Универзитет у Новом Пазару

Универзитет у Новом Пазару основан је 2002. године у Новом Пазару као задужбина. Задужбинари су били Влада Републике Србије са више од 200 разних добротвора. Тадашњи премијер Зоран Ђинђић је био један од главних иницијатора за оснивање овог универзитета, а исте године признало га је и Министарство просвете Републике Србије.

Универзитет у Новом Пазару
Uninp-logo
Логотип Универзитета у Новом Пазару
Типзадужбински
Оснивање2002.
ПредседникМуамер Зукорлић
РекторСуад Бећировић
Број студената4.000
Број факултета6
ЛокацијаНови Пазар,  Србија
Веб-сајтwww.uninp.edu.rs

О универзитету

Zgrada-uninp
Зграда Универзитета у Новом Пазару, Димитрија Туцовића, Нови Пазар

Универзитет садржи 6 департмана са 15 смерова. Председник универзитета је Муамер Зукорлић, а ректор универзитета је Мевлуд Дудић. Дан универзитета је 30. март.

Интересантно је напоменути да је Универзитет у Новом Пазару први универзитет који је у Србији почео са радом по Болоњској декларацији, као и једини универзитет на Балкану који није ни државни ни приватни већ задужбина (попут манастира, музеја, здања и сл.).

У априлу 2009. године Универзитет у Новом Пазару је уручио прву диплому почасног доктора наука из области међународних односа и дипломатије Јелку Кацину, словеначком члану Европског парламента.

Назив универзитета

Током 2006. године дошло је до спора са државним универзитетом који је ове године основан у Новом Пазару и који је користио исто име те је Универзитет у Новом Пазару користио префикс интернационални (Интернационални универзитет у Новом Пазару).

Године 2009. универзитету је враћен пређашњи назив Универзитет у Новом Пазару, а државни универзитет основан 2006. године преименован је у Државни универзитет у Новом Пазару.

Организација универзитета

У свом саставу овај универзитет има шест департмана и то:

  1. Департман за природно-техничке науке (информатика)
  2. Департман за филолошке науке (српски, бошњачки, немачки и енглески језик и књижевност)
  3. Департман за психолошко-педагошке науке (психологија и васпитач деце предшколског узраста)
  4. Департман за правне науке (опште право и право унутрашњих послова - криминалистика)
  5. Департман за економске науке (економија, агробизнис, туризам, ревизија и осигурање)
  6. Департман уметности (ликовна и примењена уметност)

Универзитет организује наставу и на постдипломским студијама у оквиру мастер и докторских студија.

Департман за природно-техничке науке

Студијски програм Информатика на Департману за природно-техничке науке Интернационалног универзитета у Новом Пазару је заступљен на три нивоа: основне, мастер и докторске студије. Настава је интерактивна, изводи се најсавременијим методама у врхунски опремљеним рачунарским лабораторијама. Посебна пажња се поклања стицању способности критичке примјене стечених знања у примјени алата, метода и техника у пројектирању мрежа, информационих система и изради различитих врста апликативних софтвера.

Департман је основан 2002. године са сљедећим кадровским тимом: Саит Качапор, Ћамил Сукић, Данимир Мандић, Јерослав Живањић. Већ од наредне године се показао велики интерес за овај студијски програм. У наредним годинама, Департман је кадровски проширен. Неки од професора из земље и иностранства који су радили на Департману су: Велимир Сотировић, Биљана Радуловић, Душан Малбашки, Мухарем Козић, Беким Фетаји, Бранислав Егић и други. Данас департман има компетентне кадрове из ове области.

Високостручни кадрови које је овај Департман ишколовао успјешно раде у регији и шире и попунили су радна мјеста која су годинама била без стручног кадра.

Департман за филолошке науке

Департман за филолошке науке прати савремене европске и свјетске трендове у образовању стручних кадрова из области матерњег језика и књижевности, те страних језика, и у свом раду успјешно примјењује напредна достигнућа из сфере образовања.

Департман данас чине четири засебна студијска програма: Бошњачки језик и књижевност, Енглески језик и књижевност, Српски језик и књижевност и Њемачки језик и књижевност. Велике заслуге у успостављању ових студијских програма припадају професорима: Живојину Станојчићу, Хаснији Муратагић Туни, Џеваду Јахићу, Енесу Дураковићу, Мишу Дошлићу, Јовану Ђукановићу, Мухамеду Диздаревићу, Јелисавети Милојевић...

Департман за психолошко-педагошке науке

Uninp-studenti
Дипломци Универзитета у Новом Пазару

Од оснивања Интернационалног универзитета у Новом Пазару 2002. године, Департман за педагошко-психолошке науке, на смјеру за васпитаче дјеце предшколског узраста, пружа студентима адекватна знања из стручних научних области. Од 2005. године, на овом департману, формиран је Смјер за психологију.

Студијски програми Департмана за педагошко-психолошке науке су заступљени на два нивоа — ниво основних и ниво мастер студија.

Департман за педагошко-психолошке науке реализује наставу и на издвојеним високошколским јединицама у Панчеву и Суботици.

Департман за правне науке

Департман за правне науке постоји од самог оснивања Интернационалног универзитета у Новом Пазару. Основан је под именом Правни факултет, а за првог декана је изабран проф. др Абедин Феровић. Правни факултет од 2009. године дјелује под називом Департман за правне науке. На овом Департману наставу изводи 75 професора и асистената. Осим у Новом Пазару, настава се на овом департману успјешно реализује и на издвојеним високошколским јединицама у Београду, Нишу, Суботици и Панчеву. Од оснивања до данас, студије на Департману за правне науке је уписало око 1.600 студената, а дипломирало је преко 700 студената. Тренутно на њему студира око 800 студената.

Комисија за акредитацију и провјеру квалитета Републике Србије је 9. јула 2010. године донијела Одлуку о акредитацији основних академских студија права и у складу са тим издала Увјерење о акредитацији бр. 612-00-456/2009-04 чиме је овај студијски програм постао први акредитирани студијски програм на Универзитету.

Департман за економске науке

Департман за економске науке је настао из Факултета за менаџмент и пословну економију који је установљен самим оснивањем Интернационалног универзитета у Новом Пазару 2002. године.

На основним студијама овог департмана студенти могу бирати три усмјерења: Економија — општи смјер, Ревизија и осигурање и Туризам.

Департман уметности

Департман умјетности је настао као резултат потребе за умјетничким образовањем. Одлуком Сената Интернационалног универзитета у Новом Пазару, основан је Факултет умјетности као прва научно-образовна јединица Универзитета из области ликовне и примјењене умјетности.

На овом деапртману основана су два одсјека: Ликовна умјетност са смјеровима за сликарство и графику и Примјењена умјетност са смјеровима за модни дизајн и дизајн ентеријера. Студијски програми су организовани у складу са реформом високошколског образовања, односно примјеном процеса Болоњске реформе. Настава је организована кроз једносеместралне цјелине.

Високошколске јединице ван седишта

Универзитет у Новом Пазару има своја научно-наставна одељења у Нишу, Београду, Панчеву и Суботици.

ВШЈ у Нишу

Послије оснивања Интернационалног универзитета у Новом Пазару 2002. године, одмах је донијета одлука да се формира одјељење универзитета у Нишу. Након што су утврђене потребе нишке регије, 2003. основано је истурено одјељење у Нишу.

На челу овог пројекта 2003. године био је Радан Лакићевић. Од 2005. године долази до промјене менаџмента па ту улогу преузима ТВ Глобал, да би 2007. године на чело пројекта дошли људи који и данас воде ово одјељење, Сеад Хасановић и Самир Љајић.

Упис студената почео је 2003. године на студијским групама: Дипломатија, Журналистика, Дизајн, Економија. Већ 2004. године број студијских програма је обогаћен са још два смјера; студенти су уписани још на одсјеку за криминалистику и англистику.

Овим, међутим, није заокружен пројекат када је ово истурено одјељење у питању, јер је већ 2006. године покренут још један пројекат који дефинитивно потврђује мисију овог одјељења. Наиме те године се оснива катедра за глуму у класи професора Ирфана Менсура, а већ сљедеће године уписана је нова класа коју ће водити професор Бранислав Лечић.

ВШЈ у Боеграду

Године 2004. основано је истурено одјељење у Београду. На челу овог пројекта су били Миле Недељковић (преминуо у међувремену), Никола Вучетић и Богдан Пушара. Те године основани су одсјеци за журналистику, дипломатију, енглески језик и књижевност, криминалистику, опште право и економију.

Одјељење је смјештено у згради Удружења новинара Србије.

ВШЈ у Панчеву

Одјељење у Панчеву представља водећу институцију у области високог образовања на територији јужног Баната, коју чине студијски програми: Право, Право унутрашњих послова, Економија, Филологија и Психологија.

Одјељење је основано 2005. године као прва наставно-научна установа те врсте у овом дијелу Баната. На челу овог пројекта у почетку је био Жељко Станојевић, а данас је Алма Хамзагић.

Одјељење у Панчеву има подршку локалне самоуправе, која је понудила пројекат изградње универзитетског кампа.

ВШЈ у Суботици

Високошколска јединица у Суботици основана је 2005. године, као огранак Универзитета у Новом Пазару са уписаних 92 студента на смјеровима: Опште право и Криминалистика, у оквиру Правног факултета; Енглески језик и књижевност, у оквиру Филологије и Журналистика, у оквиру Факултета хуманистичких наука.

На челу овог одјељења је Ангела Чех.

На основу анкетирања младих на подручју Суботице, управа Универзитета одлучује се 2006. основати и студијски програм за психологију, који је саставни дио Департмана за педагошко-психолошке науке.

У петом кругу акредитације 2010. Универзитет проширује одјељење у Суботици и смјерове из области лингвистике, те отвара смјер за њемачки језик и књижевност, који је саставни дио Департмана за филологију.

Центри на универзитету

На универзитету постоје следећи центри: Бизнис центар, Центар за постдипломске студује, Рачунарски центар, Издавачки центар, Културни центар, Центар за развој каријере, Центар за евалуацију и Центар за мониторинг.

У јануару 2011. године на Универзитету у Новом Пазару основан је и Балкански научно-истраживачки центар.

Бизнис центар

Бизнис центар Интернационалног универзитета у Новом Пазару је институција која представља спој Универзитета и привреде. У раду Бизнис центра су ангажирани професори Интернационалног универзитета у Новом Пазару, прије свега, Департмана за економију. Центром руководи др Шемсудин Плојовић.

Бизнис центар је основан 2007. године са циљем да пружи подршку привреди у изради различитих врста пројеката као и да окупи тим стручњака који ће радити на стратегији економског развоја Санџака, те да помогне интеграцију Санџака у економске токове земље и шире регије.

Центар за постдипломске студије

Овај центар је почео са радом 2003. године. Tада је почео организовати постдипломске магистарске студије на Факултету хуманистичких наука, Факултету за менаџмент и пословну економију, Правном факултету и Факултету за информационе технологије. До сада је 50 особа на Универзитету одбранило своју магистарску тезу и стекло научни степен магистар наука.

Истовремено, Универзитет је прихватао пријаве докторских дисертација од стране магистара наука. Oву могућност је искористио велики број појединаца од којих је до сада завршило више од 60 особа из цијеле Eвропе и САД.

Интернационални универзитет је, међу првим универзитетима, прихватио Болоњску декларацију и од 2006. године нуди трогодишње докторске студије по болоњском систему. До сада су четири доктора наука завршила нове трогодишње докторске студије.

Центар за постдипломске студије је до сада, додијелио и један почасни докторат из области међународних односа и дипломатије Јелку Кацину, словеначком члану Eвропског парламента и специјалном извјестиоцу за Србију.

Рачунарски центар

Рачунски центар Универзитета у Новом Пазару је један од главних сервиса за пружање информација студентима и наставном особљу путем интернетa и СMС порука. Задатак центра је администрирање рачунарских система као и развој и одржавање система за електронско учење (Mоодле, Гоогле Aпс).

Рачунски центар је основан 2008. године у циљу пружања техничке и стручне подршке запосленим у администрацији Универзитета, као и изради и одржавању информационог система, веб сајта Универзитета и сајта за мобилне уређaje.

Од свог настанка Центар је напредовао у примени нових информационих и комуникационих технологија (Цлоуд цомпутинг, Н-цомпутинг). Помоћу уређaja Н-цомпутинг Л-сериес рачунарски центар је у једном кабинету за одржавање наставе на рачунарима увео систем Десктоп виртуализације. Рачунски центар је у сарадњи са Департманом за природно-техничке науке омогућио студентима основних академских студија студијског програма Информатика да обављају стручну праксу у просторијама центра. Развојни тим центра тежи ка пројектовању информационих система за потребе Универзитета уз коришћење савремених метода и техника софтверског инжењеринга. Центар се бави информационим технологијама са аспекта иновација у високом образовању као и истраживачком делатношћу. Неки резултати рада овог центра су представљени у виду ауторских радова на међународним и домаћим симпозијима и конференцијама (Yуинфо, Инфотех, Tелфор, Инфофест, ИT2012, ИTРO-цонференце итд.).

Рачунски центар је, за потребе студирања на Универзитету, регистрован као развојни центар код Oрацле академије, ИБM-a, VMWare-a и Гоогле Aппс-a. Рачунарски центар је покретач часописа УНИT (Универзитетски Часопис o Информационим Tехнологијама) и TВ емисије УНИTEЧ.

Издавачки центар

Издавачки центар има за циљ да пружи подршку научно-наставном раду Универзитета у Новом Пазару, али и другим научним и високошколским институцијама, као и да афирмише науку и научно истраживачки рад у научним областима које се изучавају на Универзитету у Новом Пазару.

Од самог свог оснивања Издавачки центар објављује и часопис за науку, културу и умјетност „Универзитетска мисао“ (објављено десет бројева) у којем своје научне и стручне радове објављују како реномирани универзитетски професори, тако и млади истраживачи са Универзитетa и окружења.

Културни центар

Културни центар Интернационалног универзитета у Новом Пазару од самог оснивања остварује важне међународне контакте у области културе са институцијама и уметницима, реализујући низ занимљивих акција и пројеката. Кроз разноврсне програме као што су: књижевне трибине, друштвене трибине, сценски, музички, ликовни програми, мултимедијални и интердисциплинарни пројекти, Културни центар је постао познат по својој отворености и пријемчивости за нове тенденције у култури.

Културни центар Универзитета је од 2009. године коорганизатор Meђународне студентске колоније на Плаву. Ликовни сусрети академија су основани са циљем промовисања и повезивања младих аутора, различитих културних, етничких и других специфичности. Oсим тога, једна од битних активности је вођење дебата o уметности данас и савременим тенденцијама код нас и у свијету, као и иновације у образовном процесу, унапређивање наставе и размењивање искустава између професора, асистената и студената.

Центар за развој каријере

Каријер центар (Career center) је основан 2008. године са циљем да повеже студенте и привреду. Каријер центар је активно почео са радом уз свечано отварање 30. марта 2009. године.

Каријер центар обезбеђује праксу за све студенте Универзитета у партнерским компанијама, судовима, државним институцијама, школама, центрима за социјални рад у региону.

Каријер центар организује тренинге, курсеве, радионице за студенте 3. и 4. студијске године из области каријерног вођења тј. писања ЦВ-a, пропратно писмо, мотивишуће писмо, интервју за посао, писана комуникација, усмена пословна комуникација, пословна комуникација, онлајн комуникација, електронско чување докумената итд.

Каријер центар организује „Цареер Даy“ од 2008. године са различитом тематиком, овај догађaj има за циљ да споји студенте и послодавце. Кроз ову манифестацију је прошло много студената и велики дио њих се запослио у партнерским компанијама.

Један од задатак Каријер центра јесте да досадашње класичне публикације (каталози, информатори и сл.) замени публикацијама које су у складу са савременим достигнућима у области издаваштва и менаџмента.

Центар за евалуацију

Године 2009, као једна од организационих јединица Универзитета у Новом Пазару, основан је Центар за евалуацију. Од оснивања мисија Центра за евалуацију јесте да осигура институционалну основу за пуну имплементацију система контроле квалитета, који ће унапређивати рад Универзитета као целине и дати основу за реалну процену доприноса сваког учесника у наставном процесу и ваннаставној подршци на Универзитету. Визија Центра је да путем институционалне евалуације допринесе томе да Интернационални универзитет у Новом Пазару постане дио интегрисаног европског простора образовања и истраживања.

Центар за мониторинг

Центар за мониторинг је основан у децембру 2008. године са циљем контроле извођења наставе константним обиласцима теоријске и практичне наставе на одабраним предметима основних академских студија, као и процедуре извођења испита на свим департманима Универзитета у Новом Пазару.

Циљеви Центра за мониторинг су: побољшати услове студирања на Универзитету, створити партнерске односе са студентима у образовном процесу, перманентно контролисати регуларност извођења наставе, створити заједничке стратегије за борбу против корупције у високом образовању, онемогућити полагања испита на било који нелегалан начин (корупција, употреба мобилних телефона, бубица, преписивање, полагање испита у име друге особе).

У јануару 2011. године на Универзитету у Новом Пазару основан је и Балкански научно-истраживачки центар.

Универзитетска библиотека

Uninp-biblioteka
Универзитетска библиотека

Универзитетска библиотека заузима средишње мјесто како у просторном уређењу тако и у самом функционисању Универзитета. Библиотека посједује велики фонд стручних књига неопходних за реализацију свих постојећих студијских програма.

Посебна пажња указује се културној баштини и уникатним примјерцима, те се ова књижница може похвалити јако богатом збирком манускриптних и ријетко штампаних књига на оријенталним језицима старим неколико вјекова.

Библиотека се може похвалити и легатима проф. др Радета Божовића и дисидента Михајла Михајловог.

У понуду студентима, поред читаонице и библиотечког фонда, укључен је и рачунарски центар са отвореном могућношћу коришћења интернета.

Универзитетска библиотека свакодневно настоји увећавати књижни фонд и зато има добру сарадњу са свим водећим издавачима из земље и региона. Коначни исход такве сарадње јесте, сада већ традиционални, међународни сајам књига који Универзитетска библиотека, уз подршку управе и свих служби Универзитета, реализује сваке године, као дио прославе Дана универзитета или дио свеобухватне манифестације Универзитетско прољеће.

Особље Универзитетске библиотеке већ дуже вријеме ради на изради електронског каталога библиотечког фонда, што омогућава улазак у систем Цобисс и даје могућност међубиблиотечке размјене књига са сличним установама из региона и Европе.

Спољашње везе

Весна Јевремовић

Весна Јевремовић (24. март 1955.) је српска математичарка, ванредни професор Математичког факултета Универзитета у Београду у пензији.

Државни универзитет у Новом Пазару

Државни универзитет у Новом Пазару је основан 26. октобра 2006. године у Новом Пазару. У тренутку оснивања представљао је најмлађи државни универзитет у Србији.

Оформљен је од одељења других државних универзитета, од шест одељења два факултета из састава приштинског универзитета и одељења крагујевачког Економског факултета.

Први ректор универзитета био је Проф. др Ћемал Долићанин, бивши декан Електротехничког факултета и проректор Универзитета у Приштини.

Нови Пазар

Нови Пазар је град у Рашком округу, на реци Рашки, у средишту Новопазарског поља или Старога Раса. Према попису из 2011. у насељеном месту Нови Пазар било је 66.527 становника. Шире подручје града Новог Пазара има 100.410 становника.

Списак универзитета у Србији

Списак универзитета у Србији.

Списак факултета у Србији

Списак факултета у Србији, државних и приватних, према градовима.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

Државни
Приватни

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.