопово

Фрушка гора је била инспирација многим великанима поезије, од Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја, Милице Стојадиновић Српкиње; у манастирима су боравили Вук Стефановић Караџић, Доситеј Обрадовић, Филип Вишњић, Карађорђе и многи други.

На планини се налазе неколико утврђења, међу којим је Врдничка кула која је у рушевинама. Недалеко од Чортановаца се налази луксузна вила Станковић, коју је 1930. године подигао Раденко Станковић, а данас се налази у државном власништву.

Насеља

Већи градови којима је окружена Фрушка гора су Шид, Сремска Митровица, Рума и Инђија на јужном делу, док су северно од планине Сремски Карловци, Нови Сад, Беочин и Бачка Паланка као и Илок у Хрватској. Многи становници ових, али и других градова одморе и празнике проводе у бројним викенд-насељима на падинама ове планине.

Привреда

Jezero01
Језеро Лединци

Данас велики проблем представљају прометни регионални путеви који повезују Срем, Банат и Бачку. Њима саобраћа велики број возила, посебно камиона, који загађују и уништавају најлепше делове планине.

Некада је на Фрушкој гори била развијена и рударска производња угља у Врднику, али је рудник напуштен пре више деценија. На планини се налазе више површинских копова, што напуштених, што активних.

На Фрушкој гори изграђено је 14 вештачких језера углавном на јужној страни планине (сва осим Поповичког и језера код Тестере) у поточним долинама у циљу наводњавања, одбране од бујица, али и туризма и риболова. Језера од истока ка западу су:

Два језера су настала након попуњавања водом два напуштена површинска копа:

Туризам

На Фрушкој гори постоје више познатих туристичких одредишта. Летенка је познато излетиште и дечје одмаралиште, на Бранковцу се налази напуштено одмаралиште Поште. Тестера је дечје одмаралиште, а недалеко од ње на Андревљу се налази одмаралиште и конференцијски центар у државном власништву. Код ТВ торња на Иришком венцу се налази хотел Норцев, као и на Иришком венцу који је уједно и познато излетиште. На Стражилову, излетишту изнад Сремских Карловаца, се налази гроб Бранка Радичевића. У Врднику се налази бања „Термал“ са термалном водом и хотел са пет звездица „Премијер аква“ са комплетним велнес програмом и базенима са термалном водом као и Врдничка кула, која је саграђена на месту утврђења из римског доба.

Поред поменутих познатих одредишта, значајнија су следећа излетишта: Чортановачка шума, Партизански пут, Иришки венац, Главица, Поповица, Змајевац, Хајдучки брег, Цигански логор, Рохаљ базе, Липовача и др. На свим овим излетиштима створени су услови за једнодневни боравак у шуми, шумским пропланцима и на ливадама.

Галерија

Fruška Gora mountain, Serbia

Поглед на Фрушку гору са југа.

Fruška Gora satellite photo

Сателитски снимак Фрушке горе.

Jezero01

Лединачко језеро на Фрушкој гори.

Suboticki bulevar01

Поглед на Фрушку гору са Суботичког булевара (Булевара Европе) у Новом Саду.

Fruska gora - pogled na Srem

Поглед на Срем са Фрушке горе

Fruska gora - pogled na Backu

Поглед на Бачку са Фрушке горе

Види још

Референце

  1. ^ Фрушка гора национални парк

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

Бања у Старом Сланкамену

Бања у Старом Сланкамену је бања у Републици Србији и најстарија у покрајини Војводини. Налази се у општини Инђија, на обали Дунава и постоји могућност обиласка околине бродом. У близини је Фрушка Гора која је један од најстаријих националних паркова у земљи.

Вила Станковић

Вила Станковић се налази на Фрушкој гори код насеља Чортановци.

Гргуревачка пећина

Гргуревачка пећина се налази на Фрушкој гори, на Поповом чоту, на 444 м.н.в. изнад села Гргуревци. Она је једино спелеолошко налазиште у Војводини и представља својеврсни геолошки феномен.

Формирана је у кречљацима тријарске старости, настала је у раседу-вертикалном каналу дубоком 17,5m са хоризонталним пукотинама, од којих је најдужа око седам метара. Пећински вертикални канал је врло узан, са два мања проширења повезана каналом ширине 0,6m. Одликује се специфичним пећинским накитом бубрежастог односно гроздастог лучења. црвене, жућкасте и беличасте боје. Специфично бубрежасто лучење пећинског накита јединствена је појава у Србији. На овом локалитету су пронађени фосилини остаци ситних глодара и слепих мишева.

Змајевац (Фрушка гора)

Змајевац је излетиште на Фрушкој гори, налази се на раскршћу Партизанског пута и пута Врдник–Раковац.Недалеко од излетишта су и Иришки венац и Лединачко језеро до којих се може стићи шумским путем. Са Змајевца се пружа један од најлепших погледа на Срем, опремљено је многобројним дрвеним клупама и столовима, од којих су неки наткривени као прави летњиковци и потпуно усклађени с окружењем. Постоје и озидана ложишта која олакшавају припрему роштиља.

Манастир Петковица (Фрушка гора)

Манастир Петковица припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Налази се на југозападном делу Фрушке горе између села Дивоша и Шишатовца. Манастирска црква је посвећена св. Петки. Манастиру се прилази од стране Шишатовца.

Мајевица

Мајевица је једна од најпознатијих севернобалканских планина у Републици Српској, БиХ. Спада у ниже планине, флишно-рудне Динариде, са динарским правцем пружања (сз.-ји.) у дужини око 60 km. Највиши јој је део врх Столице (916 m надм. висине, са ТВ релејом (срушен 1995. у НАТО бомбардовању)). Остала узвишења су нижа од 900 m - Музељска коса 898 m, Међедник 843 m, Окресаница 815 m. Мајевица чини развође између сливова Саве, Дрине, и Спрече, одваја Семберију од Спречког поља. Планинско језгро је од старих магматских (рудоносних) стена, од серпентина и туфита, који избијају на површину, изнад терцијарног покривача плутонско-вулканске масе. Планина је знатним делом изграђена и од еоценског флиша, а заступљени су и горњокредни и олигоценски седименти, такође и неогене (миоценске и плиоценске) стене панонског мора. То море је покривало Мајевицу; планина је била једно од острва јужнопанонског архипелага (као и Фрушка гора, Цер, Влашић, шумадијске планине). Мајевица је хидрографски чвор; Њене воде отичу ка Сави (река Тиња, која лучно обилази Мајевицу, Брка, Гњица), Дрини (Сапна, Тавна, Модран-Јања) и Спречи (река Јала).

Мајевица је рудоносна. У њеном подножју има угља (назив места - Угљевик), камене соли (као у суседном Тузланском басену), кварца (за индустрију стакла). У међуратном периоду у подгорини планине вађена је и нафта. У планини избијају термо-минералне воде код Прибоја и Кисељака-Јасенице. Планина је препрека везама суседних микрорегија, али са добрим саобраћајницама. Јужним подножјем води пруга нормалног колосека Зворник - Тузла - Добој, а западним подножјем пруга Брчко-Бановићи. Поред пруге јужним подножјем Мајевице води асфалтни пут Тузла-Цапарде-Зворник, а преко планине путеви: Тузла - Прибој - Бијељина, Тузла - Лопаре - Брчко и др.

Национални парк Фрушка гора

Национални парк Фрушка гора се налази у Војводини, у Србији, недалеко од Новог Сада. Године 1960. је проглашен националним парком.Највиши врх је Црвени Чот (539 m), а најзначајнији туристички центар Иришки венац. Пружа се дуж десне обале Дунава, дуга 78, а широка 15 km. Стварање планине почело је у мезозоику, пре 90 милиона година; научници је називају „огледало геолошке прошлости“. На њој су пронађене 164 животињске фосилне врсте, старе око 123 милиона година. Флору Фрушке горе чини око 1500 биљних врста.Фрушка гора богата је шумама храста, граба, букве, липе и другог дрвећа, са заштићених преко 50 биљних врста.

На планини постоји и више археолошких налазишта (неолит, бакарно, бронзано и римско доба), као и стари фрушкогорски манастири (укупно 17), настали од краја 15. до 18. века, познати по специфичној архитектури, богатим ризницама, библиотекама и фрескама. Средиште управе Националног парка је у Сремској Каменици.

Национални паркови Србије

У Србији има пет националних паркова, као заштићена подручја од изузетног природног, али и културно-историјског значаја.

Национални паркови подразумевају један од највиших облика заштите животне средине. Заштита природе у Србији има дугу традицију. Први писани траг о томе се налази у Душановом законику (члан 123.) из 14. века, где се дефинише могућност и забрањује прекомерна сеча шума у тадашњем Српском царству. Својим укупним вредностима данас национални паркови надилазе границе Србије и укључени су у Европску федерацију националних паркова - EUROPARC.

Панонске острвске планине

Панонске острвске планине су планине смештене у средишњем делу Панонске низије, без повезаности са ободним планинским венцима (Карпатске, Динарске и Алпске планине).

Партизански пут

Партизански пут на Фрушкој гори је њена жила која се простире целом њеном дужином од источног, ка западном делу. Она је главна саобраћајница дужине око 45 km која својим већим делом пролази кроз шуму. Почиње у близини Банстола на источној, а завршава се на раскрсници Визић-Нештин на западној страни Фрушке горе.

Попов чот

Попов чот је и излетиште и видиковац на Фрушкој гори, налази покрај Партизанског пута, непосредно пре скретања за Гргуревце, а локација је означена дрвеном таблом са натписом.

На излетишту је у скорије време изграђена планинска етно-кућа с ограђеним двориштем и војвођанским чардаком који се налази близу куће. По дворишту су постављени столови и клупе за одмор и дечји кутак за игру. Иза ограђеног дворишта, у правцу запада, налазе се врх и зараван који носе назив Попов чот. Уколико се заобиђе врх, пратећи пут који доводи до њега, стиже се до некадашњег каменолома где се налази улаз у Гргуревачку пећину.

Поповица (Сремска Каменица)

Поповица је четврт Сремске Каменице. Налази се на граници урбаног дела Новог Сада и Националног парка Фрушка гора. Поповица је са Новим Садом и Сремском Каменицом повезана аутобуском линијом 74 ГСП Нови Сад. У Поповици је старт и циљ традициооналног Фрушкогорског маратона.

Овде се налази Излетиште Поповица.

Сеоска кућа у Љуби

Сеоска кућа у Љуби, насељеном месту на територији општине Шид, подигнута је половином 19. века, пошто је у катастарску мапу уцртана 1864. године. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Срем

Срем је географски регион у Панонској низији између реке Дунав, на северу и истоку и реке Саве до ушћа у Дунав, на југу. Западна граница није јасно дефинисана. Према једном мишљењу, Срем је на западу ограничен рекама Босутом и Вуком, док према другој варијанти западну границу Срема чини западна граница данашње Вуковарско-сремске жупаније.

Српска православна црква Светог Николе у Шуљму

Српска Православна црква Светог Николе је богослужбени православни храм у Шуљму код Сремске Митровице. Црква припада Епархији сремској Српске православне цркве. Црква је данас посвећена Светом Николи.

Црква је споменик културе од великог значаја.

Станко Пауновић Вељко

Станко Пауновић Вељко (Брестовац, код Неготина, 1907 — Фрушка гора, Срем, август 1942), учесник Народноослободилачке борбе, члан КПЈ, револуционар, политички затвореник, политички комесар Фрушкогорског партизанског одреда и народни херој Југославије.

Фрушкогорски манастири

На простору 50 km дужине и 10 km ширине на сремској планини Фрушка гора, смештено је шеснаест српских православних манастира, од којих је већина васпостављена као живећа. Ова јединствена културно-историјска целина утврђена је за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију 1990. године, а предложена је и за упис на листу светске баштине УНЕСКО-а.

Шире подручје Фрушке горе од давнина је било богато светилиштима, а током 16. и 17. века на овом простору је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током Другог светског рата. Неколико манастира је тешко оштећено и током НАТО бомбардовања 1999.

Црвени Чот

Црвени Чот је највиши врх Фрушке горе висине 539 метара надморске висине. Налази се у општини Сремска Митровица у Војводини. Најближе село врху је Бешеновачки Прњавор.

Црвени Чот се налази у средишњем делу планине, а у близине њега на пар километара налази се и Летенка, познато излетиште на овој планини са дечјим одмаралиштем.

Острвске
Родопске
Карпатско-
балканске
Динарске
Чуда градитељства
Чуда природе
Историјске горе Балкана
У смеру казаљке на сату
Други

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.