Универзијада

Универзијада је међународно мултиспортско такмичење, које под покровитељством Међународног олимпијског комитета (МОК) организује Међународни студентска спортска федерација (енгл. International University Sports Federation (FISU)), на којима учествију студенти спортисти. Често се називају и Светске студентске игре World Student Games односно World University Games.

Постоји Летња и Зимска универзијада. Прва Летња универзијада одржана је 1959. у Торину, Италија а Прва зимска 1960. у Шамонију Француска. Игре се одржавају сваке две године. До 1978 су одржаване наизменично Летња непарним, а Зимска парним годинама, да би од 1981 почеле да се одржавају исте године, непарним годинама да се не подударају са Олимпијским играма.

Право учешћа имају редовни студенти старији од 17, а млађи од 28 година.

FISU flag
Застава Међународне студентске спортске федерације (FISU - International University Sports Federation)

Историја

Летње универзијаде

Претече саверемених универзијада били су Прве међународне студентске спортске игре у Паризу 1923, чији је оснивач био Жан Птижан (Jean Petitjean). Игре је требало да се зову Универзитетска олимпијада, али је председник МОКа Пјер де Кубертен забранио (ставио вето) на овај назив тврдећи да се атрибут „олимпијски“ може користити само за Олимпијске игре. Међународне студентске спортске игре после Париза одржане су и у Варшави 1924, Риму 1927, Паризу 1928, Дармштату 1930, Торину 1933, Будимпешти 1935, Паризу 1937. и Монаку 1939.

После Другог светског рата игре су обновљене 1947. када су у Паризу одржане Прве светске студентске летње спортске игре у организацији Међународног савеза студената (ИУС) чије је седиште било у Прагу.

Под утицајем Хладног рата 1948. формира се нова организација Међународна федерација универзитетског спорта (ФИСУ) чији су оснивачи били чланови 19 западноевропских земаља, а прикучиле су се и неке земље Јужне Америке и Азије.

Од 1949. године две студентске федерације организују своје игре - ИУС 1949. у Будимпешти, 1951. у Берлину и 1954. у Будимпешти, а ФИСУ Спортске летње недеље ФИСУ: 1949. у Мерану, 1951. у Луксембургу, 1953. у Дортмунду и 1955. у Сан Себастијану.

Од одржавања одвојених игара одустају обе федерације 1957. и заједно учествују на Универзитетским играма Париза (30. август - 8. септембар 1957.) организованим поводом 50-годишњице Националне уније студената Париза познате под именом „Игре уједињења“. Након две године у Торину одржана је у организацији ФИСУ прва Летња универзијада.

Зимске универзијаде

Као и код летњих претеча су биле Међународне студентске зимске спортске игре одржане 1928. године у Кортини д'Ампецо у Италији. Пре Другог светског рата одржане су и зимске игре у Давосу 1930, Бардонекији 1933, Санкт Морицу 1935. Цел ам Зеу 1937. и Трондхајму 1939.

Међународни савез студената (ИУС) обновио је зимске игре 1947. у Давосу, Расцепом у светском студентском покрету Међународна федерација универзитетског спорта (ФИСУ) организује Зимске недеље ФИСУ 1951. у Бадгаштајну, 1953. у Санкт Морицу, 1955. на Јахорини, 1957. у Обермергау и 1959. у Цел ам Зеу. Међународни савез студената (ИУС) је одржао своје зимске игре у Појани Брашов 1951, Земерингу 1953. и Закопанима 1956.

Уједињењем раздвојених студентских организација у ФИСУ 1959, Прва зимска универзијада одржана је у Шамонију 1960. године.

Спортови

Број спортова и на летњим и на зимским се често мењао. Ево спортова Летње универзијде 2007. године.

1. Атлетика
2. Бадминтон
3. Водени спортови
Ватерполо
Пливање
Скокови у воду
4. Гимнастика
Спортска гимнастика
Ритмичка гимнастика
5. Голф
6. Мачевање
7. Кошарка
Кошарка - мушки
Кошарка - жене
8. Одбојка
Одбојка - мушки
Одбојка - жене
9. Софтбол
10. Стони тенис
11. Стрељаштво
Пушка и пиштољ
Сачмара
12. Теквондо
13. Тенис
14. Фудбал
Фудбал - мушки
Фудбал - жене
15. Џудо

Спортови зимских универзијада:

Места одржавања Универзијда

Година Игре Летње универзијаде Игре Зимске универзијаде
1959. I Торино,  Италија
1960. I Шамони,  Француска
1961. II Софија,  Бугарска
1962. II Вилар,  Швајцарска
1963. III Порто Алегре,  Бразил
1964. III Шпиндлерув Млин,  Чехословачка
1965. IV Будимпешта,  Мађарска
1966. IV Сестријере,  Италија
1967. V Токио,  Јапан
1968. V Инсбрук,  Аустрија
1970. VI Торино,  Италија VI Рованијеми,  Финска
1972. VII Лејк Плесид,  САД
1973. VII Москва,  Совјетски Савез
1975. VIII Рим,  Италија VIII Ливињо,  Италија
1977. IX Софија,  Бугарска
1978. IX Шпиндлерув Млин,  Чехословачка
1979. X Мексико сити,  Мексико
1981. XI Букурешт,  Румунија X Хака,  Шпанија
1983. XII Едмонтон  Канада XI Софија,  Бугарска
1985. XIII Кобе,  Јапан XII Белуно,  Италија
1987. XIV Загреб,  СФРЈ XIII Штрпске Плесо,  Чехословачка
1989. XV Дуизбург,  Немачка XIV Софија,  Бугарска
1991. XVI Шефилд,  Уједињено Краљевство XV Сапоро,  Јапан
1993. XVII Бафало, Њујорк,  САД XVI Закопане,  Пољска
1995. XVIII Фукуока,  Јапан XVII Хака,  Шпанија
1997. XIX Палермо,  Италија XVIII Муџу,  Јужна Кореја
1999. XX Палма де Мајорка,  Шпанија XIX Попрад,  Словачка
2001. XXI Пекинг,  Кина XX Закопане,  Пољска
2003. XXII Даегу,  Јужна Кореја XXI Тарвизио,  Италија
2005. XXIII Измир,  Турска XXII Инсбрук / Зефелд,  Аустрија
2007. XXIV Бангкок,  Тајланд XXIII Торино,  Италија
2009. XXV Београд,  Србија XXIV Харбин,  Кина
2011. XXVI Шенџен,  Кина XXV Ерзурум,  Турска
2013. XXVII Казањ,  Русија XXVI Трентино,  Италија1
2015. XXVIII Квангџу,  Јужна Кореја XXVII Гранада,  Шпанија
2017. XXIX Тајпеј,  Република Кина2 XXVIII Алмати,  Казахстан
2019. XXX 3 XXIX Краснојарск,  Русија

Напомене:

1 Трентино је био домаћин уместо Марибора, који је одустао од домаћинства због финансијских проблема.
2 Република Кина (познатије као Тајван) због компликованих односа са Народном Републиком Кином је призната под именом Кинески Тајпеј од стране ФИСУ и већина међународних организација.
3 Због финансијских проблема Бразилија одустала од домаћинства.

Спољашње везе

Јелена Слесаренко

Јелена Владимировна Слесаренко, (рус. Елена Владимировна Слесаренко; Волгоград, 28. новембра 1982) је руска атлетска репрезентативка у скоку увис.

Олимпијска је победница и двострука дворанска првакиња света. Лични рекорд јој је прескочених 206 цм (СР 209 цм), што је уједно и национални рекорд Русије. Најуспешнија година у каријери била јој је 2004. када је освојила злато на Олимпијским играма у Атини, победила на Светском првенству у дворани у Будимпешти и светском атлетском финалу у Монте Карлу.

Александар Петровић (кошаркаш)

Александар Петровић (16. фебруар 1959, Шибеник) је хрватски кошаркашки тренер и бивши југословенски кошаркаш.

Старији је брат Дражена Петровића.

Виорика Вископољану

Виорика Вископољану рођена Белмега (рум. Viorica Viscopoleanu, Сторожинец Румунија данас Сторожинечки рејон, Украјина 8. август 1939.) је бивша румунска такмичарка у скоку удаљ, светска рекордерка и олимпијска победница.

Летња универзијада 1959.

I Летња Универзијада 1959. одржанана је у Торину Италија од 26. августа до 7. септембра 1959. Отварање је било на Олимпијском стадиону у Торину.

Под називом Универзитетске игре Париза одржано је такмичење од 30. августа до 8. септембра 1957. уз учешће 31 земље. С обзиром на велики спортски успех и окупљање студената спортиста из целог сцета, те су у историји међународног студентског спорта бележе као Прве студентске игре уједињења. Игре у Паризу имале су на програму атлетику, пливање, ватерполо, мачевање, тенис, кошарку и одбојку. Југославија је учествовала у атлетици и ватерполу и освојила по три златне и сребрне и 4 бронзане медаље.

Иницијативу за организовање првих јединствених игара предузела је, у оквиру Међународне организације универзитетског спорта ФИСУ, Италијанска студентска спортска федерација итал. Centro Universitario Sportivo Italiano. CUSI. Иницијатори су предложили су ново име — Универзијада. До тог тренутка биле су две сстуденстске организације које су се сада у ФИСУ објединиле и учланиле све земље које су дотад припадале супротном табору.

На Универзијади 59. Учествовало је 49 земаља, са 985 спортиста.

Једна од карактеристика било је и учешће студената Народне републике Кине — прво и последње на играма ФИСУ (до 1975). Дошло је до политичког инцидента, кад је италијанска влада забранила да се истакне кинеска застава. (иако је дала улазне визе кинеским спортистима) правдајући то својом обавезом као чланице НАТО пакта. Извршни комитет ФИСУ, у знак протеста, донео је одлуку да се заставе свих земаља учесница Универзијаде спусте са свих јарбола, као израз солидарности са кинеском екипом.

Летња универзијада 1961.

II Летња Универзијада 1961. одржанана је у Софији Бугарска од 25. августа до 3. септембра 1961. Отварање је било на сатадиону Васил Левски у Софији.

На Универзијади су учествовале 32 земље са 1270 учесника. У програму Универзијаде су укључена два нова спорта у односу на Универзијаду 59. То су скокови у воду и спортска гимнастика. Код мушке атлетике уведен је десетобој уместо петобоја који је био на Првој Универзијади.

Спортска гинастика је уведена као факултативни спорт који је предложио домаћин Универзијаде. После је спортска гимнасика постала саставни део обавезног програма. Новина је и укључење женских екипа у кошарци и одбојци, па су и ове дисциплине касније трајно укључене.

Летња универзијада 1963.

III Летња универзијада 1963. одржанана је у Порто Алегру Бразил од 30. августа до 8. септембра 1963. Отварање је било на стадиону Олимпико монументал.

На Универзијади је учествовало 27 земаља са 713 учесника. Игре су одржане, за тај део света, у зимском периоду, што је за такмичаре било неповољно па су постизани релативно слаби резултати. Програм је остао непромењен као и на II Универзијади, осим такмичења у женској кошарци.

Летња универзијада 1965.

IV Летња Универзијада 1965. одржанана је у Будимпешти Мађарска од 20. августа до 28. августа 1965. године. Отварање је било на Неп стадиону.

На Универзијади је учествовало 32 земаља са 1729 спортиста. Заједно са руководиоцима, тренерима и другим пратиоцима, број учесника је је био 2.600. По први пут су на Универзијади учествовали и студенти САД, који до тада нису појављивали јер нису имали јединствену студентску спортку организацију.

Програм је остао непромењен као и на III Универзијади, са додатком кашарке за жене која је била изостављена на прошлој универзијади.

Летња универзијада 1967.

V Летња Универзијада 1967. одржанана је у Токију Јапан од 26. августа до 4. септембар 1967. године. Отварање је било на Националном Олимпијском стадиону.

На Универзијади је учествовало 34 земаља са 938 спортиста и 334 пратиоца.

За ови Универзијаду везан је озбиљан политички спор, у погледу учешћа НДР Кореје, који је готово довео до новог расцепа у међународном студентском спортском покрету. Пошто је упогледу учешћа и назива појединих земаља, ФИСУ примењује искључиво олимпијски протокол, екипа ове земље могла је да наступи под именом Северна Кореја. Због протеста, група социјалистичких земаља запретила је да ће напустити Универзијаду и иступити из ФИСУ ако се не привати пуно и званично име те земље.

У једногодишњим преговорима нађено је решење да екипе на Универзијади у Токију не наступају под иманом своје земља него под именом својих студентских спортских федерација, с тим што би се у свим приликама применил скраћеница њиховог назива. Мада је оваква формула, јединствена до тада у историји спорта за било које међународно такмичење, била прихваћена од свих, на само два дана пре почетка Универзијаде група социјалистичких земаља саопштила је да неће учествовти. Објашњење за бојкот Универзијаде било је у томе што није прихваћена тачн скраћеница северокорејске студентске организације. Спортски успех универзијаде био је због овог умањен, али су јапански организатори ипак направили од Универзијаде грандиозан спектакл, сличан Олимпијским играмакоје су пре три године пре тога организовали. Југославија је учествовала на тој Универзијади,

сматрајући да су испуњени договорени услови, у чијем су утврђувању и формулисању активно учествовали и њени представници под називом УСОФКЈ (Универзитетски савез организација за физичку културу Југославије).

У програм су уврштене неке нове дисциплине у атлетици и нови спорт џудо на иницијативу домаћина. Тако да је на играма било заступљено 10 спортова.

Летња универзијада 1970.

VI Летња Универзијада 1970. одржанана је у Торину Италија од 26. августа до 6. септембар 1970. године. Отварање је било на Олимпијском стадиону.

На Универзијади је учествовало 58 земаља са 2084 спортиста и 724 пратиоца.

Ова Унивезијада је требало да се одржи 1969. у Лисабону, пошто је ФИСУ прихватио кандидатуру Португала. Међутим, само осам месеци пре њеног одржавања, португалска влада (тадашњег Салазаровог режима) забранила је одржавање Универзијде у Лисабону. Пошто у тако кратком року ниједна земља није могла преузети организацију Универзијаде, Италија је приватила да је организују годину дана касније у Торину, места са искуством у организовњу прве Универзијаде.

Летња универзијада 1991.

XXIII Летња Универзијада 1991. одржанана је у Шефилду Енглеска од 14. јула до 25. јула 1995. године. Отварање је било на стадиону Don Valley у Шефилду, а отворила га је енглеска принцеза Ана.

На Универзијади је учествовало 101 земаља са 4.622 учесника 3.346 спортиста и 1.276 пратилаца.

Највише успеха је имала репрезентација САД која је освојила укупно 75 медаља (28 златних, 23 сребрних и 24 бронзане.)

Летња универзијада 2003.

XXII Летња Универзијада 2003 одржанана је у Тегу Јужна Кореја од 21. августа до 31. август 2003. године. Отварање је било на стадиону World Cup Тегу.

На Универзијади је учествовало 4179 учесника из 174 земље од којих су 53 освајале медаље.

Највише успеха је имала репрезентација Кине која је освојила укупно 81 медаља (41 златних, 27 сребрних и 13 бронзане.)

Летња универзијада 2005.

XXIII Летња Универзијада 2005. одржанана је у Измиру Турска од 11. августа до 22. август 2005. године. Отварање је било на стадиону Ататурк у Измиру.

На Универзијади је учествовало 131 земаља са 9.938 учесника 5.348 спортиста и 4.588 пратилаца.

Највише успеха је имала репрезентација Русије која је освојила укупно 65 медаља (26 златних, 16 сребрних и 23 бронзане.)

Летња универзијада 2007.

XXIV Летња Универзијада 2007. одржанана је у Бангкоку (Тајланд) од 8. августа до 18. августа 2007. године. Отварање је било на Националном стадиону Раџамангала.

Летња универзијада 2009.

XXV Летња универзијада 2009. је одржана у Београду од 1. јула до 12. јула 2009. године. Отварање Универзијаде и главни такмичења су се одржали у Београдској арени, а у неким осталим спортовима и у Земуну, Зрењанину, Панчеву, Обреновцу, Новом Саду, Смедереву и Вршцу.

Присуствовало је око 9000 учесника из 145 земље, који су се такмичили у 15 спортова.

Одлука да се Летња универзијада 2009. одржи у Београду донета је 19. јануара 2005. у Инсбруку. Београд је изабран у конкуренцији Монтереја из Мексика и Познања из Пољске.

Летња универзијада 2011.

Летња универзијада 2011. је била XXVI Летња универзијада одржана у Шенџену од 12. августа до 23. августа 2011. године.

Нелсон Евора

Нелсон Евора (порт. Nelson Évora, Абиџан 20. април 1984) је португалски атлетичар пореклом са Зеленортских Острва, специјалиста за троскок, бивши олимпијски победник и светски првак. Члан је СД Спортинг из Лисабона. До јула 2002. године се такмичио за Зеленортска Острва, када је добио поругалско држављанство.

Олга Саладуха

Олга Саладуха (укр. Ольга Валеріївна Саладуха; Доњецк, 4. јун 1983) је украјинска атлетичарка, која се такмичи у троскоку.

Први значајнији успех Саладуха је постигла на летњој универзијади у Бангкоку 2007. године, где је освојила златну медаљу, прескочивши 14,79 м. У наредних неколико година није остварила значајније резултате, све док на европском првенству у Барселони није победила са резултатом 14,81 м. Већ следеће године, овој титули је придодала и титулу светске првакиње, освојивши прво место на првенству света у Тегуу са даљином од 14,94 m. На европском првенству 2012. у Хелсинкију одбранила је освојену титулу из Барселоне са новим личним рекордом од 14,99 м, што је у том тренутку био и најбољи резултат сезоне 2012. у свету. Титулу европске првакиње је поново одбранила на првенству у Цириху 2014. са прескоченик 14,73 м.

Рафал Омелко

Рафал Омелко (пољ. Rafał Omelko, Вроцлав, Пољска, 16. јануар 1989) је пољски атлетичар, чија је специјалност трчање на 400 метара и 400 метара са препонама.

Сара Симеони

Сара Симеони (удата Ацаро) (Риволи Веронезе 19. априла 1953) бивша је италијанска, атлетичарка у скоку увис, освајач златне медаљи на Олимпијским играма 1980. и два пута постављала светски рекорд у скоку увис.

Универзијада
Летње универзијаде
Зимске универзијаде

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.