Удружени злочиначки подухват

Удружени злочиначки подухват (енгл. Joint Criminal Enterprise) је правна доктрина која се користи у оптужбама Међународног кривичног суда за бившу Југославију политичким и војним елитама, за ратне злочине почињене током југословенских ратова 1991-1995.

Оптужбе српским вођама

Тужилаштво сматра да је заједнички злочиначки подухват српске политичке елите био на делу између 1. августа 1991. и краја децембра 1995. године.[1] У оптужбама српским вођама за заједнички злочиначки подухват, помиње се геноцид и стварање Велике Србије.[1][2] Према наводима суда, у заједнички злочиначки подухват су били укључени[1]:

и друге политичке фигуре из Србије, Црне Горе, као и вође Срба из Босне и Херцеговине и Хрватске.

Саучесништво у заједничком злочиначком подухвату укључује и „српске снаге“, под којима се подразумева Југословенска народна армија (ЈНА), касније Војска Југославије (ВЈ), новоформирана српска територијална одбрана БиХ и Хрватске, Војска Републике Српске Крајине, Војска Републике Српске, територијална одбрана Србије и Црне Горе, полиција Србије и Републике Српске, укључујући и државну безбедност, специјалне полицијске снаге Крајине, познате као „Мартићевци“, као и све српске паравојне формације и добровољачке јединице.[1]

Оптужбе хрватским вођама

Хашки суд је 15. априла 2011. године прогласио кривим и осудио на казне затвора генерале Хрватске војске Анту Готовину на 24 и Младена Маркача на 18 година затвора. Осуђени су за суделовање у удруженом злочиначком подухвату који је укључио операције Олуја и Бљесак, а којег је предводио Фрањо Туђман, а чији је циљ био да током и након „Олује“ присилно и трајно уклоне српско становништво из Крајине. Хашки суд их је прогласио кривим за кривична дела прогона, депортације, пљачке, разарања, убиства, нечовечна дела и окрутно поступање, а ослободио их је одговорности за присилно премештање становништва [3].

Осим њих Међународни суд правде суди за удружени злочиначки подухват и друге хрватске политичаре и генерале који су учинили злочин против човечности над недужним српским становништвом, тако да се члановима овог удрженог злочиначког подухвата сматрају:

  • Фрањо Туђман — обележен као припадник УЗП у пресуди Прлићу и осталима [4]
  • Анте Готовина — осуђен па у жалбеном поступку ослобођен
  • Младен Маркач — осуђен па у жалбеном поступку ослобођен
  • Гојко Шушак — обележен као припадник УЗП у пресуди Прлићу и осталима
  • Анто Фурунџија — осуђен на 10 година
  • Винко Мартиновић — осуђен на 18 година
  • Владимир Шантић — осуђен на 18 година
  • Влатко Купрескић — ослобођен
  • Дарио Кордић — осуђен на 25 година
  • Драган Папић — ослобођен
  • Драго Јосиповић — осуђен на 12 година
  • Здравко Муцић — осуђен на 9 година
  • Зоран Купрешкић — ослобођен
  • Иван Чермак — ослобођен
  • Ивица Рајић — признао кривицу и осуђен на 12 година
  • Јадранко Прлић — осуђен на 25 година [5]
  • Бруно Стојић — осуђен на 20 година
  • Миливој Петковић — осуђен на 20 година
  • Валентин Ћорић — осуђен на 20 година
  • Берислав Пушић — осуђен на 16 година
  • Јанко Бобетко — обележен као припадник УЗП у пресуди Прлићу и осталима
  • Марио Черкез — осуђен на 4 године
  • Мате Бобан — обележен као припадник УЗП у пресуди Прлићу и осталима
  • Мирјан Купрешкић — ослобођен
  • Мирко Норац — осуђен на 12 година
  • Мирослав Брало — осуђен на 20 година
  • Младен Налетилић — осуђен на 20 година
  • Слободан Праљак — осуђен на 20 година
  • Тихомир Блашкић — осуђен на 45 година, затим у жалбеном поступку смањено на 9

и многе друге политичке фигуре из Хрватске, као и вође хрватских паравојних формација у Босни и Херцеговини.

Извори

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Šešelj ICTY Case information sheet , Приступљено 10. август.
  2. ^ Serb leader jailed for war crimes, Приступљено 9. 4. 2013.
  3. ^ http://www.icty.org/sid/10633 Међународни кривични суд за бившу Југославију: Саопштење пресуде Готовини, Маркачу и Чермаку
  4. ^ http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Izricanje-presude-Prlicu-i-ostalima-Hrvatska-odgovorna-za-udruzeni-zlocinacki-poduhvat-194047.html Izricanje presude Prliću i ostalima: Hrvatska odgovorna za udruženi zločinački poduhvat!
  5. ^ http://www.icty.org/x/cases/prlic/tjug/en/130529_summary_en.pdf Judgement Summary for Jadranko Prlić and others

Спољашње везе

Атиф Дудаковић

Атиф Дудаковић (Орахова, 2. децембар 1954) бивши је генерал и командант 5. корпуса Армије Републике БиХ.

Вељко Кадијевић

Вељко Кадијевић (Главина Доња, 21. новембар 1925 — Москва, 2. новембар 2014) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-армије ЈНА. У периоду од 15. маја 1988. до 8. фебруара 1992. године обављао је функцију савезног секретара за народну одбрану СФР Југославије.

Европска економска заједница

Европска економска заједница (ЕЕЗ; енгл. European Economic Community (EEC)) била је регионална организација која је за циљ имала економску интеграцију међу својим државама чланицама. Створена је 1957. године Римским уговором. Након формирања Европске уније 1993. године, ЕЕЗ је постала њен дио и преименована у Европску заједницу (ЕЗ; енгл. European Community (EC)). Институције Европске заједнице су 2009. године апсорбоване у шири оквир ЕУ, чиме је Заједница престала да постоји.

Почетни циљ Заједнице је била економска интеграција, укључујући јединствено тржиште и царинску унију, међу својих шест оснивача: Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Њемачка.

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Зелене беретке (БиХ)

Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Мате Бобан

Мате Бобан (Совићи, 12. фебруар 1940 — Совићи, 7. јул 1997) био је хрватски политичар из Босне и Херцеговине.

Био је један од оснивача и први предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, као и оснивач и врховни заповједник Хрватског вијећа одбране, те један од предсједника Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.

Миле Новаковић

Миле Новаковић (Кирин, 29. април 1950 — Београд, 14. септембар 2015) био је ратни официр, генерал, командант Српске Војске Крајине.

Мило Ђукановић

Мило Ђукановић (Никшић, 15. фебруар 1962) предсједник је Демократске партије социјалиста, владајуће партије у Црној Гори, те бивши премијер и тренутни предсједник Црне Горе.

Завршавање шестог мандата га, као и чињеница да влада 28 година, чини најдужим премијером у црногорској историји по дужини вршења дужности и броју мандата. Он је једини бивши југословенски лидер који је остао потпуно у власти кроз цијеле 1990-е до данашњег дана. Према Форбсовој листи најбогатијих предсједника држава — налази се на 20. мјесту у свијету (уз објашњење да се ради о мистерији), са богатством од 14,8 милиона долара / 10 милиона фунти.Био је комунистички омладинац и један од лидера социјалистичке Црне Горе од 1989. до 1991. године, предсједник владе Црне Горе у четири мандата (1991—1993, 1993—1996, 1996—1998; 2003—2006; 2008—2010; 2012—2016), предсједник Црне Горе (1998—2002) и вршилац дужности министра унутрашњих послова 2006. године. Након што је претходни премијер Жељко Штурановић поднио оставку из здравствених разлога, Ђукановић је предложен за мандатара, а званично је поново изабран за премијера 29. фебруара 2008, иако се званично претходно повукао из политике. Након поновног повлачења из политике 2010. поново је изабран за премијера 2012. године.

На предсједничким изборима одржаним 15. априла 2018. године, Мило Ђукановић је други пут изабран за предсједника Црне Горе.

Дугогодишњи је лидер Демократске партије социјалиста Црне Горе, односно насљедника црногорских комуниста.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Операција Звезда

Операција Звезда 94 је кодни назив за операцију Војске Републике Српске у пролеће 1994. године, у Подрињу. Циљ операције је био да се заузимањем Горажда натера политичко руководство РБиХ на преговоре о потписивању примирја.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

Операција Олуја

Операција Олуја је била војна акција Републике Хрватске у августу 1995. године. Циљ ове операције је био заузимање највећег дела територије Републике Српске Крајине, непризнате државе формиране на територији новонастале независне Хрватске, која је била активна за време рата водећи политику засновану на тежњи Срба у Хрватској да остану у Југославији. Операција је званично трајала 4 дана, завршила се падом Републике Српске Крајине и успостављањем контроле Републике Хрватске над том територијом.

Међународни кривични трибунал за бившу Југославију је операцију „Олуја“ у првостепеној пресуди хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу окарактерисао као удружени злочиначки подухват, са циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са простора бивше Републике Српске Крајине у Хрватској. Међутим, у другостепеној пресуди су такве тврдње одбачене и генерали су ослобођени свих оптужби. Трибунал је утврдио да су хрватска војска и специјална полиција починиле велики број злочина над српским становништвом, првенствено након оружаних напада, и да за организовање тих злочина не сносе одговорност државно и војно руководство.Са територије РСК коју је заузела хрватска војска избегло је око 200.000 Срба. Међународни суд правде је фебруара 2015. године одбацио међусобне тужбе Хрватске и Србије за геноцид, утврдивши да су се током и након операције „Олуја“ догодили злочини који би могли бити елементи геноцида, али да није доказана специфична геноцидна намера. 4. август у Хрватској се слави као "Дан побједе и домовинске захвалности", док је у Србији и Републици Српској 4. август дан жалости.

Рамуш Харадинај

Рамуш Харадинај (алб. Ramush Haradinaj; Глођане код Дечана, 3. јул 1968) косовски је политичар. Бивши је премијер самопроглашене Републике Косово и бивши вођа терористичке организације ОВК. Такође, раније је био премијер Владе Косова (од Србије незаконита влада на КиМ) од 2004. до 2005. године.

Харадинај је био оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине током сукоба на Косову и Метохији. Хашки трибунал је 2008. донео ослобађајућу одлуку. 2016. године. Скупштина самопроглашене Република Косово 9. септембра 2016. године, изабрала га је, уз подршку Српске листе за премијера Косова, да би 19. јула 2019. године поднео оставку на тој фунцији..

Апелациону суд у Колмару 2017. је одбио захтев Србије за екстрадицију бившег вође терористичке ОВК Рамуша Харадинаја.

СФОР

СФОР (енгл. The Stabilisation Force) су биле међународне војне снаге под командом НАТО-а, чији је глави задатак био заштита Дејтонског мировног споразума.

СФОР је спроводио операције под именом Операција заједничка стража (енгл. Operation Joint Guard) у периоду од 21. децембра 1996. до 19. јуна 1998. и под именом Операција заједничко ковање (енгл. Operation Joint Forge) у периоду од 20. јуна 1998. до 2. децембра 2004.

Земље које су имале војне трупе у склопу СФОР-а су биле: Белгија, Канада, Чешка, Данска, Француска, Немачка, Грчка, Исланд, Италија, Холандија, Норвешка, Пољска, Португалија, Шпанија, Турска, Уједињено Краљевство, САД. Од земаља изван НАТО-а, учествовале су: Албанија, Аустрија, Аргентина, Бугарска, Естонија, Финска, Ирска, Летонија, Литванија, Малезија, Мароко, Румунија, Русија, Словачка, Словенија, Шведска и Аустралија.

Број трупа је 2002. године смањен на 12.000 војника, потом двије године касније (2004.) на свега 7.000.

СФОР је наследио ИФОР, а замењен је ЕУФОР-ом, снагама Европске уније 2. децембра 2004.

СФОР је био подјељен у три операционе зоне:

Мостар МНБ(С) - италијанска, фрацуска и шпанска зона

Бања Лука МНД(W)- британска, канадска и холандска зона

Тузла МНД(Н)- америчка, пољска, руска и шведска зона.

Слободан Праљак

Слободан Праљак (Чапљина, 2. јануар 1945 — Хаг, 29. новембар 2017) је био хрватски филмски редитељ, политичар, генерал и ратни злочинац. Правоснажно је суђен 29. новембра 2017. године од стране Хашког трибунала на 20 година затвора за злочине над Муслиманима у Босни и Херцеговини и удружени злочиначки подухват са државним врхом Републике Хрватске на челу са Фрањом Туђманом што је прва пресуда тог суда која укључује учешће једне суседне државе у рату у Босни и Херцеговини. Као генерал Хрватске војске Слободан Праљак је служио у рату у Хрватској, а потом као генерал Хрватског вијећа одбране у муслиманско-хрватском сукобу, када су, између осталог, снаге под његовом командом 1993. срушиле Стари мост у Мостару. Осим тога Праљак је познат и као један од хрватских генерала који је у току и након ратова стекао богатство које је Хашки трибунал проценио на 6,5 милиона евра. Праљак се налази међу шест хрватских политичара и официра којима Међународни суд за ратне злочине почињене на подручју бивше Југославије, судио због оптужби за ратне злочине у рату у Босни и Херцеговини.

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.