Устав Југославије од 1963. године

Устав СФР Југославије од 1963. године настао је као резултат уверења владајућих структура Југославије да су самоуправни односи у довољној мери превладали у друштву да завређују ново и коначно уставноправно дефинисање и устоличавање.

Одредбе

Дефиницију државе карактерише не само одредба да је то савезна држава, већ и социјалистичка демократска заједница, што је требало да означи тежњу ка марксистичком идеалу о одумирању државе.

Основима економског уређења проглашени су друштвена својина, самоуправљање и самоорганизовање радних људи на микро и макро плану.

Право на друштвено самоуправљање проглашено је неприкосновеним, а територијалне јединице у држави (општина, срез, аутономне покрајине Србије, социјалистичке републике и сама федерација) проглашене су друштвено-политичким заједницама. У одредби незабележеној у уставном праву, укинута је хијерархија између ових јединица и уведен систем међусобних права и обавеза.

Скупштина је проглашена највишим органом власти и друштвеног самоуправљања, а у савезну и републичке скупштине су поред општеполитичког већа уведена и већа радих заједница - привредно, просветно-културно, социјално-здравствено и организационо-политичко. Скупштине аутономних покрајина могле су имати и више.

Председник републике постао је независан од СИВ-а и самостални орган федерације. Уведен је Уставни суд Југославије и уставни судови република чланица.

Пракса

На овај устав донето је 42 амандмана до доношења новог Устава Југославије од 1974. године. Ово показује да стабилност институција није била постигнута на дужи рок. Нови амандмани ојачали су положај аутономних покрајина, увели нове области самоуправљања а дотадашњи савезни органи постали су заједнички, а не више надређени.

Литература

Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Социјалистичка Федеративна Република Југославија (скраћено СФР Југославија или СФРЈ), бивша је југословенска држава која је постојала од краја Другог светског рата, до рата почетком деведесетих година двадесетог века. Она је била социјалистичка држава која је обухватала територије данашњих независних држава Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Словеније и Црне Горе.

Формирана је 1945. године као наследница Краљевине Југославије под именом Демократска Федеративна Југославија. 29. новембра 1945. године мења име у Федеративна Народна Република Југославија, док је 1963. године коначно променила име у Социјалистичка Федеративна Република Југославија. Главни град СФРЈ био је Београд. СФРЈ се граничила са Италијом на северозападу, Аустријом и Мађарском на северу, Румунијом на североистоку, Бугарском на истоку и Грчком и Албанијом на југу. Западни део републике је излазио на Јадранско море.

За разлику од осталих европских социјалистичких земаља, СФРЈ никада није била чланица Варшавског уговора, и одржавала је блиске везе са западним владама. СФРЈ је била оснивач и један од најважнијих чланова Покрета несврстаних. СФРЈ је била земља

самоуправног социјализма, са једнопартијским делегатским системом представљања, планском привредом и специфичним системом радничког самоуправљања.

Устави Југославије

Списак устава Југославије:

Видовдански устав (1921)

Септембарски устав (1931)

Устав Федеративне Народне Републике Југославије (1946)

Уставни закон 1953.

Устав Југославије од 1963. године

Устав Југославије од 1974. године

Устав Савезне Републике Југославије (1992)

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.