Филип V од Шпаније

Филип V од Шпаније (шп. Felipe V; франц. Philippe de France; Версај, 19. децембар 1683[1]Мадрид, 9. јул 1746) био је краљ Шпаније, од 1. новембра 1700. до 15. јануара 1724, када је абдицирао у корист свога сина Луја, и од 6. септембра 1724, када се вратио на трон, после синовљеве смрти, па све до своје смрти. Деда му је био Луј XIV, француски краљ, а родитељи француски пријестолонаследник Луј и Марија Ана Викторија од Баварске.[2] Био је познат као Смеони.

Наследио је шпанско престоље након смрти Карлоса II, последњег владара из куће Хабсбург на шпанском престољу, који није имао потомака. Карлос II именовао га је 1700. у опоруци својим наследником, те је тако постао први владар из династије Бурбон на шпанском престољу и утемељитељ њене шпанске лозе. У опоруци је такође стајао услов да се шпанска династија не сме спојити с француском. Године 1701, постао је шпански краља пред кастиљским Кортезом.

Ово именовање није се свидело Аустрији која је сматрала да надвојвода Карло, син цара Леополда, има више права на престоље. То је довело до сукоба француског краља Луја XIV, аустријског цара и држава савезница обе стране. Овај рат, познат и као Рат за шпанску баштину (1701—1714),[3] завршио је с Уговором из Утрехта 1713, којим је Филип V признат за шпанског краља, али заузврат је Шпанија изгубила поседе у Италији, Холандији, изгубила је Менорку, Гибралтар који је присвојила Велика Британија, те је Португалији препустила колонију Сакраменто.

До средине друге деценије 18. века, политика Филипа V била је обилежена снажним француским утицајем. За време његове владавине започела је културна обнова Шпаније, развој науке, књижевности, филозофије, уметности, политике, религије и економије. Године 1712, иако није завршио Рат за шпанску баштину, утемељена је Национална библиотека, годину дана касније Академија за језик, те касније медицинска академија, историјска, итд. Све су оне биле имитација француске Академије.

У унутарњој политици, настојао је да приведе крају централизацију и управну унификацију са својим Декретима о новој основи (Decretos de Nueva Planta), чиме је настојао да укине арагонске и валенцијске привилегије.

Након смрти своје прве жене, Марије Луизе Савојске, Филип је склопио нови брак 1714. са Елизабетом Фарнезе, с којом је имао седморо деце. Нови је брак донео и превласт италијанског утицаја над француским, што је резултирало политиком која је желела да ревидира Утрешки мир и врати италијанске поседе. Кардинал Алберони водио је једно време такву политику, међутим алијанса Велике Британије, Француске, Холандије и Аустрије је то окончала. Такође је доживео неуспех у покушају повратка Менорке и Гибралтара.

У јануару 1724. Филип V изненада је абдицирао у корист свога сина Луиса I, прворођеног из његовог првог брака са Маријом Луизом Савојском, међутим након преране смрти Луиза I (владао је само седам месеци), у августу се исте године вратио на престоље.

Савез с Француском довео је до тога да је шпанска војска помогла француској у ратовима за пољску и аустријску баштину.

С временом је Филип постао све више подложан живчаним поремећајима и неспособнији за обављање владарских дужности. Углавном се бавио ловом, молитвама и музиком. Државну политику је водила углавном његова супруга Елизабета Фарнезе, која је 1714. стекла са своја два сина, Карлом и Филипом, Напуљско краљевство и Парму. Карло је касније постао Карлос III, шпански краљ.

Дана 9. јула 1746. Филип V је умро у Мадриду. Наследио га је син Фернандо VI. По његовој изричитој жељи, сахрањен је у палати Ла Грања у Сан Илделфонсу (Сеговија).

Филип V од Шпаније
Felipe V de España
Филип V од Шпаније
Датум рођења19. децембар 1683.
Место рођењаВерсај
Француска
Датум смрти9. јул 1746. (62 год.)
Место смртиМадрид
Шпанија
ДинастијаБурбон
ОтацЛуј
МајкаМарија Ана од Баварске
СупружникМарија Лујза Савојска (1688—1714), Изабела Фарнзе од Парме
ПотомствоЛуис I од Шпаније, Фернандо VI од Шпаније, Карло III од Шпаније, Маријана Викторија од Шпаније, Филип, војвода од Парме, Infanta Maria Teresa Rafaela of Spain, Infante Luis, Count of Chinchón, Maria Antonia Ferdinanda of Spain, Infante Philip Peter Gabriel of Spain
Краљ Шпаније
Период1. новембар 1700 – 15. јануар 1724
ПретходникКарлос II од Шпаније
НаследникЛуис I од Шпаније
Период6. септембар 1724 – 9. јул 1746
ПретходникЛуис I од Шпаније
НаследникФернандо VI од Шпаније
Потпис
Signature of Philippe of France, Duke of Anjou (future King of Spain) in 1695
Royal Monogram of King Philip V of Spain

Монограм Краља Филипа V од Шпаније
Philip V Palermo
Статуа Филипа V на врху споменичке групе назване "Мермерно позориште" у Палерму.

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Анри IV
 
 
 
 
 
 
 
Луј XIII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Марија Медичи
 
 
 
 
 
 
 
Луј XIV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Филип III од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
Ана од Хабзбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Маргарета Аустријска
 
 
 
 
 
 
 
Луј Велики Дофен од Француске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Филип III од Шпаније (=18)
 
 
 
 
 
 
 
Филип IV од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Маргарета Аустријска (=19)
 
 
 
 
 
 
 
Марија Терезија од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Анри IV (=16)
 
 
 
 
 
 
 
Елизабета од Француске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Марија Медичи (=17)
 
 
 
 
 
 
 
Филип V од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Вилијам V, војвода баварски
 
 
 
 
 
 
 
Максимилијан I, изборник Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Рената од Лорејна
 
 
 
 
 
 
 
Фердинанд Марија, изборник Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Фердинанд II Штајерски
 
 
 
 
 
 
 
Марија Ана Аустријска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Марија Ана Баварска
 
 
 
 
 
 
 
Марија Ана од Баварске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Карло Емануел I
 
 
 
 
 
 
 
Виторио Амедео II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Катарина Михаела од Шпаније
 
 
 
 
 
 
 
Хенријета Аделаида Савојска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Анри IV (=16)
 
 
 
 
 
 
 
Кристина Француска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Марија Медичи (=17)
 
 
 
 
 
 

Референце

  1. ^ The New International Encyclopædia, p. 14. Published by Dodd, Mead and Company, 1903.
  2. ^ Kamen, Henry (2001). Philip V of Spain: The King who Reigned Twice. Published by Yale University Press. ISBN 978-0-300-08718-5.
  3. ^ John B. Wolf, The Emergence of the Great Powers: 1685–1715 (1962)

Литература

  • Kamen, Henry (2001). Philip V of Spain: The King who Reigned Twice. Published by Yale University Press. ISBN 978-0-300-08718-5.
  • Armstrong, Edward (1892). Elizabeth Farnese: "The Termagant of Spain". London: Longmans, Green, and Co.
  • Kamen, Henry (2001). Philip V of Spain: The King Who Reigned Twice. New Haven, Conn.: Yale University Press. ISBN 978-0-300-08718-5.
  • Lynch, John. Bourbon Spain 1700–1808 (1989)
  • Petrie, Sir Charles (1958). The Spanish Royal House. London: Geoffrey Bles.
  • Agustin Gonzalez Enciso: Philip V – Economic and Social Reform in Spain. Lambert Academic Publishers (LAP) , Saarbrücken. 2012. ISBN 978-3-8484-9470-5.
  • Calvo, José (1988). La guerra de Sucesión. Madrid: Anaya.
  • Fayard, Janine (1980). La Guerra de Sucesión (1700—1714)». En Jean-Paul Le Flem; Joseph Pérez; Jean-Marc Perlorson; José Mª López Piñero y Janine Fayard. La frustración de un Imperio. Vol. V de la Historia de España, dirigida por Manuel Tuñón de Lara. Barcelona: Labor. ISBN 978-84-335-9425-9.
  • Graullera, Sanz Vicente (1987). Los notarios de Valencia y la guerra de Sucesión. Valencia: Colegio Notarial de Valencia y Universitat de Valencia.
  • Kamen, Henry (1974). La guerra de Sucesión en España, 1700–1715. Barcelona: Ediciones Grijalbo.
  • León, Sanz Virginia (1993). Entre Austrias y Borbones. El archiduque Carlos y la Monarquía de España (1700–1714). Madrid: Sigilo.
  • Voltes, Pedro (1990). La guerra de Sucesión. Barcelona: Planeta.
  • Antonio, Béthencourt (1954). Patiño en la política de Felipe V. Valladolid: CSIC.
  • Fernández, Durán Reyes. Gerónimo de Uztáriz (1670–1732).
  • García, Cárcel Ricardo (2002). Felipe V y los españoles. Una visión periférica del problema de España. Barcelona: Plaza & Janés. ISBN 978-84-01-53056-2.
  • Gómez, Molleda, D. (1953). Gibraltar: una contienda diplomática en el reinado de Felipe V. Madrid: CSIC.
  • Kamen, Henry Felipe V (2000). El rey que reinó dos veces Madrid: Editorial Temas de Hoy.
  • John, Lynch (1989). El siglo XVIII, Crítica. Barcelona.
  • Voltes, Pedro (1998). La vida y la época de Fernando VI. Barcelona: Planeta. ISBN 978-84-08-02617-4.
Изабела II од Шпаније

Изабела II (шп. Isabel II; Мадрид, 10. октобар 1830 — Париз, 10. април 1904) је била прва и до данас једина владајућа краљица уједињене Шпаније.

Карлос III од Шпаније

Карлос III од Шпаније (шп. Carlos III de España) је био краљ Шпаније и краљ Две Сицилије.

Рођен је 20. јануара 1716. у Мадриду а умро 14. децембра 1788. такође у Мадриду. Био је најстарији син Филипа V од Шпаније и Изабеле Фарнсес од Парме.

Леополд II, велики војвода Тоскане

Леополд II (Фиренца, 3. октобар 1797- Рим, 29. јануар 1870) је био велики војвода Тоскане. Био је син Фердинанда III и Лујзе од Напуља и Сицилије.

Луис I од Шпаније

Луис I од Шпаније (Мадрид, 25. август 1707- Мадрид, 31. август 1724

) је био краљ Шпаније. Био је син Филипа V и Марије Лујзе Савојске.

Луј XIV

Луј XIV (франц. Louis XIV; дворац Сен Жермен ан Ле, 5. септембар 1638 — дворац Версај, 1. септембар 1715) био је краљ Француске из династије Бурбона од (1643—1715), син Луја XIII и Ане Аустријске.

Постао је краљ 14. маја 1643, неколико месеци пре петог рођендана. У његово име је владала као регент његова мајка Ана Аустријска, која је главнину власти предала кардиналу Мазарену. Након смрти председника владе кардинала Мазарена 1661. Луј XIV је преузео особну контролу над владом.

Владавина Луја XIV, познатог као Краљ Сунце (франц. Le Roi Soleil) или Велики Луј (франц. Louis le Grand) трајала је 72 године. Била је то најдужа владавина у европској историји. Ојачао је моћ и утицај Француске у Европи. Француска је у доба његове владавине ратовала у три велика рата: Француско-холандски рат, Рат Велике алијансе и Рат за шпанско наслеђе. Учествовала је и у два мања рата: Деволуциони рат и Рат за реуједињења.

Политичку и војна сцену Француске током његова живота чиниле су такве личности као кардинал Мазарен, Никола Фуке, Жан Батист Колбер, Мишел Летелије, Лувоаз, Велики Конде, Анри Тирен, Вобан, маршал Вилар и Турвил. Док је владао Француска је постигла не само политичку и војну надмоћ, него је доминирала и културом са различитим личностима као што су били Молијер, Жан Расин, Жан де Лафонтен, Шарл Лебрен , Жан Батист Лили, Јасент Риго, Андре Ленотр, Клод Перол и Жил Арден-Мансар. Културна достигнућа тих људи допринела су престижу Француске, њеног народа, језика и краља.

Луј XIV је успешно радио на стварање централизоване државе, у којој се владало из престолнице. Створио је модерну државу од дотада расцепкане феудалне државе. Луј XIV је постао пример апсолутистичког владара. Често му се приписује фраза „Држава, то сам ја“ (франц. L'État, c'est moi), иако историчари сматрају да су му то вероватно пришили политички противници, као стереотипан начин потрде његовог апсолутизма. Сасвим супротно од тога, Луј је на самрти рекао „Ја умирем, али држава ће увек остати“. (франц. Je m'en vais, mais l'État demeurera toujours).

Марија I Португалска

Марија I Португалска (Лисабон, 17. децембар 1734 - Рио де Жанеиро, 20. март 1816) је била краљица Португалије из династије Браганса. Била је кћерка Жозеа I и Маријане Викторије од Шпаније.

Марија Ана од Баварске (1660—1690)

Марија Ана Викторија од Баварске (28. новембар 1660 – 20. април 1690) је била супруга Луја, великог дофена. Њих двоје су имали три сина, укључујући и Луја малог дофена, оца Луја XV и Филипа V. Била је сестра Виоланте Беатрис од Баварске, последње велике војвоткиње Тоскане из породице Медичи. Била је кћерка баварског изборника Фердинанда Марије и Хенријете Аделаиде од Савоје.

Марија Лујза

Марија Лудовика Леополдина Франческа Тереса Јозефа Луција или Марија Лујза (нем. Maria Ludovica Leopoldina Franziska Therese Josepha Lucia von Habsburg-Lothringen) била је аустријска надвојвоткиња, француска царица, војвоткиња Парме и друга супруга Наполеона I.

Мигел I од Португалије

Мигел I од Португалије (Лисабон, 26. октобар 1802 - Еселбах, 14. новембар 1866) је био краљ Португалије. Био је син Жоаоа VI и Карлоте Хоакине од Шпаније.

Педро I од Бразила

Педро I од Бразила или Педро IV, краљ Португалије и Алгарва (порт. Dom Pedro Primeiro, Лисабон, 12. октобар 1798-7. април 1834) је био први цар Бразила. Педро I је био четврто дете краља Жоа VI од Португалије и краљице Карлоте Жовкине од Шпаније. Припадао је династији Браганса. Владао је Бразилом од 1822. до 1831, и Португалом од марта до маја 1826. године. Био је отац другог бразилског цара Педра II. Наполеонове трупе су окупирале Португалију 1807. То је била казна за земљу која није хтела да се придружи француској континенталној блокади Британије. Деветогодишњи Педро је са остатком краљевске породице избегао у Рио де Жанеиро у Бразилу. У Португалију се вратио тек 1832, после двадесетчетворогодишњег одсуства. На Бечком конгресу 1815. одлучено је да Бразил постане посебна краљевина у персоналној унији са Португалијом. Тако се окончао статус Бразила као португалске колоније. Педрова баба, краљица Марија I, тако је својим португалским титулама додала титулу краљице Бразила. Она је умрла 1816, њен син Жуан VI од Португалије је наследио бразилски и португалски трон, а Педро је постао престолонаследник.

Избијање Либералне револуције 1820. у Лисабону приморало је оца Педра I да се врати у Португалију у априлу 1821, оставивши га да влада Бразилом као регент. Он је морао је да се суочи са претњама револуционара и непокорношћу португалских трупа, све од којих је надвладао. Претња португалске владе да укине политичку аутономију коју је Бразил уживао од 1808. године наишла је на широко распрострањено незадовољство у Бразилу. Педро I је изабрао бразилску страну и прогласио Бразилску независност од Португалије 7. септембра 1822. Дана 12. октобра био је поздрављен клицањем као бразилски цар. До марта 1824. године поразио је све војне јединице лојалне Португалији. Неколико месеци касније, Педро I је сломио краткотрајну Конфедерацију Екватора, неуспели покушај сецесије провинцијских побуњеника на североистоку Бразила.

Рат за шпанско наслеђе

Рат за шпанско наслеђе (1701—1714) је био сукоб великих размера који је избио у Европи након смрти последњег шпанског краља из династије Хабзбург, Карлоса II. Карлос II је за свог наследника одредио Филипа, војводу од Анжуја — унука француског краља Луја XIV — који је на крају и постао Филип V од Шпаније. Ратни сукоб се споро развијао а главни узрок је била жеља Леополда I Хабзбуршког да заштити права своје династије на шпански престо. Како је Лујева експанзионистичка политика постајала све агресивнија и друге европске државе (пре свега Енглеска и Уједињене провинције) стале су на аустријску страну да би спречиле претерано јачање Француске. Друге државе прикључивале су се коалицији против Француске и Шпаније да би добиле нове територије или заштитиле постојеће поседе. Током овог рата око 400.000 људи је изгубило живот. Рат није вођен само у Европи већ и у Северној Америци где је био познат као Рат краљице Ане. У рату су учествовали и шпански гусари и корсари са обала око Кариба (Флорида, Мексико, Централна Америка и северна обала Јужне Америке).

Рат је трајао преко десет година, и обележиле су га војсковође као што су војвода од Вилара и војвода од Бервика на француској страни, војвода од Молбороа на енглеској страни и принц Еуген Савојски на аустријској страни. Рат је завршен споразумима у Утрехту (1713) и Раштату (1714). Резултат овог рата је био долазак династије Бурбона на шпански престо у лику Филипа V, који се међутим, одрекао права наследства француске круне како би се избегла могућност уједињења Француске и Шпаније. Аустрија је добила највећи део шпанских територија у Италији и Низоземској. Последица је била крај француске хегемоније на европском копну а идеја о равнотежи сила је постала основа међународног поретка споразумом у Утрехту.

Споразум у Ден Хагу (1698)

Споразум у Ден Хагу (познат и као Споразум у Хагу или Први споразум о подели) потписан је 11. октобра 1698. између Енглеске и Француске. Споразум је представљао покушај да се реши питање ко ће наследити шпански трон и предлаже да наследник буде војвода Јозеф Фердинанд од Баварске. Такође споразумом је договорена подела појединих шпанских поседа између великих сила. Луј, француски дофен требало је да добије Сицилију и две тосканске луке. Леополд, војвода од Лорене би добио Миланско војводство као накнаду јер би Лорена са Баријем припала дофену.

Краљ Карлос II од Шпаније је одбио овај споразум јер се противио подели Шпаније. Он је за наследника империје именовао унука Луја XIV Филипа, војводу од Анжуја који ће постати краљ Филип V од Шпаније. Након Карлосове смрти Луј је споразум сматрао неважећим. Након тога отпочео је Рат за шпанско наслеђе који ће трајати од 1701. до 1714. године. Такође је и Карло VI, цар Светог римског царства одбио овај споразум.

Фердинанд II од Сицилије

Фердинанд II (итал. Ferdinando II delle Due Sicilie) је био краљ Напуља и Сицилије од 1830. до 1859.

Треће је дете Франца I од Сицилије и његове друге супруге Марије Изабеле од Шпаније. Први пут се оженио с Маријом Кристином Савојском с којом је имао сина Франца II од Сицилије.

Други пут се оженио с Маријом Изабелом Терезијом, с којом је имао дванаесторо деце:

Лујс од Транија (1838—1886.)

Алберт Марија (1839—1844.)

Алфонзо од Казерте (1841—1934.)

Марија Анунцијата (1843—1871.),

Марија Имакулата (1844—1899.)

Гајетан од Гиргенти (1846—1871.)

Ђузепе од Луцере (1848—1851.)

Марија Пија од Сицилије (1849—1882.)

Принц Винцензо од Мелаца (1851—1854.)

Паскал од Барија (1852—1904.)

Марија Имакулата од Бардија (1855—1874.)

Џенаро од Калтаџинара (1857—1867.)Умро је 22. маја 1859, у Казерти.

Фердинанд I од Аустрије

Фердинанд I (нем. Ferdinand I; Беч, 19. април 1793. — Праг, 29. јун 1875.) био је владар из династије Хабзбурга који је од 1835. до 1848. био аустријски цар, краљ Угарске, краљ Чешке и председник Немачке конфедерације.

Фернандо VII од Шпаније

Фернандо VII Бурбонски (14. октобар 1784 — 29. септембар 1833) био је краљ Шпаније у два наврата — од марта до маја 1808. и други пут, након протеривања Жозефа Бонапарте, од децембра 1813. па све до своје смрти, осим врло кратког периода 1823. када је био замењен Регентским саветом.

Рођен је као најстарији син Карла IV и његове супруге, Марије Лујзе од Парме и први пут на престо је дошао захваљујући побуни у Аранхуезу, након чега је његов отац, Карло IV, абдицирао у његову корист у марту 1808. Међутим, само два месеца касније, у Бајони, Наполеон га је присилио да абдицира да би на шпански престо поставио свог брата, Жозефа, што је довело до Шпанског рата за независност, који је Фернандо провео као заточеник француског цара у Валансеу.

Фернандо VI од Шпаније

Фернандо VI од Шпаније (Мадрид, 23. септембар 1713 - Мадрид, 10. август 1759) је био краљ Шпаније. Био је син Филипа V и Марије Лујзе Савојске.

Филип

Појам Филип може да се односи на:

Филип (име)

Шпанске краљице

Следи списак краљица Шпаније од 16. века до данас.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.