Фатимиди

Фатимиди су шиитска династија, која је владала подручјем Магреба, Египта и Леванта од 5. јануара 910. до 1171. Владајућа елита је припадала исмаилској грани шиита. Вође династије су исто били шиити исмалити, долазе на власт уз помоћ пропаганде тајног исламског друштва Банит. Припадали су калифима и то је био једини период након калифа Алије, када су шиитски имами и калифи били уједињени. Фатимиди су били до извесног степена толерантни према другим сектама ислама и према Јеврејима и хришћанима.

Mosquee al-akim le caire 1
Џамија ал-Хакима у Каиру

Успон Фатимида

Фатимиди потичу из Туниса, али након освајања Египта 969. преместили су своје седиште у Каиро. Под Фатимидима Египат је постао центар калифата, који је укључивао северну Африку, Сицилију, Палестину, Сирију, обалу Црвенога мора, Јемен и Хеџаз. Под Фатимидима Египат је доживео велики препород и развила се јака трговачка мрежа и у Медитерану и у Индијском океану.

Династију је 909. основао Абдулах ел Махди Билах, који је легитимизирао своје полагање права пореклом од пророка Мухамеда преко своје ћерке Фатиме и њенога супруга имама Алије (или калифа Алије) првога шитскога имама. Одатле је дошло и име Фатимиди.

Абдулах ал-Махди је брзо проширио своју власт преко целога средишњега Магреба на подручју које се састоји од Алжира, Марока, Туниса и Либије. Тим подручјем је владао из Махдије, новоизграђене престолнице у Тунису.

Фатимиди су 969. освојили северни Египат и основали су Каиро. Цели Египат су освојили 972. Победили су Икшидидску династију и основали су модерни Каиро. Наставили су освајати околне територије све док нису владали територијама од Туниса до Сирије, а чак су прешли у Сицилију. За разлику од других влада тога подручја Фатимиди су повезали напредовање у државној служби са заслугама, а не на наслеђу. Сунити су једнако као и шиити могли да заузимају високе државне положаје. Толеранција се односила и на Јевреје и хришћане. Циљ Фатимида је био да освоје Багдад и свргну Абасиде.

Назадовање и пад

Гувернери северне Африке под Фатимидима су били Зириди и они су 1040—их прогласили своју независност од Фатимида. После 1070. Фатимиди су држали обалу Леванта и делове Сирије, али напали су их Турци. После тога дошло је до Првога крсташкога рата, па се територија Фатимида смањила само на Египат. Након распада фатимидскога политичкога система у 1160—им Саладин је заузео Египат 1169. и створио је нову сунитску Ајубидску династију.

Фатимидски калифи

Спољашња веза

Битка код Јибне

Битка код Јибне одиграла се 1123. године између крсташких снага Јерусалимске краљевине под вођством Еустазија Гранијера и Фатимида из Египта. Битка је део крсташких ратова и завршена је победом крсташа.

Битка код Аскалона (1099)

Битка код Аскалона одиграла се 12. августа 1099. и често се сматра последњом битком Првог крсташког рата.

Војска фатимидског Египта је кренула да преотме Јерусалим од крсташа. Далеко бројнија фатимидска војска је тешко поражена. Због свађе међу вођама крсташа сам Аскалон је остао у рукама Фатимида као одскочна даска за инвазије током следећих 50 година.

После те битке већина крсташа се вратила у Европу, јер је остварен циљ Првог крсташког рата.

Ел Адид

Ел Адид ли-Дин Алах (арапски: العاضد لدين الله‎; 1149-1171) био је четрнаести и последњи фатимидски калиф.

Ел Азиз

Абу Мансур Низар ел Азиз Билах (955—996) био је пети фатимидски калиф. Владао је од 975. године до смрти.

Ел Амир

Мансур ел Амир би-Ахками л-Лах (31. децембар 1096 - 8. октобар 1130) био је десети фатимидски калиф. Владао је од 1101. године до своје смрти.

Ел Зафир

Ел Зафир би-Динилах (фебруар 1133 - март 1154) био је дванаести фатимидски калиф. Владао је од 1149. године до своје смрти.

У другој половини 12. века стварну власт у Египту преузимају везири. Такво стање остаће све до пада калифата под Зенгиде 1169. године. Везири су постављали малолетне калифе како би лакше могли владати државом. Један од таквих калифа био је и ел Зафир. на престо је постављен када је имао 16 година од стране везира Ибн ел Салара. Салар је убијен 1153. године од стране везира Наси ибн Абас. Абас потом убија и калифа постављајући на престо његовог сина ел Фаиза.

Ел Муиз

Абу Тамим Маад ел-Муиз ли Дин Алах (932—975) био је четврти фатимидски калиф. Владао је од 953. године до своје смрти. Током његове владавине основана је нова престоница - Каиро.

Ел Мустали

Ахмед ел Мустали (умро 1101. године) био је девети фатимидски калиф. Владао је од 1094. године до своје смрти.

Ел Мустаншир

Абу Тамим Маад ел Мустаншир би-Илах (5. јул 1029 - 10. јануар 1094) био је седми фатимидски калиф. Владао је од 1036. године до своје смрти.

Ел Фаиз

Ел Фаиз би-Насралах (арапски: الفائز بدين الله‎; 1149-1160) био је тринаести и претпоследњи фатимидски калиф. Владао је од 1154. године до своје смрти.

Ел Хафиз

Ел Хафиз (арапски: الحافظ; око 1076 - 8. октобар 1149) био је једанаести фатимидски калиф. Владао је од 1130. до 1149. године.

Ел аз-Захир

Али аз-Захир (20. јун 1005 - 13. јун 1036) био је седми фатимидски калиф. Владао је од 1021. године до своје смрти.

Емират Сицилија

Емират Сицилија је била муслиманска држава на Сицилији која је постојала у периоду од 831. до 1072. године.

Исмаил ел Мансур

Исмаил ел Мансур (913—953) био је трећи фатимидски калиф. Владао је од 946. године до своје смрти.

Калифат

Калифат или халифат (арап. Ḥilafa‎; — наслеђе) облик је владавине у ком је врховни владар законити наследник Мухамеда, изабран међу најпобожнијим и најобразованијим муслиманима. Такав облик владавине није наследан. Наслеђе муслиманских царстава, која су постојала у исламском свету, обично су описана као „калифати“. Калифат представља суверену државу свих муслиманских верника или уме.

У најранијим данима, први калифат, праведни калифат, показивао је елементе непосредне демократије (Шуре). У почетку су то водили Мухамедови ученици и породица, као наставак религијиског система који је он увео.

Сунитска грана ислама налаже да поглавара државе, калифу, треба да бирају муслимани или њихови представници. Следбеници шиитског ислама, сматрају да би калифа требало да буде имам којег је изабрао Бог (Алах) из Ахлу ел Бејт ( „породица куће“, Мухамедови директни потомци). Од краја периода Праведног калифата па све до 1924. године, калифатима су, понекад и више од једне у исто време, владале династије.

Прва од њих је била Умајадска династија, која је понекад била праћена и осталим династијама, а последња је Османска династија. Године 2014. је Исламска Држава у Ираку и Леванту прогласила себе за калифат и прогласила Абу Бакра ел Багдадијаа као свог калифу.

Латакија

Латакија (арап. اللاذقية‎, стгрч. Λαοδικεία, тур. Lazkiye) је највећа лука Сирије, и главни град истоимене покрајине. Број становника у агломерацији је 2004. године износио 424.392 становника.

Латакија се налази 348 km северозападно од Дамаска и 186 km од Алепа, око 50 km јужно од турске границе. Град се налази у плодном приобалном пољопривредном појасу кога на истоку ограничавају планине Џебел Ансарије. Кише има највише од новембра до марта, док је нема у летњим месецима. Просечне највише дневне температуре иду од 15,6 °C у јануару до 29,7 °C у августу.

Магреб

Магреб (المغرب العربي [al-Maġrib al-ʿArabī], понекад се такође преводи као Могреб), регија афричког континента која се налази северно од Сахаре, а западно од Нила. Обухвата западне земље Мароко, Западну Сахару (анектирао и окупирао Мароко), Алжир, Тунис, Либију и у мањем делу Мауританију.

Назив Магреб потиче из арапске речи, а значи „западно“. Овај назив раширио се током средњег века, у време кад су на Пиринејско полуострво стигли становници Магреба познати као Мавари.

Мухамед ел Каим би-Амрилах

Мухамед ел Каим би-Амрилах (893-17. мај 946) био је други фатимидски калиф. Владао је од 934. године до своје смрти. Према исмаилитским веровањима, Мухамед је био дванаести имам.

Опсада Јерусалима (1099)

Опсада Јерусалима (1099) одиграла се од 7. јуна до 15. јула 1099. током Првог крсташког рата. Крсташи успевају да заузму Јерусалим. Тиме су ослободили Христов гроб и остварили су циљ Првог крсташког рата. Готово све становништво Јерусалима је поклано по освајању. Готфрид Бујонски 22. јула узима титулу чувара гроба Господњег. Након годину дана његов брат Балдуин I Јерусалимски постаје краљ Јерусалима.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.