Фрушкаћ

Фрушкаћ је независно, добровољно, невладино и непрофитно удружење, основано 2015. године, са седиштем у Новом Саду. Удружење је настало као онлајн водич кроз Национални парк Фрушка гора, са циљем очувања његових културних, историјских и природних вредности.[1]

Logofruskac

Основни циљеви

  • Очување природног и културног наслеђа
  • Екологија и заштита животне средине[2][3]
  • Подизање свести грађана о Фрушкој гори
  • Промовисање еко и сеоског туризма и потенцијала Фрушке горе
  • Промовисање органске хране
  • Промовисање чистих и обновљивих извора енергије
  • Промовисање позитивног става и добрих идеја

Извори

  1. ^ „Удружење позива грађане да не остављају смеће на Фрушкој гори”. Политика. Приступљено 26. 2. 2018.
  2. ^ „Фрушкаћ у акцији Евооо лубеница”. РТВ. Приступљено 26. 2. 2018.
  3. ^ „NAŠA TEMA: Upoznajte "Fruškać", akumulator dobrih ideja”. Moj Novi Sad. Приступљено 26. 2. 2018.

Спољашње везе

Гргуревачка пећина

Гргуревачка пећина се налази на Фрушкој гори, на Поповом чоту, на 444 м.н.в. изнад села Гргуревци. Она је једино спелеолошко налазиште у Војводини и представља својеврсни геолошки феномен.

Формирана је у кречљацима тријарске старости, настала је у раседу-вертикалном каналу дубоком 17,5m са хоризонталним пукотинама, од којих је најдужа око седам метара. Пећински вертикални канал је врло узан, са два мања проширења повезана каналом ширине 0,6m. Одликује се специфичним пећинским накитом бубрежастог односно гроздастог лучења. црвене, жућкасте и беличасте боје. Специфично бубрежасто лучење пећинског накита јединствена је појава у Србији. На овом локалитету су пронађени фосилини остаци ситних глодара и слепих мишева.

Дунавски видиковац

Дунавски видиковац се налази на Фрушкој гори, изнад Поповице, дела Сремске Каменице.До видиковца се стиже лаганом шетњом вијугавим путићима из више праваца. Успут можете обићи Поповичко језеро или пак Перину пећину. Са овог видиковца протеже се поглед дуж обале Дунава на Нови Сад, Фрушку гору и Лединце.

Извор Јабука

Извор Јабука са налази непосредно уз излетиште Јабука, на Фрушкој гори.До извора се долази макадамском стазом са излетишта Јабука, око кога је изграђено монументално обележје, благо је укопано у земљу са степеништем које води до самог изворишта. Вода са овог извора, по околним мештанима, слови за најбољу у околини.

Извор Кумпула

Извор Кумпула се налази на Фрушкој гори, недалеко од Бајк Парка Буковац.До извора се долази одвајањем са пута до парка или из села Буковац, улицом Горња Барања, па даље до извора пешке.

Извор Света Петка

Извор Света Петка се налази на Фрушкој гори у оквиру поседа манастира Петковица, између Шишатовца и Дивоша.Простор око извора је поплочан, а сам извор украшен иконама Свете Петке, Светих Мироносица и Светог Јована Крститеља.

Извор Широки До

Извор Широки До се налази на Фрушкој гори, поред спомен-обележја Лепињица.Налази се на ливади, иза ограђеног простора на којем је забрањен приступ, на рубу шуме.

Излетиште Астали

Излетиште Астали или Столови је излетиште на Фрушкој гори, налази се покрај Партизанског пута, у близини репетитора на Иришком Венца.Постоји табла која означава ову локацију и упућује на одговорно понашање према природи. Ово место је и контролна тачка Фрушкогорског маратона КТ02. Путем кроз шуму или асфалтом може се стићи до партизанског спомен-обележја.

Манастир Јазак

Манастир Јазак припада Епархији сремској Српске православне цркве који се налази на Фрушкој гори. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Манастир Врањаш

Манастир Врањаш припада сремској епархији Српске православне цркве. У прелепом амбијенту у ували између села Гргуревци и Манђелос 2010. године постављени су темељи најмлађем фрушкогорском манастиру који је посвећен Светом Василију Острошком. Градња храма је трајала до 2014. године.

Манастир Врдник

Манастир Врдник, познат и као Мала Раваница, један је од најзначајнијих манастира на Фрушкој гори. Године 1811, на Видовдан, када је завршена манастирска црква, у њу су пренете мошти светог кнеза Лазара.

Манастир Мала Ремета

Манастир Мала Ремета или Реметица припада Епархији сремској Српске православне цркве који се налази на Фрушкој гори, поред истоименог села. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Манастир Ново Хопово

Манастир Ново Хопово припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Налази се на благој падини јужних обронака Фрушке горе, недалеко од Ирига. Удаљен је свега стотинак метара од магистралног пута Рума - Нови Сад, те је један од најприступачнијих фрушкогорских манастира. Манастир Ново Хопово, заједно са Крушедолом, по својој архитектури, просветној улози, историји богатој културним, верским и политичким догађајима, један је од најзначајнијих манастира у Србији, а посебно међу фрушкогорским манастирима.

Манастир Петковица (Фрушка гора)

Манастир Петковица припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Налази се на југозападном делу Фрушке горе између села Дивоша и Шишатовца. Манастирска црква је посвећена св. Петки. Манастиру се прилази од стране Шишатовца.

Манастир Привина Глава

Привина (Прибина) Глава је најзападније смештен манастир од свих 16 Фрушкогорских манастира. Манастир се налази у крајње западном делу Фрушке горе, на око пет километара североисточно од града Шид, а поред истоименог села Привина Глава, некадашњег прњавора. Манастирска црква је посвећена Сабору Светих Арханђела.Припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Манастир Старо Хопово

Манастир Старо Хопово је у сремској епархији Српске православне цркве.

Смештен у источном делу Фрушке горе на 2 km удаљености од манастира Ново Хопово. Манастирска црква је посвећена св. Пантелејмону. Према предању манастир је основао деспот Ђорђе Бранковић крајем 15. века, а први запис о манастиру је из 1545-46. Уместо старе дрвене цркве изграђена је 1752. данашња манастирска грађевина. У малој једнобродној цркви налазио се барокни иконостас велике вредности на коме је престоне иконе сликао Јанко Халкозовић. У Другом светском рату иконостас је оштећен и демонтиран, а манастирски конак разрушен. У току су припремни радови за обнову манастира, а у самом храму су урађени већ неки радови.У близини се налази Извор Старо Хопово.

Партизански пут

Партизански пут на Фрушкој гори је њена жила која се простире целом њеном дужином од источног, ка западном делу. Она је главна саобраћајница дужине око 45 km која својим већим делом пролази кроз шуму. Почиње у близини Банстола на источној, а завршава се на раскрсници Визић-Нештин на западној страни Фрушке горе.

Попов чот

Попов чот је и излетиште и видиковац на Фрушкој гори, налази покрај Партизанског пута, непосредно пре скретања за Гргуревце, а локација је означена дрвеном таблом са натписом.

На излетишту је у скорије време изграђена планинска етно-кућа с ограђеним двориштем и војвођанским чардаком који се налази близу куће. По дворишту су постављени столови и клупе за одмор и дечји кутак за игру. Иза ограђеног дворишта, у правцу запада, налазе се врх и зараван који носе назив Попов чот. Уколико се заобиђе врх, пратећи пут који доводи до њега, стиже се до некадашњег каменолома где се налази улаз у Гргуревачку пећину.

Фрушка гора

Фрушка гора је острвска планина у Србији, у оквиру које се налази национални парк. Највећи део Фрушке горе се налази у северном делу Србије, у Срему, делу аутономне покрајине Војводине, док мали део залази у источну Хрватску, у Вуковарско-сријемску жупанију.

Фрушка гора се простире дужином од око 78 km и ширином од 12 до 15 km и захвата површину од 255 km². Део Фрушке горе је 1960. године проглашена националним парком и тиме је постала први национални парк у Србији. Највиши врх је Црвени Чот (539 m).

Фрушкогорски манастири

На простору 50 km дужине и 10 km ширине на сремској планини Фрушка гора, смештено је шеснаест српских православних манастира, од којих је већина васпостављена као живећа. Ова јединствена културно-историјска целина утврђена је за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију 1990. године, а предложена је и за упис на листу светске баштине УНЕСКО-а.

Шире подручје Фрушке горе од давнина је било богато светилиштима, а током 16. и 17. века на овом простору је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током Другог светског рата. Неколико манастира је тешко оштећено и током НАТО бомбардовања 1999.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.