Уставна повеља Србије и Црне Горе од 2003. године

Крајем деведесетих година XX века у Црној Гори је почео да јача покрет за независну државу, која би била међународно призната, те би потом уредила односе са Србијом у оквиру савеза независних држава. Органи Црне Горе нису признавали савезне органе и њихове прописе, нити су учествовали у финансирању Федерације. Црна Гора је увела евро за своју монету, те уобличила нови привредни систем. Европска унија је ставила до знања да Србија и Црна Гора могу постати чланице Европске уније само као једна државна заједница. После притисака из Брисела, Србија и Црна Гора су потписале „Београдски споразум“ о преуређењу савезне државе. Текст овог споразума су усвојиле народне скупштине Србије и Црне Горе, а онда је Савезна скупштина 4. фебруара 2003. усвојила и прогласила Уставну повељу. Савезна Република Југославија се трансформисала у државну заједницу Србија и Црна Гора (СЦГ). Државна заједница је престала да постоји после осамостаљења Црне Горе 2006. године.

Садржина Уставне повеље

Државна Заједница Србије и Црне Горе је била државна творевина више конфедералног него федералног типа, што је видљиво из њених надлежности и начина рада њених институција. Она је имала свој грб, заставу и химну.

Административни центар државне заједнице је био Београд у коме је седиште њених институција (осим Суда Србије и Црне Горе чије је седиште у Подгорици).

У међународним односима Србија и Црна Гора су иступале као један међународни субјект. Држављани држава чланица су истовремено држављани државне заједнице.

Институције државне заједнице Србије и Црне Горе

Скупштина Србије и Црне Горе је била једнодомно представничко тело државне заједнице које је чинило 136 посланика, и то 91 из Србије и 35 из Црне Горе. Посланике су бирали грађани непосредно на изборима, али су посланици за први двогодишњи сазив Скупштине изабрани од стране скупштина држава чланица. Одлука се доносила ако је за њу гласала већина од укупног броја посланика обе државе чланице.

Председник Србије и Црне Горе је био шеф државне заједнице кога је бирала Скупштина Србије и Црне Горе. Он је истовремено био и председник Савета министара Србије и Црне Горе (владе). Он је представљао државну заједницу, расписивао изборе за Скупштину Србије и Црне Горе, постављао и опозивао шефове дипломатских представништава, додељивао одликовања и друга признања, и био члан Врховног савета одбране. Председник је за свој рад одговарао Скупштини. Председнички мандат је трајао четири године. Но, могао је бити смењен и раније, ако би поднео оставку или ако би Скупштина утврдила да је кршио Уставну повељу.

Савет министара Србије и Црне Горе чинило је пет министара: 1. за иностране послове, 2. за одбрану, 3. за међународне економске односе, 4. за унутрашње односе и 5. за људска и мањинска права. Савет је имао право законодавне иницијативе, и право доношења подзаконских аката. Министре је бирала Скупштина Србије и Црне Горе. Поред министра постојали су и заменици министра који су увек били из друге државе чланице у односу на министра.

Суд Србије и Црне Горе чинио је подједнак број судија из обе државе чланице. Бирала их је Скупштина Србије и Црне Горе. Суд Србије и Црне Горе решавао је спорове између институција државне заједнице, спорове између две државе чланице, као и спорове између држава чланица са државном заједницом; одлучивао је о усклађености устава и закона државне заједнице са Уставном повељом. Но, овај суд није формиран до краја постојања Заједнице.

Државна Заједница Србије и Црне Горе имала је Војску Србије и Црне Горе која је била под демократском цивилном контролом. Војском је командовао Врховни савет одбране. Његов састав чинили су: председник Србије и Црне Горе и председници држава чланица.

Исход Уставне повеље

Потребно усаглашавање устава држава чланица са Уставном повељом државне заједнице није учињено до 2005. године. Суд Србије и Црне Горе није конституисан до 2005. године. Амандманом на Уставну повељу продужен је први двогодишњи сазив Скупштине Србије и Црне Горе. До усвајања знамења Србије и Црне Горе, привремено су се користила знамења бивше савезне државе.

Литература

  • Уставна повеља државне заједнице Србија и Црна Гора, Службени лист Србије и Црне Горе, Београд, 2003.

Види још

Председници Србије и Црне Горе

Србија и Црна Гора (скраћено СЦГ; службено Државна заједница Србија и Црна Гора, скраћено ДЗСЦГ) бивша је државна заједница коју су чиниле републике Србија и Црна Гора. Трајала је од 4. фебруара 2003. до 21. маја 2006. када је Црна Гора на референдуму изгласала независност. Исте године, 3. јуна, парламент Црне Горе је прогласио независност и од тада СЦГ више не постоји. СЦГ је била европска земља која је држава-континуитета са Савезном Републиком Југославијом (СРЈ). Административни центар СЦГ је био Београд, а у Подгорици се налазио Суд СЦГ. СЦГ се граничила са Мађарском на северу, Хрватском, БиХ (Републиком Српском) и Италијом (морска граница) на западу, Румунијом и Бугарском на истоку, и Албанијом и Северном Македонијом на југу. Постојање СЦГ је било регулисано кроз Уставну повељу СЦГ донету 4. фебруара 2003.

Србија и Црна Гора

Србија и Црна Гора (скраћено СЦГ; службено Државна заједница Србија и Црна Гора, скраћено ДЗСЦГ) бивша је државна заједница коју су чиниле републике Србија и Црна Гора. Трајала је од 4. фебруара 2003. до 21. маја 2006. када је Црна Гора на референдуму изгласала независност. Исте године, 3. јуна, парламент Црне Горе је прогласио независност и од тада СЦГ више не постоји. СЦГ је била европска земља која је држава-континуитета са Савезном Републиком Југославијом (СРЈ). Административни центар СЦГ је био Београд, а у Подгорици се налазио Суд СЦГ. СЦГ се граничила са Мађарском на северу, Хрватском, БиХ (Републиком Српском) и Италијом (морска граница) на западу, Румунијом и Бугарском на истоку, и Албанијом и Северном Македонијом на југу. Постојање СЦГ је било регулисано кроз Уставну повељу СЦГ донету 4. фебруара 2003.

Устави Југославије

Списак устава Југославије:

Видовдански устав (1921)

Септембарски устав (1931)

Устав Федеративне Народне Републике Југославије (1946)

Уставни закон 1953.

Устав Југославије од 1963. године

Устав Југославије од 1974. године

Устав Савезне Републике Југославије (1992)

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.