Филм

Филм је серија слика које, кад се прикажу на платну, стварају илузију покретања захваљујући phi феномену. Ова оптичка илузија чини да публика континуирано опажа покрет између одвојених објеката који се виде брзо у наставцима. Процес прављења филма је и уметност и индустрија. Филм се прави фотографисањем правих сцена камером за снимање, фотографисањем цртежа или минијатурних модела коришћењем традиционалне технике анимација или комбинацијом свих техника и других визуелних ефеката.

Kino projektor
Кино пројектор

Историја

Muybridge race horse animated
Анимација "Сали Гарднер у галопу" сматра се најранијим филмом.

Реч "cinema" (енг. биоскоп), скраћено од кинематографија, користи се често да би означила индустрију филмова или саму уметност стварања истих.[1] Савремена дефиниција биоскопа би била да је то уметност симулирања искуства до комуникативних идеја, прича, перцепција, осећања, лепоте или атмосфере снимљених или програмираних покретних слика са осталим сензорним стимулацијама. Филмови су на почетку снимани преко пластичне траке кроз пројектор на огромном платну. Многи дугометражни филмови су сада потпуно дигитални кроз цео процес продукције, дистрибуције и егзибиције. Филмови су културни артефакти осмишљени од стране специфичних култура. Они приказују те културе и заузврат утичу на њих. Филм је сматран важном уметношћу, извором популарне разоноде и моћним медијом за едуковање грађана. Визуелна база филма даје универзалну моћ комуникације.

Неки филмови су постали светски познати коришћењем титлова за превод дијалога у језик гледалаца. Неки су критиковали филмску индустрију и глорификацију насиља[1], као и њен потенцијално негативан третман према женама.[2][3] Индивидуалне фотографије које сачињавају филм се називају рамови. Током пројекције традиционалних филмова, ротирајући затварач чини да тамни интервали буду померени у позицију за пројектовање сваком раму, али гледалац не примећује те прекиде због ефекта познатог као упорност вида (eye persistence), где око задржи визуелну фотографију на делић секунде после померања извора. Постоје многи други изрази за филм: индивидуална покретна слика, шоу слика, покретна/померајућа слика, "photoplay" и "flick" (енг. зврчка). Најчешћи израз у САД је "movie", док се у Европи преферира "film". У раним годинама реч "sheet" (енг. платно) се понекад користила уместо екрана.

Теорија филма

Fox movietone 2

Теорија филма развија начине систематичних концепата који се примењују на студију филма као уметности. Концепт филма као уметности почео је са делом Ричиотиа Кануда "Рођење шесте уметности". Формалистичка теорија филма вођена Рудолфом Арнхејмом, Белом Баланс и Сингфридом Кројцером је нагласила како се филм разликује од реалности и да може бити тумачен као лепа уметност (примењена). Андре Базин је реаговао против ове теорије наводећи да есенција филма као уметности лежи у његовој могућности да механички репродукује стварност, а не у његовим разликама од стварности и ово је дало маха реалистичкој теорији.

Скорије анализе спроведене од стране психоаналитичара, Џека Лакана и семиолога Фердинанда Сасура који су подржали психоаналитичку теорију филма, структуристичку теорију филма, феминистичку теорију филма, и друге. На другу страну, Витгенштајнове критике на рачун аналитичке филозофије, покушавају да докажу погрешне концепције коришћене у теоријским студијама и праве анализу филмског вокабулара и његову везу за формом живота.[4]

Језик

Сматра се да филм има посебан језик. Џејмс Монако је написао класичан текст о теорији филма "Како прочитати филм", које се односи на ово. Режисер Ингмар Бергман је рекао: "Андреј Тарковски је за мене највећи редитељ, онај који је измислио нови језик, прави за природу филма, који хвата живот као рефлексију, живот као сан." Пример језика је секвенца прошлости и слике са леве стране глумца који прича, ког прати још један глумац који прича са његове леве стране, па понављање истог, из кога публика може разумети да се ради о конверзацији између два лика.

Ово описује још једну теорију филма-правило 180 степени, као визуелни уређај за причање са могућношћу да постави гледаоца у контексту психичке присутности кроз коришћење визуелне композиције. Холивуд стил подразумева ову наративну теорију, због претеране праксе коршћења филмских студија у Холивуду, Калифорнији, током класичне ере филма. Још један пример филмског језика је увећање глумчеве главе са изражајем тихе рефлексије која сече другу сцену глумца, приказујући како се сећа себе у прошлости.

Монтажа

Монтажа је техника која издваја сегменте из филма, уређује их и сједињује у филм или филмску сцену. Сцена може да приказује како човек иде у битку, са сећањем на његову младост и његов живот у кући са специјалним ефектима, монтираним у филм након што је већ снимљен. Због тога што су ове сцене снимљене одвојено, и са понекад другим глумцима, коначна верзија се назива монтажа.

Режисери су развили теорију монтаже, почевши са Ејзенштајном и комплексом јукстапозиције са сликама у филму "Оклопњача Потемткин". Уградња музичке и визуелне контрапозиције, развој сцене и визуелни ефекти воде ка комплекснијим техникама упоредивим са опером и балетом.[5]

Критика

Fratelli Lumiere
Браћа Лимијер, једни од првих режисера.

Критика филма је анализа и процена филма. Углавном ови радови могу бити сврстани у ове категорије:

  1. академска критика филмских школараца и
  2. журналистичка филмска критика која се јавља у новинама, магазинима и медијима.

Обично се критике пишу један дан након гледања филма, а критичари имају дан или два да је формулишу. Упркос овоме, критика има јако важан утицај на одзив публике и популарност филма, посебно у одређеним жанровима. За масовна комерцијална филмска жанровска тржишта као што су акција, хорор и комедија, критика није пресудна у популарности филма. Сиже, опис филма и процена режисера и писаца су већина критика које остављају утисак на људе да одлуче да одгледају филм.

За престижне филмове као што су драме и уметнички филмови, утицај критике је велики. Лоше критике од стране великих новина и магазина, јако утичу на редукован интерес и присутност публике. Утицај критике на бокс офис перформанс филма је ствар дебате. Неки посматрачи тврде да је филмски маркетинг у 2000-им био напет, добро координисан и добро финансиран тако да критика није могла да спречи лоше написан или снимљен блокбастер од пропадања на тржишту.

Како било, катаклизмична пропаст неких јако промовисаних филмова, који су негативно критиковани, као и неочекиван успех позитивно критикованих независних филмова потврђују да екстремне критичке реакције имају јак утицај на публику. Остали посматрачи бележе да позитивне критике филмова су приказане да заинтересују публику за слабо познате филмове. Постојали су неколико филмова у којима су компаније имале јако мало поверење у њих и одбијале да дају критичарима преглед филма унапред, да би избегли негативне критике. Ово се често одбије, због тога што критичари обавесте јавност и упозоре публику да филм није вредан гледања и такви филмови обично доживе пропаст.

Журналистичке критике су понекад и филмске критике. Критике које имају више академски приступ филмовима, као објављивање у филмским дневницима и писање књига о филмовима користећи теорију филма или филмских студија, проучавају како филм и филмске технике функционишу, и какав ефекат остављају на људе. Чешће су њихове критике објављене у школским новинама и магазинима или приказиване на телевизији него у новинама. Они такође имају тенденцију да буду повезани са колеџима или универзитетима као професори или учитељи.

Продукција

У суштини, својство продукције филма зависи од садржаја који режисер жели да покаже и опреме за приказивање: зоотропу, на пример, треба само низ слика на папирној траци. Филмска продукција стога може да обухвата од једне особе са камером, или хиљаде глумаца, стажиста и чланова филмске екипе за снимање акције дугометражног епског филма.

Неопходни кораци за скоро сваки филм могу да се сведу на концепт филма, планирање, снимање, ревизију и дистрибуцију. Што је више тога укључено у продукцију, тиме су кораци при истој значајнији. У типичном продукцијском циклусу филма Холивудског стила те главне фазе су дефинисане као:

  1. развијање
  2. прет-продукција
  3. продукција
  4. пост-продукција
  5. дистрибуција

Овај производни циклус обично траје три године. Прве године се пише сценарио, што представља развој. Друга година обухвата пред продукцију и продукцију а трећа година пост продукцију и дистрибуцију. Што је продукција већа и више средстава је потребно па финансирање постаје све важније. Из перспективе креатора (нпр. редитеља, сниматеља и сценаристе) већина играних филмова је уметничко дело, а из перспективе продукцијских компанија само посао, односно профит.[6]

Филмска екипа

FilmCrew
Филмска екипа

Филмска екипа је група људи запослена у продукцији у циљу израде филма а ангажована од стране филмске компаније. Филмска екипа није исто што и глумачка екипа која се појављује испред камере или позајмљују гласове ликовима у филму.

Филмска екипа комуницира са продукцијском екипом, али се разликује и од њих. Продукцијску екипу цине продуценти, менаџери, представници компанија, њихови асистенти и они чија примарна одговорнст спада у прет-продукцијске и пост-продукцијске фазе израде филма као што су сценаристе и филмски уредници. Продукцијска и филмска екипа углавном комуницирају преко режисера и његових или њених асистената.

Средње и велике филмске екипе су углавном подељене на одељења са добро дефинисаном хијерархијом и стандардима за интеракцију и сарадњу између екипа. Осим послова везаних за глумачку екипу, филмска екипа обавља све послове везане за фотографију: за реквизите и костиме, за снимање, везане за звук, светло, филмски сет и прозводњу специјалних ефеката.[7]

Индустрија

Filmstudio Babelsberg Eingang
Бабелсберг, први филмски студио у свету, основан 1912.

Прављење и приказивање филмова је постало извор профита скоро одмах након стварања целог процеса. Видевши колико је њихов изум био успешан у родној Француској, Лумијерови су брзо одлучили да иду на континенталну турнеју да представе своје филмове. Познатима приватно, а јавно масама људи. У свакој земљи би обично додали нову локалну сцену у свој каталог. Убрзо потом би пронашли локалне предузетнике у разним земљама Европе да купе њихове опрему.

"Oberammergau Passion Play" из 1898. је био први комерцијални филм. Позоришта и компаније се посебно формирају за производњу и дистрибуцију филма, док су глумци постајали јако познати и захтевали огромне накнаде за наступе. Од 1931-1956, филм је такође био и једино складиште и систем за репродукцију телевизијског програма док нису наступиле видео-касете.

У САД, филмска индустрија је смештена у Холивуду, Калифорнији. Остали регионални центри постоје у многим деловима света, попут Боливуда у Мумбају.[8] То је индијска филмска индустрија чија продукција ствара највећи број филмова на свету. Иако је трошак укључен у снимање филмова довео да се производња биоскопа концентрише на покровитељство филмских струја, недавни напредак за снимање приступачних филмова је омогућио да се независне филмске продукције развијају.

Профит је кључна сила у индустрији, због скупе и ризичне природе снимања филма. Многи филмови имају велика прекорачења трошкова попут "Воденог света", Кевина Костнера. Ипак, многи режисери настоје да створе дела која ће бити од трајног друштвеног значаја. "Награда академије или Оскар" је најистакнутија филмска награда у САД. Пружање филмовима признања сваке године, на основу њихових уметничких достигнућа. Такође, постоји велика индустрија образовних и наставних филмова снимљених у замену или као додатак предавањима и текстовима. Приход у индустрији је понекад нестабилан због ослањања на хит филмове објављене у биоскопима[9], док је запошљавање у Холивуду постало мање поуздано, посебно за средње и нискобуџетне филмове.[10]

Терминологија

Терминологија се користи за описивање покретних слика и знатно варира између британског и америчко-енглеског језика. Иако су речи "film" и "movie" понекад коришћене наизменично, "film" се више користи ако подразумевамо уметнички, теоријски или технички аспект.[11][12] Израз "movies" (енг. филмови) се чешће користи кад се мисли на разоноду или рекламне аспекте. На пример, књига "Како разумети филм" би била о естетици и теорији филма, док је књига "Идемо на филм" о историји забаве коју филмови пружају и о блокбастерима. Даља терминологија се користи због разликовања разних облика и медија који се користе у филмској индустрији.

"Motion pictures" тј. покретне слике се често користе као термин за филмску продукцију посебно намењену за биоскопске изложбе, попут филма "Бетмен" . DVD и видео-касете су видеоформати који могу да репродукују фотохемијски филм. Репродукција заснована на тај начин назива се "трансфер". Након напретка театралног филма као индустрије, телевизијска индустрија је почела са коришћењем видео-касета. Касете су деценијама биле аналогни медиј на ком су се могле снимити или пренети покретне слике.

Снимање се односи на фотохемијски медиј који хемијски снима визуелну слику. Међутим, чин фотографисања помоћу других визуелних медија, попут дигиталне камере се и даље назива снимање, а резултат - филм. "Неми филмови" нису могли бити потпуно неми, али предтсављају филмове без чујног дијалога, рачунајући и оне који имају музичку пратњу.

Реч "talkies", означава прве звучне филмове, снимљене тако да имају чујни дијалог снимљен на плејбек, невезано за музичку пратњу.

Биоскоп или генерално обухвата све филмове, или је груб синоним за филм и биоскопске изложбе, а оба се капитализују кад се односи на категорију уметности.

Сребрни екран се односи на екран коришћен за приказивање филмова и који, у ширем значењу, може бити метоним за целу филмску индустрију.

Дупло приказивање је екранизација два самостално играна филма, независна од промета. Пуштање је дистрибуција и често спонтана екранизација филма. Одломци из филмова који долазе представљају екранизацију пуштену пре главног приказивања. Сваки филм може имати наставак који приказује и прати догађаје из првог.

Франкенштајнова млада је рани пример. Уколико постоји више филмова са истим ликовима, причом или темом, такви филмови постају серијали, попут серијала Џејмс Бонд.

Заслуге или крајње заслуге су листе које дају заслугу људима који су умешани у продукцију.

Постава филма се односи на колекцију глумаца и глумица који се појављују или беспрекидно глуме у филму.

Звезда је глумац или глумица, најчешће популаран који, у многим случајевима јесте позната личност која глуми централног лика у филму. У неким приликама реч се такође користи да означи познатост других чланова филмске екипе, попут режисера и других. Пример је Мартин Скорсезе. Особа истовремено може бити и у филмској постави и у филмској екипи, као што је Вуди Ален, који је режирао и глумио у "Узми паре и бежи".

Приказ

Приказ наступа се односи на пројекције филма изабране од публике, обично за потребе корпоративних промоција, пре јавног, премијерног пуштања филма. Прикази се понекад користе да би проценили реакцију публике, која, уколико је неочекивано негативна, може резултирати тако да се одређене сцене пресниме или потпуно исеку. Пример таквог је Прва крв (енг. First Blood), из 1982. Након што је публика за тест одговорила врло негативно на смрт протагонисте Џона Рамба, вијетнамског ветерана, на крају филма, компанија је написала и преснимила нови крај у ком лик преживљава.[13]

Трејлер

Трејлери су рекламе за филмове који се приказују око 1-3 месеца пре у биоскопима. Раније, кад су биоскопи имали само два платна, пуштани су само одређени трејлери. Израз "trailer" првобитно потиче из тога што је био приказиван на крају филмског програма. Та пракса није трајала дуго, јер гледаоци имају тенденцију да напусте биоскоп након завршетка филма, али име се задржало. Трејлери се сада приказују пре почетка филма. Сада су често и на DVD-јевима, као и на интернету и мобилним телефонима.

Створени су да би заинтересовали гледаоце. Као резултат, у ери интернета, гледаоци често траже трејлере пре гледања филма. Од 10 билиона клипова који се годишње гледају, у 2008. трејлери су били на трећем месту, после вести и ауторских клипова.[14]

Анимација

Animhorse
Анимација коња, сачињена од осам слика.

Анимација је техника у којој се сваки рам приказује индивидуално, било да је у питању компјутерска графика, или фотографија, нацртане слике, чак и понављање малих промена на моделу, а онда се резултати фотографишу специјалном камером за анимацију. Кад су рамови спојени заједно и готов филм се види при брзини од 16 или више рамова по секунди, јавља се илузија континуираног покрета. Генерисање таквог филма је веома интензивно и напорно, иако је напредовање компјутерске анимације убрзало процес.

Због тога што анимација одузима пуно времена и често је јако скупа за продукцију, већина ТВ анимација долази из професионалних студија. Ограничена анимација је начин повећања и опадања цена анимације коришћењем пречица у процесу анимације. Ову методу је популаризовала Хана Барбера, у САД и Осаму Тезука у Јапану.[15]

Иако многи студији сада користе дигиталну технологију у својој продукцији, постоји специфичан стил анимације који зависи од филма до филма. Анимација без камере, коју су направили креатори филма, попут Нормана Мекларена, Лена Лија и Стена Брекхеџа, нацртана је и обојена директно у деловима филма, а онда се пушта кроз пројектор.

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 Severny, Andrei (5. 9. 2013). „The Movie Theater of the Future Will Be In Your Mind”. Tribeca. Архивирано из оригинала на датум 7. 9. 2013. Приступљено 5. 9. 2013.
  2. ^ Media, Sex, Violence, and Drugs in the Global Village - Page 51, Kuldip R. Rampal - 2001
  3. ^ "The Astonishing Sexism of Hollywood and What it Means for Girls « Rachel Simmons". Приступљено 30 December 2016.
  4. ^ Stam 2000.
  5. ^ Nelmes 2003, стр. 394.
  6. ^ Steiff, Josef (2005). The Complete Idiot's Guide to Independent Filmmaking
  7. ^ Katz, Ephraim (2005). The Film Encyclopedia. Collins.
  8. ^ Bollywood Hots Up cnn.com. Приступљено June 23, 2007.
  9. ^ "Film industry in crisis as movie audiences plummet to lowest level in 16 years"Mail Online. Retrieved 2016-04-28.
  10. ^ Christopherson, Susan (2013-03-01). "Hollywood in decline? US film and television producers beyond the era of fiscal crisis"Cambridge Journal of Regions, Economy and Society6 (1): 141–157. doi:10.1093/cjres/rss024
  11. ^ "British English/American English Vocabulary". Retrieved 26 June 2013.
  12. ^ "British English vs. U.S. English - film vs. movie"Straight Dope Message Board. Retrieved 26 June 2013.
  13. ^ Yewdall, David Lewis (2007). "8: Temp dubs and Test Screenings: A Critical View". Practical art of motion picture sound (3 ed.). Focal Press.
  14. ^ Gfactor (2007-11-06). "Why are they called "trailers" if they're shown before the movie?". The Straight Dope.
  15. ^ Savage, Mark (2006-12-19). "Hanna Barbera's golden age of animation". BBC News. Retrieved 2007-01-25.

Литература

  • Nelmes, Jill (2003). An Introduction to Film Studies. Psychology Press. стр. 394. ISBN 978-0-415-26269-9.
  • Stam, Robert (2000). Film Theory: an introduction. Oxford: Blackwell Publishers.
  • Acker, Ally (1991). Reel Women: Pioneers of the Cinema, 1896 to the Present. New York: Continuum. ISBN 978-0-8264-0499-2.
  • Basten, Fred E. (1980). Glorious Technicolor: The Movies' Magic Rainbow. Cranbury, NJ: AS Barnes & Company. ISBN 978-0-498-02317-0.
  • Basten, Fred E. (writer); Peter Jones (director and writer); Angela Lansbury (narrator) (1998). Glorious Technicolor (Documentary). Turner Classic Movies.
  • Casetti, Francesco (1999). Theories of Cinema, 1945–1995. Austin, TX: University of Texas Press. ISBN 978-0-292-71207-2.
  • Cook, Pam (2007). The Cinema Book, Third Edition. London: British Film Institute. ISBN 978-1-84457-193-2.
  • Faber, Liz & Walters, Helen (2003). Animation Unlimited: Innovative Short Films Since 1940. London: Laurence King, in association with Harper Design International. ISBN 978-1-85669-346-2.
  • Hagener, Malte & Töteberg, Michael (2002). Film: An International Bibliography. Stuttgart: Metzler. ISBN 978-3-476-01523-5.
  • Hill, John & Gibson, Pamela Church (1998). The Oxford Guide to Film Studies. Oxford; New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-871124-7.
  • King, Geoff (2002). New Hollywood Cinema: An Introduction. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-12759-2.
  • Ledoux, Trish; Ranney, Doug; Patten, Fred (1997). Complete Anime Guide: Japanese Animation Film Directory and Resource Guide. Issaquah, WA: Tiger Mountain Press. ISBN 978-0-9649542-5-0.
  • Merritt, Greg (2000). Celluloid Mavericks: A History of American Independent Film. New York: Thunder's Mouth Press. ISBN 978-1-56025-232-0.
  • Nowell-Smith, Geoffrey (1999). The Oxford History of World Cinema. Oxford; New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-874242-5.
  • Rocchio, Vincent F. (2000). Reel Racism: Confronting Hollywood's Construction of Afro-American Culture. Boulder, CO: Westview Press. ISBN 978-0-8133-6710-1.
  • Schrader, Paul (пролеће 1972). „Notes on Film Noir”. Film Comment. 8 (1): 8—13. ISSN 0015-119X.
  • Schultz, John (writer and director); James Earl Jones (narrator) (1995). The Making of 'Jurassic Park' (Documentary). Amblin Entertainment.
  • Thackway, Melissa (2003). Africa Shoots Back: Alternative Perspectives in Sub-Saharan Francophone African Film. Bloomington, IL: Indiana University Press. ISBN 978-0-85255-576-7.
  • Vogel, Amos (1974). Film as a Subversive Art. New York: Random House. ISBN 978-0-394-49078-6.
  • Burton, Gideon O., and Randy Astle, jt. eds. (2007). "Mormons and Film", entire special issue, B.Y.U. Studies (Brigham Young University), vol. 46 (2007), no. 2. 336 p., ill. ISSN 0007-0106
  • Hickenlooper, George Reel [sic] Conversations: Candid Interviews with Film's Foremost Directors and Critics, in series, Citadel Press Book[s]. New York: Carol Publishing Group. xii, 370 p. 1991. ISBN 978-0-8065-1237-2.
  • Thomson, David (2002). The New Biographical Dictionary of Film (4th изд.). New York: A.A. Knopf. ISBN 978-0-375-41128-1.

Спољашње везе

Scenarista

Scenarista je pisac filmskog scenarija, tj. osoba koja radi jednu od sledeće dve stvari:

stvaranje scenarija po sopstvenoj zamisli, ili

adaptaciju postojećeg dela (romana, priče, pozorišnog komada) za film.Za oba posla je potrebno poznavanje filma, tj. scenario mora sadržavati ono što je moguće filmom reći, dakle opis radnje i scena, dijaloge likova (prema kojima se onda odvija kasting) i govor naratora.

Акциони филм

Акциони филм, или само акција, је филмски жанр у коме акционе секвенце, попут борбе, каскадерских сцена, аутомобилских потера или експлозија, имају предност пред елементима као што су карактеризација или комплексна прича. Акција обично укључује индивидуалне напоре од стране хероја, што је у супротности с већином ратних филмова. Жанр је блиско повезан са жанровима трилера и авантура.

Врста

Појам Врста може да се односи на:

Врста, у биологији

Врста, у математици

Врста, у рачунарству

Врста, јединица мере

Врста, насељено мјесто у општини Бихаћ, Унско-сански кантон, Федерација БиХ, БиХфилмови:

Врста, филм из 1995.

Врста 2, филм из 1998.

Врста 3, филм из 2004.

Врста: Буђење, филм из 2008.

Документарни филм

Документарни филм или познатији као документарац, је филмски жанр који има за циљ да документује стварност.

Драма (филмски жанр)

Драма је филмски жанр који највише зависи о унутрашњем развоју стварних ликова који се суочавају с емоционалним темама. Драмске теме као што су алкохолизам, наркоманија, расне предрасуде, религијска нетолеранција, сиромаштво, криминал и корупција стављају ликове у сукоб са њима самима, другима, друштвом и чак природним феноменима.Овај филмски жанр у супротности је с акцијским филмом, који се ослања на динамичну акцију и физички сукоб, али и на површинску карактеризацију. Сви филмски жанрови могу укључивати драмске елементе, али обично се филмови који се сматрају драмским фокусирају углавном на драму главног сукоба.

ИМДб

Интернет муви дејтабејз (ИМДб, енгл. Internet Movie Database, у преводу „Филмска интернет база података“) је веб-сајт који поседује базу података о свим познатијим филмским и телевизијским личностима, филмовима, телевизијским емисијама, серијама, рекламама и видео-играма. Интернет гигант Амазон је априла 1998. године купио IMDb, а 2002. године му је проширена функционалност тако што је додат IMDbPro, чије се коришћење наплаћује.

На локацији се налазе спискови 250 најбољих филмова и 100 најлошијих филмова свих времена, а заснивају се искључиво на оценама редовних корисника ове локације.

Кански филмски фестивал

Кански филмски фестивал (франц. Le Festival International du Film de Cannes) се одржава сваке године у граду Кану на југу Француске још од 1946. Најпрестижнија награда (за најбољи филм) је Златна палма (франц. Palme d'Or), коју је, између осталих, и два пута примио српски режисер Емир Кустурица. Филмски фестивал у Кану је први пут одржан од 20. септембра до 5. октобра 1946 у Кану.

Комедија

Комедија (грч. κωμῳδία — походна песма) једна је од основних врста драме. Развијала се још у античкој Грчкој и Риму. Постоји и истоимена врста филма. Као супрутност комедији издваја се трагедија, док се јединско ово двоје назива трагикомедија или гротеска.

Кратки филм

Краткометражни или кратки филм је израз који се најчешће користи за филмове у трајању од 10 до 20 минута, док Академија филмских уметности и наука дефиниште сваки кратки филм, чије је трајање 40 или мање минута.Кратки филмови су били карактеристични за најранији период немог филма, а временом су почели да се снимају и дугометражни филмови. Форма кратког филма је тада коришћена у специфичним жанровима, као што су комедије, документарни филмови и филмске новости. Кратки филмови су признати као посебна уметничка форма и посвећени су им многи филмски фестивали.

Оскар

Оскар је сада такође званично име за Академијину награду (енгл. Academy Award), годишњу филмску награду коју додељује америчка Академија филмских уметности и наука (енгл. Academy of Motion Picture Arts and Sciences).

Редитељ

Редитељ или режисер је уметничко, ауторско занимање у областима извођачке уметности, филм, позориште, радио и телевизија. Редитељ је особа која на ауторски начин води, усмерава, координише, контролише процесе назване претпродукција (припреме), продукција (реализација, извођење) и постпродукција (склапање, уређивање, монтажа) аудио-визуелног или сценског дела.Редитељ координише рад уметничког дела, те глумцима даје упутства о жељеном начину глуме у појединим сценама, као и осталим ауторима или шефовима сектора о нпр. начину осветљавања и снимања, стилу и врсти музике и уопште карактеру аудио ”слике”... Редитељ такође може, и најчешће учествује у процесима бирања глумаца за улоге, уређивању или замени појединих делова сценарија, те уређивању - монтажи радиофонског, телевизијског дела или филма за његову коначну верзију. Различити редитељи у складу са својим карактером, ауторским стилом и договором са продуцентом учествују потпуно, делимично или не учуствују у потпуности, у одређеним аспектима стварања дела.

У већим филмским продукцијама дешава се да редитељ мање важне сцене препушта помоћној екипи и другом редитељу.

Позоришни редитељ је особа која идејно и организацијски поставља позоришни комад на сцену. Такође учествује у осмишљавању сценског аранжмана представа, те је одговоран за све аспекте сценског чина и рад са глумцима.

Радијски редитељ се назива радиофонски редитељ. Заједно са глумцима, музичким сарадницима, стручњацима за звучне ефекте и тон-мајсторима ствара „звучну слику“ радио-драме.

У случају да се ради о живом телевизијском програму, за редитеља се користи и термин реализатор. Тај термин означава и мањи ауторски утицај редитеља на дело. Редитељ као реализатор мање ауторски креира а више бележи шта се дешава.

Према закону Европске уније, редитељ је аутор филма. Редитељ филма даје смер ка глумци и екипи и ствара свеукупну визију кроз коју се филм на крају реализује или примећује. Директори морају бити у могућности да посредују разлике у креативним визијама и остају унутар буџета.

Много је путева до постајања филмског режисера. Неки филмски режисери започели су као сценаристи, кинематографи, продуценти, монтажери филма или глумци. Остали филмски редитељи похађали су филмску школу. Директори користе различите приступе. Неки дају општи план и допусте глумцима да импровизују дијалог, док други контролишу сваки аспект и захтевају да глумци и екипа тачно следе упутства. Неки режисери такође пишу властите сценарије или сарађују на сценаријима са дугогодишњим писањем партнера. Неки режисери уређују или се појављују у својим филмовима, или компонују музичку партитуру за своје филмове.

Списак југословенских играних филмова

Ово је списак југословенских играних филмова по годинама премијере.

Списак је подељен у три целине:

1. филмови који су настали у периоду од 1918. године, када је формирана Краљевина СХС, па до 1941. године, када је почео Други светски рат;

2. филмови који су настали у периоду од 1945. до 1992. године (у загради иза сваког филма назначено која је република продуцирала филм, а такође су наведени и подаци о копродукцијама);

3. филмови који су настали у периоду од 1992. године, када је формирана СР Југославија, па до 2003. године, када је Југославија престала да постоји.

Сценарио

Сценарио (или сценариј) план је драмског или филмског комада. Филмски сценарији могу бити адаптирани за велико платно из неких извора као што су:

романи,

драме,

кратке приче

они могу бити написани директно за филм.

Сценограф

Сценограф је стваралац и реализатор ликовне опреме представе. Он, у сарадњи са редитељем, доноси идејно решење за ликовно осмишљавање сценског простора при чему брине и о целокупно ликовно обликовање сценског простора се назива сценографија.

Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду

Факултет драмских уметности је основан као Академија за позоришну уметност, уредбом владе Федеративне Народне Републике Југославије, децембра 1948, а 1950. године припојена јој је Висока филмска школа.

Настава на Академији за позоришну уметност почела је 12. фебруара 1949. године. Први професори глуме били су Мата Милошевић и Јозо Лауренчић, њихови асистенти Мирослав Беловић, Стево Жигон и Соја Јовановић, а први професори режије Бојан Ступица и др Хуго Клајн. Први ректор и декан академије био је Душан Матић.

Дипломирани студенти Академије и Факултета драмских уметности, својим креативним ангажманом, у највећој мери прожимају целокупан културно-уметнички амбијент установе. Факултет драмских уметности је више од седамдесет година високошколска образовна институција у којој се формирају критеријуми у областима драмских уметности. То је школа из које су потекли најзначајнији ствараоци и која је у великој мери допринела високом нивоу југословенског и српског позоришта, филма, радија и телевизије.

Данас се на Факултету драмских уметности студенти обучавају на девет смерова: глума, позоришна и радио режија, драматургија, менаџмент културних делатности – позоришна и радио продукција, филмска и телевизијска режија, филмска и телевизијска продукција, камера, филмска и телевизијска монтажа, и снимање и обрада звука. На факултету се организују неколико различитих степена студирања као што су основне студије, дипломске, специјалистичке, докторске студије у драмским и аудио-визуелним уметностима, студије теорије драмских уметности и студије медија и културе и менаџмента уметности и медија.

Фотографска магнитуда

Фотографска магнитуда је привидна величина (магнитуда) астрономског објекта који је снимљен фотографским апаратом. Овај начин одређивања привидне величине је често кориштен пре открића фотометра, који тачно мери јачину светлости астрономских објеката.

Проблем са фотографском магнитудом је чињеница да је фотографски филм више осетљив на плаву светлост него људско око или модерни фотометри. Због тога плаве звезде имају нижу (светлију) фотографску магнитуду него визуелну магнитуду на скали фотографске магнитуде, у поређењу са визуелном. Исто тако код црвених звезда ствар је обрнута, изгледају мање светле на фотографском филму него визуелно.

Симбол за привидну фотографску магнитуду је mpg, а за апсолутну фотографску магнитуду Mpg.

Холивуд

Холивуд (енгл. Hollywood) је име градске четврти Лос Анђелеса, САД, која је позната по концентрацији филмских студија и кућама глумачких (холивудских) звезда. Налази се северозападно од центра града. Холивуд је постао синоним за амерички филм и ТВ индустрију у којој је запослено најмање 100 000 особа и додатног особља , од режисера , па до продуцената , сценаристи , помоћници у расвети због светла за снимање под рефлекторима , на монтажи снимака који касније иду у филм у току продукције филма и постпродукције филма , у фотошопу , каскадери , шминкери и стилисти , директори фотографије и фотографи и друго особље задужено за кетеринг , тачније за доставу хране и пића , као и превоз на сету снимања филма . Холивуд је трећа највећа филмска индустрија на свету у којој се произведе и сними преко 1000 филмова годишње , поред Боливуда у Индији и Кинеског филма , тачније филмске индустрије у Кини. Холивуд је тај који је многе глумце и звезде учинио славним и од њих направио звезде , као што су Чарли Чаплин , Грета Гарбо , Вивијен Ли , Марлен Дитрих , па све до глумица и глумаца златног доба као што су Рок Хадсон , Марлон Брандо , Шон Конери , Џејмс Дин , Кларк Гејбл ,Џон Вејн ,Грегори Пек , Кери Грант , Грејс Кели , Џоан Крофорд , Мерилин Монро , Ава Гарднер , Џуди Гарланд , Елизабет Тејлор , Џенет Ли , Одри Хепберн , Брижит Бардо , Софија Лорен , Џејн Фонда , Натали Вуд , Лорин Бекол , па све до глумаца као Роберт де Ниро , Ал Паћино , Роберт Редфорд , Ричард Гир , Харисон Форд , Катрин Денев ,Мерил Стрип , Сузан Сарандон , Фара Фосет , Мишел Фајфер ,Голди Хон и млаћих глумаца до 50 или 55 година као Сандра Булок , Никол Кидман , Моника Белучи , Софи Марсо , Винона Рајдер , Џулија Робертс , Памела Андерсон , Рис Видерспун , Камерон Дијаз , Анђелина Џоли , Џенифер Анистон , Бред Пит ,Кијану Ривс Том Круз , Вал Килмер , Џорџ Клуни , Бен Афлек , Хју Џекмен , Мет Дејмон и на хиљаде других глумаца. Али је Холивуд и многе режисере начинио славним као што су Џон Форд , Алфред Хичкок , Франсис Форд Копола , Блејк Едвардс ,Били Вајлдер , Теренс Јанг , Џејмс Камерон , Ненси Мајерс , Софија Копола , Брајан де Палма , Тони Скот , Мартин Скорсезе , Оливер Стоун , Вуди Ален , Стенли Кјубрик и други филмски режисери . Данас је већина телевизијске продукције расута у околним подручјима, Бербанку и Вестсајду, али значајан део опреме (монтажа, ефекти, реквизити, пост-продукција, осветљење) је и даље у Холивуду.

Многи од холивудских биоскопа се користе за велике филмске премијере, а и додела Оскара се одвија овде. Холивуд је популарно место за ноћни живот и веома је посећен од стране туриста.

Тренутно, Холивуд нема одређене границе (Лос Анђелес нема званичних четврти). Као део Лос Анђелеса, он нема градске власти, али постоји именовани функционер који служи као „почасни градоначелник“ за церемонијалне догађаје. Тренутно, председник општине је Џони Грант.

Данас активни филмски студији:

20th Century Fox - Century City, LA

Paramount Pictures

Sony Pictures Entertainment - Culver City, LA

NBC Universal Entertainment

Warner Bros. Entertainment

Buena Vista Motion Pictures Group

Хорор филм

Хорор филмови су филмови који би требало да изазову страх, стрепњу и ужас код гледаоца. Тематика хорор филмова углавном је везана за смрт и мистичне догађаје. У скоро сваком хорор филму централни лик је негативац. Ранији хорор филмови су углавном били засновани на готској литератури са чудовиштима, као што су вампири, вукодлаци, фантоми... Углавном су били нискобуџетни, са експлицитним сценама насиља. После Другог светског рата јасно се издвајају поджанрови хорора и настају први квалитетни и цењени филмови овог типа.

Цртани филм

Цртани или анимирани филм је вид филмске уметности. За разлику од играног филма, у цртаном филму су ликови и позадина нацртани. У ову се скупину често стављају филмови у којој ни ликови ни позадина нису нацртани али нису нити стварни, живи, ликови него лутке. Државе највећи произвођачи цртаних филмова су САД и Јапан.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.