Фридрих I Барбароса

Фридрих Барбароса (нем. Friedrich I.; 112210. јун 1190) је био краљ Немачке (1152—1190) и цар Светог римског царства (1155—1190). Био је такође краљ Италије (1154—1186). Припадао је династији Хоенштауфен.[1][2] Познат је по учешћу у Трећем крсташком рату. Утопио се при преласку реке Салеф. Немачка инвазија на Совјетски Савез 1941. имала је назив Операција Барбароса. Његов надимак Барбароса значи црвена брада.

Постаје краљ

Током Другог крсташког рата прати свога стрица немачког краља Конрада III. Поход се показао као потпуни промашај, али Фридрих се истакао и задобио поверење краља. Када је Конрад III умирао у фебруару 1152, присутни су били само Фридрих и бискуп од Бамберга.

Обојица су тврдили да је Конрад III предао Барбароси краљевска обележја и да је тиме Фридрих Барбароса наследник краља, а не краљев шестогодишњи син.

Краљевски електори су поверовали у ту причу, тако да је Фридрих I Барбароса изабран за немачког краља и крунисан је у Ахену.

Успостава реда у Немачкој и околини

Барбароса је желео да поврати Свето римско царство на позицију коју је имало под Карлом Великим и Отоном I Великим. Сматрао је да је најпре нужно успоставити мир у Немачкој, да би касније могао да се окрене Италији.

Издао је генерални позив на мир, а сам је направио великодушне уступке великашима.

Умешао се у дански грађански рат између Свена III и Валдемара I Данског. Започео је и преговоре са Манојлом I Комнином.

Споразум са папом да би био цар Светог римског царства

Sinzig Barbarossa
Фридрик Барбароса

Да би био крунисан као цар Светог римског царства, нуди разне уступке папи у замену за подршку. Склопио је споразум са папом Евгенијем III у марту 1153. по коме се обавезује да брани папинство и да не склапа мир са Роџером II Сицилијанским или са другим непријатељима цркве, без изричитог папиног одобрења.

Предузео је 6 похода у Италију. Први пут је отишао да би био крунисан за цара Светог римског царства, а после тога је смирио Арнолада од Бреше.

Поново успоставља ред у Немачкој

Напустио је Италију у јесен 1155, да би поново успоставио ред у Немачкој. Током Барбаросиног одсуства поново је у Немачкој завладао неред, а посебно у Баварској. По повратку Фридрих Барбароса брзо успоставља ред. Војвода од Саксоније Хенрик Лав добија Баварску, а војвода од Баварске је компензован поставши војводе од Аустрије. Фредерик се оженио 1156. са Беатриче од Бургундије, ћерком наследницом краљевства Бургундије. Тиме Фридрих Барбароса постаје и владар Бургундије.

Папа Александар III екскомуницира Барбаросу

У други италијански поход креће јуна 1158. године. Прати га војвода од Саксоније и Баварске Хајнрих Лав са неустрашивим Саксонцима. Успостављају царску власт и царске службенике по градовима северне Италије. У Милану избија побуна, али га поново заузимају. Почиње и борба са новим папом Александром III, који екскомуницира Фридриха Барбаросу 1160. године. Као одговор на екскомуникацију Фридрих Барбароса даје подршку антипапи Виктору IV. То је стање борбе цркве и државе за примат.

Поново се враћа у Немачку при крају 1162, па спречава појачање сукоба Хајнриха Лава и бројних околних кнежева, који су се бојали повећања моћи Хајнриха Лава. Веома оштро је казнио грађане Мајнца због побуне против надбискупа Арнолда.

Трећи и четврти поход на Италију

Friedrich-barbarossa-und-soehne-welfenchronik 1-1000x1540
Фридрик Барбароса и његови синови

Следећи поход на Италију је био 1163. године. Планирао је да освоји Сицилију. Међутим против њега је оформљен јак савез, који је створен због великих пореза, који су им царски службеници разрезивали.

Поново креће у Италију 1166, да би осигурао и подржао свог штићеника антипапу Паскала. Хајнрих Лав је одбио да се придружи том походу, јер је намеравао да решава спорове са суседима, а и да се шири на словенске земље у југоисточној Немачкој. Нагло избијање куге угрозило је целу царску армију, тако да се Фридрих Барбароса вратио у Немачку, где је остао следећих 6 година.

Улази у пријатељске односе са Византијским царем Манојлом Комнином, а покушава успоставити боље односе са енглеским краљем Хенриком II и француским краљем Лујом VII.

Пораз од Ломбардског савеза

На пети поход у Италију кренуо је 1174. године. Формиран је пропапински Ломбардски савез против њега. Опет је Хенрик Лав одбио да се придружи походу, па је исход био катастрофалан. Фридрих Барбароса је претрпио тешки пораз у бици код Лењана 29. маја 1176. године. Ту је и рањен, а чак се мислило и да је мртав. Није имао другог избора него да преговора са Александром III и Ломбардским савезом.

Помирење Барбаросе и папе

Миром у Венецији 1177, папа Александар III и Фридрих Барбароса прекидају непријатељства. Фридрих Барбароса признаје папи суверенитет у папској држави. Папа признаје Фридриху Барбароси царску власт. Градови у Ломбардији и даље су се наставили борити, све до 1183, када Фридрих Барбароса ради уступак и признаје градовима право да бирају своју градску власт.

Кажњавање Хајнриха Лава

Фридрих није заборавио да је Хајнрих Лав одбио 1174, да му помогне у Италији. Хајнрих Лав је већ створио доста непријатеља међу суседним немачким кнежевима. Фридрих суди 1180. у одсуству Хајнриха Лава. Суд су чинили бискупи и немачки принчеви. Проглашава се да је царски закон јачи од традиционалног немачког закона, дакле закона поседовања.

Хајнриху Лаву одузимају све територије, а њега осуђују. Царска војска је онда напала Саксонију да би покорила рођаке Хајнриха Лава. Хајнрих Лав је побегао, па се предао новембра 1181. године. Отишао је у прогонство у Нормандију код свог таста, енглеског краља Хенрија II, где је био три године пре него што му је дозвољено да се врати у Немачку.

Фридрих I Барбароса
Barbarossa
Фридрик Барбароса
Датум рођења1122.
Место рођењаВајнгартен
Датум смрти10. јун 1190. (67/68 год.)
Место смртирека Салеф
ДинастијаХоенштауфен
ОтацФридрих II Швапски
МајкаЈудита од Баварске, војвоткиња Баварске
СупружникАделаида од Фохбурга, Беатриче I од Бургундије
ПотомствоФилип Швапски, Хенрик VI, цар Светог римског царства, Фридрих V Швапски, Фридрих VI Швапски, Конрад II Швапски, Отон I, гроф од Бургундије
краљ Немачке
Период11521190.
ПретходникКонрад III од Немачке
НаследникХајнрих VI, цар Светог римског царства
цар Светог римског царства
Период11551190.
ПретходникЛотар III
НаследникХајнрих VI
краљ Италије
Период11541186.
Војвода Швабије
Период1147–1152
ПретходникФридрих II Швапски
НаследникФридрих IV Швапски

Трећи крсташки рат

Након што се помирио са папом, Фридрих Барбароса креће у трећи крсташки рат 1189. године. Крсташки рат предводе Французи под Филипом Августом. У походу су и Енглези под вођством Ричарда Лављег Срца. Фридрих Барбароса организује велику војску, коју шаље копненим путем према Светој земљи, односно кроз Угарску и Србију.

Фридрих Барбароса се накратко зауставио 1189. у Рашкој у Нишу, где је његове људе срдачно дочекао српски владар Стефан Немања.

Растко Немањић (Свети Сава) се лично бринуо о Фридриху Барбароси. Према легенди Свети Сава је имао исцелитељске моћи, па је излечио Фридриха Барбаросу, да је овај могао наставити свој поход.

Крсташи су прошли кроз Константинопољ у јесен 1189, и у Анадолији су извојевали две победе. Приближавање огромне немачке војске забринуло је Саладина и друге муслиманске вође.

Смрт у Салефу

Фридрих Барбароса се удавио 10. јуна 1190. при преласку реке Салеф у Киликији. Тачне околности се не знају. Могуће је да се хтео освежити пливањем, па се удавио. Друга могућност је да га је коњ збацио па је шок од хладне воде изазвао срчани напад цара, који је имао 68 година.

Пораз немачких крсташа

Фридрихова смрт је поколебала његову војску, која је без вође дошла у хаотично стање. Створила се паника, били су без вође, а Турци су их нападали са свих страна. Већина Немаца је ту убијена. У Акру је стигао само мали део од 5.000 војника који су кренули.

Барбаросин син Фридрих VI од Швабије предводио је остатак немачке војске. Имао је намеру да покопа Барбаросино тело у Јерусалиму.

Међутим, није успео поступак конзервирања тела у сирћету, па су покопали месо у Антиохији, кости у катедрали у Тиру, а срце у Тарсусу.

Наставак трећег крсташког рата

Након Барбаросине смрти, крсташку војску су предводила два ривала Ричард Лавље Срце и Филип Август, који су одвојено морем путовали до Палестине. Ричард Лавље Срце је наставио на исток, где се борио са Саладином, али није успео у крајњем циљу, да освоји Јерусалим.

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Frederick, Count Palatine of Swabia
 
 
 
 
 
 
 
8. Frederick von Büren, Count Palatine of Swabia
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Adelheid vom Filsgau
 
 
 
 
 
 
 
4. Фридрих I Швапски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Hildegard von Egisheim
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Фридрих II Швапски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Хенрик III, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
10. Хајнрих IV, цар Светог римског царства
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Агнеса од Поатјеа
 
 
 
 
 
 
 
5. Агнеса од Немачке
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Отон I Савојски
 
 
 
 
 
 
 
11. Берта Савојска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Аделаида од Сузе
 
 
 
 
 
 
 
1. Фридрих I Барбароса
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Алберт Ацо II, маркгроф од Милана
 
 
 
 
 
 
 
12. Велф I, војвода Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Кунигунда од Алтдорфа
 
 
 
 
 
 
 
6. Хајнрих IX, војвода Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Балдуин IV Фландријски
 
 
 
 
 
 
 
13. Јудита Фландријска, грофица Нортумбрије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Eleanor of Normandy
 
 
 
 
 
 
 
3. Јудита од Баварске, војвоткиња Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Ордулф, војвода Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
14. Магнус, војвода Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Вулфхилда од Норвешке
 
 
 
 
 
 
 
7. Вулфхилда од Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Бела I
 
 
 
 
 
 
 
15. Софија од Угарске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Ричеза Пољска
 
 
 
 
 
 

Референце

  1. ^ Peter Moraw, Heiliges Reich, in: Lexikon des Mittelalters, Munich & Zurich: Artemis 1977–1999, vol. 4, pp. 2025–28.
  2. ^ Iba, Johnson (2015), стр. 29

Литература

  • Otto of Freising and his continuator Rahewin, The deeds of Frederick Barbarossa tr. Charles Christopher Mierow with Richard Emery. New York. Columbia University Press.1953.. Reprinted: Toronto. University of Toronto Press.1994..
  • Ibn al-Athir
  • Romuald of Salerno. Chronicon in Rerum Italicarum scriptores.
  • Otto of Sankt Blasien
  • The "Bergamo Master". Carmen de gestis Frederici I imperatoris in Lombardia.
  • Chronicon Vincentii Canonici Pragensis in Monumenta historica Boemiae by Fr. Gelasius Dobner (1764)[1] [2]
  • Brady, Charles Townsend (1901). Hohenzollern; a Story of the Time of Frederick Barbarossa. New York: The Century Co.
  • Brown, R. A. (1972). The Origins of Modern Europe. Boydell Press.
  • Bryce, James (1913). The Holy Roman Empire. MacMillan.
  • Cantor, N. F. (1969). Medieval History. Macmillan and Company.
  • Comyn, Robert (1851). History of the Western Empire, from its Restoration by Charlemagne to the Accession of Charles V. I.
  • Crowley, John William (2006). Little, Big. New York: Perennial. ISBN 978-0-06-112005-3.
  • Dahmus, J. (1969). The Middle Ages, A Popular History. Garden City, NY: Doubleday.
  • Davis, R. H. C. (1957). A History of Medieval Europe. Longmans.
  • Falco, G. (1964). The Holy Roman Republic. New York: Barnes and Co.
  • Freed, John (2016). Frederick Barbarossa: The Prince and the Myth. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0-300-122763.
  • Friedrich, Verena (2003). Die ehemalige Benediktinerklosterkirche St. Peter and Paul, Erfurt. Regensburg: Verlag Schnell & Steiner. ISBN 978-3-7954-6473-8.
  • Jarausch, K. H. (1997). After Unity; Reconfiguring German Identities. New York: Berghahn Books. ISBN 978-1-57181-041-0.
  • Iba, Michael E.; Johnson, Thomas L. (2015). The German Fairy Tale Landscape: The Storied World of the Brothers Grimm. Niemeyer C.W. Buchverlage. ISBN 9783980871488.
  • Kershaw, Ian (2001). Hitler, 1936–45: Nemesis. Penguin.
  • Le Goff, J. (2000). Medieval Civilization, 400–1500. New York: Barnes and Noble.
  • Leyser, Karl J. (1988). Frederick Barbarossa and the Hohenstaufen Polity. University of California Press.
  • Loud, G. A. (2010). The Crusade of Frederick Barbarossa: The History of the Expedition of the Emperor Frederick and Related Texts. Farnham, Surrey: Ashgate Publishing. ISBN 9780754665755.
  • Munz, Peter (1969). Frederick Barbarossa: a Study in Medieval Politics. Ithaca and London: Cornell University Press.
  • Novobatzky, Peter; Shea, Ammon (2001). Depraved and Insulting English. Orlando: Harcourt.
  • Walford, Edward; Cox, John Charles; Apperson, George Latimer (1885). „Digit folklore, part II”. The Antiquary. XI: 119—123.

Спољашње везе

Претходник:
Конрад III
Краљ Немачке
(11521190)

Наследник:
Хенрик VI
Претходник:
Лотар III
цар Светог римског царства
(11551190)
Наследник:
Хенрик VI
1190

Година 1190 (MCXC) била је проста година која је почела у понедељак.

4. март

4. март (04.03) је 63. дан у години по грегоријанском календару (64. у преступној години). До краја године има још 302 дана.

4. јул

4. јул (4.7.) је 185. дан године по грегоријанском календару (186. у преступној години). До краја године има још 180 дана.

Јован Асен I

Јован Асен I (буг. Иван Асен I) био је бугарски цар од 1189. до 1196. године.

Беатриче I од Бургундије

Беатриче I од Бургундије (Дол, 1143 - Жу, 15. новембар 1184) била је супруга Фридриха Барбаросе. Била је кћерка бургундског војводе Реноа III и Агате од Лорене.

Вецлар

Вецлар (њем. Wetzlar) град је у њемачкој савезној држави Хесен. Једно је од 23 општинска средишта округа Лан-Дил. Налази се на обалама реке Лан. По попису становништва из 2006. године има 52.831 становника.

Вецлар се налази на путу Франкфурт на Мајни-Касел, 15 километара западно од Гисена.

Конрад III од Немачке

Конрад III (нем. Konrad III.; 1093—15. фебруар 1152) је био први краљ Немачке (1138—1152) из династије Хоенштауфен.

Конрад II Швапски

Конрад II Швапски (1173 - Дурлах, 15. август 1196) је био војвода Швабије. Био је син Фридриха Барбаросе и Беатриче I од Бургундије.

Пад Јерусалима (1187)

Пад Јерусалима се десио 2. октобра 1187. године након опсаде која је трајала од 20. септембра до 2. октобра 1187. Балијан I Ибелин је предао Јерусалим Саладину, који је дозволио грађанима да напусте град откупнином. Они који нису могли да плате свој откуп су на крају продати у ропство. Поразом у Јерусалиму је почео крај Краљевине Јерусалим. Европа је одговорила на овај пораз 1189, почетком Трећег крсташког рата, који су предводили Ричард I Лавље Срце, Филип II Август и Фридрих I Барбароса.

Санчо IV од Кастиље

Санчо IV од Кастиље (Ваљадолид, 12. мај 1258- Толедо, 25. април 1295)

је био краљ Кастиље. Био је син Алфонса X и Јоланде од Арагона.

Трећи крсташки рат

Трећи крсташки рат трајао је од 1189. до 1192. године и покренуло га је Саладиново освајање Јерусалима 1187. године. Крсташи нису успели да освоје Јерусалим и поход се окончао договором да Јерусалимској краљевини остане обала од Тира до Јопе и да хришћани имају слободан приступ Јерусалиму.

Филип Швапски

Филип Швапски (нем. Philipp von Schwaben; 1177 — 21. јун 1208) је био краљ Немачке (1198—1208) и војвода Швапске. Цар Отон IV је био његов ривал.

Фридрих I

Појам Фридрих I може да се односи на:

Фридрих I Барбароса, цар Светог римског царства

Фридрих I од Пруске, кнез изборник Бранденбурга (1688–1713), војвода Пруске (1688–1701), и краљ Пруске (1701–1713)

Фридрих I, изборник Саксоније

Фредерик I Дански, краљ Данске и Норвешке

Фредерик од Шведске

Фридрих II Швапски

Фридрих II Швапски (1090 - Алцај, 6. април 1147) је био војвода Швабије. Био је син Фридриха I и Агнесе од Немачке.

Фридрих VI Швапски

Фридрих VI Швапски (фебруар 1167 - 20. јануар 1191) је био швапски војвода од 1170. године до своје смрти. Учествовао је у Трећем крсташком рату у коме је и погинуо приликом опсаде Акре.

Фридрих V Швапски

Фридрих V Швапски (Павија, 6. јул 1164 - 28. новембар 1170) је био војвода Швабије. Био је син Фридрих Барбаросе и Беатриче I од Бургундије.

Хајнрих VI, цар Светог римског царства

Хенрик VI, цар Светог римског царства (нем. Heinrich VI.; Најмеген, новембар 1165—Месина 28. септембар 1197) је био краљ Немачке (1190—1197), цар Светог римског царства (1191—1197) и краљ Сицилије (1194—1197). Био је члан династије Хоенштауфен.

Хоенштауфен

Хоенштауфен (нем. Hohenstaufen) је била владајућа династија краљева Немачке, царева Светог римског царства и војвода Швапске. Хоенштауфовци су 1194. постали краљеви Сицилије. Њихово право име је Штауфен од њихова замка у Швапској. Династија се понекад назива и швапска династија.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.