Услуга

У економији и маркетингу, услуге су све оне активности, претежно неопипљивог карактера, које резултују одређеним користима, односно које решавају одређени проблем корисника, и које је корисник спреман директно или индиректно да плати.

Обележја услуга

Основна обележја услуга су:

  • Неопипљивост
  • Недељивост
  • Хетерогеност
  • Незадрживост

Литература

  • Проф. др Раде Канцир (2004): Маркетинг услуга, БПШ, Београд
1947

1947. је била проста година.

Б92

Б92 је медијска кућа која обухвата радијску продукцију, ТВ продукцију (из које је касније настала ТВ Б92), издавачку делатност (часописе, књиге, компакт-дискове), културни центар „Рекс”, обезбеђивање услуга, интернета и веб-портал.

Бруто домаћи производ

Бруто домаћи производ (БДП или енгл. GDP) је сума финалних добара која су произведена и услуга (производних и непроизводних) које су пружене у једној земљи у одређеном временском периоду (најчешће годину дана). То је економски израз који представља укупну продукцију финалних роба и услуга, остварену у националној економији (домицилној земљи), без обзира на власништво. То подразумева да БДП укључује вредност продукције страних лица (компанија) у земљи, а искључује активности фирми у власништву домаћих резидената у иностранству. БДП представља укупно створен домаћи доходак.

„Бруто домаћи производ по тржишним ценама“ (Gross domestic product at market prices енг. – по тржишној концепцији) представља крајњи резултат производне активности. Састоји се од укупне производње добара и услуга умањене за међуфазну потрошњу. Добија се а) сабирањем бруто додатне вредности свих производних јединица резидената или б) сабирањем свих доходака остварених у текућој производњи (зараде запослених, пословни вишак, амортизација основних средстава) и пореза на производе умањених за субвенције или в) сабирањем вредности добара и услуга за финалну потрошњу, обрачунатих по набавним ценама и умањених за вредност увоза добара и услуга.

Најчешће коришћен макроекономски агрегат у Систему националних рачуна је бруто домаћи производ, који представља меру финалне производње. Наиме, производња се у систему националних рачуна дефинише по ширем концепту и обухвата низ услуга (финансијске услуге, образовање, здравство, социјална заштита, делатност државне управе и одбране, услуге привредних и стручних удружења, хуманитарних организација, удружења грађана итд.) које нису обухваћене друштвеним производом по материјалном концепту производње.

Бруто домаћи производ (по систему националних рачуна) не треба мешати са друштвеним бруто производом (по материјалном концепту), макроекономским агрегатом коришћеним у социјалистичкој Југославији.

Гугл књиге

Гугл књиге (енгл. Google Books) је производ из палете Гуглових претраживача, задужен за претрагу пуног текста књига које Гугл скенира и сачува у своју дигиталну базу података. Некада се та услуга називала Гугл принт, а под тим називом је и представљена на Сајму књига у Франкфурту у октобру 2004. године.

Жиг

Жиг или заштитни знак или регистровани заштитни знак (енгл. trademark, trade mark, trade-mark) је препознатљиви и заштићени знак или индикатор права појединца, привредног друштва или других правних лица која идентификују своје производе и услуге за потрошаче као јединствене и разликују своје производе или услуге од оних других ентитета.

Жиг се означава следећим симболима:

™ (за нерегистроване робне знаке, знак се користи за промовисање или брендирање робе);

℠ (за нерегистроване услужне знаке, знак се користи за промовисање или брендирање услуга);

® (за регистроване заштитне знаке).Жиг је најчешће име, реч, фраза, лого, симбол, дизајн, слика или комбинација ових елемената. Такође, постоји низ неконвенционалних заштитних знакова који обухвата знакове који не спадају у ове стандардне категорије, као што су оне које се заснивају на боји, мирису или звуку.

Маркетинг

Маркетинг традиционално представља збир активности које су употребљене у циљу усмеравања токова производа и услуга од произвођача према потрошачу (кориснику, купцу, клијенту).Маркетинг се може представити кроз процес од четири корака, који почиње анализом и дефинисањем „универзума“ потенцијалних корисника или купаца. После прве фазе маркетиншког процеса следи процес скретања пажње (ен: Attention, Awareness) корисника који су спремни на куповину, из „универзума“ циљане популације. У трећој фази системски се утиче на потенцијалне кориснике да се заинтересују и прихвате (жеља - постојеће концепте или понуде, које су креиране на основу маркетиншких активности организације. Коначно, успех претходне три фазе требало би да доведе до преласка потенцијалних купаца у „праве“ купце путем активности које се спроводе да би потенцијални корисници обавили жељену акцију - куповина, позив, скидање докумената, претплата, чланство, продаја, итд.

Представљени процес од четири корака (ПИЖА - пажња, интересовање, жеља, акција; ен: AIDA - Attention, Interest, Desire, Action), који се обично односи на почетак маркетиншког процеса за неки производ, услугу, или организацију. Већина актуелних маркетиншких процеса у организацијама односи се на задатак задржавања сталних клијената кроз активности креирања односа с клијентима, побољшање корисничког сервиса, боље представљање предности производа и услуга, итд.

Масачусетс

Масачусетс (енгл. Massachusetts), званично Комонвелт Масачусетса (енгл. Commonwealth of Massachusetts), савезна је држава која се налази у североисточном делу САД, у региону Нова Енглеска. По површини је седма најмања савезна држава, али је по броју становника на четрнаестом, а по густини насељености на трећем месту од 50 савезних држава. У држави се налазе два одвојена метрополитанска подручја, Велики Бостон и Спрингфилд. Око 2/3 становништва живи у подручју Великог Бостона. Масачусетс је на првом месту по броју становника од шест држава Нове Енглеске, а по Бруто домаћем производу по глави становника је на шестом месту у САД.

Масачусетс је имао значајну улогу у историји САД. Путници брода Мејфлауер (енгл. Mayflower) основали су 1620. на подручју данашњег Плимута једну од првих енглеских колонија у Северној Америци. Најстарија високошколска установа у САД, Универзитет Харвард, основан је 1636. Суђења вештицама из Сејлема, која су се десила 1692. у Сејлему и околним градовима, један су од најзлогласнијих случајева масовне хистерије у америчкој историји. У 18. веку, протестантско Прво велико буђење је почело са проповедаонице свештеника Џонатана Едвардса у Нортемптону. Крајем 18. века, Бостон је био познат као „Колевка слободе“, због агитације која је довела до Америчке револуције и независности Сједињених Америчких Држава од Велике Британије. Генерал Хенри Нокс је 1777. основао Оружарницу Спрингфилд, која је током индустријске револуције катализовала многа важна технолошка достигнућа. Устанак фармера западног Масачусетса из 1786, познат као Шејсова побуна, довео је до одржавања Уставне конвенције, на којој је проглашен Устав САД. Пре америчког грађанског рата, Масачусетс је био центар трансцендентализма и аболиционистичког покрета. Колеџ Монт Холиоке, први колеџ за жене у САД, отворен је 1837. у граду Саут Хадли, у долини реке Конектикат. Крајем 19. века, у западном Масачусетсу, у градовима Спрингфилд и Холјок, настали су олимпијски спортови кошарка и одбојка. Масачусетс је 2004. постао прва савезна држава која је законски признала истополне бракове, након пресуде Врховног суда. Многи истакнути амерички политичари су пореклом из Масачусетса, укључујући и чланове породица Адамс и Кенеди.

Првобитно зависан од риболова, пољопривреде и трговине, Масачусетс је за време индустријске револуције постао индустријски центар. Током 20. века, сектор услуга постаје најважнија привредна грана и преузима примат над сектором производње.

Нетфликс

Нетфликс (енгл. Netflix) је компанија која пружа услуге стримовања мултимедијалног садржаја преко интернета или слањем штампаних DVD издања. Услуга је доступна широм света осим у Кини, Сирији, Северној Кореји и на Криму. Компанија је основана 1997. године, са средиштем у Лос Анђелесу, у Калифорнији. 2009. године имала је 10 милиона регистрованих корисника. Број DVD пошиљки већ је прерастао милијарду. Априла 2011. године, компанија је имала преко 26 милиона корисника, од чега је већина (23,6 милиона или 91%) била из Сједињених Америчких Држава. Марта 2013. године, број корисника био је 33 милиона, а априла исте године — 36,3 милиона. Септембра 2013, број корисника достигао је 40,4 милиона. Тренд да је већина корисника из Сједињених Америчких Држава (31,2 милиона) и даље је настављен.

Општина

Општина је основна територијална јединица у којој се остварује локална самоуправа. Образује се за једно или више насељених места, односно катастарских општина и по правилу има минимум 10.000 становника.

Општина остварује своје надлежности на основу Устава, закона и статута општине и има право да се бави свим питањима од локалног интереса, осим оних питања која су додељена у надлежност неком другом нивоу власти.

Општине су у Србији дефинисане Законом о територијалној организацији Републике Србије.Осим у Србији, општине је основна територијална јединица и у осталим државама насталим распадом бивше Југославије: Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Македонији, као и у другим земљама (Бугарској, Румунији...).

Пошта

Пошта је појам који означава:

Пошту као врсту услуге пријему преносу и дистрибуцији пошиљки.

Пошту као институцију која се бави дистрибуцијом пошиљки.

Пошту као зграду где се налазе просторије за рад службеника поште.Пошта је врста услуге која се односи на пријем, разношење, превоз и испоруку: писама, дописница, разгледница, новца, судских и војних позива, пакета и слично.

Наплаћивање услуга обично иде у виду поштанских марака које се лепе на коверат или се наплаћују у облику таксе уз пошиљку и оверава печатом.

Сакупљање поштанских марака (обично ретких примерака) назива се филателија. Овом активношћу се баве филателисти.

Истим именом „пошта“, назива се и грађевински објекат у којем су смештене службене просторије предузећа за вршење поштанских услуга. Свака пошта има свој поштански број, у Србији је тај број петоцифрен нпр. за Крупањ је то 15314 итд. Прве две цифре обично представљају позивни телефонски број за то место. Обично се у пошти налази и телефонска говорница, што у време када је било мало телефонских прикључака, а нарочито пре увођења мобилне телефоније, било посебно значајно.

Предузећа за пружање поштанских услуга, раније су по правилу обављала и телеграфски и телефонски саобраћај, па је заједничка скраћеница била ПТТ.

Данас се у Србији пружањем поштанских услуга бави Јавно предузеће ПТТ саобраћаја „Србија“, користећи за ове своје активности назив (робну марку) Пошта.

Поштанска марка

Поштанска марка је начин евидентирања и плаћања поштанских услуга. Коверте или разгледнице обично садрже мали правоугаоник на који се марке залепљују. Поштанска марка потврђује да је пошиљалац писма платио у потпуности или делимично цену поштанске услуге. Коришћење поштанских марака је најраширенији начин плаћања поштанских услуга.

Облик поштанских марака углавном је правоугаон и са зупцима, мада их има и у облику троугла и петоугла и могу бити без зубаца. Сијера Леоне и Того су издале поштанске марке у облику воћки. Бутан је издао поштанску марку која је била грамофонска плоча на којој је била снимљена национална химна. Марке су такође издаване на фолијама а не само на папиру. Сједињене Америчке Државе издале су једну пластичну поштанску марку.

У Холандији издаване су марке на сребрној фолији.

Привреда

Привреда, или понекад економија, основна је друштвена делатност једног друштва. У ужем смислу, привреда обухвата производњу, расподелу, размену и потрошњу материјалних добара. У ширем смислу, привреда обухвата све врсте делатности и услуга које омогућавају задовољавање свих човекових потреба.

У главне привредне делатности спадају:

пољопривреда (најважнија привредна делатност);

индустрија са рударством (најбитнија делатност у секундарном сектору);

грађевинарство;

занатство;

саобраћај (најбитнија делатност у терцијарном сектору);

трговина;

туризам.Треба разликовати појам национална привреда који се односи на делатности у оквиру једне државе и светска привреда који се односи на глобалну делатност. Свака држава има своју привреду (националну привреду) па тако, у мањој или већој мери, учествује у светској привреди.

Проституција

Проституција је пружање сексуалних услуга за новац или другу материјалну надокнаду.

Жена која се бави проституцијом назива се проститутка, а мушкарац проститут или жиголо. Проституција је различито регулисана у различитим законодавствима - у многим земљама је забрањена законом, док је негде правно регулисана као делатност.

Твитер

Твитер (енгл. Twitter) бесплатна је онлајн друштвена мрежа и микро-блог услуга која омогућава својим корисницима да шаљу своје и читају туђе микро-текстуалне уносе, тзв. твитове.

Регистровани корисници могу да читају и шаљу своје твитове док их они који нису регистровани могу само да читају. Корисници могу да приступију сервису путем веб-странице, СМС-а или мобилних апликација. Компанија Твитер Инк. се налази у граду Сан Франциско и има преко 25 пословница широм света.Твитер је направљен у марту 2006. године, те је страница почела са радом у јулу 2006. године. Сервис је брзо стекао међународну популарност са више од 100 милиона корисника који су у 2012. години објављили више од 340 милиона твитова дневно. Сервис је такође обрађивао преко 1,6 милијарди претраживања дневно. У 2013. години, Твитер је био једна од 10 највише посећенијих страница на интернету и често је описан као СМС интернет. Према подацима из децембра 2014. године, Твитер има више од 500 милиона корисника, од чега је 284 милиона активно.

Трговина

Трговина је процес размене робе и/или услуга. Назив потиче од словенске речи трг, по некима од грчке речи тргос што би у преводу значило превара.

Трговина није једини носилац робног промета, којим се такође баве и сами произвођачи, а донекле и сами потрошачи (потрошачко задругарство).

Трговина, као посебна привредна делатност, има задатак да својим посредовањем у промету организује редовну размену између производње и потрошње. Својом активношћу она треба да обезбеди понуду робе и услуга у количинама и асортиману које тржиште тражи, у време када се тражи и по ценама и другим условима које су купци спремни да прихвате.

Крајем 19. и почетком 20. века у литератури су егзистирала два појма трговине. Први појам се везује за енглеске и француске економисте који су полазили од социјално-економских функција трговине, а други за немачку комерцијално-правну школу коју су привлачили правни односно приватно-економски елементи (куповина и продаја робе у циљу постизања добити).

Тржиште

Тржиште чине сви односи понуде и тражње који се успостављају ради размене роба и услуга у одређено време и на одређеном месту. Понуда је количина одређене робе која се у одређено време, на одређеном месту и по одређеној цени нуди купцима. Тражња је одређена количина новца којом се купује одређена врста робе.

Друштвено економски односи између купаца и продаваца успостављају се на тржишту, путем размене. Значај тржишта расте са развојем робне производње и данас је живот незамислив без тржишта.

Размена је фаза друштвене производње у којој се успостављају односи између привредних субјеката. Роба прелази из руку произвођача у руке потрошача. Појавни облици размене су натурална размена-трампа и робно-новчана размена.

Туризам

Туризам представља чин путовања у циљу рекреације, као и прибављање услуга ради остваривања тог циља. Сама реч „туризам“ потиче од енглеске речи tour, што у преводу значи „задовољство од путовања са задржавањем у различитим местима“. Туриста је особа која путује најмање осамдесет километара од места сталног боравка, како је то дефинисала Светска туристичка организација (део Уједињених нација)

Свеобухватнија дефиниција би била да је туризам услужна индустрија, која се састоји од већег броја опипљивих и неопипљивих елемената. У опипљиве елементе спадају транспортни системи - ваздушни, железнички, путни, водени и у новије време, космички; услуге угоститељства - смештај, храна и пиће, обиласци, сувенири; и сродни сервиси као на пример банкарство, као и безбедност и сигурност. Најчешће елементе чине: одмор и релаксација, култура, авантура, нова и другачија искуства.

Угоститељство

Угоститељство је услужна привредна делатност чија је основна мисија дугорочно задовољење друштвених потреба за смештајем, исхраном и пићем, уз примене посебне технике хотелског и ресторанског пословања. Основни циљ угоститељства је садржан у успостављању симбиозе и хармонизације свих односа на релацији између угоститељских предузећа (објеката) и корисника угоститељских услуга.

Угоститељство се дели на два основна дела:

Хотелијерство

Ресторатерство

Хотел

Хотел - ријеч француског поријекла "hotel" или латинског "hospitale" - модерно уређење гостионице са собама за преноћиште.

Постоје пар дефиниција о хотелу:

Хотел је угоститељски објекат у којем се пружају услуге смештаја и доручка, а могу се пружити и друге услуге. - проф. др Радишић

Хотел је основни и репрезентативни угоститељски објекат за смјештај отвореног типа, намјењен различитим категоријама корисника који послује по комерцијалним принципима у техничко-технолошком и организационо-кадровском смислу, екипиран на начин који обезбјеђује пружање додатних услуга смјештаја, исхране, пића и напитака, укључујући и пружање додатних услуга који су функционално повезани у интегрални продукт. (проф. др Љиљана Косар, проф. др Рајко Марић)

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.