Ужичка гимназија

Ужичка гимназија је једна од најстаријих просветних институција Срба у Западној Србији. Постоји од 1839. Ту гимназију похађали су неки од првака социјалистичког покрета у Србији крајем 19. и почетком 20. века, Радован Драговић, Димитрије Туцовић и Душан Поповић и друге истакнуте личности као што су Љубомир Давидовић и Милан Предић.

Ужичка гимназија
Uzicka gimnazija
Ужичка гимназија
Типдржавна
ЛокацијаУжице
Држава Србија

Историјат школе

Ужичка гимназија створена је у најзначајнијем историјском периоду борбе Срба за независност и самосталност, у првој половини 19. века, уз велике жртве и напоре. Признавањем аутономије Србима, стварају се повољни услови да се на читавој територији почну отварати школе. Министарство просвете Намесништва књажевског достојанства доноси коначну одлуку и објављује у Српским новинама број 40, од 9. септембра 1839. године да се полугимназија у Ужицу оснује и заведе. Полугимназија траје две године.

Први постављени наставник је Милан Мијатовић. 2. октобра 1839. године почела је са радом Ужичка полугимназија, а тај датум, по новом календару 14. октобар када је почео први разред граматикалне класе, одабран је као Дан школе. Ужице у то време има 106 домаћинстава са 687 православних житеља и улази у ред образовних центара. Државни савет 9. јуна 1865. године одлучује се да Ужичкој вароши оснују по два најнижа разреда Гимназије- реалке за наступајућу школску 1865/66. годину. Школске 1875/76. Ужичка Реалка прераста у потпуну нижу средњу школу са четири разреда. Указом књаза 26. марта 1881. године Ужице добија потпуну реалку- нижу и вишу. Одлуку није било лако спровести, па ће 5. разред Гимназије тек почети са радом 1883. године. Министарство просвете 1887/88. године доноси решење о отварању Потпуне Гимнатијске Реалке у Ужицу.

Данашња зграда

За данашњу зграду Ужичке гимназије постављен је камен темељац 29. јула 1891. године, а свечано је отворена и почела са радом 7. октобра 1893. године. Други спрат је дограђен школске 1924/25. године. Од 1898. до 1902 године због укидања Ужичке реалке у гимназијској згради са већином професора Реалке ради приватна шесторазредна гимназија. Осморазредна гимназија почиње да ради 1902. године са преузетим ученицима и већим бројем професора Приватне шесторазредне гимназије. Осморазредна гимназија има и нови наставни план. Под окупатором у Првом светском рату Гимназија је радила само 1918. године, а у току Другог светског рата у континуитету, али нередовно све четири године. После рата Гимназија непрекидно ради уз измене наставних планова и програма, законских одредби до 1977. године.

У овом перидоу Ужичка гимназија отварала је и издвојена одељења у Пожеги, Ивањици и Ариљу која су касније била основ за формирање самосталних гимназија у тим градовима. Ужичка гимназија од 1977. до 1989. године доживела је трансформацију по тадашњим школским законима, у заједничку основу, а касније су уведени и нови образовни профили: природно - математички, текстилни и личне услуге. Новим законом о средњем образовању донетим 1990. године рестауирана је Гимназија. Генерација ученика уписана је школске 1990/91. године по новом гимназијском плану и програму и почела је своје школовање на друштвено - језичком и природно - математичком смеру. Уз незнатне измене наставних планова и програма Ужичка гимназија ради и данас.

Знамените личности, ученици Гимназије

Литература

Gimnazija „Patrijarh Pavle”

Gimnazija „Patrijarh Pavle”, nekadašnja Petnaesta beogradska gimnazija, počela je sa radom 1991. godine.

Армстронгови бројеви

У математици, Армстронгове бројеве представљају сви n-тоцифрени природни бројеви који су једнаки збиру n-тих степена цифара тог броја. Ови бројеви зависе од бројевног система у коме су записани, јер једна иста вредност записана у различитим бројевним системима има различите цифре у свом запису, а некад чак и различит број цифара.

Гимназија 20. октобар (Бачка Паланка)

Гимназија „20. октобар“ је прва и једина Гимназија у Бачкој Паланци.

Гимназија Крушевац

Гимназија Крушевац је четворогодишња средња школа која се налази у Крушевцу и функционише у оквиру образовног система Републике Србије.

Гимназија Лесковац

Лесковачка гимназија је основана 1879. године као Нижа реална гимназија, тако је она једна од најстаријих школа те врсте у овом делу Србије.

Гимназија Младеновац

Гимназија Младеновац је гимназија у Младеновцу, једна од две средње школе у том граду. Основана је 1950. године.

Настава се одвија у две смене. У склопу ваннаставних активности организован је рад секција: драмска, информатичка, ликовна, новинарска, психолошка, рецитаторска, спортска, филозофска и шаховска секција, а активан је и школски хор.

Гимназија Пирот

Гимназија Пирот је општеобразовна установа, која својим ученицима пружа четворогодишње образовање, и једина је гимназија у Пироту. Основана је 1879. године. Сада је то модерна школа, чији се ученици могу школовати у три образовна профила (смера). Школа је, такође, изузетно активна у међународној сарадњи са другим школама сличног типа.

Гимназија Свети Сава (Београд)

Гимназија Свети Сава је средња школа општеобразовног типа, у четворогодишњем трајању. Налази се у центру Београда, у Ресавској улици бр.58,(бивша Генерал Жданова), на општини Савски венац.

Гимназија Светозар Марковић (Сурдулица)

Сурдуличка гимназија је основана 1921. године, као Грађанска школа. Наредне године, на Видовдан, постављен је камен-темељац за изградњу будуће гимназије. Свечано отварање гимназије било је 24. августа 1924. године. Свечаном отварању су присуствовали патријарх српски Димитрије и краљ Александар I Карађорђевић са супругом, краљицом Маријом. Школа је угашена 1959. године, из политичких разлога, а обновљена 1990. године, под именом „Светозар Марковић“.

Гимназија Стеван Пузић

Гимназија „Стеван Пузић" је гимназија у Руми. Једна је од пет гимназија на подручју Сремског округа.

Гимназија у Куршумлији

Гимназија у Куршумлији је основана 1962. године, а њен први назив био је Радован Јовановић - Сеља. Године 1968. дошло је до спајања Гимназије и Економске школе у Центар за средње образовање, који је радио до 1990. године. Поделом Центра, гимназија је 1991. формирана наново под старим именом. Од 1994. носи једноставан назив Гимназија.Гимназија у Куршумлији уписује два смера: друштвено-језички и природно-математички, са по 60 ученика.

Гимназија у Обреновцу

Гимназија у Обреновцу је средња школа, налази се у Обреновцу.

Гимназија „Вук Караџић“ Трстеник

Гимназија „Вук Караџић“ је четворогодишња средња школа која се налази у Трстенику и функционише у оквиру образовног система Републике Србије.

Школа у садашњем облику постоји од 1990. године, а формирана је након укидања усмереног образовања у тадашњој Југославији, трансформацијом образовног центра „Прва Петолетка“.

Гимназија „Вук Караџић” у Бабушници

Гимназија „Вук Караџић” у Бабушници је средњошколска установа, гимназијског типа у општини Бабушница.

Десета београдска гимназија

Десета гимназија „Михајло Пупин“ у Београду је гимназија општег смера која се налази на Новом Београду у улици Антифашистичке борбе 1а (бивша улица Пролетерске солидарности) у блоку 21.

Пожаревачка гимназија

Пожаревачка гимназија је гимназија у Пожаревцу основана 24. септембра 1862. године указом књаза Михаила Обреновића.

Седма београдска гимназија

Седма београдска гимназија је гимназија која се налази на општини Звездара у насељу Миријево. Смештена је у објекту некадашње основне школе „Вукица Митровић“.

Има 746 ученика распоређених 25 одељења друштевно-језичког и природно-математичког смера. Фунцкију директора гимназије врши професор географије Мирослав Маркићевић.

Трећа београдска гимназија

Трећа београдска гимназија је од оснивања 1891. године па све до 1956. године носила назив Трећа београдска гимназија, a једно време између ратова Трећа мушка реална гимназија. Позната је у једном периоду као Класична гимназија, a од 1963. Осма београдска гимназија. Ти називи Трећа, Класична, па Осма београдска, уз оне друге што их је донела једна недовољно осмишљена реформа пред крај осамдесетих година, обједињује живописно здање у Његошевој 15. На главном улазу Гимназије налази се бронзана плоча са угравираним натписом.

Гимназије у Србији

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.