Фрањо Михалић

Фрањо Михалић (Велика Лудина, 9. марта 1920Београд, 14. фебруар 2015) био је југословенски атлетичар и тренер, специјалиста за дуге пруге, а највише маратон.

Фрањо Михалић
Franjo Mihalić
Личне информације
Датум рођења9. март 1920.
Место рођењаВелика Лудина
 Краљевина Југославија
Датум смрти14. фебруар 2015. (94 год.)
Место смртиБеоград
 Србија
Спортске информације
Спортмаратон, 10.000 метара
КлубХШК Конкордија, Младост, АК Партизан
Достигнућа и титуле
НаградеЗлатна значка, СГ 1952, 1956. и 1957

Почеци бављења спортом

Спортом се почео бавити веома рано. Најпре је играо фудбал у Загребу (Графичар). Наставио је као бициклиста у загребачком Олимпу. На бициклу је поломио руке и ноге[1], али је све то пребродио својом легендарном упорношћу. Кад је оставио бициклизам да би се одао трчању нико му није давао озбиљне шансе. Његова спортска фигура је одударала од фигура славних атлета. Само су познаваоци његовог карактера, упорности, марљивости и снажне воље веровали су његов успех. Све своје недостатке надокнадио је снагом воље и успео је да се годинама одржи у врху југословенске и светске атлетике.

Атлетиком је почео да се бави као члан ХШК Конкордија Загреб 1941. године. После Другог светског рата до 1947. је члан загребачке Младости, кад прелази у АК Партизан где је остао до краја живота тренирајући млађе категорије атлетичара.

Атлетска каријера

Од почетка је почео да се бори са штоперицом и рекордима, у каријери је оборио 22 рекорда, не рачунајући најбоља времена у маратону, која се нису водила као рекорди. Био је рекордер три пута на 5.000 м, 12 пута на 10.000 м, по једанпут на 15.000 м и 25.000 м, два пута на 20.000 м и у трчању на један сат.

Лични рекорди у олимпијским дисциплинама су му 14:18,0 на 5.000 и 29:37,6 на 10.000 м и 2:21,23 у маратону. Побеђивао је на маратонима у Токију, Москви, Бостону и Атини, на Поноћној трци у Сао Паолу, а 1951. победио је у Паризу на Кросу нација, претечи светског првенства., Кросу Пет млинова у италијанском Лењану где је побеђивао три пута...

На европским првенствима најбољи пласман му је 5. место 1954. на 10.000 м (29:59,6), а на Олимпијским играма учествовао је три пута. Дебитовао је 1952. у Хелсинкију 18. местом на 10.000 м (30:53,2), у Мелбурну 1956. освојио је сребро у маратону са 2:26,32, а 1960. у Риму у 39. години био је 12. у маратону са 2:21,52.

Највећи успех остварио је на Олимпијским играма у Мелбурну 1956. године, када је освојио сребрну медаљу у маратону резултатом 2:26:32.

Године 1957. је члан репрезентације Балкана у мечу са Скандинавијом. Победио је у трци на 10.000 метара и маратону.

Добитник је прве „Златне значке“ листа "Спорт“ за најбољег спортисту Југославије 1957. године а за спортисту године, такође је проглашаван и у анкетама Спортских новости (1952, 1956. и 1957) и Политике (1956).

Завршетак каријере

Фрањо Михалић је радио као наставник физичке културе у Војној гимназији у Београду, а имао је и дугу и успешну каријеру и у ветеранској конкуренцији, активан је био као тренер тркача Партизана, атлетски судија и организатор атлетских такмичења.

Занимљивости

Посебан куриозитет је да најбољи југословенски маратонац свих времена, сребрна медаља са Олимпијских игара у Мелбурну, победник највећих светких маратона, никад није био првак Југославије у маратону
Михалић је учествовао на 1075 званичних такмичења, прешавши на њима 166.250 километара.[2]

Види још

Библиографија

  • Трчања на дуге стазе и маратон, Београд 1968;
  • Људи, трчите крос, Београд 1969;
  • Какву нам корист пружа трчање кроса, Београд 1970.

Извори

  1. ^ Тридесет година 48—78 Атлетског савеза Србије
  2. ^ Енциклопедија физичке културе.

Литература

  • Текст Радивоја Марковића у Енциклопедији физичке кутуре ЈЛЗ Загреб 1975.
  • Тридесет година 48—78 Атлетског Савеза Србије, Београд 1981.

Спољашње везе

14. фебруар

14. фебруар је четрдесет пети дан у години у Грегоријанском календару. 320 дана (321 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

2015

2015. је била проста година.

9. март

9. март (09.03) је 68. дан у години по грегоријанском календару (69. у преступној години). До краја године има још 297 дана.

Југославија на Европском првенству у атлетици на отвореном 1950.

Југославија је учествовала на 4. Европском првенству у атлетици на отвореном 1950. одржаном од 23. до 27. августа на Стадиону краља Бодуена у Бриселу (Белгија). Репрезентацију Југославије на њеном четвртом учешћу на европским првенствима на отвореном, представљало је 39 атлетичара (30 мушкараца и 9 жена) који су се такмичили у 26 дисциплина (19 мушких и 7 женских).

У укупном пласману Југославија је са 1 освојеном медаљом (сребрна) делила 12. место са Аустријом. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Југославија је са 13 учесника у финалу заузела 10 место са 41 бодом.

Југославија на Европском првенству у атлетици на отвореном 1954.

Југославија је учествовала на 5. Европском првенству у атлетици на отвореном 1954. одржаном од 25. до 29. августа у Берну (Швајцарска). Репрезентацију Југославије на њеном петом учешћу на европским првенствима на отвореном, представљало је 25 атлетичара (20 мушкараца и 5 жена) који су се такмичили у 21 дисциплини (15 мушких и 6 женских).

На овом првенству такмичари Југославије нису освојили ниједну медаљу. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Југославија је са 9 учесника у финалу заузела 11 место са 27 бодова.

Југославија на Европском првенству у атлетици на отвореном 1958.

Југославија је учествовала на 6. Европском првенству у атлетици на отвореном 1958. одржаном од 19. до 24. августа у Стокхолму (Шведска). Репрезентацију Југославије на њеном петом учешћу на европским првенствима на отвореном, представљало је 23 атлетичара (16 мушкараца и 7 жена) који су се такмичили у 21 дисциплини (15 мушких и 6 женских).

У укупном пласману Југославија је са 1 освојеном медаљом (сребрна) делила 11. место. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Југославија је са 5 учесника у финалу заузела 14 место са 15 бодова.

Југославија на Европском првенству у атлетици на отвореном 1962.

Југославија је учествовала на 7. Европском првенству у атлетици на отвореном 1962. одржаном од 12. до 16. септембра на Стадиону ЈНА данас, Стадиону Партизана у Београду (Србија). Репрезентацију Југославије на њеном седмом учешћу на европским првенствима на отвореном, представљало је 38 атлетичара (31 мушкараца и 7 жена) који су се такмичили у 27 дисциплина (18 мушких и 9 женских).

У укупном пласману Југославија је са 1 освојеном медаљом (сребрна) делила 15. место са Чехословачком. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Југославија је са 12 учесника у финалу заузела 12. место са 32 бода.

Југославија на Летњим олимпијским играма 1956.

Спортистима Југославије је ово били осмо учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1956. у Мелбурну била заступљена са 35 учесника који су учествовали у 8 спортова.

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили још три медаље, све три сребрне. Освојена је медаља у атлетици и по други пут у ватерполу и потврђена је сребрна медаља са двају претходих олимпијских игара у фудбалу.

Југославија на Медитеранским играма 1951.

Југославија је учествовала на 1. Медиреранским играма 1951. одржаним од 5. до 20. октобра у Александрији у Египту. Учесници Игара били су искључиво мушкарци. Учествовало је 12. репрезентација у 13 спортских грана.

Југославију је представљало 16 спортиста, који су се такмичили само у једном спорту — атлетици. Занимљиво је да је од 16 учесника 15 освајало медаље.

Прву златну медаљу за Југославију освојо је 7. октобра скакач удаљ Борис Брандл скочивши 7,28 метара.

Мадаље су освајали представници 9 земаља. Репрезентативци Југославије заузели су 6. место са 15 освојених медаља од који су биле 3 златне, 5 сребрних и 7 бронзаних.

АК Партизан

АК Партизан је српски атлетски клуб из Београда.

Атлетика на Медитеранским играма 1951.

Атлетика на Медитеранским играма 1951. била је један од 13 спортова који су били на програму Игара. Такмичења су одржана од 5. до 22. октобра на стадиону Фуад I у Александрији у Египту.

Такмичило се само у мушкој конкуреници у 23 дисциплине. Учествовали су представници 10 земаља.

Велика Лудина

Велика Лудина је насељено место и средиште општине у Мославини, Сисачко-мославачка жупанија, Хрватска. До нове територијалне организације, била је део бивше велике општине Кутина.

Европско првенство у атлетици на отвореном 1962 — маратон за мушкарце

Такмичење у Маратону у мушкој конкуренцији на 7. Европском првенству у атлетици 1962. одржано је 16. септембра по улицама Београда.

Титулу освојену у Стокхолму 1958, није обранио Сергеј Попов из СССР-а.

Маратон

Маратон је трка на 42.195 м (26 миља и 385 јарди).

Име „маратон“ долази од легенде о Филипидесу, грчком војнику, који је, према легенди, трчао од града Маратона до Атине да јави да су Персијанци поражени у Маратонској бици, а одмах потом издахнуо. Не постоје докази да се такав догађај стварно одиграо: према грчком историчару из 5. века пре наше ере, Херодоту, Филипидес је у ствари трчао од Атине до Спарте. Легенду да је трчао од Маратона до Атине записали каснији аутори, и она се појављује у Плутарховој књизи О Слави Атине у првом веку нове ере. Међународни олимпијски комитет процењује раздаљину од Маратонског бојишта до Атине на 34,5 km.

Михалић

Михалић Село насељено место у саставу града Дуге Ресе у Карловачкој жупанији, Република Хрватска.

Фрањо Михалић (9. марта 1920) је југословенски атлетичар и тренер, специјалиста за дуге пруге.

Рекорди Србије у атлетици

Рекорди Србије у атлетици су најбољи постигнути резултати српских атлетичара у појединим атлетским дисциплинама, потврђени од Атлетског савеза Србије.

Социјалистичка партија Србије

Социјалистичка партија Србије (скраћено СПС) већинска је парламентарна регистрована политичка партија, она је једна од владајућих политичких партија у Републици Србији, која се декларише као странка социјалдемократске политичке оријентације. Социјалистичка партија Србије је друга по велични парламентрана политичка партија у Републици Србији.

Спорт (дневни лист)

„Спорт“ је био српски дневни спортски лист дуге традиције. Основан је као „Фискултура“ и први број изашао 5. маја 1945. године. Касније носио име Југословенски спортски лист „Спорт“, а потом Дневни спортски лист „Спорт“.

Издаван је обично ћириличним писмом, на 24-32 странице, објављујући вести, резултате, извештаје, репротаже, интервјуе из земље и света, пратећи више од 60 спортских грана и дисциплина.

Добитници „Златне значке” Спорта

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.