Универзитет у Крагујевцу

Универзитет у Крагујевцу основан је 21. маја 1976. године у Крагујевцу. Његови корени сежу до прве половине 19. века, када је 1838. године у овом граду основан „ЛИЦЕЈ“, као прва највиша образовна институција у Србији. [1] У својим оквирима има 12 факултета у 6 градова којима је Крагујевац макрорегинални центар.

Универзитет у Крагујевцу
University Svetozar Markovic
Типдржавни
Оснивање21. маја 1976.
Академске
афилијације

EUA, Erasmus, TEMPUS
РекторПроф. др Ненад Филиповић
Број запослених1.190
Наставно особље811
Број студената14.158
Број факултета12
ЛокацијаКрагујевац,  Србија
Веб-сајтwww.kg.ac.rs
Coat of Arms of Kragujevac University

Историјат

Први факултети у Крагујевцу се оснивају раних шездесетих година и то Машински и Економски факултет као одељења Београдског Универзитета, а почетком седамдесетих и Правни и Природно-математички факултет. На бази ових Факултета и Педагошко-техничког факултета из Чачка и Института за стрна жита у Крагујевцу и Института за воћарство у Чачку оснива се 21. маја 1976. Универзитет у Крагујевцу. Дакле, на повратак свог Лицеја Крагујевац је чекао пуних 138 година.

Универзитет данас

Данас Универзитет у свом саставу има 12 факултета који су смештени у 6 градова Централне Србије. У саставу Универзитета у Крагујевцу су:

Агрономски факултет у Чачку, Економски факултет у Крагујевцу, Факултет инжењерских наука у Крагујевцу, Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву, Факултет медицинских наука у Крагујевцу, Правни факултет у Крагујевцу, Природно-математички факултет у Крагујевцу, Факултет техничких наука у Чачку, Факултет педагошких наука у Јагодини, Учитељски факултет у Ужицу, Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу и Факултет за хотелијерство и туризам у Врњачкој Бањи.

Данас се на факултетима Универзитета у Крагујевцу реализује преко 60 програма основних студија и нуди студентима могућност за стицање високих научних и стручних звања из широког спектра наука.

Универзитет је аутономна образовна и научна установа чији је оснивач Република Србија. Универзитет у Крагујевцу је саставни, интегрални део целовитог система високог школства Републике Србије и та интегративност се огледа, у првом реду, у спровођењу јединствене образовне политике. Поред повезаности са образовном политиком коју спроводи Република Србија, програм развоја Универзитета се темељи на развојним потребама региона у којем је лоциран, на принципима друштвене условљености, идејне заснованости, као и на начелима рационалности и економичности. На факултетима Универзитета студира око 12.000 студената. На Универзитету је укупно запослено око 1.000 наставног и ваннаставног особља. Преко 14.000 високообразованих стручњака дипломирало је на факултетима Универзитета, одбрањено је око 400 магистарских теза и око 200 докторских дисертација. На Универзитету се континуирано развијају нови програми, прати се ефикасност студирања, анализира квалитет наставног процеса, врши се иновирање наставних планова, подстицање научног подмлатка и унапређивање научноистраживачког рада.

Факултети

Види још

Референце

  1. ^ „Univerzitet – Kragujevac”. Edukacija. Приступљено 26. 1. 2019.

Спољашње везе

Агрономски факултет Универзитета у Крагујевцу

Агрономски факултет Универзитета у Крагујевцу акредитована је државна високошколска и научноистраживачка установа у саставу Универзитета у Крагујевцу. Налази се у Чачку.

Економски факултет Универзитета у Крагујевцу

Економски факултет Универзитета у Крагујевцу је високошколска, образовна и научна установа са традицијом дугом скоро 60 година. Основан је као Одељење Економског факултета у Београду.

Интерлеукин 1

Интерлеукин 1 (ИЛ-1) је интерлеукин (и цитокин) који игра важну улогу у специфичном и неспецифичном имунитету као и у настанку запаљења. Производе га претежно моноцити и макрофаге, али и друге ћелије као нпр. ендотелне ћелије, епителне ћелије, фибробласти, астроцити, лимфоцити итд.

Интерлеукин 14

Интерлеукин 14 (ИЛ-14) је цитокин који се такође зове фактор раста високе молекулске тежине Б-ћелија (HMW-BCGF). Он контролише раст и пролиферацију нормалиних и канцерогених Б ћелија. Овом молекулу је био недавно дато име таксилин (taxilin). ИЛ-14 изазива пролиферацију Б-ћелија, инхибира излучивање антитела, и проширује изабране Б-ћелијске подгрупе. Овај интерлеукин производе углавном T ћелије и неке малигне Б ћелије.Два различита траскрипт настају из супротних ланаца ИЛ14 гена. Они се називају ИЛ-14α и ИЛ-14β. ИЛ14 локус је близо гена за ЛЦК на хромозому 1 код људи.

Интерлеукин 2

Интерлеукин 2 (ИЛ-2) је интерлеукин кога секретују лимфоцити (лимфокин) и делује претежно као фактор раста Т лимфоцита. Активише такође и друге ћелије одбрамбеног система. Првобитни назив му је био фактор раста Т лимфоцита, јер изазива полиферацију и диференцијацију Т лимфоцита укључених у одбрамбену реакцију. Пошто делује на саме ћелије које га луче поседије аутокрино дејство. Луче га претежно помоћнички (ЦД4) Т лимфоцити, делимично и цитотоксични(ЦД8) Т лимфоцити.

Интерлеукин 4

Интерлеукин 4 (ИЛ-4) је интерлеукин кога луче помоћнички Т2 лимфоцити (енгл. Th2 cells) и делује на Б лимфоците, мастоците, базофиле као и на Т2 помоћничке лимфоците (који га производе). Изазива пролиферацију Б лимфоцита (првобитно је назван фактор раста Б лимфоцита), индукује синтезу антитела Е класе код Б лимфоцита, диферентовање помоћничких Т лимфоцита у правцу помоћничких Т2 лимфоцита. Дејства овог интерлеукина на ћелије одбрамбеног система су супротна дејству интерферона γ, који појачава функцију макрофага и целуларног имунитета. На тај начин ИЛ-4 подстиче хуморални, а инхибише целуларни тип имуног одговора.

Интерлеукин 5

Интерлеукин 5 (ИЛ-5) је интерлеукин кога луче помоћнички Т2 лимфоцити и мастоцити. Делује на еозинофилне леукоците и изазива зазревање и диференцијацију) незрелих и актицавију „зрелих“ еозинофилних леукоцита. Такође активише и Б лимфоците и подстиче их да стварају имуноглобулине (поседно имуноглобулине класе Е и имуноглобулина класе А).

Липар (часопис)

Липар: часопис за књижевност, језик, уметност и културу је научни часопиc. Година почетка излажења је 1999. Објављује радове из књижевности, језика, уметности, и културе. Издавач је Универзитет у Крагујевцу.

Милош Ђуран

Милош Ђуран (24. јул 1952. у Казанцима код Босанског Грахова, Босна и Херцеговина, ФНРЈ) је дописни члан САНУ и редовни професор Природно-математичког факултета Универзитета у Крагујевцу.

Моноцити

Моноцити су врста белих крвних зрнаца (леукоцита) која припадају моноцито-макрофагном систему. Моноцити су крупне, мононуклеусе ћелије (највеће ћелије крви), поседују фагоцитне способности. Из њих настају макрофаги, ћелије са највећом способношћу фагоциозе. Ове ћелије проведу 10-12 сати у крви, а затим одлазе у друга ткива и трансформишу се у макрофаге.

Одбор за стандардизацију српског језика

Одбор за стандардизацију српског језика је лингвистички инстутут који за циљ има очување и његовање српског језика. Оснивачи Одбора су Српска академија наука и уметности, Црногорска академија наука и умјетности, Академија наука и умјетности Републике Српске, Матица српска, Институт за српски језик у Београду, филолошки факултети у Београду и Приштини и филозофски факултети у Новом Саду, Никшићу, Нишу, Источном Сарајеву и Бањој Луци, као и Универзитет у Крагујевцу и Српска књижевна задруга. Одбор за стандардизацију је настао закључивањем споразума 12. децембра 1997. године. Административне послове Одбора обавља Институт за српски језик, док резултате рада објављује Матица српска или Институт на својим јавним гласилима или засебним публикацијама.

Педагошки факултет у Ужицу

Педагошки факултет у Ужицу део је Универзитета у Крагујевцу. Педагошки факултет испуњава све стандарде прописане Правилником о стандардима и поступку за акредитацију високошколских установа и студијских програма у оквиру поља друштвено-хуманистичких наука, област педагошке и андрагошке науке, и то за све студијске програме за које Факултет организује наставу.

Правни факултет Универзитета у Крагујевцу

Правни факултет је високообразовна установа смештена у Крагујевцу и део је Универзитета у Крагујевцу.

декан: проф. др Драган Вујисић

продекан за наставу: проф. др Срђан Ђорђевић

продекан за финансије: проф. др Срђан Владетић

продекан за међународну сарадњу и НИР:проф. др Соња Лучић

Издаје часопис Гласник права.

Универзитетска библиотека у Крагујевцу

Универзитетска библиотека у Крагујевцу је научна библиотека Универзитета у Крагујевцу и налази се у делу зграде Правног факултета, на адреси Улица слободе бб. Служи за наставне и научне потребе студената, универзитетских наставника и научних радника. Дан библиотеке је 6. мај, дан Светог великомученика Георгија – Ђурђевдан.

Библиотека поседује преко 120. 000 публикација које може да понуди корисницима, а такође пружа и све остале информације, библиографско претраживање, међубиблиотечку позајмицу и образовање сопствених корисника. У фонду се налазе дела из свих научних области, реферална збирка домаћих и страних приручника (енциклопедије, библиографије, речници), стручни и научни часописи, домаће и стране публикације и значајна збирка докторских дисертација и магистарских теза. Библиотека је депозитна за све докторске дисертације одбрањене на Универзитету у Крагујевцу. Универзитетска библиотека у Крагујевцу је део Виртуелне библиотеке Србије од њеног оснивања и примењује COBISS систем узајамне каталогизације, почев од 2003. године. Као високошколска библиотека припада Заједници библиотека универзитета у Србији (ЗБУС). Библиотека је укључена у Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку - KoBSON од 2001. године.

Факултет за машинство и грађевинарство Универзитета у Крагујевцу

Факултет за машинство и грађевинарство у Краљеву један је од 12 факултета у саставу Универзитета у Крагујевцу. Налази се у Доситејевој улици, на броју 19. Факултет је раније био део Универзитета у Београду.

Факултет инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу

Факултет инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу је раније био познат под називом "Машински факултет" све до седнице Владе Србије одржане 28. јула 2011. године где је донета одлука о промени назива ове државне установе.

Факултет педагошких наука Универзитета у Крагујевцу

Педагошки факултет раније Педагошка академија настала је из Учитељске школе. Основана је 1898. године као Мушка учитељска школа у Јагодини. Ова школа образује и припрема кадрове за учитељски позив. По своме уређењу, извођењу и квалитету наставе, по томе како припрема кадрове за педагошко-просветни рад, представља школу са великим угледом. Ученици учитељске школе дају велики допринос у образовању и васпитавању младих генерација. Школа је дала и више истакнутих стручњака у педагошкој науци.

Педагошка академија основана је 1972. године. Школа има библиотеку са 10.000 књига.

Факултет техничких наука Универзитета у Крагујевцу

Факултет техничких наука у Чачку је део Универзитета у Крагујевцу. Основан је 1975. године као педагошко-технички факултет.

Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу

Филолошко-уметнички факултет Универитета у Крагујевцу (скраћено ФИЛУМ) најмлађи је факултет Универзитета у Крагујевцу. Ова високошколска образовна, научна и уметничка институција основана је 2002. као квалитативно нова форма рада и развоја три дотадашња наставна одељења матичних факултета Универзитета у Београду и Универзитета уметности у Београду, која су почела са радом 1996. године.

Одлуком Владе Републике Србије од априла 2002. ова одељења се спајају у јединствен факултет, који добија име Филолошко-уметнички факултет. Године 2005. почиње реформа факултета и примена принципа Болоњске декларације. Све студијске групе су направиле нове, модерне планове и програме усклађене са Болоњском декларацијом и новим Законом о високом образовању, који су прошли предакредитацију усвајањем на Наставно-научном већу Универзитета у Крагујевцу, а 2006. године студије уписује прва генерација студената који ће радити по реформисаном плану и програму.ФИЛУМ је први факултет у Србији који је покренуо реформисане докторске студије из области филологије (језик и књижевност). Дана 15. маја 2009. ФИЛУМ је добио акредитацију. ФИЛУМ је домаћин Међународног скупа: Српски језик, књижевност, уметност (од 2006. године), као и Научног скупа младих филолога Србије (од 2009. године). Године 2012. организована је Међународна конференција - Студије хиспанистике - традиција, изазови, иновације.

Универзитет у Крагујевцу
Државни
Приватни

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.