Фатимидски калифат

Фатимидски калифат била је шиитска држава на територији данашњег Египта основана 909. године у Тунису. Постојала је до 1169. године када је прикључена Нур ад Диновој држави.

Фатимидски калифат
الدولة الفاطمية
al-Fāṭimiyyūn
Застава
Застава
Fatimid Islamic Caliphate

Фатимидски калифат 1169. године
Географија
Континент Африка
Главни град Каиро
Друштво
Службени језик Арапски
Религија Шиитски ислам
Политика
Облик државе Халифат
 — Халиф
Историја
Историјско доба средњи век
 — Оснивање 908
 — Укидање 1169
Географске и друге карактеристике
Површина  
 — укупно 4.100.000 км2 (969. године) km²
Становништво 6.200.000 становника
Валута Динар
Земље претходнице и наследнице
Фатимидског калифата
Претходнице: Наследнице:
Abbasid Flag.png Абасидски калифат Ајубидска династија Flag of Ayyubid Dynasty.svg

Настанак

Фатимидски калифат успостављен је 909. године у Тунису. Од самог настанка био је у сукобу са Багдадским (Абасидским) калифатом. Оснивач Фатимидског калифата био је Абдулах ел Махди Билах, шиит. Тако је створена прва шиитска држава. Египћани су сматрали да је Хусеин потомак Фатиме, једине Мухамедове ћерке. Отуда и назив калифата.

Владавина халифа

Фатимидски калифат је свој врхунац досегао у 10. веку. Међутим, због сталних сукоба увозних турских и црначких плаћеничких трупа, ова моћ брзо је почела опадати. Последњи халиф који је представљао какву-такву силу био је Хаким. Убијао је кога је стигао, а, чини се, највише сопствене везире. Прогонио је и припаднике других религија. Хришћане и Јевреје терао је да се облаче у црну одећу и да јашу само магарце. Док су били у купатилу, хришћани су око врата морали носити крст, а Јевреји звоно како би их разликовали од муслимана. Цркву Светог Гроба је разорио, а себе прогласио божанством. Прихватила га је секта Друза. Убијен је 1021. године у завери коју је организовала његова сестра коју је оптужио за неморал.

Владавина везира

Након Хакимове смрти власт у Египту преузимају везири који су лако управљали младим халифима. У то време пада долазак крсташа у Свету земљу. Везир ел Афдал Шаханшах слао је неколико експедиција у напад на Јерусалимску краљевину. Походи су се углавном завршавали неуспехом (Битке код Рамле). На месту халифа налазио се ел Амир (1101—1130), па ел Хафиз (1130—1149), па ел Зафир (1149—1154). Био је то тежак период за Фатимидски калифат, период сплетки, завера, свађа и љубомора на двору. Године 1153. убијен је везир Ибн ел Салар од стране Наси ибн Абаса. Абас потом убија и халифа Зафара, а на престо поставља његовог четворогодишњег сина ел Фаиза. Фаиз је умро 1160. године, а на престо је постављен десетогодишњи стричевић ел Адид. Био је то четрнаести и последњи халиф Египта. Везир Абас убијен је 1163. године од стране Шавара, великог везира. У то време падају крсташки походи на Египат јерусалимског краља Амалрика I.

Крсташки походи на Египат

Шавар је 1163. године смењен у дворским сукобима. Наследио га је везир Дирхам. Шавар шаље позив у помоћ зенгидском владару Нур ад Дину не желећи да се лако одрекне титуле. Нур ад Дин, заинтересован да свој утицај прошири на богати Египат, шаље Шавару у помоћ свог војсковођу Ширкуа. Као одговор на то, Дирхам шаље позив у помоћ јерусалимском краљу Амалрику. И Амалрик се одазива и покреће крсташе ка Фатимидском Египту из истих разлога као и Нур ад Дин. Крсташи задају пораз Ширкуовој војсци код Багије 1163. године. За то време Ширку смењује Дирхама и враћа Шавара на престо.

Шавар тада, страхујући од Нур ад Дина, мења страну и склапа савез са Амалриковим крсташима. Амалрик прихвата савезиштво и опседа Ширкуа у Билбаи. Како би помогао своме војсковођи, Нур ад Дин напада крсташке државе на северу. У бици код Харима заробио је најважније крсташке бароне (Рајмунда III, Боемунда III, Жосцелина III). Амалрик је принућен да се врати у Јерусалим како не би изгубио краљевину. Године 1167. Ширку предузима поход на Египат. Амалрик креће Египћанима у помоћ. Ширку нанси пораз крсташима код Бабаина и осваја Александрију. Крсташи је опседају. Одбрану је водио Ширкуов нећак Салах ад Дин Јусуф који је један од ретких муслимана коме ће се Европљани потрудити да му скрате име. Био је то чувени војсковођа Саладин који ће двадесет година касније освојити Јерусалим и предводити муслимане у Трећем крсташком рату. Сада се, међутим, није исказао у најбољем светлу. Град се морао предати, а Саладин је уточиште од бесних грађана морао потражити ни мање ни више него у крсташком логору. Амалрик му додељује оружану пратњу која га је отпратила до Ширкуа. Крсташи су за своју помоћ од Египта добили 100.000 златника и савезништво. Међутим, савезништво је раскинуто већ следеће године када Амалрик покреће нови поход у намери да освоји Каиро. Ширку је успео да потпуно протера крсташе из Египта и јануара 1169. године тријумфално уђе у Каиро.

Губитак независности

Ширку постаје везир египатског султана. Међутим, умире након само три месеца после пијанке. Велики везир сада постаје Саладин. Читава контрола над Фатимидским калифатом била је у његовим рукама. Халифова мамелучка гарда покушала је да га избаци из Каира. Овај покушај завршен је неуспехом. Саладин је напао мамелучки логор док они нису били у њему и заробио им жене и децу. Мамелуци су морали да га моле за животе својих породица. На крају су сви Мамелуци измасакрирани. Саладин је сада постао апсолутни владар Египта. Највећу шиитску државу приклонио је Багдадском калифату. Ел Адид је сада постао непотребан и уклоњен је након само неколико месеци. Фатимидски калифат је престао да постоји.

Види још

Извори

  • Историја крсташких ратова — др Жељко Фајфрић
909

909 је била проста година.

Битка код Јибне

Битка код Јибне одиграла се 1123. године између крсташких снага Јерусалимске краљевине под вођством Еустазија Гранијера и Фатимида из Египта. Битка је део крсташких ратова и завршена је победом крсташа.

Битка код Рамле (1101)

Битка код Рамле одиграла се 7. септембра 1101. године између војске Јерусалимске краљевине под командом Балдуина Јерусалимског и Фатимида из Египта. Битка је део Крсташких похода и завршена је победом хришћана.

Битка код Рамле (1102)

Битка код Рамле одиграла се 17. маја 1102. године између Фатимидског калифата (Египат) и крсташа Јерусалимске краљевине. Битка је део крсташких ратова, а завршена је победом Египћана.

Битка код Рамле (1105)

Трећа битка код Рамле вођена је 27. августа 1105. године између Јерусалимске краљевине са једне и Фатимида са друге стране. Битка је део крсташких ратова, а завршена је победом крсташа.

Венецијански крсташки рат

Венецијански крсташки рат или опсада Тира одиграла се 1124. године између Првог и Другог крсташког рата. Крсташи су, уз помоћ Венеције, успели да освоје град.

Грофовија Јафа и Аскалон

Грофовија Јафа и Аскалон је једна од крсташких држава у Светој земљи, настала око 1100. године од четири велика господства, односно вазалних ентитета Јерусалимског краљевства. Јерусалимски краљ Балдуин I дао је Јафу на управу Игу I од Јафе. Године 1153. након успешне опсаде, Јафи је припојен и Аскалон. Грофовија је постојала до 1268. године када ју је освојио Бајбарс, египатски владар. Поједини европски владари наставили су користити титуле грофова Јафе и Аскалона.

Ел Адид

Ел Адид ли-Дин Алах (арапски: العاضد لدين الله‎; 1149-1171) био је четрнаести и последњи фатимидски калиф.

Ел Фаиз

Ел Фаиз би-Насралах (арапски: الفائز بدين الله‎; 1149-1160) био је тринаести и претпоследњи фатимидски калиф. Владао је од 1154. године до своје смрти.

Ел Хафиз

Ел Хафиз (арапски: الحافظ; око 1076 - 8. октобар 1149) био је једанаести фатимидски калиф. Владао је од 1130. до 1149. године.

Ел аз-Захир

Али аз-Захир (20. јун 1005 - 13. јун 1036) био је седми фатимидски калиф. Владао је од 1021. године до своје смрти.

Калифат

Калифат или халифат (арап. Ḥilafa‎; — наслеђе) облик је владавине у ком је врховни владар законити наследник Мухамеда, изабран међу најпобожнијим и најобразованијим муслиманима. Такав облик владавине није наследан. Наслеђе муслиманских царстава, која су постојала у исламском свету, обично су описана као „калифати“. Калифат представља суверену државу свих муслиманских верника или уме.

У најранијим данима, први калифат, праведни калифат, показивао је елементе непосредне демократије (Шуре). У почетку су то водили Мухамедови ученици и породица, као наставак религијиског система који је он увео.

Сунитска грана ислама налаже да поглавара државе, калифу, треба да бирају муслимани или њихови представници. Следбеници шиитског ислама, сматрају да би калифа требало да буде имам којег је изабрао Бог (Алах) из Ахлу ел Бејт ( „породица куће“, Мухамедови директни потомци). Од краја периода Праведног калифата па све до 1924. године, калифатима су, понекад и више од једне у исто време, владале династије.

Прва од њих је била Умајадска династија, која је понекад била праћена и осталим династијама, а последња је Османска династија. Године 2014. је Исламска Држава у Ираку и Леванту прогласила себе за калифат и прогласила Абу Бакра ел Багдадијаа као свог калифу.

Кордопски емират

Кордопски емират (арапски: إمارة قرطبة) је била самостална држава на Пиринејском полуострву формирана од стране Омејада 756. године. Престоница емирата био је град Кордоба. Емират је постојао до 929. године када је проглашен калифатом.

Мухамед ел Каим би-Амрилах

Мухамед ел Каим би-Амрилах (893-17. мај 946) био је други фатимидски калиф. Владао је од 934. године до своје смрти. Према исмаилитским веровањима, Мухамед је био дванаести имам.

Опсада Аскалона (1153)

Опсада Аскалона вођена је 1153. године између Јерусалимске краљевине, Хоспиталаца и Темплара са једне и Фатимидског Египта са друге стране. Део је крсташких ратова, а завршена је крсташким освајањем овог важног града. Краљ Балдуин је град прикључио Јафи и тако формирао грофовију Јафу и Аскалон. Освајањем Аскалона цела Палестина нашла се у крсташким рукама.

Опсада Марата

Опсада Марата извршена је крајем 1098. године у данашњој Сирији током Првог крсташког рата.

Опсада Сидона

Опсада Сидона из 1110. године један је од догађаја у Светој земљи који је уследио након крсташког заузећа Јерусалима у Првом крсташком рату 1099. године. Део је Норвешког крсташког рата.

Османски калифат

Османски калифат (1517—1924), под Османском династијом, био је посљедњи исламски калифат из касне средњовјековне и ране нововјековне ере. Током раста османске моћи, османски владари су претендовали на калифатски ауторитет откако је Мурат I освојио Једрене 1362. године. Касније је Селим I, освајањем и уједињењем муслиманских земаља, постао заштитник Светих градова Меке и Медине, што је додатно ојачало османско претендовање на калифат у исламско свијету.

Смрт Османског калифата догодила се због споре ерозије моћи у односу на западну Европу и због краја османске државе као посљедице подјеле Османско царства под мандатом Друштва народа. Абдулмеџид II, посљедњи османски калиф, држао је положај калифа неколико година након подјеле, али са секуларним реформама Мустафе Кемала и каснијим прогоном Османоглу породице из Турске Републике 1924. године, положај калифа је укинут.

Шавар

Шавар (арапски: شاور بن مجير السعدي‎; умро 18. јануара 1169. године) био је везир Фатимидског калифата од децембра 1162. године до своје погибије. Познат је по учешћу у борбама између муслимана и крсташа у Египту приликом чега је неколико пута променио страну. Погубљен је 1169. године по налогу војсковође Ширкуа.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.