Устав Србије из 2006. године

Устав Републике Србије, познат и као Митровдански устав, усвојила је Народна скупштина Републике Србије на посебној седници одржаној 30. септембра 2006. год. Правни поредак Републике Србије је јединствен, а Устав је највиши правни акт Републике Србије, са којим сви закони и други општи акти донети у Републици Србији морају бити сагласни. Предлог новог Устава је добио подршку грађана на референдуму одржаном 28. октобра и 29. октобра 2006. на коме је за предлог новог Устава гласало 53,04 % од укупног броја грађана са правом гласа.

Према коначним резултатима Републичке изборне комисије на референдум је изашло 54,91% или 3.645.517 бирача, а за нови устав гласала су 3.521.724 бирача, односно 53,04%.[1]

Ustav Srbije iz 2006
Насловна страна Устава из 2006.

Структура Устава

Уставна преамбула

Устав се сатоји од преамбуле и 206 чланова подељених у десет тематских целина. Преамбулом се истиче да да се тај устав доноси полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у Србији. Надаље, преамбулом се истиче да је Косово и Метохија саставни део територије Србије, који има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије.

Уставна начела

На почетку нормативног дела Устава формулисана су уставна начела, која изражавају основне одреднице државног уређења Србије, којима се уставотворац руководио при уређивању појединих института, као и основне циљеве којима устав тежи. Уставним начелима Устава Републике Србије дефинише се Република Србија, одређују се носиоци суверености, владавина права, подела власти, политички плурализам, забрањују се сукоби интереса утврђују се симболи државе, језик и писмо, утврђује световност државе, покрајинска аутономија и локална самоуправа, заштита националних мањина, утврђује равноправност полова, међународни односи и положај странаца.

Људска и мањинска права и слободе

Устав гарантује широку палету људских права, која се могу груписати на лична права и слободе, политичка права и слободе, социјално-економска и културна права, посебна права везана за дете и породицу и права странаца.

Уставом је Република Србија дефинисана као држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама, као и припадности европским принципима и вредностима. Устав садржи крајње општу дефиницију Републике Србије, која кроз начела која следе добија своју пуну разраду. Као врховне вредности истичу се владавина права, социјална правда, грађанска демократија, заштита људских и мањинских права и слобода и опредељеност Србије да поштује и примењује европске принципе и вредности.[2]

Економско уређење и јавне финансије

Према Уставу, основу економског уређења Србије чине: тржишна привреда, отворено и слободно тржиште, слобода предузетништва, самосталност привредних субјеката и равноправност приватне и других облика својине. Република Србија чини јединствено привредно подручје са јединственим тржиштем рада, капитала и услуга, при чему се утицај слободне привреде на социјални и економски положај запослених усклађује кроз социјални дијалог између синдиката и послодаваца.

Уређење државне власти

Мада држава по својој природи представља јединствен и целовит организам, у смислу вршења суверене власти на одређеној територији, због свеобухватности послова које држава обавља у вршењу те власти могуће је говорити о појединим функцијама државе. Ове своје функције држава остварује преко појединих органа. Део Устава који се односи на уређење државне власти утврђује државне органе који су носиоци појединих функција државне власти у Републици Србији, њихов састав, положај и однос са другим органима у држави. Сагласно Уставном начелу поделе власти, уређење власти у Републици Србији почива на подели на законодавну, извршну и судску власт.[3] Основна функција државног органа који има законодавну власт јесте доношење закона. Законодавну власт, према Уставу, врши Народна скупштина. Основна функција државног органа који има извршну власт јесте непосредно и конкретно обављање мноштва државних послова којима је циљ извршавање закона. Према Уставу, извршну власт у Републици врши Влада. Судска власт има функцију очувања и заштите утврђеног правног поретка, а остварује се доношењем конкретних правних аката, судских одлука, којима се решавају спорни односи међу правним субјектима, односно којима се заправо проверава да ли су закони и други прописи правилно били примењени у конкретним ситуацијама. Сагласно Уставном начелу поделе власти, судска власт у Србији је независна и припада посебним државним органима — судовима.

Уставни суд

Уставни суд је самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе. Одлуке Уставног суда су коначне, извршне и опште обавезујуће.

Уставни суд чини 15 судија који се бирају, односно именују на девет година. Пет судија Уставног суда бира Народна скупштина са листе од 10 кандидата које Народној скупштини предложи председник Републике. Пет судија именује председник Републике са листе од 10 кандидата које му предложи Народна скупштина. Пет судија именује Општа седница Врховног касационог суда Србије са листе од 10 кандидата које заједнички предлажу Високи савет судства и Државно веће тужилаца.[4]

Територијално уређење

Устав познаје аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе. Аутономне покрајине јесу јединице територијалне аутономије у којима грађани остварују своје Уставом утврђено право на територијалну аутономију. Јединице локалне самоуправе су општине, градови и град Београд и у њима грађани остварују своје Уставом утврђено право на локалну самоуправу.[5] Покрајине и јединице локалне самоуправе имају статус правних лица.

Уставност и законитост

Устав је највиши правни акт Републике Србије, са којим сви закони и други општи акти донети у Републици Србији морају бити сагласни. Потврђени међународни уговори и опште прихваћена правила међународног права део су правног поретка Репблике Србије, при чему потврђни међународни уговори не смеју бити у супротности са Уставом. Закони и други општи акти донети у Републици Србији не смеј у бити у супротности са потврђеним међународним уговорима и општеприхваћеним правилима међународног права.

Промена Устава

Предлог за промену Устава може поднети најмање једна трећина од укупног броја народних посланика, председник Републике, Владе или најмање 150.000 бирача. О предлогу за промену Устава одлучује Народна скупштина, а предлог се усваја двотрећинском већином укупног броја народних посланика. Ако не буде постигнута потребна већина, у наредних годину дана не може се приступити промени Устава по питањима садржаним у предлогу који није усвојен. Ако Народна скупштина усвоји предлог за промену Устава, приступа се изради, односно разматрању акта о промени Устава. Народна скупштина усваја акт о промени Устава двотрећинском већином укупног броја народних посланика и може одлучити да усвојену промену Устава грађани потврде на референдуму.[6]

Значајније промене донете у новом уставу

Промене у односу на претходни Устав су следеће:

  • Изостављена је друштвена својина
  • Странци могу стећи својину над непокретностима
  • Реизбор свих судија
  • Председник Републике командује војском
  • Председника Републике непосредно бира народ, а смењује га Скупштина
  • Први пут се у Уставу спомињу европске вредности и стандарди
  • Омогућена је пуна независност НБС
  • Омогућава суштинску децентрализацију, општине добијају имовину
  • Председници општина и градоначелници се бирају у скупштини општине/града, а не више непосредно
  • Први пут је родна равноправност постала уставна категорија
  • Народни посланик је слободан да неопозиво стави свој мандат на располагање странци
  • Војводина има високу економску аутономију (има своју имовину и њом слободно располаже)
  • Забрањена је расна, национална и верска дискриминација
  • Забрањен је сукоб интереса
  • Званична химна је Боже правде
  • Унето је право на приговор савести
  • Унето је право на обавештеност грађана информацијама од јавног значаја
  • Посебно се штите мајке и деца, као и самохрани родитељи
  • Заштићени су потрошачи
  • Ропство је изричито забрањено Уставом

Види још

Извори

  1. ^ Архива Републичке изборне комисије Архивирано на сајту Wayback Machine (март 13, 2014) (на језику: енглески), Приступљено 27. 4. 2013.
  2. ^ Влада РС - Људска и мањинска права и слободе, Приступљено 27. 4. 2013.
  3. ^ Структура државне власти Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 25, 2011) (на језику: енглески), Приступљено 27. 4. 2013.
  4. ^ Званични сајт Уставног суда, Приступљено 27. 4. 2013.
  5. ^ Влада РС - територијално уређење, Приступљено 27. 4. 2013.
  6. ^ Влада РС - промена Устава, Приступљено 27. 4. 2013.

Спољашње везе

Административна подјела Србије

Административна подјела Србије одређена је Уредбом о управним окрузима Владе Републике Србије из 2006. године и Законом о територијалној организаацији Народне скупштине Републике Србије из 2007. године.Република Србија је подијељена Уредбом на двадесет девет управних округа, док су јединице територијалне организације према Закону општине и градови и аутономне покрајине.

Високи савет судства

Високи савет судства је независан и самосталан орган који обезбеђује и гарантује независност и самосталност судова и судија у Србији.

Он остварује сарадњу са Државним већем тужилаца, државним и другим органима и организацијама, судским саветима других држава и међународним организацијама.

Влада Републике Србије

Влада Републике Србије је носилац извршне власти у Републици Србији.

Владу бира Народна скупштина Републике Србије, а чине је председник Владе, један или више потпредседника и министри.

Дискриминација

Дискриминацијa (лат. discriminare - одвајати, правити разлику) у најширем смислу представља разликовање. Сваки правни пропис извршава дискриминацију ако утврђује релевантне карактеристике правних или физичких лица за које дефинише исправно-законско-поступање.

Дискриминација означава и различито поступање према неким појединцима или групама на темељу чињенице која их одређује „различитима“. У том смислу „дискриминисан“ значи „искључен“ - пример особа са инвалидитетом.

Дискриминација нарушава људска права и људско достојанство. Једнакост свих људи као једно од основних људских права захтева недискриминацију.

Заштита од дискриминације: савремено права привилеговано штити начело недискриминације које забрањује политике које узрокују сметње или штете појединцима или групама због своје расне, националне, религијске, полне или родне припадности, инвалидитета, сексуалне оријентације, социјалног или брачног статуса.

Може постојати у неколико облика:

дискриминација жена - свака разлика, искључење или ограничење у погледу пола, што има за последицу или циљ да угрози или онемогући признање, остваривање или вршење од стране жена, људских права и основних слобода на политичком, економском, друштвеном, културном, грађанском или другом пољу, без обзира на њихово брачно стање, на основу равноправности жена и мушкараца.

расна дискриминација - мјере и поступци којима се ограничавају права једне етничке групе или цијелог народа и поставља видна разлика у третирању ове групе или народа и других према којима се поступа нормално.

економска дискриминација - у међународним економским односима стављање једне земље у неповољни положај, противно међународном праву и уговорима; оно се спроводи нарочитим царинским тарифама, изузетним девизним ограничењима, неједнаком подјелом увозних и извозних контингената и другим административним поступцима који су различити од оних што се примјењују према осталим земљама; практикује се често и ради политичког притиска на неку земљу; ређе се примјењује у форми потпуне економске блокаде, али постоји и такав, најоштрији вид дискриминације.

у физиологији, способност разликовања два истовремена надражаја (притиска) која проузрукују страна тијела на два различита мјеста; испитује се специјалним инструментом (Веберов естезиометар)

Државно веће тужилаца

Државно веће тужилаца је самосталан орган који обезбеђује и гарантује самосталност јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца у Србији.

Оно остварује сарадњу са Високим саветом судства, државним и другим органима и организацијама, тужилачким саветима других држава и међународним организацијама.

Застава Србије

Ово је чланак о застави Републике Србије. Погледајте чланке о српској застави и застави Републике Српске.Застава Републике Србије постоји и користи се као Државна застава и као Народна застава, са размерама 3:2 (дужина према висини).Народна застава је тробојка хоризонтално поређаних поља истих висина црвене, плаве и беле бојe.

Државна застава је тробојка хоризонтално поређаних поља истих висина црвене, плаве и беле боје, а преко свега, центра помереног ка јарболу за једну седмину укупне дужине заставе Мали грб Србије.

Тренутни изглед заставе је званично усвојен 11. новембра 2010.

Заштитник грађана

Заштитник грађана је независан државни орган који штити права грађана и контролише рад органа државне управе, органа надлежног за правну заштиту имовинских права и интереса Републике Србије, као и других органа и организација, предузећа и установа којима су поверена јавна овлашћења („омбудсман”).

Народна скупштина Републике Србије

Народна скупштина Републике Србије је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Србији.

Једнодомна је и састоји се од 250 народних посланика, који се по Уставу бирају на слободним и тајним изборима на мандат од четири године.

Одликовања Републике Србије

Одликовања Републике Србије представљају највиши знак јавног признања који се додељује за изузетне заслуге и дела од великог значаја за Републику Србију. Установљена су 26. октобра 2009. године доношењем „Закона о одликовањима Републике Србије“. У периоду од стицања самосталности, 2006. (распадом Државне заједнице Србије и Црне Горе) до 2009. године Република Србија није имала своја одиковања. Током краткотрајног постојања Државне заједнице СЦГ, од 2003. до 2006. године коришћена су одликовања Савезне Републике Југославије.

„Закон о одликовањима Републике Србије“ који је донет 26. октобра 2009, а допуњен 26. маја 2010. године одликовања Републике Србије дели у три групе - ордене, медаље и споменице. Ордени и медаље представљају стална одликовања и имају своја посебна правила - „статуте“, док се споменице додељују ради обележавања догађаја од великог значаја. Одликовања установљена овим законом, настала су по узору на одликовања Краљевине Србије.

Одликовања Републике Србије додељује председник Републике, а она могу бити додељена држављанима Републике Србије, домаћим правним лицима и другим субјектима, као и страним држављанима, страним правним лицима и међународним организацијама. Одликовања такође могу бити додељена и посмртно.

Предлагачи за доделу одликовања могу бити - државни органи, Српска академија наука и уметности (САНУ), органи аутономне покрајине и локалне самоуправе, као и организације и удружења. Поред предлога за одликовање, мора се добити и сагласност одређеног министарства - министарства спољних послова (за стране држављане), министарства одбране (за припаднике, јединице и установе Војске Србије) и министарства унутрашњих послова (за припаднике полиције). Председник Републике може додељивати одликовања и самоиницијативно.

Окружни судови Републике Србије

Окружни судови Републике Србије су били првостепени и другостепени судови опште надлежности у Србији.

Оснивали су се за територију више општина.

Општински судови Републике Србије

Општински судови Републике Србије су били првостепени судови опште надлежности у Србији.

Оснивали су се за територију једне или више општина.

Потпредседник Владе Републике Србије

Потпредседник Владе Републике Србије је члан Владе Републике Србије. Влада Републике Србије, према Уставу Србије и Закону о Влади, може имати једног или више потпредседника.

Потпредседник Владе усмерава и усклађује рад органа државне управе у областима које одреди председник Владе. Председник Владе може овластити потпредседника Владе да руководи пројектом из делокруга више органа државне управе. Потпредседник Владе може бити и министар. На предлог мандатара за састав Владе, Народна скупштина Републике Србије одређује број потпредседника Владе.

Садашња Влада Републике Србије има 4 потпредседника: Ивицу Дачића (први потпредседник Владе), Небојшу Стефановића, Зорану Михајловић и Расима Љајића. Сви садашњи потпредседници Владе имају и функцију министра у ресорним министарствима.

Прва влада Војислава Коштунице

Прва влада Војислава Коштунице је била на власти у Србији од 3. марта 2004. године до 15. маја 2007. године.

Ово је била мањинска влада. Коалициони споразум око Владе су склопили Демократска странка Србије, Г17+, Српски покрет обнове и Нова Србија. Владу је подржала и Социјалдемократска партија која је добила једно министарско место. Скупштинску већину мањинској влади је обезбедила Социјалистичка партија Србије.

Владу је изабрао шести сазив Народне скупштине Републике Србије, после Избора 28. децембра 2003. године.

Председник Владе био је Војислав Коштуница који је раније од 2000. до 2003. био председник СРЈ.

Први потпредседник Владе Републике Србије

Први потпредседник Владе Републике Србије је члан Владе Републике Србије.

Садашњи први потпредседник Владе је Ивица Дачић од 27. априла 2014, који је у исто време и министар спољних послова.

Председник Владе Републике Србије

Председник Владе Републике Србије стоји на челу Владе Републике Србије. Колоквијално се назива премијер Србије.

Садашњи председник Владе Републике Србије је Ана Брнабић.

Председник Владе води и усмерава Владу, стара се о јединству политичког деловања Владе, усклађује рад чланова Владе, представља Владу и сазива и води њене седнице. Председник Владе може осталим члановима Владе давати обавезна упутства и посебна задужења, сходно програму и политици Владе. Пре избора на то место, Народној скупштини излаже експозе у коме наводи програм и циљеве Владе. Мандатара за састав Владе Србије, по Уставу Србије, предлаже председник Републике Србије, после консултација са свим посланичким групама у Народној скупштини.

Регулаторно тело за електронске медије

Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) самостална и независна је регулаторна организација са својством правног лица која врши јавна овлашћења.

До августа 2014. назив овог регулатора је био Републичка радиодифузна агенција (РРА).

Управни суд Републике Србије

Управни суд Републике Србије је суд посебне надлежности основан за територију Србије са седиштем у Београду.

Устави Србије

Устав је највиши правни акт који уређује рад државних органа и права грађана. Полазећи од овог основног обележја устава можемо слободно рећи да је Србија добила први устав још у 13. веку — Законоправило Светог Саве из 1219. године, а затим у 14. веку Душанов законик из 1349. и 1354. године.

Уставни суд Републике Србије

Уставни суд Републике Србије је самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.