Ускрс

Васкрс (стсл. въскръсъ, ређе и донекле арх. Велигдан) или Ускрс највећи је хришћански (црквени) празник којим се прославља Исусов повратак у живот — васкрсење. По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти: тј. прве недеље после Великог петка. То је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе (хебр. pessach) у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Код источних хришћана, Васкрс најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја, а код западних хришћана увек пада између 22. марта и 25. априла.

Из историјских разлога (да датум Васкрса за све православце одређује Јерусалимска патријаршија, која се и даље држи Јулијанског календара), и цркве које иначе користе Грегоријански календар, као што су Грчка, Румунска и др. славе Васкрс по Православној пасхалији (начин одређивања датума празновања Васкрса), и нема везе ни са Јулијанским ни са Грегоријанским календаром.

Resurrection (24)
Васкрсење Христа

Значај

Из теолошке перспективе, Васкрс представља најважнији хришћански празник, а њиме се изражава радост због коначне победе сина Божјег над смрћу и прогонством. По тумачењу неких протестаната, не Васкрс, већ Велики петак представља највећи хришћански празник, зато што се човечанство већ Исусовом смрти, а не његовим васкрснућем ослободило грехова. Ипак, та теорија негира постојање живота после смрти, пошто Исус по Светом писму смрт побеђује тек својим васкрснућем. Многи хришћани у томе и виде смисао и значење Васкрса.

Обичаји

Велики петак

Припреме за Васкрс се разликују од обичаја до обичаја. Традиционално почињу на Велики четвртак, дан причешћа. Настављају се Великим петком. Тог дана је Исус, кога верници називају Христос, из куће првосвештеника Кајафе одведен до римског прокуратора Понтија Пилата. Он га је осудио на распеће на крсту. Исус је разапет и умро на Голготи, брду изван Јерусалима. Пред смрт рекао је: Оче, опрости им. Не знају шта раде.[1]

Свештеници у православним црквама износе црвену плаштаницу и полажу је испред олтара. До суботе увече, верници су у прилици да плаштаницу целивају (верски мотивисано љубљење). На Велики петак се не служе литургије, а то је дан строгог поста, током кога хришћани не конзумирају маст без обзира на порекло и сви се послови у домаћинству обустављају.[2]

Васкршња јаја

На Велики петак фарбају се васкршња јаја, највише црвеном бојом, која симболизује Исусову крв. Јаја се од недеље једу, поклањају и њима се туца (куца). У неким земљама, обичај је да се уместо фарбаних поклањају јаја и друге фигуре од чоколаде. Преузет из паганских обичаја, у западним културама јаја „доноси“ васкршњи зец.[3]

Прво црвено јаје које се офарба назива се чуваркућа. Боје које се користе могу бити индустријске, природне (луковина, латице и листови биљака), а украси, ако их уопште има, варирају од течних боја до шљокица, украсних фолија и налепница.[1]

Дани Васкрса

Након Великог петка следи Велика субота, други дан хришћанске жалости. Тај дан је Христос провео у Хаду, те га верници обележавају у молитви и тишини. То је уједно и последњи дан недеље страдања и смрти. Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник васкрснућа.[4]

Тако почиње недеља, први дан Васкрса. Православци у Србији се тог дана поздрављају речима Христос васкрсе, на шта се одговара Ваистину васкрсе. То су поздрави преузети из српскословенског. Распрострањени су и они преузети из рускословенског, а то су поздрав Христос воскресе и отпозрав Ваистину воскресе. Недеља је дан којег је Исус васкрсао. Славе се и други (пасхални понедељак) и трећи дан Васкрса (пасхални уторак). Иначе, цела та седмица назива се Великом, односно Страсном недељом. Православци Васкрс прослављају Светом литургијом, а католици Светом мисом.[5]

Порекло назива

Словенски

Васкрс и васкрсење су црквенословенски називи (српска редакција), док су Ускрс и ускрснуће народни облици.[6] У употреби се у Србији могу чути још и Воскрес и воскресеније, као црквенословенски називи из руске редакције и Велигден на југу Србије (призренско-тимочки дијалект).

Сем назива Васкрс, у руском је у употреби из грчког језика преузет назив Пасха (грч. πάσχα), док се сама Пасха назива Песах. У јужнословенским и другим источнословенским језикцима постоји и назив Велигден (буг. Великден, мкд. Велигден, блр. Вялікдзень, укр. Великдень, стсл. Великъ дьнь), према старом правопису неизједначено Великден, у значењу велики дан.

Словеначки и западнословенски језици користе назив Велика ноћ, односно Великоноћје (словен. Velika noč, пољ. Wielkanoc, чеш. Velikonoce, свк. Veľkonočé). Сви називи сем Пасха и Васкрс народног су порекла.

Германски

Воскресение
Васкршња литургија у Казањској катедрали у Москви.

Појмови за Васкрс у немачком (Ostern) и енглеском (Easter) су вероватно истог порекла. По питању етимологије постоји више теорија:

  • По речнику порекла речи Дуден (њем. Duden), реч Ostern потиче из времена пре прихватања хришћанства од стране германских народа а означавала је пољанску (њем. Heiden) пролећну прославу, чији назив могуће потиче од имена пољанске богиње пролећа. Њено име је у староенглеским текстовима писано као Eostrae и сродно је са називима из других језика: ведски usrā, старогрчки ēōs, литвански aušra или латински *ausora>aurora словенски (укљ. српски) зора.
  • По предању из 8. века (Beda Veneralibis — de temporum ratione 15) парафразираном у „Немачком речнику браће Грим“, ова богиња је била богиња светлости и прослава у њену част је за повод имала пролећну равнодневницу. У истом речнику се напомиње, да је ова богиња могла бити и измишљена и да је њено постојање само „могуће“.[7]
  • Пошто се у средњем веку васкршње крштење обављало зором, у германском говорном подручју се за означавање Васкрса усталила реч слична речи за исток. Тако Хонорије Августодунезије (Honorius Augustodunensis) у 12. веку назива Васкрс (Ostern) по истоку (Osten), страни света на којој излази сунце, симбол васкрсења и непролазности. У прилог томе, говори и однос истих енглеских речи, easter и east.

Датуми

PimonenkoNK PashalZautrRYB
Чекајући на освештање хране у Руској Империји, цртеж Николаја Пимоненка из 1891.
26 Lorenzo Veneziano, Resurrection. 1371 Castello Sforzesco, Milan
Васкрсење Христово, цртеж Лоренца Венецијана 1371, Милано.
Датуми када се слави Васкрс,
20002022. (грегоријански календар)
год. западни хришћани источни хришћани
2000. 23. април 30. април
2001- 15. април
2002. 31. март 5. мај
2003. 20. април 27. април
2004. 11. април
2005. 27. март 1. мај
2006. 16. април 23. април
2007. 8. април
2008. 23. март 27. април
2009. 12. април 19. април
2010. 4. април
2011. 24. април
2012. 8. април 15. април
2013. 31. март 5. мај
2014. 20. април
2015. 5. април 12. април
2016. 27. март 1. мај
2017. 16. април
2018. 1. април 8. април
2019. 21. април 28. април
2020. 12. април 19. април
2021. 4. април 2. мај
2022. 17. април 24. април

Грегоријански

Напомена: датуми су дати по грегоријанском календару

  • 1875. апр. 25.
  • 1876. апр. 16.
  • 1877. апр. 8.
  • 1878. апр. 28.
  • 1879. апр. 13.
  • 1880. мај 2.
  • 1881. апр. 24.
  • 1882. апр. 9.
  • 1883. апр. 29.
  • 1884. апр. 20.
  • 1885. апр. 5.
  • 1886. апр. 25.
  • 1887. апр. 17.
  • 1888. мај 6.
  • 1889. апр. 21.
  • 1890. апр. 13.
  • 1891. мај 3.
  • 1892. апр. 17.
  • 1893. апр. 9.
  • 1894. апр. 29.
  • 1895. апр. 14.
  • 1896. апр. 5.
  • 1897. апр. 25.
  • 1898. апр. 17.
  • 1899. апр. 30.
  • 1900. апр. 22.
  • 1901. апр. 14.
  • 1902. апр. 27.
  • 1903. апр. 19.
  • 1904. апр. 10.
  • 1905. апр. 30.
  • 1906. апр. 15.
  • 1907. мај 5.
  • 1908. апр. 26.
  • 1909. апр. 11.
  • 1910. мај 1.
  • 1911. апр. 23.
  • 1912. апр. 7.
  • 1913. апр. 27.
  • 1914. апр. 19.
  • 1915. апр. 4.
  • 1916. апр. 23.
  • 1917. апр. 15.
  • 1918. мај 5.
  • 1919. апр. 20.
  • 1920. апр. 11.
  • 1921. мај 1.
  • 1922. апр. 3.
  • 1923. апр. 16.
  • 1924. апр. 27.
  • 1925. апр. 19.
  • 1926. мај 2.
  • 1927. апр. 24.
  • 1928. апр. 15.
  • 1929. мај 5.
  • 1930. апр. 20.
  • 1931. апр. 12.
  • 1932. мај 1.
  • 1933. апр. 16.
  • 1934. апр. 8.
  • 1935. апр. 28.
  • 1936. апр. 12.
  • 1937. мај 2.
  • 1938. апр. 24.
  • 1939. апр. 9.
  • 1940. апр. 28.
  • 1941. апр. 20.
  • 1942. апр. 5.
  • 1943. апр. 25.
  • 1944. апр. 16.
  • 1945. мај 6.
  • 1946. апр. 21.
  • 1947. апр. 13.
  • 1948. мај 2.
  • 1949. апр. 24.
  • 1950. апр. 9.
  • 1951. апр. 29.
  • 1952. апр. 20.
  • 1953. апр. 5.
  • 1954. апр. 25.
  • 1955. апр. 17.
  • 1956. мај 6.
  • 1957. апр. 21.
  • 1958. апр. 13.
  • 1959. мај 3.
  • 1960. апр. 17.
  • 1961. апр. 9.
  • 1962. апр. 29.
  • 1963. апр. 14.
  • 1964. мај 3.
  • 1965. апр. 25.
  • 1966. апр. 10.
  • 1967. апр. 30.
  • 1968. апр. 21.
  • 1969. апр. 13.
  • 1970. апр. 26.
  • 1971. апр. 18.
  • 1972. апр. 9.
  • 1973. апр. 29.
  • 1974. апр. 14.
  • 1975. мај 4.
  • 1976. апр. 25.
  • 1977. апр. 10.
  • 1978. апр. 30.
  • 1979. апр. 15.
  • 1980. апр. 6.
  • 1981. апр. 26.
  • 1982. апр. 18.
  • 1983. мај 8.
  • 1984. апр. 22.
  • 1985. апр. 14.
  • 1986. мај 4.
  • 1987. апр. 19.
  • 1988. апр. 10.
  • 1989. апр. 30.
  • 1990. апр. 15.
  • 1991. апр. 7.
  • 1992. апр. 26.
  • 1993. апр. 18.
  • 1994. мај 1.
  • 1995. апр. 23.
  • 1996. апр. 14.
  • 1997. апр. 27.
  • 1998. апр. 19.
  • 1999. апр. 11.
  • 2000. апр. 30.
  • 2001. апр. 15.
  • 2002. мај. 5.
  • 2003. апр. 27.
  • 2004. апр. 11.
  • 2005. мај. 1.
  • 2006. апр. 23.
  • 2007. апр. 8.
  • 2008. апр. 27.
  • 2009. апр. 19.
  • 2010. апр. 4.
  • 2011. апр. 24.
  • 2012. апр. 15.
  • 2013. мај. 5.
  • 2014. апр. 20.
  • 2015. апр. 12.
  • 2016. мај. 1.
  • 2017. апр. 16.
  • 2018. апр. 8.
  • 2019. апр. 28.
  • 2020. апр. 19.
  • 2021. мај. 2.
  • 2022. апр. 24.

Јулијански

Напомена: датуми су дати по јулијанском (црквеном) календару

  • 1875. апр. 13.
  • 1876. апр. 4.
  • 1877. мар. 27.
  • 1878. апр. 16.
  • 1879. апр. 1.
  • 1880. апр. 20.
  • 1881. апр. 12.
  • 1882. мар. 28.
  • 1883. апр. 17.
  • 1884. апр. 8.
  • 1885. мар. 24.
  • 1886. апр. 13.
  • 1887. апр. 5.
  • 1888. апр. 24.
  • 1889. апр. 9.
  • 1890. апр. 1.
  • 1891. апр. 21.
  • 1892. апр. 5.
  • 1893. мар. 28.
  • 1894. апр. 17.
  • 1895. апр. 2.
  • 1896. мар. 24.
  • 1897. апр. 13.
  • 1898. апр. 5.
  • 1899. апр. 18.
  • 1900. апр. 9.
  • 1901. апр. 1.
  • 1902. апр. 14.
  • 1903. апр. 6.
  • 1904. мар. 28.
  • 1905. апр. 17.
  • 1906. апр. 2.
  • 1907. апр. 22.
  • 1908. апр. 13.
  • 1909. мар. 29.
  • 1910. апр. 18.
  • 1911. апр. 10.
  • 1912. мар. 25.
  • 1913. апр. 14.
  • 1914. апр. 6.
  • 1915. мар. 22.
  • 1916. апр. 10.
  • 1917. апр. 2.
  • 1918. апр. 22.
  • 1919. апр. 7.
  • 1920. мар. 29.
  • 1921. апр. 18.
  • 1922. апр. 3.
  • 1923. мар. 26.
  • 1924. апр. 14.
  • 1925. апр. 6.
  • 1926. апр. 19.
  • 1927. апр. 11.
  • 1928. апр. 2.
  • 1929. апр. 22.
  • 1930. апр. 7.
  • 1931. мар. 30.
  • 1932. апр. 18.
  • 1933. апр. 3.
  • 1934. мар. 26.
  • 1935. апр. 15.
  • 1936. мар. 30.
  • 1937. апр. 19.
  • 1938. апр. 11.
  • 1939. мар. 27.
  • 1940. апр. 15.
  • 1941. апр. 7.
  • 1942. мар. 23.
  • 1943. апр. 12.
  • 1944. апр. 3.
  • 1945. апр. 23.
  • 1946. апр. 8.
  • 1947. мар. 31.
  • 1948. апр. 19.
  • 1949. апр. 11.
  • 1950. мар. 27.
  • 1951. апр. 16.
  • 1952. апр. 7.
  • 1953. мар. 23.
  • 1954. апр. 12.
  • 1955. апр. 4.
  • 1956. апр. 23.
  • 1957. апр. 8.
  • 1958. мар. 31.
  • 1959. апр. 20.
  • 1960. апр. 4.
  • 1961. мар. 27.
  • 1962. апр. 16.
  • 1963. апр. 1.
  • 1964. апр. 20.
  • 1965. апр. 12.
  • 1966. мар. 28.
  • 1967. апр. 17.
  • 1968. апр. 8.
  • 1969. мар. 31.
  • 1970. апр. 13.
  • 1971. апр. 5.
  • 1972. мар. 27.
  • 1973. апр. 16.
  • 1974. апр. 1.
  • 1975. апр. 21.
  • 1976. апр. 12.
  • 1977. мар. 28.
  • 1978. апр. 17.
  • 1979. апр. 9.
  • 1980. мар. 24.
  • 1981. апр. 13.
  • 1982. апр. 5.
  • 1983. апр. 25.
  • 1984. апр. 9.
  • 1985. апр. 1.
  • 1986. апр. 21.
  • 1987. апр. 6.
  • 1988. мар. 28.
  • 1989. апр. 17.
  • 1990. апр. 2.
  • 1991. мар. 25.
  • 1992. апр. 13.
  • 1993. апр. 5.
  • 1994. апр. 18.
  • 1995. апр. 10.
  • 1996. апр. 1.
  • 1997. апр. 14.
  • 1998. апр. 6.
  • 1999. мар. 29.
  • 2000. апр. 17.

Види још

Галерија васркшњих јаја

Art and faith
Васкрс - шарана јаја

Референце

  1. 1,0 1,1 „Veliki petak - post i farbanje jaja”. B92. Приступљено 04. 05. 2013.
  2. ^ „U Srbiji se obeležava Veliki petak”. B92. Приступљено 04. 05. 2013.
  3. ^ „Why Does The Easter Bunny Deliver Chocolate Eggs?”. Huffington Post. Приступљено 04. 05. 2013.
  4. ^ „Данас је Велика субота”. РТС. Приступљено 04. 05. 2013.
  5. ^ „Katolici proslavljaju Uskrs”. B92. Приступљено 04. 05. 2013.
  6. ^ Клајн, Иван (2008). Речник језичких недоумица. стр. одредница Васкрс, pp. 33. ISBN 978-86-515-0212-8.
  7. ^ Bd. 13, Sp. 1371 Приступљено 27. 4. 2013.
Јелена (супруга Стефана Душана)

Јелена Страцимировић-Немањић (око 1310 — 1374) је била бугарска племкиња и српска краљица а потом и царица, супруга Стефана Душана (краљ 1331 — 1346, цар 1346 — 1355) и мајка цара Уроша (1355—1371).

Јелена је била ћерка деспота Страцимира и Кераце Петрице, рођена око 1310. године. Њен брат, Јован Александар (1331—1371), постао је бугарски цар 1331. године, после државног удара у којем су са власти збачени Душанова тетка Ана Неда и њен син Јован Стефан (1330—1331). Они су постављени на власт у склопу мировног уговора, који су Србија и Бугарска склопиле, после битке код Велбужда (1330), у којој је погинуо бугарски цар Михајло III Шишман (1323—1330), отац Јована Стефана и бивши муж Ане Неде. Исте године и Душан је извршио државни удар и збацио са власти свог оца, Стефана Дечанског (1322—1331). Двојица владара су склопила споразум који је потврђен Јеленином удајом за Душана, на Ускрс, 19. априла 1332. године, а односи између две државе су остали добри до краја Душановог живота. Данас се сматра да је у браку са Душаном имала само једно дете, сина Уроша, док поједини аутори сматрају да су имали и ћерку. Јелена је била грађанка Венеције 1350. године и регенткиња Србије између 1355-1356. После смрти супруга, цара Душана 1355. године, Јелена се закалуђерила као монахиња Јелисавета и са сином је завршила градњу манастира Матејче код Куманова.

Јеленини портрети очувани су у више места (у Белој цркви у селу Карану код Ужица, Сопоћанима, Дечанима, Леснову, Љуботену, Охриду и у храму свете Богородице код Куманова).

Јован Аћин

Јован Аћин (Београд, 23. мај 1941 — Београд, 5. август 1991) је био југословенски и српски редитељ и сценариста .

Битка код Дренова

Битка код Дренова десила се на Спасовдан (9. јун) 1907. године у селу Дреново, код Велеса, Македонија (тада Османско царство).

Митар Шешљија, управитељ српских школа велешке области је на Ускрс 31. марта 1907. писмено обавестио надлежне војводе Јована Бабунског и Василија Трбића о одлуци донетој на састанку Скопског одбора коме је присуствовао и генерални конзул Живојин Балугџић. У одлуци је захтевао да српске прековардарске чете што пре избију на Вардар, успоставе везу са Рудником, а тиме и источним Повардарјем.

Најповољнији пут за извршење овога задатка водио је према бугарском селу Дреново, које је било окружено арнаутским (албанским) селима Дејковац, Горње и Доње Јаболчиште и турским селом Горње Врановце. У тако заклоњено Дреново склониле су се бугарске војводе Дачо из Бистрице и Стеван Димитров - Вардарац из Градског, обојица са по осам комита. Њихова намера је била да у Дренову дочекају сеоску славу Спасовдан и избегну освету српских чета за претходно извршене злочине. Нарочито се по злу прославио Стеван Димитров - Вардарац, који је попут друмског разбојника пљачкао и премлаћивао Србе из Азота. Поред тога његова чета је убила двојицу Срба, једног на путу за Богомилу, а другог у капиновској воденици. Такође су покушали да на путу за Теово убију српског свештеника Игњата Поповића.

За напад на Дреново, поред своје Трбићеве чете, Бабунски је ангажовао и сеоске четнике из Богомиле и Теова, што је укупно чинило 40 људи. Ради несметаног проласка кроз арнаутска села, четници су се преобукли у арнаутску одећу, коју су добили из Кичева. Такође, одлучили су се да Дреново нападну дању, пошто бугараши тада нису постављали страже. У поподневним часовима 9. јуна ушли су у село. Дреновчани, мислећи да пред собом имају Арнауте нису вадили оружје. Кад су српске чете сазнале у којој кући се крију комите кућу су опколили и напали из околних кућа. Уследила је обострана пуцњава. Неки четници су успели да се попну на кров и кућу запале. Бугари су се под заштитом дима пребацили у другу кућу и борба је настављена. Пошто је и друга кућа запаљена и пламтеће таванске греде почеле да падају на њих комите су се одлучиле да се, после четворостане борбе, пробију јуришем. У овом покушају су сви побијени, осим двојице који су се предали и који су касније убијени као саучесници у убиствима у капиновској воденици и на богомилском путу.

Срби су у овој борби имали само једног рањеног - Трбићев четник Донче из Ораов-Дола. Из ове борбе проистекла је четничка химна "Спремте се, Спремте", која се са нешто измењеним текстом певала и у Другом светском рату.

Битка на Вуксану

Према претходном договору са Саватијем Милошевићем Коста Миловановићем-Пећанац, нови војвода скопске Црне Горе, очекивао је на Ускрс (30. априла) изнад манастира Матејче, код Вуксана долазак велике групе четника. Четници су били предвиђени за Порече. Његова чета од 35 људи требало је да спроведе Саватијеве четнике кроз скопску Црну Гору и обезбеди им храну за пут. Са собом је због тога носила велику количину хлеба.

Изненада у зору, на сам дан Ускрса, Пећанчева чета је опкољена турском војском која је била опремљена брдском артиљеријом. Борба је трајала до дубоко у ноћ, када су се четници без жртава пробили кроз турски обруч. Према Кости Пећанцу, четири погинула четника су страдала рано ујутро на положају Црна Гора од изненадног турског плотуна. Турци су имали 40 мртвих и рањених.

Од четника су погинули Јован Ђорђевић, Алекса Шаговић, Трајко Зафировић и Петар Сиринћанин.

Бомбардовање Београда (1944)

Београд су англо-америчке ваздушне снаге током Другог светског рата бомбардовале 11 пута. Инфраструктура у Београду је бомбардована три пута у априлу, два пута у мају, по једном у јуну и јулу и четири пута у септембру 1944. Најтеже жртве забележене су током априлског бомбардовања 16. и 17. априла 1944. године, што се поклопило са првим и другим даном православног Васкрса те године. Главна јединица у овој акцији била је америчка 15. ваздухопловна јединица, са базом у Фођи на југу Италије. Учествовало је 600 бомбардера, који су са 3.000—5.000 метара испуштали „тепих бомбе“. Противавионска одбрана није постојала.

Бомбардовање је настављено већим интензитетом 17. априла, када је погођен концентрациони логор Сајмиште. У логору је погинуло 60 логораша, а око 150 је рањено.

Више погинулих је било током 16. априла. Становништво Београда је у то време веровало да је бомбардовање увод у војну инвазију савезника.

Београд је од стране савезника поново бомбардован 21. априла, 24. априла, 18. маја, 6. јуна, 8. јула, и 6. септембра 1944.

Васкршњи понедељак

Васкршњи понедељак је дан након Васкрса и у многим земљама, као и у Србији се слави као државни празник. Васкршњи понедељак је према византијском обреду први дан Светле недеље, а аналогно према календару западних хришћана, други дан у седмици након Васкрса, будући да им је ускрсна недеља први дан. Вакршњи понедељак се убраја у покретне празнике.

Будући да се Васкрс слави три дана, васкршњи понедељак је други дан славља, и на тај дан се практикују разни обичаји Богослужења на тај дан су иста као и за Васкрс.

Ваљадолид

Ваљадолид (шп. Valladolid) је шпански град који се налази у центру аутономне заједнице Кастиље и Леона, чији је и главни град. Такође је главни град и истоимене покрајине Ваљадолид. У прошлости је био седиште кастиљанског суда, а касније и главни град Шпанске империје (1601—1606) док се главни град није дефинитивно преселио у Мадрид. Седиште је фудбалског клуба Реал Ваљадолид.

Градска општина Стари град (Београд)

Општина Стари град је градска општина Града Београда. Заузима површину од 698 ha, на којој живи 48.450 становника.

Име Старог града одражава историјско место и улогу старог градског средишта одакле се Београд даље развијао. Садашња општина је настала и понела данашњи назив 1957. спајањем општина Стари град, Скадарлије и дела Теразија.

Дан општине је слава Цвети, који се славе последње недеље пред Ускрс.

У општини се налази више месних заједница, једна од њих је Варош-капија.

Димитрије Александријски

Свети Димитрије Александријски је био једанаести по реду епископ Александријски у периоду од 189.-231..

Изабран је за епископа Александрије на Ускрс 189. године. Остао је упамћен по расправама са Оригеном и Александром Јеруаслимским.

Умро је 10. октобра 231. године.

Православна црква прославља патријарха Димитрија 9. октобра по јулијанском календару.

Едуард Галић

Едуард Галић (Трогир, 11. август 1936) југословенски је и хрватски редитељ и сценариста.

Крвави Ускрс на Плитвицама

Крвави Васкрс на Плитвицама је био инцидент који се догодио у рано пролеће 1991. године у Националном парку Плитвице у Хрватској и сматра се првом озбиљнијом ескалацијом ситуације у Југословенским ратовима.

Неопаганизам

Неопаганизам представља модерне реконструкције прехришћанских религија и спиритуалних праваца. Примјери су вика и неодруидизам.

Данашњи неопагански покрети углавном базирају своја вјеровања на саживљењу са природом и божанством које јесте тоталност свега што јесте. Међутим, то није случај са свим облицима паганских вјеровања — прошлих и садашњих. Неки вјерују у бројна божанства, док други сматрају да јединствени подсвјесни дух у свему живом јесте универзално божанство. Паганизам бисмо данас, у кратким цртама, могли дефинисати као сва она вјеровања која излазе из оквира основних догматских принципа аврамских традиција (јудаизма, хришћанства и ислама). Ствари се компликују око утврђивања шта улази у аврамску традицију будући да су за муслимане и одређени број протестантских цркава Божић и Ускрс неаврамски, односно пагански, због повезаности са прастарим светковањима дугодневица и равнодневица).

Термин је настао додавањем префикса нео- (који значи нови или ново) на корен паганизам којим се називају све преаврамске односно неаврамске религије и веровања.

Рачунање датума Ускрса

Рачунање датума Ускрса је начин одређивања датума покретног хришћанског празника ускрса. На западу се означава речју computus, што је латински израз за термин рачунање. Овај назив хришћанска црква употребљава још од раног средњег века.

Према канонском правилу, Ускрс се слави прве недеље након четрнаестог дана лунарног месеца (што одговара пуном месецу) који пада на 21. март или после њега (номинално на дан пролећне равнодневнице). Да би одредиле тачан датум празника, хришћанске цркве су изабрале метод дефинисања израчунатог „црквеног“ пуног месеца, уместо да одреде датум посматрањем месеца, као што су у то време чинили Јевреји.

Датуми православног ускрса обично падају између 4. априла и 5. маја.

Сендо

Сендо (алб. Sendojë) је насеље у општини Звечан, Косово и Метохија, Република Србија. Сендо је насеље у општини Звечан на Косову и Метохији. Налази се на магистралном путу Косовска Митровица-Зубин Поток као и Косовска Митровица-Нови Пазар. У селу постоји црква Светог Вазнесења Христовог сеоско гробље као и фудбалски терен где се одржавају сабори за Ускрс и Спасовдан. Сваке године се слави сеоска молитва Спасовдан. Најчешћа слава међу Сендолским породицама је ‘’Свети Лука‘’ који се слави 31. октобра. Деца из овога села одлазе у основну школу ‘’Свети Сава" у Жеровници. Захваљујући магистралном путу који пролази кроз село добро је повезано са Звечаном и другим местима. Село је повезано на градски водовод, а делови имају сеоске водоводе. Већина домаћинства има фиксне телефоне. Насеље има српску етничку већину преко 34 домаћинстава у селу. Сматра се да су преци мештана дошли давне 1583. године. када у селу није постојала ни једна кућа, како је крај био напуштен и добар они су ту остали и заснивали своје породице. Велике промене су се десиле од доласка па све до данашњег дана.

Ускршња јаја

Васкршња јаја су обележје велике хришћанске светковине „Васкрса“. Јаја се боје и украшавају током Велике недеље (Страсне недеље), најчешће на Велики четвртак или Велики петак. У западним земљама бојење кокошијих јаја већ застарева и све више се користе јаја од чоколаде или се пластична јаја напуне бомбонама. Та јаја се често скривају; наводно их сакрива Васкршњи зека и деца ће их пронаћи тек на Васкршње јутро. Такође, она се стављају у корпу напуњену правом или вештачком сламом тако да наликује на птичје гнездо.

Ускршње острво

Ускршње острво, (шп. Isla de Pascua; Рапа Нуи језик: Rapa Nui, превод: „Велики Рапа“) за своје првобитне становнике било је једино насељено парче земље на свету. Представља једно од најизолованијих насељених места на свету. Релативно је мале величине, око 165 km², удаљено је 3.200 km од најближег континенталног копна (Јужна Америка) и 2.074 km од најближег насељеног места (острва Питкерн). Идилична слика острва коју гледамо данас сушта је супротност онога што се дешавало у протеклих 1.500 година. Иако због саме величине острва прича о Ускршњем острву површински делује неважно, она може бити суморно упозорење остатку света.Холандски адмирал Јакоб Рогевен био је први човек који је посетио острво и то на Ускрс 1722. године, па одатле и потиче назив Ускршње острво. Тамо је затекао примитивно друштво са негде око 2.000 домородаца, захваћено тоталним хаосом, ратом али и канибализмом услед недостатка хране. Током следеће посете Европљана 1770. године, Шпанци су извршили анексију острва, али је оно било толико удаљено, ретко насељено и оскудно ресурсима да формална колонијална окупација никада није остварена. Било је још неколико кратких посета острву крајем осамнаестог века, укључујући и ону од стране капетана Кука 1774. године. Почетком деветнаестог века један амерички брод одвео је 22 становника на острво Масафуера недалеко од обале Чилеа како би радили као робови. Од тада, популација је наставила да опада, као и услови живота на острву. Године 1877. Перуанци су поробили скоро целу популацију острва, оставивши само око 110 старих и деце. Након свега острво преузимају Чилеанци и претварају га у огромни ранч за 40.000 оваца, а преостало становништво остаје ограничено на једно мало село. Оно што је и поред прљавштине и варваризма запањило и заинтригирало прве европске посетиоце јесу докази о некада напредном и успешном друштву. Расутих преко целог острва било је преко 870 масивних камених статуа (Моаиа), просечне висине преко 6 метара.

Уџ

Уџ (тур. اوج) је османски коридор за војну офанзиву и освајање. На челу је Уџ Бег (тур. Uc-Bey). Израз је војни и дословно значи врх стреле или копља. Оуји означавају главне стратешке правце отоманске офанзиве.

На пример, на Ускрс 1346. у Скопљу (с копља), краљ Стефан Душан проглашен је „Царем Срба и Грка“.

Први санџакбега Скопља je Јигит паша. Његов син Турахан-бег је вођа мореjског уџа и осваја Тесалију. Његов други син је Исак-бег вођа српског уџа. Његов син Иса-бег Исаковић први санџакбег Босанског санџака. У то време је у Велбужду живео румелијски мирмиран.

Флорида

Флорида (енгл. Florida), савезна је држава САД, која се налази у њеном југоисточном делу, а често је називају и Sunshine State, што значи сунчана држава. Површина Флориде износи 170.304 km², а број становника по попису из 2011. је 19.057.542. Главни град је Талахаси.

Када су је „открили“, у време Ускрса, Шпанци су јој дали име које носи и сада, а на шпанском језику дословно значи „пун цвећа“ (Шпанци предускршње дане и сам Ускрс називају Pascua Florida).

Скраћеница Флориде је FL, а њен заштитни знак је белоглави орао-рибар. Главни град ове државе која је омиљено летовалиште је Талахаси. На копно Флориде надовезује се низ острва које називају "Keys" (од Сп. cayo, у пл. cayos; у значењу острвца), а задњи у том низу је Ки Вест од којег је до Кубе још само 90 mi (140 km), што је истовремено и најјужнија тачка САД.

Клима и велики број пешчаних плажа учинили су Флориду привлачним одредиштем за одмор посетиоцима из целог света. И различити забавни паркови, као Дизниленд, Universal Studios и други у близини Орланда су велики магнет за бројне туристе.

Поред туризма, врло снажна грана је и производња агрума (половина потрошње САД) укључујући и производњу сокова.

Врло је снажан и сектор финансија. Поред тога, има и налазишта фосфата.

Флорида, а нарочито град Мајами, има велики економски значај на Карибима.

Чешки језик

Чешки језик (чеш. český jazyk или čeština) је језик из групе западнословенских језика и службени језик 10,5 милиона становника Чешке. Највећа чешка дијаспора је у САД (око 1,5 милиона), Бразилу (око 0,5 милиона), Канади (80 хиљада). У осталим земљама света број им не прелази пар десетина хиљада.

Језик је историјски познат као бохемски језик (лат. lingua Bohemica).

Најближи језик чешком је словачки језик. Говорници ова два језика се међусобно потпуно разумеју.

Специфичност данашњега чешког језика је постојање јасне разлике између писаног (spisovný jazyk) и говорног језика (obecná čeština) који се користи у неслужбеној и полуслужбеној усменој комуникацији.

Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар
празнују се нерадно
празнују се радно

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.