Уједињени Арапски Емирати

Уједињени Арапски Емирати (скраћено УАЕ; арап. دولة الإمارات العربية المتحدة [Dawlat al-ʾImārāt al-ʿArabīyyah al-Muttaḥidah]; понекад кратко Емирати) су нафтом богата блискоисточна држава која заузима територију југоисточног дела Арабијског полуострва уз Персијски залив у региону југозападне Азије[2]. Граничи се са Оманом и Саудијском Арабијом. Шест емирата у Персијском заливу: Абу Даби, Дубаи, Шарџа, Ум ел Кајвејн и Фуџејра склопило је споразум о оснивању федерације Уједињени Арапски Емирати. Споразум је на снагу ступио у децембру 1971, а у фебруару 1972. се федерацији прикључио и емират Рас ел Хајма.

Уједињени Арапски Емирати
دولة الإمارات العربية المتحدة (арапски)
Крилатица: Алах, нација, председник
Химна: Живи, домовино
(арап. عيشي بلادي [Īšiy Bilādī])
Положај Уједињених Арапских Емирата
Главни градАбу Даби
22°47′N 54°37′E / 22.783° СГШ; 54.617° ИГДКоординате: 22°47′N 54°37′E / 22.783° СГШ; 54.617° ИГД
Највећи градДубаи
Службени језикарапски
Владавина
Облик државеАпсолутна монархија
 — ПредседникКалифа ибн Зајед ел Нахајан
 — ПремијерМухамед ибн Рашид ел Мактум
Историја
Стварање2. децембар 1971.
Географија
Површина
 — укупно83.600 km2(116)
 — вода (%)занемарљиво
Становништво
 — 2013.[1]9.205.651(93)
 — густина110,12 ст./km2(110.)
Економија
БДП / ПКМ≈ 2015
 — укупно$647,823 милијарди(32.)
 — по становнику$67.616(7.)
ИХР (2014)0.835(41.) — висок
ВалутаДирхам ²
 — код валутеAED
Остале информације
Временска зонаUTC +4
Интернет домен.ae
Позивни број+971

Географија

Положај

Уједињени Арапски Емирати леже на Арабијском полуострву. Земље са којима граниче су Оман, Саудијска Арабија и Катар. Земља се простире на северу од Персијског залива на југ до Оманског залива.

UAE Regions map
Мапа УАЕ

Геологија и рељеф

Пешчана пустиња заузима већину земље, са планинама на североистоку (највиши врх Јибир на планини Хаџар, 1.527 m). Дуж обале се налазе слане равнице.

Флора и фауна

1501200713074 Acacia tortilis
Стабла акације која расту у пустињским предграђима у близини Фуџејре.

Клима

Историја

Становници подручја данашњих УАЕ крајем 18. и почетком 19. века нападали су британске бродове у Персијском заливу и Индијском океану. Британско царство одговорило је 1819. и низом уговора ставио државе југоистока Арапског полуострва под своју контролу, преузимајући одбрану и спољну политику, а остављајући унутрашње уређење углавном недирнутим.

Након британског повлачења 1971. Катар и Бахреин одлучили су се за потпуну независност, а осталих седам емирата за уједињење.

Прва деценија независности протекла је у знаку борбе двају највећих емирата, Абу Дабија и Дубаија око степена централизације. Године 1979. постигнут је договор о подели највиших функција у земљи према којем место председника заузима емир Абу Дабија, а премијера емир Дубаија.

Након заоштравања политичких прилика у регији почетком 80-их Емирати су се приближили земљама Запада, посебно САД, иако нису безрезервно подржали напад на Ирак 2003.

Административна подела

UAE en-map
Административна подела УАЕ
Emirats-russian
Распоред мањих конститутивних емирата унутар УАЕ

Уједињени Арапски Емирати су федерација подељена у седам емирата. Дубаи је најнасељенији емират са 35,6% становништва у држави. Емират Абу Даби има највећу површину.

Становништво

Становништво

Држава Уједињених Арапских Емирата је најразноликија држава блиског истока у погледу становништва. Средином 1980-их година велики број људи из јужне Азије је емигрирао у УАЕ. Високи стандард живота и висока могућност запошљавања је привукао велики број Индијаца и Пакистанаца. 2006. године, у УАЕ било је пријављено око 1,2 милиона држављана Индије и око 300.000 држављана Пакистана[3]. Становништво УАЕ чине:

  • Емирати (локални Арапи) 16,6%
  • Арапи из других арапских земаља 23%
  • Држављани земаља јужне Азије 42,3%
  • Држављани земаља из остатка Азије 12,1%
  • Остали 6%

Најнасељенији град је Дубаи са око 1,2 милиона становника. Остали велики градови су Абу Даби, Шарџа и Фуџаира.

Градско становништво УАЕ чини око 88%.[4]. Остатак становништва живи у малим местима и селима раштркано по целој земљи и у местима саграђеним око нафтних поља.

Култура и религија

Симболи и традиције ислама су доминантни у култури и религији УАЕ. Влада УАЕ улаже велика финансијска средства како би се традиционална култура земље сачувала. Главни владин центар који ради на очувању уметности, религије и културе је у Абу Дабију, и зове се Абу Даби Културна Фондација.

У УАЕ се може наћи велики број цркава, као и у суседним муслиманским земаљама које су толерантне према другим религијама. Како велики проценат становништва чине досељеници из јужен Азије саграђен је и велики број ресторана и културних центара ових земаља. Број европских културних центара и школа које данас постоје у УАЕ је скроман.

Спорт

Поред традиционалних трка камила и неки други спортови постају све популаринији. Најпопуларнији спортови међу локалним становништвом су голф и коњске трке. Сваког марта, најбогатија трка коња на свету се одржава у Дубаиу, у којој прва награда износи 6 милиона долара. Трка се назива Светско првенство Дубаи.

Фудбалска репрезентација УАЕ се квалификовала за Светско првенство у фудбалу 1990. године. Ово је био трећи пут за редом да су се арапске земље квалификовале за ово првенство (1982. године Кувајт и Алжир, 1986. године Мароко и Алжир, 1990. године Египат и УАЕ).

Празници

ДатумНазивЛокални називАрапски
1. јануарНова година-رأس السنة الميلادية
ВарираДан жртвовањаИд ул-Адхаعيد الأضحى
ВарираИсламска нова годинаРас ал-Сана Ал Хиџријаرأس السنة الهجرية
6. августШеик Зајед ибн Султан ел Најан - Уједињење Емирата-عيد جلوس الشيخ زايد بن سلطان آل نهيان
ВарираНоћно путовањеИсра ва ел Мираџالإسراء و المعراج
2. децембарДан нацијеАл-Ид ел Ватаниالعيد الوطني
Вариракрај РамазанаИд ул-Фитрعيد الفطر

Привреда

Од 60-их година темељ привреде Емирата чини производња нафте. Данас се УАЕ сматра трећим произвођачем нафте на Блиском истоку и Средњем истоку, иза Саудијске Арабије и Ирана. Највећим резервама располаже Абу Даби, а претпоставља се да су резерве Дубаија при крају. У последње две деценије порастао је значај и других сектора, посебно трговине, финансија, индустрије и туризма. БДП је у 2004. био 25.200 УСД по становнику, мерено по ППП-у.

Novcic Ujedinjenii Arapski emirati
Изглед металног новчића Уједињених арапских емирата

Референце

  1. ^ The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. pp. 51–55. Приступљено 11 August 2013. [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ Држављани Индије славе Дан Независности Индије у УАЕ Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 19, 2006) (на језику: енглески), Приступљено 17. 4. 2013.
  4. ^ „Table 3.10 Урбанизација” (PDF). World Development Indicators. Светска Банка. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 3. 2009. Приступљено 24. 10. 2006. (link to HTML page with the PDFs) Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 3, 2007) (на језику: енглески), Приступљено 17. 4. 2013.

Спољашње везе

.ae

.ae је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Уједињене Арапске Емирате. Администрира га Etisalat.

Гојко Зец

Гојко Зец (Ораховица, 15. септембар 1935 — Луанда, 3. новембар 1995) је био српски фудбалер и фудбалски тренер.

Рођен је 15. септембра 1935. у Ораховици. У Југославији је био тренер ОФК Београда, Партизана, Борца из Бањалуке, Војводине, Ријеке, Црвене звезде и Спартака. Члан селекторске комисије репрезентације Југословије (26. 6. 1977 - 30. 11. 1977), поред којег су били Марко Валок и Стеван Вилотић.

Такође је водио грчки Арис, Ал Ахли (Уједињени Арапски Емирати) и Атлетик Петро (Ангола). Са Ал Ахлијем је освојио Куп Уједињених Арапских Емирата, а са Атлетиком четири наслова националног шампиона, два национална купа и два Супер купа Анголе. Гојко Зец је убијен под неразјашњеним околностима 3. новембра 1995. године у главном граду Анголе Луанди.

Грб Уједињених Арапских Емирата

Грб Уједињених Арапских Емирата је званични хералдички симбол државе Уједињени Арапски Емирати. Грб има облик амблема, а усвојен је 22. марта 2008. године.

Грб се састоји од златног сокола, који крилима придржава округли штит у бојама националне заставе. На рубу штита стоји седам сребрних петокраких звезда, које представљају седам Емирата федерације. Соко канџама придржава црвену траку на којој је исписано државно гесло.

Грб који је био у упораби од 1973. до 2008, незнатно се разликовао од садашњег. На штиту црвене боје био је приказан брод који плови на стилизованом мору.

Емирати Уједињених Арапских Емирата

Уједињени Арапски Емирати се састоје од седам емирата.

Застава Уједињених Арапских Емирата

Застава Уједињених Арапских Емирата је усвојена 2. децембра 1971. Састављена је од панарапских боја, црвене, зелене, беле и црне које су симбол арапског јединства.

Осим тога боје носе и следећее симболично значење:

зелена - плодност

бела - природа

црна - нафтно богатствоЦивилна застава је црвене боје. На њој се у углу налази државна застава,

Односи Србије и Уједињених Арапских Емирата

Односи Србије и Уједињених Арапских Емирата су инострани односи Републике Србије и Уједињених Арапских Емирата.

Омански залив

Омански залив повезује Арапско море са Персијским заливом. Обично се сматра за део Персијског залива, а не Арабијског мора. На његовим северним обалама се налази Иран, а на јужним Оман и малим делом Уједињени Арапски Емирати.

Пасош Уједињених Арапских Емирата

Пасош Уједињених Арапских Емирата је јавна путна исправа која се држављанину Уједињених Арапских Емирата издаје за путовање и боравак у иностранству, као и за повратак у земљу.

За време боравка у иностранству, путна исправа служи њеном имаоцу за доказивање идентитета и као доказ о држављанству.

Пасош Уједињених Арапских Емирата се издаје за неограничен број путовања.

Малобројне су земље у које грађани Уједињених Арапских Емирата могу путовати вез визе.

Грађани Уједињених Арапских Емирата не могу да путују на територији Европске уније без визе.

Грађанима Уједињених Арапских Емирата није потребна виза за улазак у суседне државе.

Грађанима Уједињених Арапских Емирата одлуком Владе Србије од 9. октобра 2013 године није потребна виза за улазак у Републику Србију.

Персијски залив

Персијски залив је део Индијског океана. Раздваја Иран од Арабијског полуострва и има површину од 233.000 km². Дуг је 989 km, има просечну дубину од 50 метара и највећу дубину од 90 метара. На истоку долази у контакт са Оманским заливом преко Ормуског мореуза. Земље које излазе на њега су: Иран, Ирак, Кувајт, Саудијска Арабија, Бахреин, Катар и Уједињени Арапски Емирати.Историја Персијског залива је одувек била узбуркана сукобима који су смањили његов значај у вези између истока и запада, и учинили да Црвено море постане главни пут. У шеснаестом веку залив је дошао под португалску контролу, који су га затим уступили Енглезима који су задржали контролу све до Другог светског рата и стварања Уједињених Арапских Емирата. У скорашње време се одиграло више конфликта: Иранско-ирачки рат од 1980-88, Заливски рат 1990-91 и америчка инвазија Ирака 2003.

Персијски залив и његове обале имају највеће светске резерве нафте, Ал-Сафанија је нејвеће светско офшор нафтно поље.

Персијски залив је смештен у југозападној Азији укљештен између данашњег Ирана (Персије) и Арабијског полуострва. Представља најсевернији огранак Индијског океана. Био је центар збивања у осмогодишњем рату вођеном између Ирана и Ирака (од 1980. до 1988. године). Овај рат познат је такође и као Први заливски рат који је настао као последица ранијих граничних сукоба. Други заливски рат вођен је између Ирака и Кувајта између 1990. и 1991. године.

Залив има велики број ловишта, као и простране коралне гребене . Обална насеља су све до 1970. године била усмерена на рибарство и вађење бисера, када је нафта преузела водећу улогу и од њих направила међународне луке и светске туристичке центре. Индустријализација и изливање нафте током ратова довели су до нарушавања екологије у овом региону.

Историјски и међународно познат као Персијски залив, ову водену површину већина арапских земаља зове Арапски залив или само Залив иако ова два назива нису међународно призната. Име Залив Ирана или Персијски залив је име које је признато од стране Међународне хидрографске организације (IHO).

Полумаратон

Полумаратон је атлетска дисциплина у трчању половине дужине маратонске трке, 21,0975 km. Најчешће се трчи на путевима. Интересовање за полимаратоне и учешће у њима полако расте последњих година. Један од главних разлога за то је изазов дистанце, која не захтева толику посвећеност и издржљивост коју маратон захтева.

Уобичајено за полумаратоне да се одржавају истовремено са маратонима, користећи готово исту стазу од старта до циља.

Полумаратон није на програму међународних такмичења попут Олимпијских игара и Светским првенствима. ИААФ (Међународна асоцијација атлетских федерација) организује од 1992. сваке године Светско првенство у полумаратону, са изузетком 2006. и 2007. У тим годинама полумаратон је заменила трка на 20 км, али се 2008. полумаратон поновио вратио.

Полумаратон је данас спортска дисциплина са највећим растом броја учесника. Један од најважнијих разлога за ово јесте изазов који полумаратон представља, док уједно не захтева превелико улагање времена.

УАЕ дирхам

Дирхам УАЕ (арап. درهم إماراتي‎) је званична валута у Уједињеним Арапским Емиратима. Међународни код је AED. Дирхам издаје Централна банка Уједињених Арапских Емирата. У 2008. години инфлација је износила 14,4%. Један дирхам састоји се од 100 филса.

Постоје новчанице у износима 5, 10, 20, 50, 100, 200, 500 и 1000 дирхама и кованице 1, 5, 10, 25 и 50 дирхама и 1 дирхам.

Уједињени Арапски Емирати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Уједињени Арапски Емирати су учествовали на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа једанаести пут. Репрезентацију Уједињених Арапских Емирата представљала је једна такмичарка која се такмичила у две тркачке дисциплине (1.500 метара и 5.000 метара).На овом првенству Уједињени Арапски Емирати нису освојили ниједну медаљу, нити су постигли неки рекорд.

Уједињени Арапски Емирати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Уједињени Арапски Емирати су учествовали на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа дванаести пут. Репрезентацију Уједињених Арапских Емирата представљале су две такмичарке које су се такмичиле у три дисциплине., На овом првенству представнице Уједињених Арапских Емирата нису освојиле ниједну медаљу, нити су постигли неки резултат.

Уједињени Арапски Емирати на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Уједињени Арапски Емирати су учествовали на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа тринаести пут. Репрезентацију Уједињених Арапских Емирата представљао је 1 такмичар који се такмичио у трци на 800 метара., На овом првенству представник Уједињених Арапских Емирата није освојио ниједну медаљу, нити је постигао неки резултат.

Уједињени Арапски Емирати на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Уједињени Арапски Емирати су други пут учествовали на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта. Репрезентацију Уједињених Арапских Емирата представљале су две такмичарке, које су такмичиле у трци на 3.000 метара.

Уједињени Арапски Емирати нису освојиле ниједну медаљу.

Уједињени Арапски Емирати на Светском првенству у атлетици у дворани 2014.

Уједињени Арапски Емирати су учествовали на Светском првенству у атлетици у дворани 2014. одржаном у Сопоту од 7. до 9. марта седми пут. Репрезентацију Уједињених Арапских Емирата представљале су две атлетичарке које су се такмичиле у трци на 3.000 метара., На овом првенству Уједињени Арапски Емирати нису освојили ниједну медаљу. Није било нових националних, личних и рекорда сезоне.

Уједињени Арапски Емирати на Светском првенству у атлетици у дворани 2016.

Уједињени Арапски Емирати су учествовали на 16. Светском првенству у атлетици у дворани 2016. одржаном у Портланду од 17. до 20. марта осми пут. Репрезентацију Уједињених Арапских Емирата представљала 1 атлетичарка које се такмичиле у трци на 3.000 метара., На овом првенству такмичарка Уједињених Арапских Емирата није освојила ниједну медаљу нити је остварила неки резултат. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Уједињени Арапски Емирати су са 1 учесником у финалу делили 51. место са освојеним 1 бодом.

Уједињени Арапски Емирати на олимпијским играма

Уједињени Арапски Емирати се први пут појавили на Олимпијским играма 1984. године. После тога је УАЕ није пропустио ни једне Летње олимпијске игре.

На Зимским олимпијским играма УАЕ никада није учествовао и УАЕ никада није био домаћин олимпијских игара;

Олимпијци из УАЕ закључно са 2016. годином су освојили укупно 2 медаље и 1 златну (2004.) и 1 бронзану (2016.). Медаље су освојене на Летњим олимпијским играма.

Национални олимпијски комитет Уједињених Арапских Емирата (United Arab Emirates National Olympic Committee) је основан 1979. и признат од стране МОКа 1980. године.

Химна Уједињених Арапских Емирата

Химна Уједињених Арапских Емирата, (арап. النشيد الوطني الاماراتي‎), такође позната и као ‘īšiy bilādī (арап. عيشي بلادي; „Живела, домовино“‎), званично је прихваћена као државна химна Уједињених Арапских Емирата након формирања државе 1971. године. Химну је компоновао Мухамед Абдел Вехаб, који је такође компоновао и химне других арапских држава. Текст химна, званично усвојене 1996. године, написао је Ариф ел Шејх Абдулах ел Хасан.

Државе и територије у Азији
Суверене државе
Зависне територије и
непризнате државе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.