Универзитет у Београду

Универзитет у Београду је најстарија и највећа институција високог образовања у Србији. Наставно особље броји преко 7.000 чланова, а универзитет похађа 89.827 студената на око 320 програма основних студија и 1.700 постдипломаца. Од оснивања, Универзитет је образовао више од 346.000 дипломираних стручњака различитих профила, око 22.700 магистара, око 28.000 специјалиста и преко 13.200 доктора наука.

Универзитет у Београду је сачињен од 31 факултета и 8 научних истраживачких института и поседује систем универзитетских библиотека и рачунских центара.

Универзитет у Београду
Beogradski univerzitet grb
Грб Универзитета у Београду
Типдржавни
Оснивање1808. Велика школа
1905. Универзитет[1]
РекторИванка Поповић
(од 1. октобра 2018)
Број запослених7.384
Наставно особље4.289
Број студената89.827
Број факултета31
ЛокацијаБеоград,  Србија
Веб-сајтwww.bg.ac.rs
Rektorat Beogradskog univerziteta
Зграда Ректората београдског универзитета - Капетан Мишино здање

Историјат

Развој Универзитета може се пратити од 1808. године, када је Доситеј Обрадовић основао Велику школу, која је радила до 1813. године.

У Крагујевцу је 1838. године основан Лицеј, а Законом о устројству Велике школе од 24. септембра 1863. године, Лицеј је трансформисан у Велику школу. Ова установа смештена је у здање које је један од најбогатијих Срба тога времена капетан Миша Анастасијевић, поклонио „своме отечеству“. Велика школа је имала значајну репутацију, не само у Кнежевини (Краљевини) Србији, него и у европским размерама. Њени најистакнутији наставници школовали су се на водећим иностраним универзитетима, а затим, са катедри Велике школе, одржавали интензивну сарадњу са својим ранијим професорима и колегама. Осим Мише Анастасијевића велики задужбинари су били Лука Ћеловић, Ђока Влајковић, краљица Наталија Обреновић и други.[2]

Почетком 1905. године изгласан је Закон о Универзитету који је зајемчио аутономију Универзитета. Универзитет у Београду представљао је средиште научног, образовног и културног живота и центар отпора сваком тоталитаризму. Сав наставни кадар Велике школе тада је распуштен и избор новог наставног кадра поверен осморици највећих стручњака који су били првих осам редовних професора Београдског универзитета. Били су то: Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас, Андра Стевановић, Драгољуб Павловић, Милић Радовановић и Љубомир Јовановић.

Muzej Vuka i Dositeja, Februar 2016
Некадашња зграда Велике школе у Београду, данас Вуков и Доситејев музеј

1905. године Београдски универзитет је имао 16 редовних и 18 ванредних професора и 778 студената. У његов састав улазили су Филозофски, Правни и Технички факултет као и Богословски факултет.

Настава је била обустављена за време рата. После ослобођења Београда универзитет је поново почео са радом и тако је 5. децембра 1944. године формирана Комисија за обнову универзитета. Чланови ове комисије били су: биолог Синиша Станковић, психолог Борислав Стевановић, историчар Васо Чубриловић, физичар Сретен Шљивић, психолог Баја Бајић, физиолог Јеврем Недељковић, правник Јован Ђорђевић, физиолог Стеван Ђелинео, затим књижевни историчар Петар Колендић, који је одмах поднео оставку, па хемичар Александар Леко и фитопатолог Младен Јосифовић.[3]

Из Београдског универзитета настали су Универзитет у Скопљу (1949), Универзитет у Новом Саду (1960), Универзитет у Нишу (1965), Универзитет у Приштини (1970), Универзитет у Подгорици (1974) и Универзитет у Крагујевцу (1976).[4]

Због репресије режима за време владавине Слободана Милошевића више од стотину професора је напустило Универзитет. Стање се погоршало доношењем новог Закона о универзитету 1998. године, када су забележени случајеви батињања студената и отпуштања уважених професора.[5]

Рангирање

У јануару 2010. заузео је 299. место на листи коју је саставила организација Вебометрик где је рангирање било на основу утицаја и значаја на интернету.[6] Универзитет у Београду је 2012. године први пут доспео на „шангајску листу“ као један од 500 најбољих универзитета, нашао се на ранг листи међу позицијама 401-500.[7] Наредне 2013. године се његов пласман поправио и нашао се на позицијама 301-400. Исте 2013. године први пут је рангиран и на једном од научних поља, из математике, где се нашао на 101-150 месту.[8] Пласман на позицијама 301-400 на Шангајској листи задржао је и током 2014. и 2015. године,[9] док је 2016. и 2017. године био на позицијама 201-300.[10]

Почасни докторати

Неки од почасних доктора наука Универзитета у Београду су: Павле Савић, Џелал Бајар, У Ну, Ахмед Сукарно, Георгијус Папандреу, Јосип Броз Тито (1971), Ремзи Кларк, Владимир Путин (2011), Франко Фратини, Мајкл Волцер (2010), Тимоти Вилијамсон (2018), Џудит Батлер (2018) и митрополит Иларион Алфејев (2018).[11]

Ректор

Од 1. октобра 2018. ректор је Иванка Поповић. Податке о ранијим ректорима, од оснивања до данас можете видети на страни:

Факултети

Институти

Центри

  • Информативни центар
  • Рачунарски центар
  • Заједнички центар Јапан-Србија за промоцију науке и технологије
  • Центар за развој каријере и саветовање студената
  • Центар за стратешки менаџмент и стратешко планирање

Види још

Референце

  1. ^ 200 година Универзитета у Београду и високог школства у Србији, Приступљено 14. 4. 2013.
  2. ^ Сто година универзитета („Глас јавности“, 12. март 2005)
  3. ^ „Чистка на универзитету 1944-45.”. Архивирано из оригинала на датум 15. 4. 2009. Приступљено 22. 12. 2008.
  4. ^ Рођендан, и то 99. („Глас јавности“, 27. фебруар 2004)
  5. ^ Аст, Слободанка (25. 2. 2002). „Академска амнезија”. Време. Приступљено 5. 11. 2018.
  6. ^ БУ међу првих 300 у свету (17. јануар 2010)
  7. ^ УБ коначно на шангајској листи (Б92, 16. август 2012)
  8. ^ Универзитет у Београду међу 350 најбољих у свету („Политика“, 15. август 2013)
  9. ^ Универзитет у Београду поново међу 400 најбољих на свету („Политика“, 15. август 2015)
  10. ^ Београд и даље међу првих 300, Загреб испао („Политика”, 15. август 2017)
  11. ^ Три услова за почасне докторате („Политика”, 22. јул 2018)

Спољашње везе

Архитектонски факултет Универзитета у Београду

Архитектонски факултет Универзитета у Београду је високообразовна установа смештена у Београду и део је Универзитета у Београду.

Биолошки факултет Универзитета у Београду

Биолошки факултет Универзитета у Београду постоји као независан факултет од 1995. године, иако традиција предавања биологије и постојања биолошких одсека у Београду постоји још од 1853. године, од почетка рада Лицеја Кнежевине Србије.

Факултет пружа образовање за будући наставни и научни кадар, и то за три биолошка профила: биологија, молекуларна биологија и физиологија, екологија и заштита животне средине. Студије су организоване на три нивоа: основне академске, мастер академске и докторске академске студије.

Куриозитет је да факултет не поседује сопствену зграду, већ се настава одвија на неколико места у граду.

Географски факултет Универзитета у Београду

Географски факултет Универзитета у Београду је настао 1994. године одвајањем од Природно-математичког факултета. Седиште је на Студентском тргом у Београду, на трећем спрату зграде Филолошког факултета. Један део се налази на Црвеном крсту, где је смештен Институт за демографију и информатичке лабораторије. Факултет има своје просторије и на Природно-математичком факултету. До 2011. године је користио и просторије Физичком факултету, а од 2011. за тим више нема потребе с обзиром да је Географски факултет добио зграду бивше основне школе Десанка Максимовић у Земуну.

Електротехнички факултет Универзитета у Београду

Електротехнички факултет Универзитета у Београду је најстарија установа такве врсте у Србији.

Капетан-Мишино здање

Капетан Мишино здање је једна од најпознатијих грађевина деветнаестог века у Београду, у којој је смештен Ректорат Универзитета у Београду и део Филозофског факултета. Налази се у улици Студентски трг бр. 1, саграђена је у периоду од 1857. до 1863. године, према плановима чешког архитекте Јана Неволе. Након завршетка изградње, капетан Миша је поклонио ово здање својој домовини у образовне сврхе. У зграду је 1863. пресељена Велика школа, а данас је једна њена половина седиште Београдског универзитета, док су у другој половини зграде Катедра за српски језик Филолошког факултета, Семинар за византијски грчки одсека за Класичне науке, као и Семинар за Стари век, одсека за Историју, Филозофског факултета.

Математички факултет Универзитета у Београду

Математички факултет Универзитета у Београду званично је основан 1995. године издвајањем из Природно-математичког факултета Универзитета у Београду. Прва катедра за математику основана је 20. децембра 1873. године на тадашњем природно-математичком одсеку Филозофског факултета, па се тај датум слави као „Дан Математичког факултета“. Налази се на адреси „Студентски трг 16“ у Београду.

Овај факултет је матични факултет за математику, информатику и астрономију у Србији.

Медицински факултет Универзитета у Београду

Медицински факултет у Београду је члан Универзитета у Београду. Свечано је отворен 9. децембра 1920. године, говором професора Милана Јовановића-Батута у свечаној сали Универзитета. Након тога је приступним предавањем др Ника Миљанића, професора анатомије означен почетак наставе на Факултету. Овај датум се од 1970. године слави као Дан факултета.

Настава на Медицинском факултету је требало да почне 1914. године али је то осујетио Први светски рат.

Пољопривредни факултет Универзитета у Београду

Пољопривредни факултет је основан 1919. године као један од 6 факултета Универзитета у Београду.

Правни факултет Универзитета у Београду

Правни факултет у Београду је члан Универзитета у Београду.

Правни факултет, утемељен 1808. године, један је од највећих правних факултета у региону, са дугом традицијом водеће институције правничког образовања у земљи. Окупљао је научнике и предаваче који су образовали око 50.000 дипломираних правника, око 1.200 магистара и 830 доктора наука, као и више стотина специјалиста за разне области. Многи некадашњи студенти Правног факултета су постали признати стручњаци и научници у свим областима права, професори других правних факултета, као и носиоци високих државних функција. Данас на Правном факултету на основним студијама активно студира око осам хиљада студената, као и више стотина на разним степенима последипломских студија.

Тренутни декан факултета је проф. др Зоран Мирковић.

Природно-математички факултет Универзитета у Београду

Природно-математички факултет је некадашњи факултет Универзитета у Београду.

Настао је 1947. године поделом Филозофског факултета на Филозофски и Природно-математички факултет. Почетком деведесетих година 20. века, овај факултет је споразумно укинут и установљени су засебни Биолошки факултет, Географски факултет, Математички факултет, Факултет за физичку хемију, Физички факултет и Хемијски факултет.

У свакодневном говору, под скраћеницом „ПМФ“ најчешће се подразумева зграда на Студентском тргу 12-16 у којој је некада био смештен Природно-математички факултет, данас зграда у поседу Хемијског факултета, у којој простор изнајмљују институти и факултети настали из некадашњег ПМФ-а. Зграда је изграђена 1954. године према пројекту архитеката Александра Секулића и Ђорђа Стефановића, а налази се на месту некадашњег затвора „Главњача“, двоспратног здања из XIX века, близу Универзитетског парка.

Декани факултета били су:

Љубиша Глишић 1947-1949

Вукић Мићовић 1949-1952

Тадија Пејовић 1952-1954

Стојан Павловић 1954-1956

Симеун Грозданић 1956-1958

Татомир Анђелић 1958-1962

Павле Радоман 1962-1963

Боривоје Рашајски 1964-1967

Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду

Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду је најстарија и највиша образовна и научна институција у области геологије и рударства у Србији. Прва катедра за минералогију и геологију основана је 1880. године на Великој школи у Београду, и од тада је почео самостални развој и стварања првих кадрова из геологије у Србији.

Рударско-геолошки факултет основан је 13. марта 1946. године, и тај дан се слави као Дан Рударско-геолошког факултета. Тада је, на Техничком факултету у Београду основан Рударски одсек, са Одељењем за геологију и Одељењем за рударство. Одсек за геологију 1949. године прераста у Геолошки факултет. Геолошки и Рударски факултет се 1952. године усељавају у зграду у Ђушиној 7 у Београду, где се факултет и сада налази. Рударски и Геолошки факултет се 1956. године дефинитивно спајају у јединствен Рударско-геолошки факултет, са два одсека: Рударским и Геолошким.

Студентски град (Нови Београд)

Студентски град је насеље и месна заједница, као и назив највећег студентског дома на Новом Београду.

Под насеље Студентски град спадају блокови 3, 4, 35, део блока 6, и Блок 34.

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

Универзитетска библиотека Светозар Марковић је научна библиотека Универзитета у Београду и налази се у згради у Булевару краља Александра 71. Она је матична библиотека универзитетским, високошколским и библиотекама научноистраживачких института и установа на територији централне Србије, односно на територији Града Београда и подручјима Мачванског, Колубарског, Подунавског, Браничевског, Шумадијског, Поморавског, Борског, Зајечарског, Златиборског, Моравичког, Рашког, Расинског, Нишавског, Топличког, Пиротског, Јабланичког и Пчињског управног округа.

Служи наставним и научним потребама студената, универзитетских наставника и научних радника. Дан библиотеке је 24. мај, Дан словенске писмености посвећен просветитељском раду Св. Ћирила и Методија.

По оснивању Библиотеке, фонд је садржао 57.254 публикација које се састојао од монографских и серијских, а данас има око 1 700.000 публикација.

У фонду библиотеке чувају се капитална дела из свих научних области, велика збирка домаћих и страних приручника (енциклопедије, библиографије, речници), стручни и научни часописи, домаће и стране универзитетске публикације, богата уџбеничка литература и значајна збирка домаћих и страних докторских дисертација. Библиотека је депозитна библиотека за све докторске дисертације брањене на Универзитету у Београду.

Библиотека поседује и фонд реткости где су смештени рукописи, старе и ретке штампане књиге, стари часописи и новине, архивска збирка, као и збирка карата. Збирка рукописних, ћирилских и оријенталних књига од непроцењиве је вредности.

Факултет безбедности Универзитета у Београду

Универзитет у Београду Факултет безбедности или скраћено Факултет безбедности је високошколска образовно-научна институција и колективна чланица у саставу Универзитета у Београду и припада гру­пи факултета друштвених наука

Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду

Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду је назив који од 1973. године носи Академија ликовних уметности у Београду (АЛУ), основана 1937. године. Оснивање и данашњи рад факултета продужава уметничко школство у Србији, које је институцијализиовано почело организованије да делује у другој половини 19. века. Од самог почетка, организација наставе одвијала се на три одсека: сликарском, графичком и вајарском. Данас, поред ова три, постоји и теоријски одсек.

Настава се одвија у пет зграда Факултета. Студенти на располагању имају излагачке просторе у 2 галерије: Галерији Факултета и Галерији "Излози", као и библиотеку. У оквиру Факултета ради и Центар за графику и визуелна истраживања и недавно основана Ливница. Деканат факултета се налази у Рајићевој улици, број 10.

Факултет политичких наука Универзитета у Београду

Факултет политичких наука Универзитета у Београду почео је са радом 1968. године прерастањем из Високе школе политичких наука (1960). Био је прва наставно-научна установа те врсте у Југославији.

Данас је Факултет политичких наука модерна и јединствена образовно-научна установа у Србији, која је усредсређена на образовање и истраживање у области политикологије, међународних студија, новинарства и комуникологије, социјалне политике и социјалног рада. У завршној фази су припреме за почетак студија у области државне управе и локалне самоуправе, безбедности и балканолошких студија. Усавршавање и обогаћивање програма, структуре курикулума, фундаменталних и изборних курсева и модула, трајни је изазов Факултета, који је протеком неколико деценија стекао препознатљиву репутацију у земљи и иностранству.

У поменутим научним областима, интердисциплинарно и компаративно устројеним, Факултет организује основне, специјалистичке, магистарске и докторске студије, развојна и примењена истраживања, специјализоване иновативне курсеве, тренинге и радионице. Међународна сарадња, по врло разноврсним основама, одувек је била високи приоритет. Факултет има развијену издавачку делатност и располаже великим библиотечким и документационим фондом. Студентима и наставницима су на располагању услуге добро опремљеног медијског и компјутерског центра.

Факултет политичких наука Универзитета у Београду има четири одељења:

Одељење за међународне студије

Одељење за новинарство и комуникологију

Политиколошко одељење

Одељење за социјалну политику и социјални рад

Филозофски факултет Универзитета у Београду

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарији факултет Универзитета у Београду. Био је један од факултета приликом оснивања Велике школе 1863. године, као и приликом оснивања Универзитета у Београду 1905. године.

Из Филозофског факултета се 1947. године издвојио Природно-математички факултет, а 1960. и Филолошки факултет.

На овом факултету студира око 6000 студената на свим нивоима, од основних до докторских студија. Примарни циљ је стварање високообучених кадрова за радове и истраживачке пројекте из области друштвено-хуманистичких наука.

Филозофски факултет има десет одељења:

андрагогија

археологија

етнологија и антропологија

историја

историја уметности

класичне науке

педагогија

психологија

социологија

филозофија

Филолошки факултет Универзитета у Београду

Филолошки факултет Универзитета у Београду налази се на Студентском тргу 3, између зграде Ректората Универзитета у Београду и задужбине Илије М. Коларца.

Факултети Универзитета у Београду
Државни
Приватни

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.