Финска

Финска, званично Финска Република (фин. Suomen tasavalta, швед. Republiken Finland) је нордијска држава у северној Европи[2], ограничена Балтичким морем на југозападу, Финским заливом на југоистоку и Ботничким заливом на западу. Финска се граничи са Шведском, Норвешком и Русијом. Оландска острва, на југозападној обали, налазе се под Финском управом и имају неки вид веће аутономије.

Простор Финске је појас земље, у коме се Скандинавско полуострво граничи са великом Руском равницом, западни са источним светом, Арктик и Балтик. Називају је још и земљом језера и шума, више од две трећине површине је под шумама, а има 187.888 језера већих од 500 м². Има излаз на Балтичко море, запљускују је Фински залив и Ботнијски залив. Највећи и главни град је Хелсинки.

Са 5.183.545 (2002. год.) становника са просечном густином 15 становника на km² што Финску чини једном од најређе насељених земаља у Европи.

Финска Република
Suomen tasavalta  (фински)
Republiken Finland  (шведски)
Химна: Maamme Наша земља
Положај Финске
Главни градХелсинки
Службени језикфински, шведски
Владавина
Облик државеПарламентарна република
 — ПредседникСаули Нинисте
 — ПремијерЈуха Сипиле
Историја
НезависностОд Руске Империје
4. јануар 1918.
Географија
Површина
 — укупно338.424,38 km2(64)
 — вода (%)10
Становништво
 — 2014.[1]6.056.360(114)
 — густина17,9 ст./km2(201)
Економија
БДП / ПКМ≈ 2010
 — укупно$185,979 милијарде(52)
 — по становнику34.585(12)
ИХР (2010)0,871(16) — веома висок
Валутаевро
 — стоти део валутецент‍‍
Остале информације
Временска зонаUTC +2, +3
Интернет домен.fi, .ax, .eu
Позивни број+358

Географија

Положај

Државну територију пресеца поларни круг, четвртина њене територије је изнад северног поларника. Финска допире близу Северног леденог океана на који је имала излаз пре Другог светског рата. Државна територија се простире од 60° до 70° северне географске ширине. Њена дужина у правцу север-југ прелази 1100 km а њена просечна ширина је 600 km. Површина Финске је 338.145 km²

Lempisaari, Naantali, Finland.
Бројна острва у Финској

Финска је северноевропска, скандинавска и балтичка земља.

Геологија и рељеф

Подину финског простора чини Балтички штит. Штит је изграђен од кристаластих шкриљаца, гранита, гнајса и вулканита. Око 80% Финске прекривају глацијални наноси.

Финска је претежно низијска земља. Већи део њеног простора чини благо заталасани рељеф 100 - 300 m апсолутне висине. Највиши врх Финске једва прелази 1 300 m апсолутне висине (Халтиотунтури (1 324 m)). Он се налази на Скандинавским планинама чији се изданци завршавају на северозападу Финске. Подручје ове земље било је набрано у прекамбријској периоди али је временом, дејством спољашних сила, терен уравњен. Велики утицај на данашњи рељеф Финске имала је плеистоцена глацијација. Она је на овом простору била представљена индландајсом. Ледници су код мање отпорних стена еродирали повлатне слојеве све до резистентне подлоге. Еродирани материјал акумулиран је у облику морена и друмлина (друмлини су издужени брежуљци састављени од глине и песка дужине 500 - 1 000 m, висине 20 - 30 m).[3]

Клима

Финском владају океанска и северна клима. Једна од истакнутијих последица положаја Финске на северном крају земљине кугле је велика разлика између годишњих доба. Климу обележавају хладне зиме и умерено топла лета. Просечна годишња температура у главном граду Хелсинкију износи 5,3 степена Целзијуса. Највиша дневна температура у јужној Финској лети се може попети и до 30 степени. У зимским месецима, нарочито у јануару и фебруару температуре од -20 °C нису неуобичајне. На удаљеном северном делу, изнад арктичког појаса, сунце не залази око 73 дана, стварајући на тај начин беле летне ноћи. У истом том делу, у зимским месецима, сунце се не диже изнад хоризонта 51 дан, што ствара поларну ноћ, каамос на финском.

Флора и фауна

Историја

Helsinki Lutheran Chathedral and the statue
Лутеранска катедрала у Хелсинкију и споменик Александру II

Најстарији трагови о људском постојању у Финској датирају од 8000. п. н. е. Ови примитивни ловци и сакупљачи су вероватно стигли са истока. Производња лонаца карактерише други тип културе људи из каменог доба познате као украсна керамика. Успех Battle-Ax културе (1800—1600. п. н. е.) можда је донесен у Финску од индоевропских људи из јужнијих балтичких региона. Ови људи су били успешни морепловци и увели земљорадњу. Удруживања Battle-Ax људи са претходним становништвом довело је до нове клукаинен културе. Бронзано доба почело је у Финској 1300. п. н. е..

Током првог периода предхришћанске ере и наредних векова људи су говорили један од финскоугарских језика. Прошлост Финске је везана за дуг период доминације германских народа (првенствено Швеђана), а са друге стране словенских народа (Руса). Етногенетски ни са Швеђанима, ни са Русима немају ништа заједничко. Најближи етнички сродници су им Естонци и Мађари у Панонској низији. Финци су народ угро-финског порекла. Швеђани су у XI веку покорили и политички себи присвојили целу Финску. Она је била њихов посед све до 1809. године. Два племена Финци и Хемејци примили су римокатоличку веру, а Карелијци православну од Руса.

После 1809. године Финска потпада под руску власт све до 1917. године. По проглашењу Лењинових социјалистичких народа о самоопредељењу народа Русије, Финци су искористили моменат и постали самостална држава. Финска је током Другог светског рата поражена од тадашњег Совјетског Савеза и морала му је уступити део Карелије са градом Виборгом, целу обалу Ладошког језера и залив Петсамо на обали Баренцовог мора, те је тако Финска сведена на данашњи простор. Коначан мировни споразум са Русима потписан је 1947. године. Накнада штете у облику роба широке потрошње је исплаћена у потпуности 1952. и три године касније полуострво Поркала је враћено Финској. Нови односи са Совјетским Савезом су довели до легализације комунистичке партије, споразум о пријатељству, сарадњи и обостраној помоћи (неважећи од јануара 1992).

Од 1995. године Финска је чланица Европске уније.

Становништво

Финци чине више од 90% популације, a потомци Швеђана око 5,5 %. На истоку земље живи око 2.500 Саамија. Остале етничке групе чине мање од 1% становништва. Иако су Швеђани у мањини, они имају своје политичке партије, школе и друге институције.

Фински и шведски су званични језици. Више од 90% становништва говори фински док око 5,5 % људи, углавном сконцентрисаних у обалским крајевима, говоре шведски. Саами говоре Самијске језике, који припадају угро-финским језицима.

Евангелистичка Лутеранска црква је главна и њој припада 86% популације. Слобода вјероисповијести је загарантована. Православна црква, иако национална, по броју вјерника опада од Другог свјетског рата.

Становништво Финске броји 5.183.545 особа по попису из 2002. Густина становништва је 15 становника на km², што Финску чини једном од најређе насељених земаља у Европи. Више од 2/3 становника је смештено у јужним крајевима. У градовима живи 67% становника. Хелсинки има око 551.123 становника (2000. г.). То је интелектуални, производни и трговински центар. Следећа три највећа града су Еспо 209.667, Тампере 193.174 и Турку 172.107, који су такође индустријски центри.

Образовање

Школовање је бесплатно и обавезно од 7. до 16. године. Неписменост скоро да не постоји. Уз редовно основно и средње образовање, у Финској и даље постоје народне академије и раднички институти. Школе за одрасле су приватне, друштвене или провинцијске и имају подршку државе. Постоји и систем средњих усмерених школа као што су комерцијалне, занатске, техничке, трговачке и пољопривредне. Фински институт вишег образовања укључује 13 универзитета и неколико колеџа и школа за обуку наставника са годишњим уписом од 205.000 студената. Највећи је Универзитет у Хелсинкију.

Култура

Jean Sibelius, 1913
Јан Сибелијус, чувени фински композитор

Након освајања Финских племена од стране Швеђана домаћа култура је била много под њиховим утицајем, а он се осећа и данас. Међу сељацима су певане традиционалне епске песме. Радови у дрвету и ћилими су још увек декорисани традиционалним украсима и спиралним и сличним једноставним геометријским облицима. Међу образованим преовладала је шведска култура. Говорио се шведски и уз ретке изузетке је био књижевни језик. Због великог утицаја страних култура на шведску, а њеног на финску, многе Финске грађевине и уметнички радови одсликавају италијанске, фламанске, њемачке и друге утицаје. У 19. веку образовани Финци почели су да оживљавају своју националну традицију. У исто време национална финска књижевност настаје на властитом језику. Парно купатило које настаје сипањем воде преко врелих стена је фински изум. Финци веома воле књиге, а библиотеке и музеји су саставни дио њихове културе. Хелсиншка градска библиотека има око 2,1 милион издања, универзитетска 2,6 милиона и служи као национална библиотека. Финска има 1.500 библиотека широм земље.

Привреда

Nokian pääkonttori Keilaniemessä
Седиште компаније Нокија у Финској

Други светски рат је оставио Финску са огромним економским проблемима укључујући високу инфлацију, незапосленост и неповољан трговински биланс. Од тада се индустријски сектор развијао до шездесетих година прошлог века када је више особа је запослено у индустрији него у пољопривреди и шумарству заједно, што је побољшало трговинску равнотежу. Осим јавних установа, индустрија је приватизована. Влада, дакако, контролише економију низом прописа. Национални буџет 1998. предвиђао је 41,3 милијарду долара буџетских прихода и 43,1 милијарди долара расхода. Бруто домаћи производ (БДП) порастао је у 2000. на 121,5 милијарди долара.

Новчана јединица је евро. Уведен је 1. јануара 1999. само за електронске трансфере а финска валута 'MARKKA' је кориштена у осталим случајевима до 1. јануара. 2002. када је евро постао званична валута и престала је употреба марке. Пошто је прихватила евро, Финска мора да следи економска правила утврђена од стране Европске банке (ECB). ECB је у Франфурту и регулише снабдевање новцем и економску политику.

Пољопривреда

Пољопривреда је углавном ограничена на плодне приобалне регије. Само 7% површине Финске је под пољопривредним културама. Већина фарми су мање од 20 хектара, мање од 20% фарми упошљава плаћене раднике. У 2001. години усеви су били јечам, зоб и пшеница (3,9 мил. м метричких тона), и коренасто поврће као кромпир и шећерна репа (816.000 метр. тона). Животиње су укључивале 6 милиона комада перади, 1,1 милион стоке, 1,3 милиона свиња, 106.600 оваца. Финска има 414.000 припитомљених собова. Око 60% шума у Финској је у приватном власништву.

Улов рибе у 1997. је био 196.513 метр. тона. Више од 1/3 рибе потиче из унутрашњих вода.

Индустрија

Дрвна маса, папир, дрвопрерађивачка индустрија представља значајан сегмент финске индустрије. Почетком 1990-их је произвођено око 1,3 милиона метр. тона папира годишње. Производња осталих папирних и дрвних производа укупно износи 7,9 милиона тона годишње. Финска поседује индустрију тешких машина, метала, бродова, штампарског материјала, електро индустрију, индустрију хране и пића, текстилну индустрију, индустрију одеће, хемикалија, керамике и стакла.

Финска је значајан извор бакра (произ. 11.600 метр. тона 2000. г.), цинка, сребра (24 метр. тоне), а хром, никл и злато се такође ископавају. Папир, дрвна маса и дрвни производи чине 40% год. финског извоза. Увоз укључује бензин, хемикалије, машине, транспортну опрему, грожђе, челичне производе, храну и текстил. Значајна трговина се води са Немачком, Великом Британијом, Шведском, и другим земљама ЕУ. 2000. увоз је био 32,6 милијарди долара, а извоз 44,5 милијарди долара. Финска је члан слободне трговинске уније од 1961, а у 1995. придружила се ЕУ. Радна снага броји 2,6 милиона људи 2000. Раднике заступају раднички синдикати груписани у две велике федерације: Централна организација и Конфедерација плаћених радника.

Саобраћај

2011-07-30-helsinki-wv-by-RalfR-015
Мост и метро воз у Хелсинкију

Систем канала који повезују Финска језера са осталим и са Финским заливом представљају јефтин и ефикасан вид транспорта за дрвну индустрију. Око 6.600 km унутрашњих вода су пловне. Жељезница је у државном власништву (дужина око 5.836 km). Финска има око 77.900 km путева 65% асфалтираних. Финер (Finnair) обезбеђује иностране и летове у земљи, Флај би (Flybe) и ер финланд (Airfinland) опслужују многе градове.

Комуникације

Влада контролише телеграфске службе и Финска ТВ преноси већину ТВ и радио програма. Приватне ТВ станице нуде око 20 сати комерцијалног програма седмично. 1/3 телефоније је у државном власништву. У 2000. је било 550 телефонских линија на сваких 1.000 становника. Земља има 1.498 радио и 622 ТВ пријемника на 1000 домаћинстава 1997. године. Има 56 дневних новина и плус магазини и периодичници.

Влада и законодавство

Eduskuntatalo (Finnish Parliament building)
Фински парламент

Финска је република са демократским и парламентарним обликом власти. Власт је конституисана и усвојена 17. јула 1919. године. На челу Финске је председник изабран на шестогодишњи мандат директним гласањем. Кабинет је изабран од стране председника и одобрен од парламента на чијем челу је премијер. Гласају старији од 18 година. Фински парламент је јединствено тело познато као Едускунта. Њених 200 чланова је народ изабрао на 4 године. Извршна власт у провинцијама припада гувернеру који је изабран од стране председника државе. У Анвенааму који има аутономију провинцијско веће се бира од стране становника, провинцијски савет бира извршни савет који дели моћ са гувернером. Локални судски систем је подељен на општинске судове у градовима и дистриктне судове у руралним срединама. Апелациони судови су смештени у Турку, Васи, Куопију, Коуволи, Рованиемију и Хелсинкију. Врховни суд чије је седиште у Хелсинкију је главни суд за цивилне и криминалне случајеве.

Социјални систем

Фински социјални систем обезбеђује незапосленим, болесним, немоћним и старим осигурање, породичну и дечју заштиту, и надокнаду инвалидима. Медицинска заштита је издавана преко места запослења, али националним здравственим актом од 1972. обезбеђено је оснивање здравствених центара у свим општинама и искључење докторских хонорара.

Senate1917
Фински сенат 1917. године

Одбрана

Војни рок од 6 месеци је обавезан за мушкарце старије од 17 год. Финска има војску, морнарицу, ваздушне снаге, али војне снаге су смањене Париским мировним уговором од 1947. на максимум 41.900 особа. 2001. године око 32.250 људи било је на служби војног рока. Резерва броји 500.000 људи. 1994. године Финска се придружила партнерству за мир, иако земља нема амбиције да постане чланица НАТОа.

Административна подела

У регионализацији Финске јасно се истичу три предионо-физиономске целине:

Оваква регионализација одговара регионализацији овог простора и по правцу пружања ове државе. Лапонија одговара регији Лапланд, Језерска Финска одговара регији Јужна Финска, и најзад регија Финско Приморје одговара регији Ботничка обала.

У административном смислу, Финска је подељена на следеће регије:

  • Јужна Финска
  • Југозападна Финска
  • Западна и Централна Финска
  • Источна Финска
  • Северна Финска
  • Лапонија
  • Оландска Острва

Референце

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ Давидовић, Раде. Регионална географија - књига II.

Спољашње везе

.fi

.fi је највиши Интернет домен државних кодова за Финску.

Бацање копља

Бацање копља је спортска дисциплина у којој атлетичари залетом и специфичним кретањима при избачају настоје бацити копље што даље. Копље је првобитно коришћено у лову и ратовању, а постало је олимпијски атлетски реквизит још 708. године п. н. е, када је уврштено у олимпијски програм пентатлона (петобоја). Копље је био направљено од маслиновог дрвета бацано у две дисциплине: бацање у даљ и у мету.

Многи цртежи на грчким вазама говоре да Грци нису бацали само ратничка копља, него лакша и краћа, прилагођена такмичарским приликама. О техници бацања, тешко је доносити закључке, али се по цртежима може закључити да су основна кретања била слична данашњим. Вероватно су Грци бацали копље са уздигнутог места, као и диск. Резултате које су постизали (око 50 метара) немогуће је упоређивати са данашњим, јер се не може утврдити ни тачна дужина, ни маса њихових копаља. Осим тога Грци су употребљавали специфичне петље, омче, помоћу којих су и тежа копља бацали на веће даљине.

На обновљеним Летњим олимпијским играма, бацање копља је као такмичарска дисциплина уведена на јубиларним Олимпијским међуиграма 1906. у Атини, а у званични програм на Олимпијским играма 1908. у Лондону.

Галерија грбова зависних територија

Ова галерија грбова приказује грбове или амблеме (који служе сличној сврси) свих наведених зависносних територија сврстаних азбучним редоследом суверених држава којима припадају.

Галерија застава зависних територија

Списак застава зависних територија чини галерија застава зависних територија пореданих по азбучном редоследу. За заставе суверених земаља видети списак државних застава.

Европско првенство у атлетици на отвореном

Европско првенство у атлетици на отвореном почело се одржавати по одлуци Европског комитета ИААФ 1934. године у Торину. Прво Европско првенство у дворани одржано је у Бечу 1970. године. На свим европским првенствима истовремено се одржавају такмичења у обе конкуренције, само су 1938. одржана два такмичења у Паризу (мушки), а у Бечу (жене). У следећој табели дат је преглед одржавања Европских првенстава у атлетици.

На Конгресу ЕАА на Малти 2007. године одлучено је да се од 2010. Европска првенства одржавају сваке две године. С обзиром да су 2012. одржане и Летње олимпијске игре, првенство је први пут скраћено и одржавало се уместо досадашњих 7 на 5 такмичарских дана. Прва три дана одржаване су само квалификације, а последња два финала. Одржано је без дисциплина које се одржавању ван стадиона (маратон и ходање).

Европско првенство у атлетици на отвореном 1934.

Прво Европско првенство у атлетици је одржано од 7 до 9. јуна 1934. на стадиону Бенито Мусолини у Торину у Италији. Такмичење је одржано само у мушкој конкуренцији, а прво првенство у женској конкуренцији одржано је у Бечу 1938.

На првенству у Торину на програму су биле 22 дисциплине.

Постављен је један светски рекорд. Поставио га је фински бацач копља Мати Јервинен резултатом 76,66 м. Резултати свих победника постали су и рекорди европских првенстава на отвореном, осим у трци на 800 метара где је рекорд постигнуту у предтакмичењу.

Европско првенство у атлетици на отвореном 1938.

Друго Европско првенство у атлетици на отвореном 1938. први и једини пут састојало се из два дела. Такмичење у мушкој конкуренцији одржано је на стадиону Коломб у Паризу од 3. до 5. септембра, а жене на стадиону Пратер у Бечу Аустрија (у то време била део Немачког Рајха) 17. и 18. септембра 1938. године. Такмичило се укупно у 32 дисциплине и то мушкарци у 23, а жене у 9 дисциплина.Екипно је најуспешнија Немачка са 32 медаље од којих 12 златних. Финска је друга са 11 медаља

5 златних.

Најуспешнија учесник била је Станислава Валасјевич из Пољске са четири освојене медаље две златне и две сребрне, а код мушкараца Холанђанин Тинус Осендарп, са две златне медаље.

Најбоље резултате постигли су Италијанка Клаудија Тестони поставивши нови светски рекорд у трци 80 м препоне 11,6 с. и Британац Дон Финлеј европски рекорд у трци 110 м препоне 14,3 с.

Зависна територија

Зависна територија или зависна област је територија која нема пуну политичку независност или суверенитет као суверена држава и налази се изван интегралног подручја државне контроле.Зависна територија се обично разликује од поднационалних ентитета, који се сматрају дијелом интегралне територије владајуће државе. Поднационални ентитет обично представља основну подјелу државе, док зависна територија често има висок степен аутономије од контролне државе. Историјски, већина колонија се сматрало зависном територијом њихове контролне државе. Зависне територије генерално одржавају висок степен политичке аутономије. У исто вријеме, не сматрају се све аутономне територије зависним и нису све зависне територије аутономне. Већина насељених зависних територија има сопствени ИСО 3166 код.

Неки политички ентитети имају посебан статус признат међународним уговором или споразумом који резултира одређеним степеном аутономије или различитим имиграционим правилима. Оне се некада сматрају зависним територијама, али их званично њихове контролне државе сматрају својим интегралним дијелом. Примјери су Оландска Острва (Финска) и Хонгконг (Кина).

Освајачи олимпијских медаља у скијашком трчању

Скијашко трчање је дебитовало на Зимским олимпијским играма 1924. у Шамонију. На играма 1952. у Ослу у програм је увршћено и скијашко трчање за жене. Овај олимпијски спорт је у програму све време одржавања зимских олимпијских игара, мењајући само дисциплине.

Светско првенство у атлетици на отвореном

Светско првенство у атлетици на отвореном организује ИААФ (Међународна асоцијација атлетских федерација), чији је члан и Атлетски савез Србије (АСС) . Прво светско првенство одржано је 1983. године у Хелсинкију, Финска. У почетку, првенства су се одржавала сваке четврте године, а од 1993. одржавају се сваке дуге године, у непарним годинама како се не би календарски поклопила са Летњим олимпијским играма.

После Олимпијских игара и Светског првенства у фудбалу, то је према броју учесника навеће спортско такмичење на свету.

Светско првенство у хокеју на леду

Светско првенство у хокеју на леду је турнир који се одржава сваке године под окриљем Међународне хокејашке федерације (ИИХФ).

Службени језик

Службени језик је језик изричито одређен као такав у уставу неке земље, државе или територије. (Према овој дефиницији, државе и подручја без устава немају службени језик.)

Половина земаља света има службене језике. Неке земље имају само један, нпр. Албанија, Француска (иако Француска има више домородачких језика), Немачка и Литванија. Неке имају више службених језика, нпр. Белорусија, Белгија, Канада, Финска, Авганистан, Парагвај, Боливија, Индија, Швајцарска и Јужна Африка.

У неким земљама, као што су Ирак, Италија и Шпанија, постоји службени језик за целу државу, али други језици деле службени статус у неким важним регијама. Неке земље, као што су Сједињене Државе, немају службени језик, али поједине савезне државе имају службене језике. Коначно, неке земље уопште немају службени језик, нпр. Аустралија, Еритреја, Луксембург и Тувалу.

Због колонијализма и неоколонијализма, Филипини и неке афричке земље имају службени и школски језик (француски језик или енглески језик) који није ни национални ни најраширенији језик. С друге стране, због национализма, Ирска користи ирски језик као државни и први службени језик, иако га говори мали део становништва.

У неким земљама, питање који језик треба користити у којим контекстима представља велик политички проблем.

Финска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

На Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа Финска је пријавила тринаест учесника (8 мушкараца и 5 жена) у девет дисциплина. Такмичари Ari Mannio (бацање копља), Eero Haapala (скок удаљ) и Oona Kettunen (3.000 м препреке) нису били у стартним листама тако да је Финску представљало 10 такмичара (6 мушкараца и 4 жене) у 8 дисциплина. Иначе Финска је на овом првенству учествовала четрнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. На овом првенству Финска је по броју освојених медаља делила 26. место са освојеном једном медаљом (сребрна). Такмичари Финске су поставили један национални рекорд и један лични рекорд сезоне. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Финска је са 2 учесника у финалу делила 27. место са 10 бодова.

Финска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Финска је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа петнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Финске представљали су 17 учесника (9 мушкараца и 8 жена) у 11 дисциплина (4 мушке и 7 женских). , На овом првенству Финска је по броју освојених медаља делила 32. место са освојеном једном медаљом (бронзана). Такмичари Финске су поставили један национални и један лични рекорд остварили 5 најбоља лична резултата сезоне. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Финска је са 3 учесника у финалу делила 32. место са 13 бодова.

Финска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Финска је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа шеснаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Финске представљали су 12 учесника (7 мушкараца и 5 жена) у 10 дисциплина (5 мушких и 5 женских). , На овом првенству такмичари Финске нису освојили ниједну медаљу. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Финска је са 1 учесником у финалу делила 53. место са 4 бода.

Финска на избору за Песму Евровизије

Финска је до сада учествовала 53 пута. Најбољи резултат су остварили 2006. године када су и победили.

На последњем месту су завршили чак 11 пута.

Финска на олимпијским играма

Финска се први пут појавила на Олимпијским играма 1908. године, које су биле уједно и четврте олимпијске игре модерног доба. Од тада Финска није пропустила ни једне Летње олимпијске игре,

На Зимским олимпијским играма Финска је први пут учествовала 1924. године и учествовала на свим наредним одржаним Зимским олимпијским играма.

Финска је једанпут била домаћин олимпијских игара:

Летње олимпијске игре 1952. у Хелсинкиу

Фински олимпијци су закључно са 2018. годином освојили 470 медаља на олимпијадама, 303 на летњим (већином у атлетици и рвању) и 167 на зимским играма (највише у нордијским дисциплинама).

Национални олимпијски комитет Финске (Suomen Olympiakomitea) је основан и признат од стране МОКа 1907. године. Финска је тада била део Руске Империје.

Фински језик

Фински језик ( suomi , фин. suomen kieli) је језик већине становника Финске (92%) и Финаца који живе ван Финске. То је званични језик у Финској, а признат је као мањински језик у Шведској. Њиме се служи око 5 милиона људи. Један је од званичних језика Европске уније.

Фински језик је члан угрофинске групе језика и убраја се у аглутинативне језике. Има репутацију језика који је веома тежак за учење, вероватно зато што нема много блиских језика. Најближи језик му је карелски, а од званичних језика других држава естонски.

Хелсинки

Хелсинки (фин. Helsinki, швед. Helsingfors ) је главни и највећи град Финске. Хелсинки је такође седиште округа Нова Земља, где чини једну општину. Метрополитенско подручје Хелсинкија броји преко 1,3 милиона људи или око 25% становника државе.

Град Хелсинки је политичко, привредно и управно средиште Финске. Такође, то је један од градова светског и европског значаја, а у области Скандинавије то је један од пет највећих градова. Посебност Хелсинкија је и то што је то најсеверније урбано подручје са више од милион становника.

У Хелсинкију су одржане Летње олимпијске игре 1952.

Државе и територије у Европи
Суверене
државе
Зависне
територије
Непризнате
земље

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.