Ужичко-ваљевска епархија

Ужичко-ваљевска епархија или Ужичко-ваљевска митрополија је некадашња епархија на простору Србије од 1739. до 1831.

Историјат

Ужичко-ваљевска митрополија настала је спајањем западнох делова Ужичко-зворничке (Ариљске, Ахилијске) митрополије која је постојала на простору источне Босне и дела западне Србије око Ужица и Ариља где је опстала османска власт после Пожаревачког мира 1718. и Ваљевске епископије која је постојала у хабзбуршкој Краљевини Србији као део аутономне Београдско-карловачке митрополије. До 1767 под управом ужичко-ваљевског митрополита као посебна управна јединица био је и простор Зворничког санџака.[1]

Митрополити

  • Пајсије, по националности Грк
  • Теодосије Стефановић Поповић
  • Митрофан, по националности Грк
  • Теодосије Стефановић Поповић, поново
  • Митрофан, поново
  • Јоаким (1767-1794)
  • Данило I (1794-1802)
  • Антим Зепос (1802-1814)
  • Данило II (1814-1815) Грк, звани Дели Папаз или Алаук; омрзнут као "глобаџија", пребегао са Турцима у Босну.[2]
  • Мелентије Никшић (1815-1816)
  • Герасим Доминин (1816-1831)

Референце

  1. ^ Радосављевић 2007, стр. 83-84.
  2. ^ "Сион", Београд 31. март 1874.

Литература

Епархија жичка

Епархија жичка је епархија Српске православне цркве. Седиште епархије се налази у Краљеву где је и Саборна црква. Надлежни архијереј је епископ Јустин (Стефановић).

Епархија шабачка

Епархија шабачка је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Лаврентије (Трифуновић), а седиште епархије се налази у Шапцу где је и Саборна црква.

Епархија шабачка једна је од најмлађих у оквиру Српске православне цркве, будући да је створена 2006. године, деобом дотадашње Епархије шабачко-ваљевске.

Епархија шабачко-ваљевска

Епархија шабачко-ваљевска је некадашња епархија Српске православне цркве.

Године 2006. подељена је на Шабачку и Ваљевску епархију.

Мелентије Никшић

Мелентије Симеоновић Никшић (Брезова код Студенице, 1780 — Шабац, 16. јун 1816) је био митрополит ужичко-ваљевски, од 1815. до 1816. године.Мелентије Никшић је постао јеромонах око 1800. године. Одликовао се у Првом српском устанку, а 1813. године пребегао је у Срем и неко време становао у манастиру Фенеку. Доцније се вратио у Србију и постао студенички архимандрит. Кнез Милош га је послао са кнезом Аксентијем као изасланика у Цариград где је посвећен за ужичко-ваљевског владику, са почасним насловом митрополита.

По повратку у Србију, почео је да уређује епархијску управу, са седиштем у Шапцу. Мелентије Никшић је био врло поносит и писао се: „владика ужичко-ваљевско-руднички и архиепископ шабачки“. Кнез Милош се бојао тога угледног, богатог и амбициозног владике, те га је Марко Штитарац, по Милошевом упутству, 16. јуна 1816. године убио.

Ужичка нахија

Ужичка нахија била је једна од 12 нахија у Београдском пашалуку. Састојала се од кнежина Рујно и Црна Гора. Краће време од 1820. до 1825. посебна административна и пореска целина била је варош Ужице са асовином (села Буар, Крчагово, Татинац и Дубоко). По попису 1818. Ужичка нахија имала је укупно 121 сеоско насеље и једно варошко насеље. У кнежини Црна Гора били су варош Ужице и 64 села на простору северно и северозападно од Ужица. У кнежини Рујно било је укупно 57 села, која су се простирала на десној обали Ђетиње, у околини Ариља и на златиборској висоравни.

Ужичка нахија налазила се на југозападном ободу Београдског пашалука. На њеним јужним и југозападним границама престала је и власт београдског везира и власт кнеза Милоша, а отпочињала подручје надлежности босанског везира.

Ужичка нахија остала је територија непромењена све до укључивања варошице Пожеге у њен састав 1832. године.

По припајању шест нахија Кнежевини Србији дошло је до њеног новог проширења, а њен назив промењен је у Ужичка и старовлашка нахија. Она је имала четири капетаније (среза): Рујно, Црна гора, Моравичка капетанија и Даићка капетанија. Ужичка и старовлашка нахија је већ у марту 1834. преименована у Ужичко окружје.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.