Уставни суд Републике Србије

Уставни суд Републике Србије је самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе.

Историјат

Уставни суд, као самостални републички орган са основном функцијом заштите уставности и законитости, установљен је Уставом Социјалистичке Републике Србије од 9. априла 1963. године. Надлежност и поступак пред Уставним судом и правна дејства његових одлука били су ближе одређени Законом о Уставном суду који је проглашен 25. децембра 1963. године.[1]

На тим уставним и законским основама, Уставни суд је започео са радом 15. фебруара 1964. године, кад је одржао своју прву седницу. До доношења Устава Републике Србије из 1990. године Уставни суд деловао је у оквиру система јединства власти, са Народном скупштином као највишим органом. Уставом од 1990. године Уставни суд је опредељен као самосталан и независан државни орган, који делује у оквиру система поделе власти. Чланом 9. Устава од 1990. године, Уставном суду поверена је заштита уставности и законитости.

Данас, у обављању утврђених уставних надлежности Уставни суд примењује Устав Републике Србије (2006), Закон о Уставном суду[2] и Пословник о раду Уставног суда.[3]

Састав

Уставни суд чини 15 судија који се бирају и именују на девет година. Пет судија Уставног суда бира Народна скупштина Републике Србије, пет именује председник Републике Србије, а пет општа седница Врховног касационог суда Србије.

Народна скупштина бира пет судија Уставног суда између 10 кандидата које предложи председник Републике, председник Републике именује пет судија Уставног суда између 10 кандидата које предложи Народна скупштина, а општа седница Врховног касационог суда именује пет судија између 10 кандидата које на заједничкој седници предложе Високи савет судства и Државно веће тужилаца.

Са сваке од предложених листа кандидата један од изабраних кандидата мора бити са територије аутономних покрајина. Судија Уставног суда се бира и именује међу истакнутим правницима са најмање 40 година живота и 15 година искуства у правној струци. Једно лице може бити бирано или именовано за судију Уставног суда највише два пута. Судије Уставног суда из свог састава бирају председника на период од три године, тајним гласањем.[4]

Судија Уставног суда не може вршити другу јавну или професионалну функцију нити посао, изузев професуре на правном факултету у Србији, у складу са законом. Судија Уставног суда ужива имунитет као народни посланик. О његовом имунитету одлучује сам Уставни суд.[5]

Надлежност

Уставни суд одлучује о:[6]

  • сагласности закона и других општих аката са Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима,
  • сагласности потврђених међународних уговора са Уставом,
  • сагласности других општих аката са законом,
  • сагласности статута и општих аката аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе са Уставом и законом,
  • сагласности општих аката организација којима су поверена јавна овлашћења, политичких странака, синдиката, удружења грађана и колективних уговора са Уставом и законом.


Уставни суд:

  • решава сукоб надлежности између судова и других државних органа,
  • решава сукоб надлежности између републичких органа и покрајинских органа или органа јединица локалне самоуправе,
  • решава сукоб надлежности између покрајинских органа и органа јединица локалне самоуправе,
  • решава сукоб надлежности између органа различитих аутономних покрајина или различитих јединица локалне самоуправе,
  • одлучује о изборним споровима за које законом није одређена надлежност судова,
  • врши и друге послове одређене Уставом и законом.

Уставни суд одлучује о забрани рада политичке странке, синдикалне организације или удружења грађана.

Уставна жалба се може изјавити против појединачних аката или радњи државних органа или организација којима су поверена јавна овлашћења, а којима се повређују или ускраћују људска или мањинска права и слободе зајемчене Уставом, ако су исцрпљена или нису предвиђена друга правна средства за њихову заштиту.[7]

Поступак

Поступак за оцену уставности и законитости могу да покрену државни органи, органи територијалне аутономије или локалне самоуправе, као и најмање 25 народних посланика. Поступак може покренути и сам Уставни суд. Свако правно или физичко лице има право на иницијативу за покретање поступка за оцену уставности и законитости.

Закон или други општи акт који није сагласан Уставу или закону престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда у службеном гласилу.

Уставни суд може, до доношења коначне одлуке и под условима одређеним законом, обуставити извршење појединачног акта или радње предузете на основу закона или другог општег акта чију уставност или законитост оцењује. Уставни суд може оценити сагласност закона и других општих аката са Уставом, општих аката са законом и по престанку њиховог важења, ако је поступак оцене уставности покренут најкасније у року од шест месеци од престанка њиховог важења.[8]

Види још

Извори

  1. ^ Уставни суд Републике Србије: Историјат Суда, Приступљено 23. 8. 2015.
  2. ^ Закон о Уставном суду („Службени гласник Републике Србије“, бр. 109/07, 99/11 и 18/13)
  3. ^ Пословник о раду Уставног суда („Службени гласник Републике Србије“, број 103/13)
  4. ^ Члан 172. Устава Републике Србије (2006)
  5. ^ Члан 173. Устава Републике Србије
  6. ^ Члан 167. Устава Републике Србије
  7. ^ Члан 170. Устава Републике Србије
  8. ^ Члан 168. Устава Републике Србије

Спољашње везе

Административна подјела Србије

Административна подјела Србије одређена је Уредбом о управним окрузима Владе Републике Србије из 2006. године и Законом о територијалној организаацији Народне скупштине Републике Србије из 2007. године.Република Србија је подијељена Уредбом на двадесет девет управних округа, док су јединице територијалне организације према Закону општине и градови и аутономне покрајине.

Богољуб Шијаковић

Богољуб Шијаковић је некадашњи црногорски и садашњи српски политичар, православни теолог и филозоф и бивши министар вера у Влади Мирка Цветковића. Оснивач је и Народне странке и Демократске странке.

Рођен је 6. августа 1955. године у Никшићу. Дипломирао је и магистрирао филозофију на Филозофском факултету у Београду, а докторску тезу из филозофије одбранио је 1989. године на Филозофском факултету у Сарајеву. Редовни је професор на Православном богословском факултету Универзитета у Београду на предметима из области философије.

Каријеру је отпочео деведесетих година као оснивач обновљене Народне странке 1990. године, која је била у суштини антикомунистичка и жељела поништити насљеђе комунизма и обновити, учврстити и очувати српски национални идентитет Црногораца, под лидерством Новака Килибарде. У намјери обнављања старих забрањених странака, Богољуб Шијаковић је 1989. године учествовао и у обнављању Демократске странке под вођством Драгољуба Мићуновића, али је одбио да се дубље политички ангажује и у ДС-у и у НС-у. Имао је идеју обједињења у форми Народне демократске странке која није наишла на већу подршку. У ДС-у је током деведесетих година био близак сарадника академика Љубомира Тадића.

Одржавао је добре односе са Митрополијом црногорско-приморском и познат је по својој кампањи против самозване Црногорске православне цркве. Године 2000. након што је Српска народна странка (насталој иницијативом Божидара Бојовића) Желидрага Никчевића, национално тврда струја настала из НС-а успјела прећи цензус на савезним изборима за Савезну скупштину СРЈ, СНС га именује као нестраначку личност за савезног министра в(j)ера у коалицији са Демократском опозицијом Србије. Предсједник СРЈ Војислав Коштуница и лидер Демократске странке Србије га је као познавалац подржао, а од Ђинђићеве ДС је имао као оснивач зелено свјетло за министровање, у савезној влади Зорана Жижића (из Социјалистичке народне партије Црне Горе) који га је посебно прихватио као нестраначку личност. Када је 2001. године дошло до реструктурисања владе стварањем нове савезне владе под Драгишом Пешићем (такође СНП ЦГ), напустио је министарско мјесто и постао само савезни секретар за в(ј)ере. Политичку позицију изгубио је након потписивања Београдског споразума између српских и црногорских власти и реструктурисања Савезне Републике Југославије у форму државне заједнице између Србије и Црне Горе 2003. године, када је у савезну владајућу већину ушла црногорска власт под вођством ДПС ЦГ-а, а дотадашњи црногорски коалициони партнери прешли у опозицију.

Приликом коначног спровођења дуго одлаганог пописа становништва у Републици Црној Гори 2003. године, активни је био подржавалац да се становништво изјасни Србима, учествујући у Будви на скупу Српски народ у Црној Гори. Као велики ројалиста, члан је Крунског савјета принца Александра Карађорђевића. Године 2006. био је кандидат за чланство у Српској академији наука и уметности, за шта је одбијен. Године 2008. напушта своје везе са ДСС-ом и приближава се ДС-у, постајући министар вера у српској влади Мирка Цветковића, такође нестраначке личности. Вјероватно из личног опредјељења у прошлости, као министар вера одбио је регистрацију ЦПЦ као вјерске заједнице у Србији 2009. године, одлука коју је Уставни суд Републике Србије поништио.

Ожењен је, отац двоје деце.

Боса Ненадић

Боса Ненадић (Грковци, Југославија, 1953) је српски правник, председник Уставног суда Републике Србије и члан Сената Републике Српске.

Високи савет судства

Високи савет судства је независан и самосталан орган који обезбеђује и гарантује независност и самосталност судова и судија у Србији.

Он остварује сарадњу са Државним већем тужилаца, државним и другим органима и организацијама, судским саветима других држава и међународним организацијама.

Влада Републике Србије

Влада Републике Србије је носилац извршне власти у Републици Србији.

Владу бира Народна скупштина Републике Србије, а чине је председник Владе, један или више потпредседника и министри.

Државно веће тужилаца

Државно веће тужилаца је самосталан орган који обезбеђује и гарантује самосталност јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца у Србији.

Оно остварује сарадњу са Високим саветом судства, државним и другим органима и организацијама, тужилачким саветима других држава и међународним организацијама.

Заштитник грађана

Заштитник грађана је независан државни орган који штити права грађана и контролише рад органа државне управе, органа надлежног за правну заштиту имовинских права и интереса Републике Србије, као и других органа и организација, предузећа и установа којима су поверена јавна овлашћења („омбудсман”).

НБП — Журнал за криминалистику и право

NBP - Nauka, bezbednost, policija – Žurnal za kriminalistiku i pravo (NBP - Journal of Criminalistics and Law) je научни часопис који излази од 1996. године и објављује радове из области криминалистичких, правних, полицијских и безбедносних наука, информатике и форензике.

Народна скупштина Републике Србије

Народна скупштина Републике Србије је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Србији.

Једнодомна је и састоји се од 250 народних посланика, који се по Уставу бирају на слободним и тајним изборима на мандат од четири године.

Национални строј

Национални строј је била тајна неонацистичка организација у Србији основана 2004. године. Сама организација је себе дефинисала као „политичку организацију пропагандно-едукативног карактера чији се поглед на свет заснива на идеји националне слободе, социјалне правде и расног идентитета“. Као вођа организације у медијима се најчешће помињао Горан Давидовић, студент историје из Новог Сада. Национални строј никада није уписан у регистар удружења или политичких партија те је од оснивања деловао као нерегистрована организација. Републичко јавно тужилаштво је 14. октобра 2008. поднело Уставном суду Србије захтев за забрану Националног строја и као разлог навело да се ради о „тајној политичкој странци (организацији) чије је деловање усмерено на изазивање расне и националне мржње“. Уставни суд је, поступајући по овом захтеву, на седници одржаној 2. јуна 2011. установио да је Национални строј тајно удружење чији је облик удруживања забрањен одредбама члана 55. Устава Србије, и сходно томе, забранио је деловање ове организације као и ширење њених програмских циљева. Такође, уставни суд је забранио упис организација са истим називом и/или програмским циљевима у одговарајући регистар и позвао државне и друге органе да предузму мере за спровођење одлуке суда.

Окружни судови Републике Србије

Окружни судови Републике Србије су били првостепени и другостепени судови опште надлежности у Србији.

Оснивали су се за територију више општина.

Општински судови Републике Србије

Општински судови Републике Србије су били првостепени судови опште надлежности у Србији.

Оснивали су се за територију једне или више општина.

Потпредседник Владе Републике Србије

Потпредседник Владе Републике Србије је члан Владе Републике Србије. Влада Републике Србије, према Уставу Србије и Закону о Влади, може имати једног или више потпредседника.

Потпредседник Владе усмерава и усклађује рад органа државне управе у областима које одреди председник Владе. Председник Владе може овластити потпредседника Владе да руководи пројектом из делокруга више органа државне управе. Потпредседник Владе може бити и министар. На предлог мандатара за састав Владе, Народна скупштина Републике Србије одређује број потпредседника Владе.

Садашња Влада Републике Србије има 4 потпредседника: Ивицу Дачића (први потпредседник Владе), Небојшу Стефановића, Зорану Михајловић и Расима Љајића. Сви садашњи потпредседници Владе имају и функцију министра у ресорним министарствима.

Први потпредседник Владе Републике Србије

Први потпредседник Владе Републике Србије је члан Владе Републике Србије.

Садашњи први потпредседник Владе је Ивица Дачић од 27. априла 2014, који је у исто време и министар спољних послова.

Председник Владе Републике Србије

Председник Владе Републике Србије стоји на челу Владе Републике Србије. Колоквијално се назива премијер Србије.

Садашњи председник Владе Републике Србије је Ана Брнабић.

Председник Владе води и усмерава Владу, стара се о јединству политичког деловања Владе, усклађује рад чланова Владе, представља Владу и сазива и води њене седнице. Председник Владе може осталим члановима Владе давати обавезна упутства и посебна задужења, сходно програму и политици Владе. Пре избора на то место, Народној скупштини излаже експозе у коме наводи програм и циљеве Владе. Мандатара за састав Владе Србије, по Уставу Србије, предлаже председник Републике Србије, после консултација са свим посланичким групама у Народној скупштини.

Регулаторно тело за електронске медије

Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) самостална и независна је регулаторна организација са својством правног лица која врши јавна овлашћења.

До августа 2014. назив овог регулатора је био Републичка радиодифузна агенција (РРА).

Управни суд Републике Србије

Управни суд Републике Србије је суд посебне надлежности основан за територију Србије са седиштем у Београду.

Уставни суд

Уставни суд је посебан државни орган чији је главни задатак надзор над уставношћу закона као и заштита људских права и слобода грађана зајамчених уставом.

У већини земаља делује као независно тело, независно од законодавне, извршне и судске власти. Према неким правним теоретичарима, издвојени су из троделне поделе државне власти, па се чак сугерише да се ради о четвртој власти — надзорној власти која надзире све друге власти и није подложна законима, будући се и сама бави њима, већ само уставу и уставним законима. Овакав уставносудски надзор се назива „европским моделом“, за разлику од „америчког модела“ гдје уставносудски надзор врше федерални судови на челу са Врховним судом САД.

Уставни суд (вишезначна одредница)

Уставни суд се може односити на:

Уставни суд, опште значење

Уставни суд Републике Српске

Уставни суд Републике Србије

Уставни суд Босне и Херцеговине

Уставни суд Републике Хрватске

Уставни суд Руске Федерације

Уставни суд Републике Бјелорусије

Уставни суд Републике Бугарске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.