Фантаст

Фантаст (познат и као дворац Дунђерски) је дворац у Војводини, у близини Бечеја.

Фантаст
Dvorac Fantast 12
Дворац Фантаст
Опште информације
МестоБечеј
ОпштинаБечеј
Држава Србија
Врста споменикадворац
Време настанка1925.
Тип културног добраспоменик културе
ВласникРепублика Србија
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуМузеј Војводине

Историја

Дворац се налази на 15 километара од Бечеја према Бачкој Тополи или 60 километара од Новог Сада или 135 километара од Београда. Сазидао га је Богдан Дунђерски, у више фаза, а завршен је 1925. године. Торањ и четири угаоне куле направљени су у стилу неоготике, а свечана сала и оба улаза урађени у неокласицистичком стилу. Поред дворца рађена је и капела у неовизантијском стилу посвећена Светом Ђорђу и делом ју је радио београдски мајстор иконостаса Карбинер. Три мозаика на порталу и Тајну вечеру је за две године насликао Урош Предић, Богородица је добила Марин лик по жељи Дунђерског. По жељи Богдана Дунђерског једини наследник је Матица српска.

Осим овог, постоји и Дворац Дунђерски у Челареву, Дворац Дунђерски у Кулпину и Дворац Дунђерски у Хајдучици.

Име Фантаст

Dundjerski1
Имање дворца
Fantast zamak, kapela
Капела

Власник имања био је велики љубитељ коња, прича се да их је имао преко 1400, од којих је најпознатији био Фантаст који је 1932. године на београдском хиподрому, као трогодишње грло, победио у све три трке и освојио све титуле. Када је угинуо, Богдан Дунђерски га је сахранио на свом имању, да би по завршетку градње дворац добио Фантастово име. Данас су кости најлепшег коња Богдана Дунђерског изложени у једној витрини дворца (лобања и бутна кост).

Данас

Једино су зидови и врата остали аутентични. Од раскошног намештаја, уметничких слика, накита није остало ништа. После ослобођења 1945. године, теписи, кристални лустери и сребрњаци, однети су у непознатом правцу, а у дворац су пуштене овце. Тако је под и део зида био потпуно уништен. Цркви је била намењена судбина електричне централе али је Урош Предић упутио једно писмо Моши Пијаде након чега је црквено здање било „само“ закључано. На улазу у дворац налазила се велика табла са натписом да КПЈ Бечеја дворац поклања народу.

Дворац Фантаст је уз све пратеће објекте претворен у хотел са 12 двокреветних соба, два апартмана, две конференцијске и свечаном салом а у подруму дворца је ресторан. Капела је поново освештана, организују се крштења и венчања која су омиљена на овом романтичном месту.

Види још

Спољашње везе

Ђорђе Вајферт

Ђорђе Вајферт (нем. Georg Weifert; Панчево, 15. јул 1850 — Београд, 12. јануар 1937) је био српски индустријалац немачког порекла и гувернер Народне банке.

Бечеј

Бечеј (раније Стари Бечеј) је град и седиште истоимене општине која се налази у Јужнобачком округу, у Аутономној Покрајини Војводини, у Републици Србији. Према попису из 2011. Бечеј је имао 23.985 становника.

Бечеј је економски центар на средњем току Тисе кроз Србију. Налази се на важном путу који повезује Нови Сад и Суботицу. Град се први пут спомиње 1091.

Богдан Дунђерски

Богдан Дунђерски (Србобран, 1861 – Бечеј, 1. новембар 1943), велепоседник, народни посланик, добротвор.

Дворци породице Дунђерски

Породица Дунђерски је имала преко двадесет двораца у Војводини. Неки од тих двораца су:

Дворац у Футогу је претворен у пољопривредну школу. У дворцу Челарево су се први пут срели Лаза Костић и Јелена Ленка Дунђерски. Кревет и радни сто Лазе Костића који се налазио у дворцу Челарево, пребачен је у дворац у Кулпину. Код дворца у Кулпину се налази пољопривредни музеј и парк у ком се налазе споменици Дунђерских. У дворцу у Кулпину снимана је и позната ТВ серија Јагодићи. Најочуванији дворац јесте дворац у Хајдучици. Породична гробница породице Дунђерски се налази у Србобрану, а недалеко од Србобрана код Бечеја се налази још један Дунђерски дворац познат под називом „Фантаст“.

Илија Бакић

Илија Бакић (рођен 1960. у Вршцу) српски је песник, приповедач, романсијер, књижевни и стрипски критичар, уредник. Велики део књижевног опуса му је везан за фантастику и авангардну књижевност, нарочито сигнализам.

Капела Богдана Дунђерског код Бечеја

Капела Богдана Дунђерског код Бечеја се налази на имању у оквиру дворца Фантаст, као гробна капела ктитора. Подигнута је почетком тридесетих година 20. века, у периоду од 1930. до 1935. године и представља споменик културе од великог значаја.

Капела је подигнута по пројекту чешког архитекте Јосипа Крауса, као грађевина основе у облику слободног крста са куполом и портиком испред улаза на западној страни. Северну и јужну фасаду красе трифоре, а на петостраној олтарској апсиди су три једноделна прозора, декорисана у духу моравске школе. Сликар Урош Предић, као блиски пријатељ Дунђерског ангажован је за израду икона за капелу, није био задовољан Краусовим скицама, те је иконостас изведен по идеји самог Предића. Архитектонски део олтарске преграде одликују симетричност, једноставност и сведеност орнаментике. На њему се налазе иконе сликане у складу са начелима академског реализма, уз доследно поштовање канона православног сликарства. Предићеви цртежи су коришћени и за плоче од фајанса у лунетама портика, док су рељефи у бронзи са ликовима Дунђерског и Предића дело вајара Ђорђа Јовановића.

Заштитни радови на капели изведени су 1966. године, док је конзервација икона била вршена током последње деценије 20 века.

Николај Морозов (револуционар)

Николај Александрович Морозов (рус. Никола́й Алекса́ндрович Моро́зов; село Борок, Јарославска губернија Руске Империје, 7. јул 1854 – Борок, Јарославска област, СССР, 30. јул 1946) био је руски научник и револуционар. Припадао је револуционарном народњачком покрету који се залагао за једнака права радничке и сеоске класе у Русији крајем XIX и почетком 20. века. Као припадника групе која је извршила атентат на императора Александра II Николајевича руске власти су га 1882. осудиле на доживотни затвор. До 1884. био је притворен у тамници Петропавловске тврђаве, а потом је премештен у Шлисељбуршку тамницу где је био заточен све до 1905. године.

Након револуције постаје једним од најзначајнијих научних радника тадашњег Совјетског Савеза. Био је почасни члан Совјетске академије наука, а од 1918. па све до смрти радио је као ректор Института за природне науке у Петрограду.

У научном раду бавио се највише астрономијом и хемијом, а написао је и бројна књижевна дела са историјском позадином. Двоструки је добитник Ордена Лењина (1944. и 1945) и Ордена црвене заставе за рад (1939. године).

Списак споменика културе у Јужнобачком округу

Следи списак знаменитих места у Јужнобачком округу.

Списак хотела у Србији

Следи списак хотела у Србији.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.