Универзитет уметности у Београду

Универзитет уметности у Београду основан је 1957. године као Уметничка академија, која представља заједницу осталих уметничких академија. 1973. године добија данашњи назив и организацију - Универзитет уметности.

Универзитет уметности у Београду
Уни-уметности
Типдржавни
Оснивање1957.
РекторПроф. др ум. Милета Продановић
Број студенатапреко 1.700
Број факултета4
ЛокацијаБеоград,  Србија
Веб-сајтwww.arts.bg.ac.rs

Историјат Универзитета

Почеци образовања у области уметности Србије

Прва заједница академија уметности (музичких, драмских, ликовних и примењених) формирана је 10. јуна 1957. године, када је Народна скупштина Народне Републике Србије донела Закон о Уметничкој академији, као заједници уметничких академија. Две деценије касније, 21. маја 1973. године, уметничке академије прерастају у факултете уметности, а Уметничка академија постаје Универзитет уметности, други самостални београдски универзитет.

Сами факултети Универзитета имају нешто дужу традицију.

Високо уметничко образовање почиње утемељењем првих високих школа – 31. марта 1937. године донета је Уредба о формирању Музичке академије (са драмским одсеком) и Уметничке академије (на којој су изучаване дисциплине ликовних уметности), именовани су чланови стручних комисија и започела је израда наставних планова и програма, избор наставног кадра и припрема за пријем прве генерације студената на јесен 1937. Оснивањем ове две високе уметничке школе крунисани су напори многих прегалаца који су радили на поставци уметничког образовања у нас. Од првих идеја о уметничким школама (Димитрија Јовановића, из 1845, о оснивању „живописног училишта“, затим приватне музичке школе Милана Миловука, која је деловала при Београдском певачком друштву почев од 1853. и Глумачке школе Алекса Бачванског при Народном позоришту у Београду, која је почела да ради 1869) до формирања високошколских институција протекао је дуг пут развоја уметничке педагогије и остварени су значајни резултати. Континуирани рад постижу тек Српска цртачка и сликарска школа, основана 1895. године (она 1905. мења име и постаје Уметничко-занатска школа), Мокрањчева Српска музичка школа, основана 1899. године и Музичка школа „Станковић“, основана 1911. Њима се после Првог светског рата прикључују Уметничка школа и Државна позоришна школа са глумачким и балетским одсеком.

У циљу развоја филмског стваралаштва Комитет за кинематографију Владе ФНРЈ и Председништво Владе ФНРЈ 5. маја 1947. године доносе одлуку о отварању Високе школе за филмску глуму и режију. Крајем 1948. године (26. новембра) основана је Академија за примењену уметност. Академија за позоришну уметност основана је Уредбом Владе ФНРЈ од 11. 12. 1948. године. У то време интензиван развој доживљава и Музичка академија на којој се оснивају нови одсеци и повећава број студената.

Влада ФНРЈ 1950. године доноси решење о спајању Академије за позоришну уметност и Високе школе за филмску глуму и режију у Академију за позоришну уметност. Од 22. 12. 1962. године Академија за позоришну уметност добија назив Академија за позориште, филм, радио и телевизију, а 1973. она постаје Факултет драмских уметности.

Универзитет уметности у Београду данас промовише уметничку креативност и разноврсност као обележје националне културе Србије. Великим спектром студијских програма из уметничких области, наставним кадром, као и уметничком делатношћу Универзитет уметности у Београду и даље представља културни центар шире од граница Балкана. Уклопљени у европски Болоњски наставни процес допринећемо развоју европског универзитетског уметничког образовања.

Ректор у периоду 2009-2015 била је Љиљана Мркић Поповић, а потом Зоран Ерић. Жене ректори овог универзитета биле су Даринка Матић Маровић, Радмила Бакочевић, Милена Драгићевић Шешић и Љиљана Мркић Поповић.[1]

Организација универзитета

Универзитет уметности у Београду обједињује четири уметничка факултета:

Управа универзитета

Од оснивања Уметничке академије (1957. године) као помоћ ректору у раду учествују и проректори, формирајући радно тело - Ректорат. Ректорат разматра сва питања која су делатности Универзитета. Ректорат се састаје једном недељно.

Данашњи Ректорат чине:

ректор:

  • мр Зоран Ерић, ред. проф. Факултета музичке уметности

проректори:

  • др ум. Милета Продановић, ред. проф. Факултета ликовних уметности
  • мр Растко Ћирић, ред. проф. Факултета примењених уметности
  • Драган Петровић, ред. проф. Факултета драмских уметности

студент-проректор: Катарина Ивакић

Референце

  1. ^ Немам одговор за „таблоидизацију“ („Политика“, 26. јул 2015)

Спољашње везе

Алекса Челебоновић

Алекса Челебоновић (Лозана, 29. децембар 1917 — Београд, 26. мај 1987) је био српски сликар, ликовни критичар, историчар уметности и професор Универзитета у Београду.

Божидар Продановић

Божидар Продановић (Божа) је био српски сликар, родом из Прањана.

Властимир Перичић

Властимир Перичић (7. децембар 1927 — 1. март 2000) је био српски композитор и један од најважнијих теоретичара у српској музици, истакнути музиколог и аутор изузетно вредних универзитетских уџбеника и дописни члан Српске академије наука и уметности.

Зора Петровић

Зора Петровић (Добрица, 17. мај 1894 — Београд, 25. мај 1962) је била српска сликарка која се убраја у најзначајније представнике експресионизма у сликарству Србије између два рата.

Зоран Павловић

Зоран Павловић (Скопље, 14. март 1932 — Београд, 27. јули 2006) је био српски сликар, ликовни критичар, професор Универзитета уметности у Београду .

Зоран Стефановић

Зоран Стефановић (Лозница, 21. новембар 1969) је српски писац, издавач и међународни културни активиста. Дебитовао у позоришту и филму 1987. Дипломирао је драматургију и сценарио 1994. на Факултету драмских уметности (Универзитет уметности у Београду). Живи у Београду.

Ликовни елементи

Сваки облик без обзира да ли је природан, технички или уметнички може се разложити на седам елемената, који су основна грађа сваког облика. То су линија, површина или лик, текстура, боја, валер, смер или правац и величина. Елементи облика пренесени у ликовно дело као средство приказивања реалног света, и средство изражавања субјективног сликаревог става спрам тог света, називају се ликовним елементима. Сходно томе најчешћа је подела на седам ликовних елемената (који се приближно слично називају, у зависности од аутора). То су: црта или линија, површина или облик, текстура,боја, валер (степен светлине), смер (правац кретања) и величина. Комбинација ових елемената може да прикаже сваку визуелну представу простора. Тачка, која је појам за пресек двеју или више линија укључена је у елементе линија-смер, а материја у визуелну представу површине (текстура).

Линија (ликовни елемент)

Линија (црта) је основни ликовни елемент у ликовним уметностима. Доминантан је елемент на цртежу. Поред линије основни ликовни елементи су и тачка и површина.

За линију још кажемо да је тачка у покрету, тачка која је кренула. Постоји као реална црта изведена цртаћим средствима на некој подлози, материјалу (папир, платно, камен, глина, метал, жица, …). Осим тога, линија може бити права и крива, може бити у простору и може дефинисати простор.

Миленко Стефановић

Миленко Стефановић (Београд, 19. фебруар 1930), познатији као Мима Стефановић, један је од најзначајнијих српских и југословенских кларинетиста — солиста, први кларинетиста Београдске филхармоније, дугогодишњи професор Факултета музичке уметности у Београду и Факултета уметности у Приштини.

Момчило Стевановић

Момчило Стевановић (Београд, 14. април 1903 — Београд, 2. април 1990) је био српски сликар и ликовни критичар.

Оркестар

Под оркестром се подразумева мања или већа група инструменталиста која заједнички изводи музичко дело написано или обрађено за састав те групе.

Сам назив потиче од грчке речи ορχηστρα којом се означавао простор између сцене и гледалишта у позоришту где су се налазили хор, музичари инструменталисти и играчи који су играли у античким трагедијама и комедијама. У данашњем смислу, ово име се почело користити од 16. века.

Пројекат Стварати заједно - Видети себе у делу другог

Пројекат Стварати заједно - Видети себе у делу другог (франц. Co-create, se voir dans l` oeuvre de l` autre) настао је као резултат заједничке иницијативе Универзитета Троа Ривјер у Квебеку (UQTR) и Факултета ликовних уметности у Београду како би се кроз уметничку и међу факултетску размену учврстиле и продубиле већ постојеће везе и сарадња дужа од деценије.Иницијална уметничка замисао потиче од аутора из једног, а изведено дело од уметника из другог тима. Свака група излаже радове који су настали као одговор на концепте оне друге, али се при излагању води рачуна да и дело и концепт буду изложени заједно.

Пројекат је подржан од Министарства културе и информисања Републике Србије и кроз програм обележавања сто педесете године државности Канаде.

Изложба у Нишу (2017) прва је у низу.

Списак универзитета у Србији

Списак универзитета у Србији.

Списак факултета у Србији

Списак факултета у Србији, државних и приватних, према градовима.

Стојан Ћелић

Стојан Ћелић (Босански Нови, 16. фебруар 1925 — Београд, 30. април 1992) је био српски сликар, ликовни критичар, професор Универзитета уметности у Београду и члан САНУ.

Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду

Факултет драмских уметности је основан као Академија за позоришну уметност, уредбом владе Федеративне Народне Републике Југославије, децембра 1948, а 1950. године припојена јој је Висока филмска школа.

Настава на Академији за позоришну уметност почела је 12. фебруара 1949. године. Први професори глуме били су Мата Милошевић и Јозо Лауренчић, њихови асистенти Мирослав Беловић, Стево Жигон и Соја Јовановић, а први професори режије Бојан Ступица и др Хуго Клајн. Први ректор и декан академије био је Душан Матић.

Дипломирани студенти Академије и Факултета драмских уметности, својим креативним ангажманом, у највећој мери прожимају целокупан културно-уметнички амбијент установе. Факултет драмских уметности је више од седамдесет година високошколска образовна институција у којој се формирају критеријуми у областима драмских уметности. То је школа из које су потекли најзначајнији ствараоци и која је у великој мери допринела високом нивоу југословенског и српског позоришта, филма, радија и телевизије.

Данас се на Факултету драмских уметности студенти обучавају на девет смерова: глума, позоришна и радио режија, драматургија, менаџмент културних делатности – позоришна и радио продукција, филмска и телевизијска режија, филмска и телевизијска продукција, камера, филмска и телевизијска монтажа, и снимање и обрада звука. На факултету се организују неколико различитих степена студирања као што су основне студије, дипломске, специјалистичке, докторске студије у драмским и аудио-визуелним уметностима, студије теорије драмских уметности и студије медија и културе и менаџмента уметности и медија.

Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду

Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду је назив који од 1973. године носи Академија ликовних уметности у Београду (АЛУ), основана 1937. године. Оснивање и данашњи рад факултета продужава уметничко школство у Србији, које је институцијализиовано почело организованије да делује у другој половини 19. века. Од самог почетка, организација наставе одвијала се на три одсека: сликарском, графичком и вајарском. Данас, поред ова три, постоји и теоријски одсек.

Настава се одвија у пет зграда Факултета. Студенти на располагању имају излагачке просторе у 2 галерије: Галерији Факултета и Галерији "Излози", као и библиотеку. У оквиру Факултета ради и Центар за графику и визуелна истраживања и недавно основана Ливница. Деканат факултета се налази у Рајићевој улици, број 10.

Факултет музичке уметности Универзитета уметности у Београду

Факултет музичке уметности у Београду, основан је као Музичка академија указом Министарства просвете донетим 31. марта 1937. године. Свечаност отварања и освећења уприличена је 21. новембра исте године. Утемељењем ове установе заокружен је систем музичког школовања у Србији.

Факултет примењених уметности Универзитета уметности у Београду

Факултет примењених уметности Универзитета уметности у Београду основан је 1948. године као Академија за примењену уметност. Назив Академија мења у Факултет примењених уметности 1973. године.

Државни
Приватни

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.