Устав Федеративне Народне Републике Југославије

Устав Федеративне Народне Републике Југославије је био устав, односно највиши правни акт Федеративне Народне Републике Југославије. Донет је 31. јануара 1946. године, на заједничкој седници оба дома Уставотворне скупштине ФНРЈ. Доношењем овог устава, окончан је процес уставно-правног конституисања ФНРЈ, који је започео 29. новембра 1945. године, доношењем Декларације о проглашењу Федеративне Народне Републике Југославије.[1]

Ustav46
Одлука о проглашењу Устава ФНРЈ (1946)

Одредбе

Доношењем Устава ФНРЈ, реализована су основна програмска опредељења која су била назначена у Декларацији о проглашењу Федеративне Народне Републике Југославије од 29. новембра 1945. године. Кључним одредбама, потврђен је републикански облик државног уређења и успостављена је федеративна структура југословенске државе. Доношењем овог устава, коначно су разрешене дилеме о називу федералних јединица, које су прозване "народним републикама". Поред шест "народних република", уставом је било потврђео и постојање Аутономне покрајине Војводине и Аутономне косовско-метохијске области, у саставу НР Србије. Устав је такође предвиђао и могућност стварања нових аутономних покрајина и аутономних области. У тексту устава, народи Југославије су поменути уопштено, без појединачног навођења било ког народа.

Друго битно обележје је угледање на Устав СССР1936. године (тзв. Стаљинов устав). Устав је садржао одредбе о доминантном положају државне својине, организацији власти на начелу јединства власти и дихотомну поделу свих државних органа на органе државне власти и органе државне управе.

Подела надлежности постојала је између савезне државе, република чланица, територијалне самоуправе и локалне самоуправе. На истом нивоу власти постојало је начело јединства власти, а вертикално уређење било је базирано на начелу тзв. демократског централизма, који је дефинисао водећи уставотворац тог времена Едвард Кардељ. То је у ствари значило увођење етатистичког друштвеног и централистичког државног уређења и поред номиналног федерализма. Идеолошки, политички и други облици плурализма били су искључени.

Пракса

Овај Устав ће омогућити учвршћавање нове власти у земљи, али ће убрзо кренути процес његовог мењања услед сукоба са СССР-ом, доскорашњим савезником и узором. Југословенски пут у социјализам отпочеће уставним променама 1950. и 1952. године, а суштинска промене уследиће Уставним законом о основама друштвеног и политичког уређења ФНРЈ и савезним органима власти, 1953. године.

Референце

  1. ^ Димић 2001.

Литература

31. јануар

31. јануар је тридесет први дан у години у Грегоријанском календару. 334 дана (335 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Југославија (вишезначна одредница)

Југославија може да се односи на:

Југославија, појам за заједничну државу јужних Словена;или:

„Прва” или „Версајска” Југославија (1918—1945), југословенска краљевина:

Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца (1. 12. 1918 — 15. 7. 1920),

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (15. 7. 1920 — 3. 10. 1929),

Краљевина Југославија (3. 10. 1929 — 29. 11. 1945);

„Друга”, „авнојевска” или „Титова” Југославија (1945—1992), југословенска република:

Демократска Федеративна Југославија (7. 3. 1945 — 29. 11. 1945), прелазна фаза између Краљевине Југославије и ФНР Југославије,

Федеративна Народна Република Југославија (29. 11. 1945 — 7. 4. 1963),

Социјалистичка Федеративна Република Југославија (7. 4. 1963 — 27. 4. 1992),

„Крња” Југославија (25. 6. 1991 — 27. 4. 1992);

„Трећа” Југославија (1992—2006), југословенска република:

Савезна Република Југославија (27. 4. 1992 — 4. 2. 2003),

Србија и Црна Гора (4. 2. 2003 — 3/5. 6. 2006);остало:

више истоимених књига,

1554 Југославија, астероид,

Велика Југославија, иредентистичка идеја,

СК Југославија, бивши фудбалски клуб из Београда

Југословенски динар

Динар (DIN, YUD) је била валута у Краљевини Југославији, социјалистичкој Југославији и Савезној Републици Југославији. Србија га је заменила српским динаром, а Црна Гора евром. Ознака валуте је била YUD, а један динар се делио на 100 пара.

Босна и Херцеговина

Босна и Херцеговина (скраћено БиХ) држава је у југоисточној Европи, на Балканском полуострву. Претежно је планинска земља. Заузима површину од 51.209,2 km2. На сјеверу, западу и југу се граничи са Хрватском, на југоистоку са Црном Гором, а на истоку са Србијом; код Неума — дужином обале од 21,2 km — излази на Јадранско море. Главни град државе је Сарајево.

Босна и Херцеговина се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, док Брчко Дистрикт има посебан статус. Три најбројнија народа су Бошњаци, Срби и Хрвати; они су конститутивни на цијелој територији Босне и Херцеговине. Уз конститутивне народе, Босна и Херцеговина је земља и бројних националних мањина попут Рома, Јевреја, Црногораца, Словенаца, Украјинаца и других заједница. Према резултатима пописа становништва из 2013. године, Босна и Херцеговина има 3.531.159 становника.СР Босна и Херцеговина је била једна од шест република СФР Југославије. По распаду Југославије, избио је рат; завршен је 14. децембра 1995. године, потписивањем Дејтонског мировног споразума.

Устави Југославије

Списак устава Југославије:

Видовдански устав (1921)

Септембарски устав (1931)

Устав Федеративне Народне Републике Југославије (1946)

Уставни закон 1953.

Устав Југославије од 1963. године

Устав Југославије од 1974. године

Устав Савезне Републике Југославије (1992)

Хронологија ФНРЈ и КПЈ 1946.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ), деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), Радничког покрета Југославије, као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току 1946. године.

Напомена: Због обимности чланак је додатно подељен на три дела - Хронологија ФНРЈ и КПЈ 1946. (1), Хронологија ФНРЈ и КПЈ 1946. (2) и Хронологија ФНРЈ и КПЈ 1946. (3).

Хронологија ФНРЈ и КПЈ 1946. (1)

Детаљан хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ), деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), Раднички покрет Југославије, као и општа политичка, друштвена и културна дешавања која су се догодила у прва четири месеца 1946. године.

Напомена: Овај чланак представља први део чланка Хронологија ФНРЈ и КПЈ 1946., који је због обимности подељен на три дела.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.