Французи

Французи (франц. Français) су нација и етничка група која претежно живи у Француској. Веза са Француском може бити законска, историјска и/или културолошка. Припадају романској групи народа. Потомци су романизованих Гала, и Франака, од којих су и добили данашње име. Француски језик такође припада романској групи језика. Процењује се да има укупно око 93 милиона Француза широм света.

Французи
French people - mosaic
Портрети познатих Француза
први ред: Јованка ОрлеанкаЖак КартјеРене ДекартМолијерБлез ПаскалЛуј XIVВолтерДени ДидроНаполеон I Бонапарта
други ред: Виктор ИгоАлександар ДимаЕварист ГалоаЛуј ПастерЖил ВернАјфелПјер де КубертенАнри де Тулуз-ЛотрекМарија Кири
трећи ред: Марсел ПрустШарл Де ГолЖозефина БекерЖак КустоАлбер КамиЕдит ПјафФрансоа МитеранБрижит БардоЗинедин Зидан
Укупна популација
Француска:
   65.800.000
Језици
Француски језик
Религија
Католицизам
Сродне етничке групе
Романски народи

Види још

5. новембар

5. новембар (5.11.) је 309. дан године по грегоријанском календару (310. у преступној години). До краја године има још 56 дана.

Бели Американци

Бели Американци су категорија грађана САД који, према дефиницији Америчког пописног бироа, „потичу од било којих првобитних народа Европе, Блиског истока или северне Африке. У ту групу спадају људи који су се изјаснили као белци или написали уносе као што су Ирац, Немац, Италијан, Либанац, Блискоисточанин, Арапин или Пољак.“ Као и све званичне америчке расне категорије, Бели Американци имају подгрупе „не-Хиспаноамериканци или не-Латиноамериканци“ и „Хиспаноамериканци и Латиноамериканци“, а ову потоњу групу у највећем броју чине бели Мексиканци или Кубанци. Израз „кавкасци“ се често наизменично употребљава са изразом „белац“, мада та два израза технички нису синоними.

Немци (16,5%), Ирци (11,9%), Енглези (9,0%), Италијани (5,8%), Французи (4%), Пољаци (3%), Шкоти (1,9%), Холанђани (1,6%), Норвежани (1,5%) и Швеђани (1,4%) су десет највећих група Белих Американаца. Белци су представљају већину становништва, са укупно 223.553.265 или 72,4% укупне популације према попису становништва из 2010.

Битка код Флерија

Битка код Флерија одиграла се од 19. до 26. јуна 1794. године између француске армије Самбре и Мезе. Битка је део француских револуционарних ратова, а завршила се француским освајањем Шарлое после седмодневне опсаде. Французи су заробили око 3000 Аустријанаца. У међувремену, савезнички командант, војвода од Кобурга кренуо је ка Шарлероу да га деблокира, али кад је сазнао да је град капитулирао, намеравана акција је постала беспредметна, па је повукао своје снаге на Марбе.

Гваделуп

Гваделуп (франц. Guadeloupe) је једна од француских прекоморских територија и уједно највеће острво малог архипелага у Малим Антилима (Карипско море). Налази се око 600 километара северно од обале Јужне Америке, и 600 километара источно од Доминиканске Републике.

Кристифор Колумбо је био први европљанин који је открио ово острво, 4. новембра 1493. Назвао га је Гваделупе по шпанском ходочасничком центру Санта Марија де Гваделупе. Упркос отпору локалних индијанаца, Французи су успели да колонизују Гваделуп 1635.

Даху

Даху (енгл. Dahu) је легендарно створење које је добро познато у Француској, Швајцарској и северној Италији.

Французи, швајцарци и италијани га најчешће описују као планинску козу. Користе се и разна друга имена за ово створење. У Жири се користи назив Дахут или Даири, у Бургоњи Дархут, у Аверон у Тамароа. Постоје још бројни други називи.

Демографија Сједињених Америчких Држава

Према процени од 1. новембра 2012, Сједињене Државе имају око 314.791.000 становника. Према федералном статистичком бироу главне расне групе су белци, црнци, хиспаноамериканци, азијати и амерички староседеоци (Индијанци, Ескими и др.). 373.949 држављана САД-а говори неки од домородачких језика као матерњи, а најраспрострањенији је језик навахо (170.822).Белци чине 72,4% становништва Сједињених Држава, црнци чине 12,6% становништва, азијати чине 4,8% становништва, а амерички староседеоци тек 0,9%.

2000. године Американци су се изјашњавали о свом пореклу: 15,2% су пореклом Немци, 10,8% Ирци, 8,7% Енглези, 7,2% „Американци“ (одбили су да се изјасне о пореклу), 6,0% бели хиспаноамериканци (углавном Шпанци), 5,6% Италијани, 3,2% Пољаци, 3,0% Французи, 1,7% Шкоти, 1,6% Холанђани, 1,6% Норвежани, 1,5% Шкоти из Алстера, 1,4% Швеђани, 0,9% Руси и 0,8% француски Канађани.

Хиспаноамериканци чине 16,4% становништва и они долазе из Шпаније, као и разних земаља Централне и Јужне Америке. Они нису раса, већ етничка група. Већина су Мексиканци који такође чине већину у неким савезним државама на југозападу САД.

Што се тиче религије, 2001. године већина Американаца (51,3%) су протестанти, 23,9% католици, 16,1% не припада одређеној вери и 1,7% су Јевреји. Муслимани и будисти чине мање од 1% укупног становништва.

Од укупног броја становника, мушкараца има 48,8%, а жена 51,2%. Густина насељености износи око 30 становника на квадратни километар, где у градовима живи 80%, а у селима 20% становништва. Сједињене Државе имају око 97 милиона домаћинстава, у којима просечно живи 3,26 чланова. Белци мушкарци доживе просечно 73 године, а жене 80 година. Обојени мушкарци доживе 68, а жене 77 година живота.

Друга мароканска криза

Друга мароканска криза (Агадирска криза или Пантеров скок) се десила 1911. године као последица систематског економског искоришћавања Марока. 1911. године мароканска племена су се побунила против Француза и Султана. Французи су одговорили војном интервенцијом. На то су Немци узвратили и шаљу своју топовњачу СМС Пантеру у луку Агадир и траже од Француза да им предају Мароко или неки други град у Африци.

Криза је решена Фесовским миром потписаним 30. марта 1912. године којим се Султан Абделхафид одрекао суверенитена над Мароком, чиме је држава постала француски протекторат. Заузврат Француска је дала Немачкој погранични део Конга.

Крсташки рат 1101.

Крсташки рат 1101. је био мањи сукоб састављен од три похода, који су се дешавали током 1100. и 1101. године после успешног завршетка Првог крсташког рата. Добио је назив Крсташки рат малодушних због значајног учешћа повратника из првог крсташког похода.

Успешност Првог крсташког рата је захтевала хитна појачања новоформираној Краљевини Јерусалиму, и папа Паскал II, наследник папе Урбана II (који је умро пре него што је сазнао резултате рата у који је позивао), је захтевао нови поход. Посебно је позивао оне који су се одазвали на претходни позив али нису никад кренули као и оне који су кренули али су се предомислили током пута и вратили. Неки од ових људи су кући били подвргнути великом притиску да се врате на исток. Адела од Блоа, жена Стефана, грофа од Блоа, који је побегао из опсаде Антиохије током 1098. је била толико посрамљена својим мужем да му није дозволила да остане код куће.

Наполеон I Бонапарта

Наполеон I Бонапарта (франц. Napoléon Bonaparte; Ајачо, 15. август 1769 — Лонгвуд Света Јелена, 5. мај 1821) је био генерал у Француској револуцији и као вођа био је први конзул Француске Републике од 11. новембра 1799. до 18. маја 1804. и цар Француске и краљ Италије од 18. маја 1804. до 6. априла 1814. и онда поново на кратко од 20. марта до 22. јуна 1815.

Наполеон је рођен на Корзици, које је Ђенова због дугова само годину дана пре његовог рођења Италија уступила Француској. Потицао је из скромне племићке породице као друго од осморо деце. Био је веома несташан, тврдоглав и одлучан, па га је мајка са пет година послала у школу за девојчице како би он постао послушнији, што се ипак није десило. Касније је уписан у војну школу у којој се истицао из математике из историје. Језици му нису били јача страна, а француски никад није научио да пише правилно и говорио је јаким корзијанским акцентом. Имао је само 14 година када је преузео дужност артиљеријског потпоручника, од када му је каријера била у сталном успону. Женио се два пута и имао је бројне љубавнице. Прву жену, Жозефину Боарне, од њега старију 6 година са којом није имао деце, упознао је на свечаном балу и био је очаран њеном лепотом. У брак са другом женом, Маријом Лујзом, аустријском принцезом, ступио је 1810. године и она му је подарила наследника Наполеона II. Након пораза у бици код Ватерлоа 1815, живео је у заточеништву на Светој Јелени. Да би прекратио време, писао је мемоаре и играо је билијар. Умро је 1821. године. У тестаменту је тражио да буде сахрањен на обали Сене, што није учињено. Двадесет година касније тело му је премештено у Париз. Жену и сина није видео од прогонства. Марија Лујза се преудала, а Наполеон II је десетак година након очеве смрти умро од туберкулозе. Године 1799. Наполеон је извршио државни удар и поставио себе за првог конзула; пет година касније је сам себе крунисао за цара Француске. Током прве деценије 19. века, заратио је са скоро сваком важнијом европском силом, доминирајући континенталном Европом низом победа - од које су најславније оне код Аустерлица и Фридланда - и успостављањем савеза, именујући блиске сараднике и чланове породице за владаре или министре у државама којима су доминирали Французи.

Наполеонови ратови

Наполеонови ратови започели су серију глобалних конфликта за време владавине Наполеона Бонапарте Француском (1804—1815). Ови ратови су ојачали војске Европе као и неке друге војне системе. Француско царство брзо је расло и убрзо је освојило велики део Европе, али је након катастрофалне неуспеле инвазије на Русију почео њен пад.

За то време Шпанија је почела да се ослобађа француске окупације и преузима контролу над својим колонијама, што је закуцало темеље националистичким револуцијама у Латинској Америци.

Не постоји тачан запис о томе кад су се Француски револуционарни ратови завршили а када су Наполеонови ратови почели. Могући датуми укључују:

9. новембар 1799. — Наполеон почиње владавину над Француском

18. мај 1803. — Британија и Француска прекидају мир у Европи

2. децембар 1804. — Наполеон крунисан за цара.

Неке од важних битака су :

битка код Аустерлица 1805.

битка код Трафалгара 1805.

Бородинска битка 1812.

битка код Лајцига 1813.

битка код Ватерло-а 1815. (пораз Наполеона Бонапарте)

битка код Јене-а, Ауерштат-а, Фридланд-а 1806-1807

Наполеонови ратови су се завршили Наполеоновим коначним поразом у бици код Ватерлоа 18. јуна 1815. и други Париским споразумом потписаним 20. новембра 1815.

Прва коалиција

Рат прве коалиције (1792 — 1797) означава први велики рат више европских сила против револуционарне Француске. Када је Национални конвент прогласио да је циљ извоз револуције створена је коалиција против Француске. Краљ Луј XVI је јануара 1793. погубљен на гиљотини.

Прву коалицију су чинили:

Аустријско царство (унутар Светог римског царства)

Аустријска Низоземска

Краљевство Велика Британија

Напуљска краљевина (склопљен мир 1796)

Краљевина Сардинија (мир 1796)

различите Италијанске државе 1793—1796

Пруска (склопљен мир 1795)

Шпанска империја (склопљен мир 1795)

Португал

француски ројалисти, монархисти и побунеТе силе започеле су неколико најезди на Француску. Аустрија и Пруска су нападале преко Рајне и из Аустријске Низоземске (данашња Белгија). Велика Британија подржавала је побуне по француским провинцијама и опседала је Тулон. Французи су у једним биткама победили, али поражени су од Аустријанаца у бици код Нервиндена, а имали су унутрашње побуне. Коалициона војска је кренула у напад на Француску. Комитет јавне безбедности је позвао у војску све од 18 до 25 година. Нова француска армија је извела контранапад и инвазиону војску је потиснула ван граница Француске. Француска војска је освојила Холандију и основала је Батавијску Републику као вазалну државу у мају 1795. Француска је Базелским миром освојила и пруски Рајнланд. Шпанија је склопила посебан мировни споразум (други Базелски мир) са Француском. После тих мировних споразума Директориј је изводио планове освајања северне Италије и делова Немачке. Наполеон је победио у северној Италији, па је Аустрија била избачена из рата Кампоформијским миром. Прва коалиција је тада пропала. На бојном пољу против Француске остала је само Велика Британија.

Рагби 15 репрезентација Француске

Рагби јунион репрезентација Француске је рагби јунион тим који представља Француску у овом екипном спорту. Французи су велесила у рагбију, 17 пута су били шампиони Европе, 3 пута вицешампиони света и имају јаку домаћу лигу Топ 14. Дрес Француске је плаве боје, а симбол је петао. Међу највеће легенде француског рагбија убрајају се Филипе Села, Себастијан Шабал, Рафаел Ибанез, Оливијер Магне, Серже Бланко, Фабијен Пелоус, Винсент Клерк, Филипе Сеинт-Андре, Фредерик Мишелак, Кристоф Ламаизон, Фредерик Мишелак, Кристоф Доминиси, Јаник Жозион, Фабијен Галти, Луцијен Миас...

Успеси

Светско првенство у рагбијуВицешампион света (3) : 1987, 1999, 2011.Куп домаћих нација, Куп пет нација и Куп шест нацијаОсвајач (17) : 1959, 1961, 1962, 1967, 1968, 1977, 1981, 1987, 1989, 1993, 1997, 1998, 2002, 2004, 2006, 2007, 2010.== Тренутни састав == Скот Спединг

Брис Дулин

Јоан Хуже

Весли Фофана

Метју Бастарод

Реми Талес

Фредерик Мишелак

Морган Пара

Демијен Шоли

Јаник Њанга

Бернард ле Ру

Тиери Дустаоир - капитен

Паскал Папе

Јоан Маестри

Николас Мас

Винсент Дебати

Уини Атонио

Димитри Сарзевски

Бенџамин Кајзер

Еди Бен Ароус

Раба Слимани

Слободна Француска

Слободна Француска (франц. La France Libre) је била влада у егзилу на челу са Шарл де Голом током Другог светског рата. Основана је у Лондону јуна 1940. године и организовала је и подржавала француски покрет отпора током окупације Француске.

Стогодишњи рат

Стогодишњи рат (1337—1453) представља серију конфликата између Енглеске и Француске, а у каснијој фази и Бургундије.

Рат се углавном водио у Француској и имао је карактер и француског грађанског рата и међународног рата.

Рат је историјски значајан по увођењу нових оружја и нових тактика. Показало се да треба напустити стари систем феудалних армија у којима је доминирала тешка коњица.

Први пут у средњем веку појављују се прве стајаће војске у Западној Европи. Мењају се улоге племића и сељака. Тај рат се сматра једним од најзначајнијих у средњовековној историји.

Трка на 400 метара са препонама

Трка на 400 метара са препонама је олимпијска атлетска дисциплина у којој је циљ претрчати један круг на атлетској стази (400 метара), и при томе прескочити десет препона распоређених на једнакој удаљености. Сваки тркач трчи у засебној стази. Као и код трка на 100 и 110 м, тркачи смеју додиривати и обарати препоне, али дисквалификују се ако намерно оборе препону или избаце ногу или стопало ван препоне.

Трке са препонама, које нису постојале у Старој Грчкој, воде порекло из коњичког спорта. Попут трке од 120 јарди, и трка од 440 јарди је званично представљена на атлетском сусрету између универзитета Кембриџ и Оксфорд 1864. Пошто су Французи крајем XIX века дужину ове трке превели у метрички систем, она је уврштена у олимпијске дисциплине у мушкој конкуренцији на Олимпијским играма у Паризу 1900. Осамдесет четири године касније, у Лос Анђелесу, и трка на 400 м са препонама за жене постала је олимпијска дисциплина.

Хајделберг

Хајделберг (њем. Heidelberg) општина је у њемачкој савезној држави Баден-Виртемберг. Налази се на реци Некар, на пола пута између Франкфурта и Штутгарта. Има 145 хиљада становника (2007). Посједује регионалну шифру (AGS) 8221000.

Хајделберг је стари град. Први пут се помиње 1196. године. Изнад старог хајделбершког града уздиже се велики стари замак. Направљен као тврђава, а у 16. веку је претворен у замак. Запалили су га Французи у рату 1683. и ускоро потом је обновљен. Али, поново је изгорео 1764. и напустио га је кнез-изборник. Касније није обнављан, већ је грађа развлачена. Године 1800. делимично је конзервиран.

Данас је Хајделберг атрактивна мешавина старог и новог, средњовековног и модерног. У близини се налази велика америчка војна база, са командом америчке војске за Европу.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.