Устав Савезне Републике Југославије

Савезно Веће Скупштине СФРЈ (у којем су учествовали само делегати из Србије и Црне Горе) донело је 27. априла 1992. године одлуку о проглашењу првог Устава нове државе: Савезне Републике Југославије (СРЈ). У њен састав ушле су Република Србија и Република Црна Гора. Ове две републике одлучиле су, после распада СФРЈ, да не формирају самосталне државе, већ да формирају заједничку. Устав СРЈ прогласио је Југославију за демократску земљу, засновану на равноправности народа обе републике. Председника СРЈ бирала је Скупштина, све до уставних измена 2000. Посланици у савезном парламенту бирали су се на непосредним изборима, сваке четири године. Они су бирали Владу, чији је мандат такође био четири године. Уставом је било предвиђено да савезни премијер мора бити из Црне Горе. Овај Устав, са каснијим мањим изменама, био је на снази све до 2003. године, када је донета Уставна повеља нове земље: Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Литература

Југославија (вишезначна одредница)

Југославија може да се односи на:

Југославија, појам за заједничну државу јужних Словена;или:

„Прва” или „Версајска” Југославија (1918—1945), југословенска краљевина:

Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца (1. 12. 1918 — 15. 7. 1920),

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (15. 7. 1920 — 3. 10. 1929),

Краљевина Југославија (3. 10. 1929 — 29. 11. 1945);

„Друга”, „авнојевска” или „Титова” Југославија (1945—1992), југословенска република:

Демократска Федеративна Југославија (7. 3. 1945 — 29. 11. 1945), прелазна фаза између Краљевине Југославије и ФНР Југославије,

Федеративна Народна Република Југославија (29. 11. 1945 — 7. 4. 1963),

Социјалистичка Федеративна Република Југославија (7. 4. 1963 — 27. 4. 1992),

„Крња” Југославија (25. 6. 1991 — 27. 4. 1992);

„Трећа” Југославија (1992—2006), југословенска република:

Савезна Република Југославија (27. 4. 1992 — 4. 2. 2003),

Србија и Црна Гора (4. 2. 2003 — 3/5. 6. 2006);остало:

више истоимених књига,

1554 Југославија, астероид,

Велика Југославија, иредентистичка идеја,

СК Југославија, бивши фудбалски клуб из Београда

Застава Савезне Републике Југославије

Застава Савезне Републике Југославије је државна застава бивше Савезне Републике Југославије, од 1992. до 2003. и Државне заједнице Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. године. Установљена је Уставом СРЈ, који је проглашен 27. априла 1992. године. Уставна одредба о застави је била садржана у другом ставу четвртог члана, који је гласио — Застава Савезне Републике Југославије састоји се од три водоравно положене боје, и то овим редом одозго плаве, беле и црвене. Није садржала идеолошка обележја, а по распореду боја била је идентична са дотадашњом заставом СФРЈ, што је представљало израз политичког континуитета СР Југославије са претходном СФР Југославијом. Тај континуитет је преко ФНРЈ/СФРЈ сезао и даље, до Краљевине СХС/Југославије, чија је застава такође имала исти распоред боја.

Избори за посланике у Савезну скупштину СРЈ 2000.

Избори за посланике у Савезну скупштину СРЈ 2000 су одржани 24. септембра 2000.

Од 6.833.738 грађана СРЈ уписаних у бирачки списак, на изборе је изашло 4.885.337 (71,49%) и то: у Србији је гласало 4.759.030 бирача од 6.395.862 уписана (74,41%), а у Црној Гори 126.307 од 437.876 (28,85% што је драстично мања излазност због бојкота ДПС-а Мила Ђукановића).

Савезна скупштина СРЈ је имала два дома, Веће грађана и Веће република. У Веће грађана се бирало 138 савезних посланика и то 108 из Србије и 30 из Црне Горе, а из законом утврђених изборних јединица по већинском принципу, док се у Веће република бирало 40 савезних посланика, по 20 из сваке републике, према пропорционалном принципу уз цензус од 5%.

Након ових избора Милошевићева коалиција СПС - ЈУЛ је побеђена док су савезну владу формирали ДОС и СНП.

Република Србија (1990—2006)

Република Србија је име које је имала Србија од 1990. до 2006, у оквиру Социјалистичке Федеративне Републике Југославије до 1992, Савезне Републике Југославије до 2003, и онда до 2006. године у Државној заједници Србији и Црној Гори.

Република Црна Гора (1991—2006)

Република Црна Гора (1992-2006) је била федерална јединица Социјалистичке Федеративне Републике Југославије од 1991. до 1992. године, а затим Савезне Републике Југославије од 1992. до 2003. године, и потом Државне заједнице Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. године. Главни град је била Подгорица, а за престоницу је проглашено Цетиње. Државни назив Република Црна Гора озваничен је уставним амандманом LXXXIV од 2. августа 1991. године, чиме извршена је промјена дотадашњег државног назива, који је гласио: Социјалистичка Република Црна Гора.

Савезна Република Југославија

Савезна Република Југославија (скраћено СР Југославија или СРЈ) била је држава која је створена 27. априла, 1992, одлуком Скупштине СФРЈ, као заједничка држава Републике Србије и Републике Црне Горе. Војводина и Косово и Метохија имале су, услед мултиетничности, статус аутономних покрајина у оквиру Републике Србије, али са много мање надлежности, у односу на оне из времена СФРЈ.

Савезна Република Југославија је настала распадом СФРЈ, почетком деведесетих година 20. века. Постојала је до фебруара 2003. године, када је створена државна заједница са именом Србија и Црна Гора.

Савезна влада Савезне Републике Југославије

Савезна влада Савезне Републике Југославије је била носилац извршне власти Савезне Републике Југославија.

Савезна скупштина Савезне Републике Југославије

Савезна скупштина Савезне Републике Југославије је била највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Савезној Републици Југославији, од 1992. до 2003. године.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Социјалистичка Федеративна Република Југославија (скраћено СФР Југославија или СФРЈ), бивша је југословенска држава која је постојала од краја Другог светског рата, до рата почетком деведесетих година двадесетог века. Она је била социјалистичка држава која је обухватала територије данашњих независних држава Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Словеније и Црне Горе.

Формирана је 1945. године као наследница Краљевине Југославије под именом Демократска Федеративна Југославија. 29. новембра 1945. године мења име у Федеративна Народна Република Југославија, док је 1963. године коначно променила име у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Главни град СФРЈ био је Београд. СФРЈ се граничила са Италијом на северозападу, Аустријом и Мађарском на северу, Румунијом на североистоку, Бугарском на истоку и Грчком и Албанијом на југу. Западни део републике је излазио на Јадранско море.

За разлику од осталих европских социјалистичких земаља, СФРЈ никада није била чланица Варшавског уговора, и одржавала је блиске везе са западним владама. СФРЈ је била оснивач и један од најважнијих чланова Покрета несврстаних. СФРЈ је била земља

самоуправног социјализма, са једнопартијским делегатским системом представљања, планском привредом и специфичним системом радничког самоуправљања.

Српски језик у Црној Гори

Српски језик у Црној Гори је српски језик који се говори на подручју данашње Црне Горе. Српски језички корпус у Црној Гори припада штокавском наречју и ијекавском изговору. У тај корпус се убрајају сви говори (субдијалекти) српског језика који су заступљени на подручју Црне Горе, а који према дијалектолошкој подели српског језика припадају дијалектима зетско-рашком и источно-херцеговачком. Српски језички корпус у Црној Гори представља посебну социолингвистичку, а такође и демолингвистичку категорију, засновану на територијалном принципу. Српским језиком у Црној Гори говоре црногорски Срби, као и они етнички Црногорци који се још увек изјашњавају као говорници српског језика.

Устав Црне Горе (1992)

Устав Републике Црне Горе (1992) је био устав (највиши правни акт) Републике Црне Горе. Усвојен је 12. октобра 1992. године, на сједници Скупштине Црне Горе, која је одржана у Подгорици. Чин проглашења обавио је Ристо Вукчевић, тадашњи предсједник Скупштине Црне Горе. Ступањем на снагу овог устава престао је да важи Устав Социјалистичке Републике Црне Горе из 1974. године.Доношење овог устава усљедило је након доношења Устава Савезне Републике Југославије, који је усвојен 27. априла 1992. године, чиме је створена Савезна Република Југославија, коју су чиниле Црна Гора и Србија. Потом је покренут поступак за доношење новог устава Црне Горе, ради усклађивања са новим савезним уставом. Иако су поједине опозиционе странке предлагале да се доношење новог устава обави путем расписивања избора за уставотворну скупштину, тај предлог није био прихваћен од владајуће Демократске партије социјалиста Црне Горе, тако да је доношење новог устава обављено од стране постојећег скупштинског сазива, који је конституисан након парламентарних избора, одржаних у децембру 1990. године.

Устави Југославије

Списак устава Југославије:

Видовдански устав (1921)

Септембарски устав (1931)

Устав Федеративне Народне Републике Југославије (1946)

Уставни закон 1953.

Устав Југославије од 1963. године

Устав Југославије од 1974. године

Устав Савезне Републике Југославије (1992)

Црногорски сабор српске слоге

Црногорски сабор српске слоге (ЦССС) је бивша друштвена организација, која је основана 1992. године у Београду, а дјеловала је на цјелокупном подручју Савезне Републике Југославије (СРЈ). Основни циљ ове организације огледао се се у залагању за очување државног заједништва Србије и Црне Горе, у оквиру тадашње Савезне Републике Југославије. Представници ове организације су активно учествовали у кампањи за очување заједничке државе, која је вођена уочи референдума о државном статусу Црне Горе, одржаног 1. марта 1992. године. Током наредних година, организација је наставила да се залаже за јачање СРЈ као савремене федеративне државе. У исто вријеме, организација се борила против свих иницијатива које су заговарале конфедерализам или сепаратизам. У вријеме предсједничких избора који су у Црној Гори одржани у јесен 1997. године, ЦССС је подржао кандидатуру Момира Булатовића, указујући на сепаратистичке тенденције у политици његовог противкандидата Мила Ђукановића. Приликом оснивања, за предсједника ЦССС изабран је академик Владо Стругар, а међу истакнутим члановима су били Милија Зечевић, Јован Стриковић, Светозар Стијовић и други истакнути Срби који су родом или пореклом били са подручја Црне Горе.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.