Универзитет у Приштини (српски)

Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици државни је универзитет.

Представљља институцију високог образовања која је настала након распуштања Универзитета у Приштини (1969–1999) као резултат Рата на Косову и Метохији. Упркос званичном називу, назива се и Универзитет у Косовској Митровици након привременог пресељења у као резултат северну Косовску Митровицу 2001.

Универзитет у Приштини
Universiteti i Prishtinës
Универзитет у Приштини срб
Печат Универзитета у Приштини
лат. Universitas Studiorum Prishtiniensis
Типдржавни
Оснивање1969. (1999)
РекторЗдравко Витошевић
Академско особље730
Административно
особље

320
Број студената10.264
ЛокацијаКосовска Митровица, Косово и Метохија,  Србија
44°49′06″ СГШ; 20°27′27″ ИГД / 44.818441° СГШ; 20.457422° ИГД
Кампусурбанистички
Језиксрпски
Боје              
Веб-сајтwww.pr.ac.rs
Rektorat Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici
Управна зграда

Преглед

Након завршетка Рата на Косову и Метохији 1999. године, факултет косовских Срба преселио се у Крушевац, од 1999. до 2001. и две године касније на Север Косова. Седиште је тренутно у Косовској Митровици.

Факултети универзитета су признати од стране УНМИК и ЕУА под називом Универзитет у Митровици, док је универзитет додатно признат од стране Владе Србије као српска институција. Члан је Конференције универзитета Србије (КОНУС)[1] и Европске универзитетске асоцијације[2][3][4][5][6] и успоставила сарадњу са Балканском универзитетском мрежом и бројним институцијама широм света (Француска, Русија, Италија, Норвешка, Оман, Ирска, Велика Британија).[7]

Статистика и организација универзитета

Академска година траје од 1. октобра до 30. септембра, организована је у два семестра, са 30 недеља наставе годишње.

Универзитет у Приштини имао је 14 факултета са око 18.000 студената и преко 1.300 наставника и особља у 1999.[8][9] Након рата на Косову и Метохији, око 6.000 студената је пребачено на друге универзитете у Србији. 2001. године (док је у био Крушевцу) имао је 17.000 студената. Од 1999. до 2001. године, на Универзитету у Приштини је дипломирало око 2.000 студената, 50 студената је награђено Магистеријима, а 20 је стекло докторате.[10] По повратку на Космет само 6,500 студената је наставило своје образовање на овом универзитету.[11] Универзитет је 2004. имао 10 факултета са око 8.000 студената и квоту за упис од 1.200 студената.[12] У августу 2007. имао је 9.320 студената, преко 700 факултета и око 200 запослених.[13][14][15] Квота за упис била је 2.726 студената.[16] Око 45% је било са Космета, 30% из Србије, 25% из Црне Горе. Био је и мањи број студената из Македоније и Босне и Херцеговине.[17] Тренутно има 10.264 студената, 730 наставника и 320 чланова особља.[18]

Историјат

Развој вишег и високог образовања на Косову и Метохији почиње оснивањем прве Више педагошке школе у Приштини, школске 1958/1959. године. Први факултет који је почео са радом био је Филозофски – основан школске 1960/1961. године, из којег су 20 година касније настала два факултета: Филозофски и Природно-математички, да би се 1989. године Филозофски разгранао на: Филозофски и Филолошки. Правно-економски факултет основан је 1961/62. године и из њега ће се, такође развити два факултета: Правни и Економски. Технички факултет у Приштини почео је са радом школске 1965/66. године. У циљу стварања услова за бољу здравствену заштиту и унапређење научно-истраживачког рада 1969. године основан је и Медицински факултет. Наведени факултети били су у саставу Универзитета у Београду све до 1970. године и на њима се настава одвијала на српском језику.

Лого универзитета до пресељења из Приштине

Универзитет у Приштини основан је Законом о оснивању Универзитета у Приштини 18. новембра 1969. године. У састав Универзитета у Приштини ушли су факултети са седиштем у Приштини, а касније и остали факултети, као и седам виших школа. Универзитет у Приштини је у складу са Законом о оснивању ове установе организовао наставни процес на српском и албанском језику.

Након доношења Закона о универзитету 1992. године. Универзитет у Приштини је у свом саставу имао 14 факултета, од којих дванаест са седиштем у Приштини: Економски, Медицински, Правни, Природно-математички, Пољопривредни, Филозофски, Филолошки, Факултет за физичку културу, Факултет уметности, Грађевинско-архитектонски, Електротехнички и Машински факултет; један са седиштем у Косовској Митровици – Рударско-металуршки и један са седиштем у Призрену – Учитељски факултет. На свим факултетима усаглашавају се нови наставни планови са истородним факултетима у Србији. Поред образовне и научне делатности, Универзитет је имао и издавачку делатност. Квалитетом наставе и научноистраживачког рада, успостављањем међууниверзитетске и међународне сарадње, Универзитет у Приштини постао је равноправни члан породице универзитета у Србији.

Период од 1991. године до данас

Настава на албанском језику од школске 1991/1992. године самоиницијативно се издвојила, тако да је дошло до формирања паралелног образовног система. Факултети Универзитета у Приштини наставе на српском језику наставили су да обављају образовну и научну делатност у оквиру јединственог образовног система Републике Србије. Након договора постигнутог између тадашњег председника Слободана Милошевића и албанског политичара Ибрахима Ругове 1. септембра 1996. године, уз посредовање Заједнице „Сент Еуђидио“ потписан је Споразум о образовању. На основу тог Споразума формирана је Комисија „3+3“, која је 23. марта 1998. године припремила договорене мере за примену Споразума о образовању, када албански наставници, сарадници и студенти пристају да се врате у оквир образовног система Републике Србије. Чланове Комисије „3+3“ са албанске стране сачињавали су: Фехми Агани, Абдул Рама и Реџеп Османи; са српске стране били су то представници државних органа Републике Србије: Ратомир Вицо, Горан Перчевић и Добросав Бјелетић, уз присуство чланова Заједнице „Сент Еуђидио“: монсињора Вићенца Палие, професора Роберта Мароцо дела Рока и доктора Марија Ђира. Након утврђених рокова и термина за реализацију договорених мера за „нормализацију“ образовног система, дошло је до потпуног одвајања универзитетских објеката (студентски домови, менза, библиотека), односно до физичког одвајања наставника, сарадника и студената српске и албанске националности. На основу поделе Комисије „3+3“ Албанцима је припало 60% универзитетског простора, Србима 35% и Турцима 5%.

Током НАТО агресије на Југославију, око 1.500 наставника, сарадника и свих запослених на Универзитету у Приштини, заједно са 16.000 студената, који су наставу слушали на српском језику, протерано је са факултета, узурпирана је комплетна имовина и никада им није био омогућен повратак. Првих дана, у време уласка КФОР-а на Косово и Метохију, неколико Срба професора је убијено на факултетима (др Миодраг Лекић,..).

После бруталног прогона из Приштине, Универзитет у Приштини је по одлуци државе Србије привремено измештен у Крушевац, са још неколико факултета, док су поједини факултети своју делатност обављали у: Косовској Митровици, Лепосавићу, Врању, Блацу, Варварину. Одлуком Владе Републике Србије крајем 2001. године Универзитет у Приштини прелази у Косовску Митровицу која је одређена као привремено седиште Универзитета. Постепено и поступно сви факултети који су били у саставу Универзитета враћају се на простор Косова и Метохије.

Факултети и школе високог образовања

Универзитет у Приштини чини десет факултета:

Референце

  1. ^ TanjaT. „Konferencija”. Uns.ac.rs. Архивирано из оригинала на датум 6. 10. 2011. Приступљено 18. 10. 2011.
  2. ^ „Speech of the Rector of the University of Priština published at the University's website<[http://prijemni.infostud.com/ecms/viewarticle.php?id=9400&ml ''Novosti'', 2007-08-26”. Rektorat.ftnkm.info. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2007. Приступљено 18. 10. 2011.
  3. ^ EUA members directory Archived 2008-08-04 at Archive.today, Приступљено 3 November 2008
  4. ^ International Radio Serbia Archived 2011-10-02 at the Wayback Machine, 14 November 2008
  5. ^ University has become the member of EUA, retrieved on 24 November 2008
  6. ^ University of Priština in European Association Archived 2011-10-05 at the Wayback Machine, retrieved on 24 November 2008
  7. ^ Report on international cooperation of the University of Priština, Приступљено 24 February 2009
  8. ^ akademaca, Seobe (29. 4. 2003). „Seobe akademaca”. NIN 2731.
  9. ^ http://prijemni.infostud.com/ecms/viewarticle.php?id=9431&ml Politika, 28 August 2007
  10. ^ An Interview with Professor Jagoš Zelenović, Rector of the University of Priština, Pobeda, 29 June 2001, p. 10
  11. ^ „'' Večernje Novosti'', 2007-08-26”. Prijemni.infostud.com. Приступљено 18. 10. 2011.
  12. ^ General secretary of the University of Priština for the Dnevnik Journal Archived 2012-04-05 at the Wayback Machine
  13. ^ „Speech of the Rector of the University of Priština published at the University's website”. Rektorat.ftnkm.info. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2007. Приступљено 18. 10. 2011.
  14. ^ „''Politika'', August 28, 2007”. Prijemni.infostud.com. Приступљено 18. 10. 2011.
  15. ^ „''Novosti'', August 26, 2007”. Prijemni.infostud.com. Приступљено 18. 10. 2011.
  16. ^ „ftnkm.info”. Rektorat.ftnkm.info. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2007. Приступљено 18. 10. 2011.
  17. ^ „'' Večernje Novosti'', August 26, 2007”. Prijemni.infostud.com. Приступљено 18. 10. 2011.
  18. ^ „Lična karta Univerziteta u Prištini”. Prijemni.infostud.com. Приступљено 18. 10. 2011.

Литература

Спољашње везе

Слободан Костић (књижевник)

Слободан Костић (Речане код Косовске Каменице, 10. децембар 1952 — 26. март 2012) био је српски књижевник, пјесник, есејиста и редовни професор теорије књижевности на Филозофском факултету у Косовској Митровици.

Државни
Приватни

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.