Украјински језик

Украјински језик (укр. українська мова) је словенски језик из групе источнословенских језика. У прошлости се још називао малоруски и рутенски. Украјински је после руског и пољског трећи највећи словенски језик. То је званични језик Украјине где га говори 35 милиона људи као матерњи. Говори се још у: Русији, Пољској, Белорусији, Румунији, Молдавији, Придњестровљу, Банату, Канади и САД.

Украјински језик се служи ћириличким писмом које се у појединим словима разликује од руске верзије.

Украјински језик се развио из прото-источнословенског језика који се говорио у Кијевској Русији (10—13. век).[5] Овај језик је био забрањен у школама Руске Империје од 1804. до Октобарске револуције.[6] Украјински је имао сталну довољну базу у западној Украјини где никада није био забрањен[7].

украјински језик
українська мова
Изговор[ukrɑˈjinʲsʲkɑ ˈmɔwɑ]
Говори се у Украјина
Број говорника
од око 42[1][2] до 47[3] милиона (недостаје датум)
ћирилица (украјинска ћирилица)
Званични статус
Службени језик у
 Украјина
 Придњестровље[4]
Признати мањински језик у
РегулишеНационална академија наука Украјине (Національна академія наук України)
Језички кодови
ISO 639-1uk
ISO 639-2ukr
ISO 639-3ukr
{{{mapalt}}}
Украјински језик у свету (црвено - неколико милиона говорника, розе - неколико стотина говорника)
{{{mapalt2}}}
Мапа распрострањености украјинског језика
  Регије у којима је украјински већински језик
  Регије у којима је украјински мањински језик

Особине

У примерима је прво наведена руска верзија, затим украјинска (масна слова), па српска:

  • итавизам: самогласници e и o су у затвореним слоговима постали i
    пример: Львов – Львів – Лавов, кошка – кішка – мачка
  • икавизам: стари глас јат је постао i
    пример: месяц – місяць – месец, медь – мідь – бакар/мед
  • тврди сугласници испред e
    пример: весна (изг: вјеснá) – весна – пролеће, перед (изг: пјерјед) – перед – испред
  • фузија старословенских гласова i и ы у и
    пример: пиво – пиво (изг: п[ɪ]во) – пиво
  • претварање г у глас х
    пример: голова (изг: галавá) – голова (изг: холова) – глава, горло (изг: гóрло) – горло (изг: хорло) – грло
  • вокализација гласа л, који прелази у в
    пример: пил – пив – пио је, брал – взяв – узео је, волк – вовк – вук.

Речник

Украјински речник је у основи словенски и сличан је речнику белоруског, пољског и руског језика. У њему постоји мноштво дублета који потичу из руског и пољског.

Примери украјинских дублета
украјински пољски руски српски
говорити/мовити mówić говорить говорити
кохати/любити kochać/lubić любить волети
дякую/спасибі dziękuję спасибо хвала
маєте рацію macie rację вы правы у праву сте

У исто време у језику постоји мноштво речи, које се разликују како од руског и пољског, тако и од других словенских језика (али су често сличне белоруским речима).

Примери украјинских речи
украјински пољски руски српски
мова język язык језик
лаштунки kulisy кулисы кулиса
людина człowiek человек човек
батько ojciec отец отац
дружина żona жена жена

Писмо

У поређењу са српском ћириличном азбуком у украјинској се не користе шест слова: ђ, ј, љ, њ, ћ, џ. У поређењу са руском — четири: ъ, ы, э и ё. Слово г се изговара како чешке h, а не као g. Украјински има и себи својствена 4 слова: є (је), і (и), ї (ји) и ґ (г). Слово и се изговара као [ɪ], а не као [i] у српском. Вокали се изговарају увек јасно као у српском (на пример, неакцентовано о се не изговара као а, што је случај у руском). У украјинском језику постоји правило да се речи читају онако како су написане, и пишу онако како се изговарају.

А а Б б В в Г г Ґ ґ Д д Е е Є є Ж ж З з И и І і Ї ї Й й К к Л л М м
Н н О о П п Р р С с Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш Щ щ Ь ь Ю ю
Я я

Види још

  • Суржик
  • Википедија:Транскрипција са словенских језика

Референце

  1. ^ Ukraine census Архивирано на сајту Wayback Machine (март 11, 2007) (на језику: енглески), Приступљено 27. 4. 2013.
  2. ^ Ukraine census Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 30, 2007) (на језику: енглески), Приступљено 27. 4. 2013.
  3. ^ List of languages by number of native speakers
  4. ^ (на језику: руски) Устав Придњестровља
  5. ^ Ukrainian language, Encyclopædia Britannica
  6. ^ Eternal Russia:Yeltsin, Gorbachev, and the Mirage of Democracy by Jonathan Steele, Harvard University Press, 1988. ISBN 978-0-674-26837-1. (page 217)
  7. ^ Purism and Language:A Study in Modern Ukrainian and Belorussian Nationalism by Paul Wexler, Indiana University Press, ISBN 87750-175-0 (page 309)
Виничка област

Виничка област је једна од области Украјине. Главни град је Виница. Област је подељена на 27 рејона.

Доњецка област

Доњецка област (укр. Донецька область), позната и по називу Донечина (укр. Донеччина), област је у источном делу Украјине. Њен административни центар је Доњецк али услед рата на истоку Украјине администрација је измештена у град Краматорск.

Е (ћириличко)

Е (Е е; искошено: Е е) је ћириличко слово, еквивалент латиничном слову E и грчком слову епсилон (Ε ε).

Европска повеља о регионалним и мањинским језицима

Европска повељa о регионалним и мањинским језицима је међународна конвенција која се бави заштитом језичких права традиционалних културних заједница Европе.

Повељу је донео Савет Европе 1992. године, а ступила је на снагу 1. марта 1998. године. До данас је Повељу ратификовало 25 држава чланица Савета Европе (Велика Британија, Лихтенштајн, Луксембург, Румунија, Словачка, Украјина, Швајцарска, Аустрија, Босна и Херцеговина, Данска, Јерменија, Кипар, Мађарска, Немачка, Норвешка, Пољска, Словенија, Србија, Финска, Холандија, Хрватска, Црна Гора, Чешка, Шведска, Шпанија), а још 8 држава је потписало и очекује се и њихова ратификација.

Србија је Повељу ратификовала 15. фебруара 2006. године. Као мањинске језике Србија је препознала: албански, хрватски, влашки, бошњачки, бугарски, мађарски, румунски, русински, ромски, словачки и украјински језик.

Ивано-Франковска област

Ивано-Франковска област (укр. Івано-Франківська область), позната и по називу Ивано-Франковшчина (укр. Івано-Франківщина), је једна од 24 области у Украјини.

Седиште ове области је у Ивано-Франковску. Ивано-Франковска област је једна од најгушће насељених области у Украјини (99 ст. на 1 километар квадратни). Броји негде око 1.381.700 становника. Површина износи негде око 26.517 km2.

Источни Словени

Источни Словени су група словенских народа који насељавају подручје источне Европе. Државе у којима Источни Словени чине већину становништва су Русија, Белорусија и Украјина. Источни Словени такође чине већину становништва у непризнатој држави Транснистрији, која је формално део Молдавије, али је фактички независна држава.

Источнословенски језици

Источнословенски језици су једна од три подгрупе словенских језика. Говоре се највећим делом у Русији, Украјини и Белорусији, као и у неким суседним државама. У источнословенске језике спадају руски, украјински, белоруски и русински језик.

Кијевска област

Кијевска област (укр. Київська область), позната и по називу Кијвшчина (укр. Київщина), област је која се налази у централном делу Украјине. Административни центар области је град Кијев (укр. Київ, Kyiv). Град Кијев, поред тога што је центар Кијевске области, град је са специјалним статусом и није под надлежношћу обласне власти.

Мањински језици у Републици Српској

Устав Републике Српске у свом уводном дијелу дефинише Републику Српску као јединствен и недјељив уставноправни ентитет, земљу конститутивних народа и грађана, у којој Срби, Бошњаци и Хрвати, као конститутивни народи, Остали и грађани, равноправно и без дискриминације учествују у вршењу власти у Републици Српској. Положај националних мањина у Републици Српској, који су у Уставу категорисани као Остали, уређује и штити Закон о заштити права припадника националних мањиина Републике Српске Национална мањина у смислу овог закона је дио становништва – држављана Републике Српске који не припадају ни једном од конститутивних народа, а сачињавају је грађани истог или сличног етничког поријекла, исте или сличне традиције, обичаја, вјеровања, језика, културе и духовности и блиске или сродне историјске прошлости и других карактеристика.Република Српска штити положај и равноправност припадника националних мањина: Албанаца, Црногораца, Чеха, Италијана, Јевреја, Мађара, Македонаца, Нијемаца, Пољака, Рома, Румуна, Руса, Русина, Словака, Словенаца, Турака и Украјинаца и других који испуњавају услове припадности националним мањинама.

Николајевска област

Николајевска област (укр. Миколаївська область, рус. Николаевская область), позната и по називу Николајевшчина (укр. Миколаївщина), област је на југу Украјине. Административни центар области је град Николајев.

Панонскорусински језик

Панонскорусински или само русински језик (руски язик, руска бешеда, русински язик), је језик којим се говори у северној Србији (Војводина) и источној Хрватској. Русинским језиком говоре етнички Русини, док у Аутономној Покрајини Војводини овај језик представља један од шест службених језика.

Основе граматике русинског језика је поставио Хавријил Костељник (Гавриїл Костельник) још 1923, али их је потпуно уредио лингвиста и писац Микола Кочиш у свом Правопису (Правопис руского язика) издатој 1971. године у Новом Саду, а три године касније је издао и прву граматику русинског у Војводини (Ґраматика руского язика).

Према извештају Уједињених нација, русински језик, одн. језик панонских Русина, је један од ретких микројезика, како у Европи, тако и у свету, који има прилику да се развија захваљујући томе што се поред живе употребе, гаји и књижевност на овом језику, а такође и постоје сви степени образовања (основно, средње и високо) на русинском, уз активну Катедру за русински језик на Филозофском факултету у Новом Саду. Поред редовног недељника Руске слово (Русинска реч) чији је издавач Извршно Веће АПВ, постоји и богато издаваштво у русинским заједницама у Војводини.

У русинском језику нагласак је увек на претпоследњем слогу.

Панонски Русини свој језик називају Бачвањска Руска Бешеда (бачваньска руска бешеда), или Бачвањски руски јазик (бачваньски руски язик), а оба имена имају значење „Русински језик Бачке“. Њихов културни центар је Руски Крстур (Руски Керестур). Иако број панонских Русина је много мањи него северних Русина (Транскарпатски Русини) - само 23.286 према југословенском попису из 1981 - они су срећни што живе у мултинационалној држави где су им је додељена одређена мањинска права још 1970, тако да постоји основна и средња школа на русинском језику у Руском Крстуру (са око 250 штампаних уџбеника до сада за ову школу и основне школе широм Војводине) и Катедра за русински језик и књижевност, односно професорске студије на русинском језику у Новом Саду [2]. [3] Постоје редовни телевизијски и радио програми у Војводини на русинском језику, укључујући вишејезичне радио-станице Радио Нови Сад, који служи за све мањине у Војводини. На том радију у 2001. години оригинално емитовање према језицима је било: 23,5% српски, 23,5% мађарски, 5,7% словачки, 5,7% румунски, 3,8% русински, 2,2% ромски, и 0,2% украјински језик.

Словенски језици

Словенски језици чине групу језика која, заједно са балтичким језицима, формира балтословенску грану индоевропских језика. Сви словенски језици су потекли од прасловенског језика, данас изумрлог.

Староруски језик

Староруски језик (ређе: староисточнословенски или општеисточнословенски) био је језик који су периоду 10—15. века користили Источни Словени у Кијевској Русији и у државама које су се развиле након њеног распада.

Сумска област

Сумска област (укр. Сумська область), позната и по називу Сумшчина (укр. Сумщина), област је на североистоку Украјине. Административни центар области је град Суми.

Украјински

Украјински, односно украјинска или украјинско може бити:

Украјински језик, један од источнословенских језика

Украјински народ, у етничком смислу - један од источнословенских народа

Украјинско становништво, у демографском смислу - становништво Украјине

Украјинска држава, савремена држава Украјина у источној Европи

Украјинска Совјетска Социјалистичка Република, бивша Украјнска ССР, у саставу СССР

Украјинска Народна Република, бивша држава, која је постојала од 1917. до 1920. године

Украјинска област, староруска историјска област Украјина

Украјинци

Украјинци (укр. Українці) су источнословенски народ, који претежно живи у Украјини, где чини око 78% становништва. Украјинци су већим делом православне, а мањим делом гркокатоличке вероисповести. Говоре украјински језик, који спада у словенску групу индоевропске породице језика.

Украјинаца укупно има око 40.000.000, од тога у Украјини 37.541.700, Русији 2.942.961, Канади 1.209.805, САД 961.113 и Казахстану 333.200.

По резултатима пописа из 2002. у Србији живи 5.354 Украјинаца, углавном у Војводини. У БиХ је 1991. живело 3.929 Украјинаца, углавном у околини Приједора, Прњавора и Лакташа.

Поред своје матичне земље Украјине, Украјинци, заједно са Русима и Молдавцима, чине један од три призната државна народа фактички независне непризнате државе Придњестровље. Украјинаца у Придњестровљу има око 29% и трећи су народ по бројности у тој земљи, после Молдаваца (32%) и Руса (30%).

Украјинци у Републици Српској

Украјинци у Републици Српској (укр. Українці в Республіці Сербській) су грађани украјинског поријекла, који живе и раде на територији Републике Српске. Украјинци представљају најбројнију националну мањину на територији Републике Српске. Њихова историја на овим просторима траје од доласка аустроугарске окупационе власти, када прве украјинске породице из Западне Галиције, данашње Украјине насељавају подручја прњаворске, лакташке, челиначке, дервентске и сусједних општина. Са собом су донијели своју културу, обичаје, традицију и језик који су се и данас задржали у Републици Српској. Данас је присуство украјинске националне мањине најпримјетније на територији Општине Прњавор, гдје у насељеном мјесту Насеобина Хрваћани, од укупног броја становништва, Украјинци чине већину. Поред овог насеља Украјинци су већинско становништво и у челиначком насељеном мјесту Дубрава Нова. Највећи број Украјинаца у Републици Српској је гркоталочке вјероисповијести, док је веома мали број православаца. Саборни храм гркокатоличких вјерника је Храм Христа Царја у Бањалуци. Већи број припадника украјинског народа се током Одбрамбено-отаџбинског рата борио у редовима Војске Републике Српске.

У Основној школи „Бранко Ћопић” у Прњавору ученици украјинске националности могу учити украјински језик. У селу Деветина код Лакташа, гдје живи већи број Украјинаца, украјински језик је и данас сачуван. Украјинци у Деветини, када су само Украјинци у друштву, говоре својим матерњим украјинским језиком. Украјинско удружење "Златни клас" из Прњавора је током 2018. године издало књигу „Пјесмом сачувати од заборава”, писану на украјинском и српском језику. У књизи су наведене пјесме које су преци прњаворских Украјинаца донијели на ове просторе.Украјинци су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Вијећу народа Републике Српске, Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина. Делегати из Вијећа народа се распоређују у радна тијела, Савјет националних мањина бира предсједника, потпредсједника и секретара, док Савез националнх мањина бира предсједника, потпредсједника и Координационо тијело, које 2016. годикне замјењује Управни одбор. Украјинци су учествовали у оснивању Савеза националних мањина, а до сада су имали делегате у два сазива Вијећа народа, три пута су обнашали дужност предсједника Савеза националних мањина, док мјесто предсједника Савјета националних мањина до сада нису обнашали.

Хмељничка област

Хмељничка област (укр. Хмельницька область), позната и по називу Хмељнишчина (укр. Хмельниччина), област је на западу Украјине. Административни центар области је град Хмељницки.

Историјски
Западнословенски
Источнословенски
Јужнословенски
Плански
Посебни дијалекти
и микројезици

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.