Устав Србије из 1974. године

Када је фебруара 1974. године донет Устав СФРЈ, те исте године донети су и Устави свих југословенских република. По Уставу Социјалистичке Републике Србије, покрајине Војводина и Косово и Метохија добиле су велика овлашћења и права, а територија Србије изгледала је овако:

Територија покрајина није се могла мењати без одлуке покрајинске Скупштине. Државно руководство Србије имало је надлежности над покрајинама једино по питањима, тадашње, народне одбране (ЈНА) и новца.

После смрти председника Југославије, Тита, 1980. године, почеле су да јачају сепаратистичке снаге на Косову. Тамо је 1981. године дошло до масовних демонстрација Албанаца, који су тражили да Косово постане република. Протести су угушени силом.

Руководство Србије је 1989. године донело следеће одлуке: републичка Скупштина донела је, марта месеца, амандмане на Устав Србије. Покрајинама су одузета обележја државности и њихова овлашћења су знатно сужена. Међутим, цео српски Устав трајао је све до 1990. године, када је донет нови Устав Србије. Он је потврдио све одлуке о одузимању обележја државности покрајинама.

Литература

Спољашње везе

Устав Југославије из 1974. године

Устав СФР Југославије, донет фебруара 1974. године, извршио је значајне промене у државном и друштвено-економском уређењу земље. Иако се нови устав у већој мери бавио кодификовањем друштвено-економског система према крајњим дометима теорије самоуправног социјализма, највише контроверзи и историјских последица проистекло је из одредби Устава о државном устројству СФРЈ, које су касније коришћене као правни темељ за процес распада СФРЈ и различито тумачене од стране зараћених страна током оружаних сукоба на простору бивше СФРЈ. Устав СФРЈ је тадашњим југословенским републикама (а посебно покрајинама унутар СР Србије - Војводини и Косову) дао широка права и овлашћења. Покрајине су чак добиле право вета на одлуке које би доносила Србија. Устав је прогласио југословенског председника, Јосипа Броза Тита, за доживотног председника државе.

Устави Србије

Устав је највиши правни акт који уређује рад државних органа и права грађана. Полазећи од овог основног обележја устава можемо слободно рећи да је Србија добила први устав још у 13. веку — Законоправило Светог Саве из 1219. године, а затим у 14. веку Душанов законик из 1349. и 1354. године.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.