Фикрет Абдић

Фикрет Абдић — Бабо (Доња Видовска, Краљевина Југославија, 29. септембар 1939) босанскохерцеговачки је предратни привредник, политичар и актуелни начелник Велике Кладуше.

Фикрет Абдић
Биографија
Пуно имеФикрет Абдић
Датум рођења29. септембар 1939.(80 год.)
Место рођењаВелика Кладуша
 Краљевина Југославија
Религијасунитски ислам
Професијаекономиста
Политичка
партија
ДНС (1993—2012)
СДА (1990—1992)

Биографија

Рођен је у селу Доња Видовска, поред Велике Кладуше, као треће дете (од једанестеро), родитеља Хашима и Злате Абдић. Иако је Фикретов отац приступио патризанима тек крајем Другог светског рата, то је и те како имало утицаја на Фикретов политички став и поглед на свет. Дипломирао је агрономију и постао директор предузећа „Агрокомерц“ из Велике Кладуше. Због издавања меница без покрића крајем осамдесетих година 20. века ухапшен. Афера је потресла не само БиХ, него и читаву тадашњу Југославију. У њој су између осталих учествовали и Љубљанска банка, као и браћа Хамдија Поздерац и Хакија Поздерац. Иако је добио највише гласова као кандидат за муслиманског члана председништва Републике Босне и Херцеговине, повукао се и уступио место Алији Изетбеговићу.

Период распада Југославије

Био је политичар у време Рата у Босни и Херцеговини. Године 1993. објавио је најкраћу псеудорепублику на терену бившој Југославији, на граници са Српском Крајином под називом Аутономна Покрајина Западна Босна (АПЗБ). Као седиште АПЗБ је била Велика Кладуша а планови су били да АПЗБ покрије читаву територију познатију као Бихаћки џеп која је укључивала општине Цазин и Бихаћ. Те исте године Фикрет Абдић је потписао споразуме са Србима (22. октобар 1993) и Хрватима (14. септембар 1993) за које је тврдио да су урађени са намером да спасу муслимански народ. Са 5. корпусом Армије Босне и Херцеговине, која је била лојална влади у Сарајеву, сукоби су избили 1993. године и они остају запамћени као једини унутар-национални сукоби на подручју бивше СФРЈ.

Послератни период

Убрзо након завршетка сукоба у Босни и Херцеговини, Фикрет Абдић се настанио у ХрватскојОпатији) где се почео бавити вођењем предузећа. Суд у Бихаћу је осудио Абдића за смрт 121 цивила и тројице ратних заробљеника те рањавања више од 400 особа у региону. После овог догађаја, хрватски суд у Карловцу је осудио Абдића на 20 година затвора наводећи планирања и организацију логора и прихватних центара у великокладушкој општини. Године 2005. у Врховном суду Хрватске разматрана је жалба на пресуду, која је на крају смањена на 15 година. Из затвора је пуштен 9. марта 2012. По повратку у Велуку Кладушу дочекан је са овацијама око хиљаду грађана.[1]

Види још

Референце

  1. ^ Фикрет Абдић Бабо дочекан овацијама у Кладуши, Приступљено 9. 4. 2013.

Спољашње везе

2. крајишки корпус Војске Републике Српске

Други крајишки корпус је био један од седам корпуса Војске Републике Српске током рата у Босни. Други крајишки корпус је основан одлуком Главног штаба (Генералштаба) ВРС 19. маја 1992. године. Корпусом су командовали генерал Радивоје Томанић и генерал Грујо Борић. Зона коју је корпус бранио је обухватала 16 западнокрајишких општина Републике Српске. Око 2.000 бораца овога корпуса је током рата погинуло.

29. септембар

29. септембар (29.9.) је 272. дан у години по грегоријанском календару (273. у преступној години). До краја године има још 93 дана.

31. јул

31. јул (31.07) је 212. дан у години по грегоријанском календару (213. у преступној години) До краја године има још 153 дана.

Афера Агрокомерц

Афера Агрокомерц из 1987. године је био банкарски скандал који је довео до повећене стопе инфлације у Југославији, те политичке дестабилизације СР Босне и Херцеговине. Афера коју је југословенска штампа упоредила са Вотергејт скандалом је била везана за Агрокомерц, гиганта из Велике Кладуше који је производио храну. Афера је утицала на углед Хамдије Поздерца, који је у то вријеме био члан предсједништва. Афера је резултовала уклањањем Поздерца са политичке сцене, и сматра се једним од најважнијих скандала који су претходили рату.Осамдесетих Агрокомерц је запао у сумњиве банкарске послове јер је корпорација издавала бројне високе каматне мјенице без одговарајућег финансијског капитала. Директор корпорације Фикрет Абдић је изгубио финансијску оријентацију јер је компанија издала више од милијарде долара непоштених мјеница. Проблем је настао када је штампа јавила највећу економску аферу у бившој Југославији што је покренуло 250% већу стопу инфлације. Абдић је послат на суд и то је један од најважнијих догађаја у Југославији касних осамдесетих година двадесетог вијека.

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Западна Босна (1993—1995)

Аутономна Покрајина Западна Босна (1993—1995) или Република Западна Босна (1995) је била фактички независна територијално-административна јединица која је постојала између 1993. и 1995. на територији данашње државе Босне и Херцеговине у време распада Југославије и рата у Босни (1992—1995). Главни град Западне Босне била је Велика Кладуша (која се данас налази у Унско-санском кантону).

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Зелене беретке (БиХ)

Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Мате Бобан

Мате Бобан (Совићи, 12. фебруар 1940 — Совићи, 7. јул 1997) био је хрватски политичар из Босне и Херцеговине.

Био је један од оснивача и први предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, као и оснивач и врховни заповједник Хрватског вијећа одбране, те један од предсједника Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.

Миле Новаковић

Миле Новаковић (Кирин, 29. април 1950 — Београд, 14. септембар 2015) био је ратни официр, генерал, командант Српске Војске Крајине.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Народна одбрана Западне Босне

Народна одбрана Западне Босне (НОЗБ) је била оружана сила Западне Босне током рата у Босни и Херцеговини.

Настала са стварањем Аутономне Покрајине Западне Босне 1993. године, која је 1995. године промјенила назив у Република Западна Босна. Након војног пораза од стране Армије Републике Босне и Херцеговине, Народна одбрана је расформирана.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

Операција Паук

Операција Паук је била заједничка операција Републике Српске и Републике Српске Крајине да поново успоставе Аутономну Покрајину Западну Босну, која је била савезник Срба. Босанска влада је претходно поразила и загосподарила територијом. Операција се окончала српском побједом и Аутономна Покрајина Западна Босна је опстала све до пада Републике Српске Крајине и краја рата у Босни и Херцеговини.

Предсједништво Републике Босне и Херцеговине

Предсједништво Републике Босне и Херцеговине је било највиши извршни орган Републике Босна и Херцеговине од проглашења њене независности до Дејтонског мировног споразума. Предсједништво се састојало из седам чланова, по два члана из муслиманског, српског и хрватског народа, те једног члана из реда осталих.

Република Босна и Херцеговина

Република Босна и Херцеговина је назив бивше државе која је постојала за вријеме рата у Босни и Херцеговини. Све до 9. априла 1992. године за ову државу се званично користио стари назив Социјалистичка Република Босна и Херцеговина.Иако међународно призната у границама југословенске републике СР БиХ, она је дефакто постојала само на простору који је био под контролом Армије РБиХ. Од тог простора и територије Хрватске Републике Херцег-Босне Вашингтонским споразумом 1994. године је договорено формирање Федерације БиХ. Дејтонским споразумом Федерација БиХ постала је један од два ентитета Босне и Херцеговине.

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

Председник АП. Западна Босна
27. септембар 1993 — 7. август 1995.
Претходникфункција успостављена
Наследникфункција укинута
Начелник општине Велика Кладуша
Тренутна функција
Функцију обавља од 2. октобар 2016
ПретходникЕдин Бехрић

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.