Угаљ

Угаљ је црна или црно-смеђа седиментна стена органског порекла која има способност горења, па се користи као фосилно гориво које се вади из земље рударским методама. Састоји се примарно од угљеника и угљоводоника, али и других супстанци. Веома је важно гориво и извор електричне енергије. На пример, у САД сагоревањем угља се добија половина потребне електричне енергије, док у Србији учествује у укупној потрошњи преко 50%, док у производњи струје енергетски учествује са преко 85% (у термоелектранама). У финалној потрошњи угаљ (уз кокс и сушени лигнит) учествује са 14%. Производња угља бољих квалитета у Србији је ниска и са трендом даљег опадања.

Coal
Угаљ

Класификација угља

Постоје разне методе за класификацију према пореклу, намени, старости, топлотној моћи и другим особинама угља.

Према класификацији Економске комисије ОУН за Европу постоји само подела на камени и мрки угаљ. Камени угаљ има горња топлотну моћ, без пепела, од 23,87 МЈ/кг и више. Испод те границе су врсте мрког угља, где се лигнит такође рачуна у ту групу. Међутим у неким приказима се одвојено приказује и лигнит где се граница топлотне моћи угља вреднује да је 12,5 МЈ/кг.

Лигнит се одликује очуваном дрвенастом структуром, бледо су мрке или прљаво жуте боје. Садржај угљеника је 60 до 65%, изузетно до 70%, водоника до 5,5% у сувој материји, кисеоника 25 до 30%, пепела 7 до 14% и влаге 40 до 50%. Топлотна вредност износи од 6 до 12,5 МЈ/кг, уз известан садржај сумпора.

Мрки угаљ се одликује слабије одржаном дрвенастом структуром, мрке је до црне боје. Садржај угљеника је 65 до 80%, водоника 3 до 5%, кисеоника 18 до 25%, пепела до 25%, испарљивих материја од 45 до 54%. Топлотна вредност износи од 12,6 до 23,8 МЈ/кг. Од каменог угља се разликује, што поред хумусних супстанци садржи и извесну количину хумусних киселина.

Камени угаљ се дели на више подгрупа. Критеријум за класификацију је количина испарљивих супстанци. Антрацит има 4 до 7% испарљивих супстанци, полуантрацит 8 до 12%, мршави камени угаљ 12 до 18%, масни камени угаљ 18 до 35%, гасни камени угаљ 33 до 38% и гаснопламени камени угаљ са 37 до 45% испарљивих супстанци. Садрже угљеника 80 до 98%, пепела 0,5 до 40%, кисеоника око 5%, водоника око 5%, а топлотна моћ се креће од 25 до 36 МЈ/кг.

Настанак угља

Процес настанка угља није у потпуности објашњен. Конвенционална теорија процес настанка дели на две фазе:

  • припремна фаза или фаза хумификације
У овој фази се врши акумулација, измена и трансформација органске супстанце у тресет, односно сапропел. Ово се остварује на површини земље у воденој средини, под дејством микробиотичког фактора и у анаеробним условима. Фаза траје десетинама хиљада година.
  • фаза угљенификације (карбонизације)
Ова фаза обухвата процесе у којима се тресет, односно сапропел, путем дијагенезе и метаморфизма претварају у лигнит, мрки угаљ, камени угаљ и антрацит. Ова фаза се одвија у деловима земљине коре где постоје анаеробни услови и адекватан притисак и температура. У овом процесу се остварује повећање процента угљеника у органској супстанци, уз смањивање процента кисеоника, водоника и азота.

Нова открића о настанку угља

Нова истраживања су показала да за настанак угља нису потребни милиони година деловања топлоте и притиска, као што се претпостављало. Последњих година, неколико лабораторија је открило начин како да се угаљ или угљевите супстанце направи брзо, за сат или највише неколико дана. Овакви процеси чак не захтевају велики притисак, али је висока температура неопходна (у идеалном случају, веома топла вода). Тада се загревање мора извршити тако, да се органски материјал изолује од кисеоника, како се не би запалио. Процес захтева топлоту да би био започет, али када се једанпут стартује, процес производи сопствену топлоту и притисак.

Оваквој хемијској реакцији потребан је катализатор, који је потребан да би се реакција брзо одвијала. Тај катализатор је извесни тип глине, обично добијен од вулканског пепела. Интересантно је да скоро сва лежишта угља имају испод себе такав слој глине. Танки вулкански слојеви глине, које неки називају „раздељци“, су такође пронађени у угљу, и често материјал вулканског порекла сам излази из органског материјала, и формира „замке“ у којима је угаљ формиран.

Ови глинени раздељци су сами по себи врло интересантни. Много пута ови танки, равни слојеви прекривају хиљаде квадратних километара површина. Насупрот овим, слични пространи танки слојеви не постоје у модерним тресетним мочварама, где су површине сасвим таласасте, са многим косим каналима и местима локалних узвишења. Не постоји тако нешто у тресетним мочварама као што је равна површина. Изгледа да би се тресет пре морао акумулирати рапидно под одговарајућим условима, а такви одговарајући услови се не јављају у тресетним мочварама.

18. маја 1980. експлозија планине Света Хелена опустошила је 400 km2 шуме, северно од ове планине. За кратко време, преко милион стабала је пливало у језеру Спирит, опкољено великом количином органског материјала и вулканског пепела. За само неколико година, органски талог, сачињен углавном од коре дрвећа и распаднутог материјала дрвећа, заједно са вулканским пепелом, акумулирао се на дну језера. Овај „тресет“ је имао умногоме исти састав и геометрију као угаљ. Многи делови коре су се нагомилавали једни преко других међусобним тарењем пливајућих стабала и тоњењем на дно. Од тада се зна да је тврди, црни појас у угљу у ствари „мумифицирана кора“, и тресет у Спирит језеру изгледа као веома погодан за настанак угља.

Оно што је још интересантније јесте, да је много пливајућих стабала тонуло у воду, и када су падали на дно, корен као крајњи део стабла се први укопавао у органски муљ и распаднуту кору дрвећа на дну језера. Како се настављала акумулација органског материјала, и како су се одвијали вулкански и ерозиони процеси, нагомилавали су се вулкански пепео и остали седименти у језеро. Ако би се седиментација наставила.

Не само да овај тресет личи на савремене слојеве угља по особинама и геометрији, него је и глина вулканског порекла обилно присутна. Ако би дошло до поновне ерупције из ове планине, слој врелог материјала, који би се наталожио преко слојева тресета, учинио би да брзо дође до претварања у угаљ, који би личио на слојеве битуминозног угља којег налазимо данас у Кучеву и Кучајни.

Резерве угља

Највеће резерве угља су на северној хемисфери првенствено између 35 и 50 степени северне географске ширине. Резерве угља су добро истражене, поготово у развијеним земљама. Са тренутном годишњом потрошњом од око 3,7 милијарди тона годишње (каменог и мрког угља) и 0,9 милијарди тона лигнита има довољно угља за неколико стотина година експлоатације.

Доказане резерве угља
врста угља милијарди тона
Камени угаљ 510
Мрки угаљ 279
Лигнит 196
Укупно 987

Расподела резерви овог енергента је неравномерна. Свега 6 земаља располаже са 75% свих светских резерви. У последњих неколико година су додатна истраживања још увећала износе резерви.

Топ-листа земаља са највећим резервама угља
Земља %
САД 25
Русија 16
Кина 12
Аустралија 9
Индија 7,5
Немачка 6

Потрошња

Према постојећим подацима је последњих година од укупне количине ископаног угља 76% искоришћено за производњу електричне енергије.

У структури укупне потрошње енергије угаљ је са 24,9 % у 1973. години варирао на 23,5 % у 1999. години. У производњи електричне енергије угаљ учествује са око 40%. Овај однос се није значајније мењао последњих 30 година и сада износи око 4800 TWh годишње.

Види још

Спољашње везе

1952

1952. је била преступна година.

Њу Брансвик

Овај чланак описује канадску провинцију. За град у Њу Џерзију, погледајте Њу Брансвик (Њу Џерзи).Њу Брансвик (енгл. New Brunswick, франц. Nouveau-Brunswick), једна је од десет канадских покрајина (провинција). Статус покрајине има од 1867. године.

Највећи градови у покрајини су Сент Џон и Манктон.

Њу Брансвик је брдовито и стеновито полуострво, без повољних услова за земљорадњу. Обилне кише погодују расту шума, па је развијена производња дрвне грађе и папира. Близина Атлантика допринела је развоју риболова. Главно природно богатство је угаљ.

Аљаска

Аљаска (енгл. Alaska), савезна је држава САД од 1959. године и налази се у крајњем северозападном делу САД. Највећа је по површини, 1.518.775 km², са бројем становника око 500.000. Прекривена је планинама са активним вулканима и ледницима. Ту се налази и највиши врх Северне Америке (Маунт Макинли) висок 6.149 m. Клима Аљаске је хладна и субполарна, а у приморју умерена континентална и влажна. Највећа река је Јукон, а држава има и многобројна језера. Рудна богатства Аљаске су злато, сребро, бакар, платина, олово, угаљ, уранијум и др. Главни становници (Ескими, Алеути, Индијанци, белци и црнци). Експлоатација нафте задовољава скоро једну четвртину потреба САД. Развијен је и риболов (најчешће на лососе и китове). Укупна зарада Аљаске од риболова и експлоатације рудних богатстава износи око 5 милијарди долара. Прво насеље основали су Руси који контролишу ову територију до 9. априла 1867, када је, услед финансијских тешкоћа у Русији, страха да би Британци могли преузети контролу над територијом те све слабије трговине са насељеницима, за 7.200.000 долара (еквивалент вредности од 90.750.000 долара 2005.) продају Сједињеним Америчким Државама.

Гледићке планине

Гледићке планине простиру се у правцу северозапад-југоисток у дужини од 35 km између Крагујевца на северу, Груже на западу и Левча на истоку до Западне Мораве на југу. Оне су, после Рудника. највише шумадијске планине. На њима је највиши врх Самар (922 m), a после њега врхови Јасеновита глава (906 m), Црни врх (895 m), Шиљата стена (868 m) и др.

На подручју града Крагујевца Гледићке планине су рашчлањене речним долинама: Лепенице, Грошничке реке, Ждраљице, Пчеличке и Дуленске реке.

Ове планине богате су шумом, речним токовима, пашњацима, дивљим животињама (срне, дивље свиње), природним лепотама и рудним благом (гипс, барит, пирит, гвожђе, бакар, угаљ).

Историјске, културне и артхитектонске вредности Гледићких планина: манастири Каменац, Каленић и Љубостиња грађени у 15. веку и 16. веку. Недавно асфалтираним путем може се лепо стићи од Крагујевца (излаз преко Станова и Грошнице) до Западне Мораве. Планински и сеоски путеви су погодни за пешачење, планинске бицикле и аутомобиле.

У селу Честин поред планинарског дома (на граници са Аџиним Ливадама) постоји водоспоменик из 1932. године подигнут војницима из тог краја погинулим у Балканским ратовима и у Првом светском рату. У селу Гледић постоји крчма са собама за издавање која је стара преко сто година. Многе куће у засеоцима (као што су Слатина и Јошовићи у селу Честин) су стари и преко 200 година.

Грб Лајковца

Грб је у облику штита чија основна боја – црвена асоцира на војничку храброст, подсећајући на чувену Колубарску битку 1914. године, а изражава и веру у успешан живот општине и њених житеља по вољи Божијој. Точак парне локомотиве са крилима указује да је кључни догађај за развој Лајковца пролазак првог воза на релацији Обреновац - Ваљево 1908. године. Златна боја симболизује духовно и материјално богатство, као и боју зрелог жита. Дијамант у хералдици представља угаљ, тако да употреба овог симбола указује на други кључни елемент и фактор развоја и опстанка општине, на припадност Колубарском басену.

У глави штита је хермелин као типична ознака Краљевства и подсећа на заслуге Титулара у опстанку Србије и њеној државности. Године 1284, за време владавине Краља Стефана Драгутина Немањића, овај крај је први пут формално постао део Србије. По предању, у манастиру Боговађа је гробно место српскога владара Деспота Гргура Бранковића - Слепога (Монаха Германа). У хермелинском пољу налази се глава рањеног вепра, као симбол неустраживог борца, чија примена је поткрепљена историјским чињеницама и записима. Глава вепра се појављује као мотив на најстаријим српским грбовима, на печату Правитељствујушчег совјета из периода када је седиште Совјета било у манастиру Боговађа, као и на застави устаника. Изнад штита је бедемска круна са три видљива мерлона - симболизује места према његовом статусу и броју становника (три мерлона означавају место до 100.000 становника).

Европске заједнице

Европске заједнице (ЕЗ; енгл. European Communities (EC)), понекад и Европска заједница (енгл. European Community), биле су три међународне организације регулисане истим сетом институција. То су биле Европска заједница за угаљ и челик, Европска заједница за атомску енергију и Европска економска заједница; касније је Европска заједница Мастрихтским уговором 1993. године преименована, чиме је основана Европска унија.

Када су Заједнице постале дио Европске уније 1993. године, постале су њен први стуб. Европска заједница за угаљ и челик је распуштена 2009. године Лисабонским споразумом; чиме је Унија постала правни насљедник Заједнице. Европска заједница за атомску енергију је постала ентитет одвојен од Уније, али предвођен истим институцијама.

Енергетика

Енергетика је област привреде која се бави производњом, преносом и дистрибуцијом енергената и енергије. С обзиром да је у питању познати и општеприхваћени и заступљен појам може се дефинисати на више начина. У научном смислу је енергетика наука о енергији и техничком коришћењу извора енергије. У економском смислу је енергетика скуп привредних активности усмерених на истраживање и производњу примарних или секундарних извора енергије, трансформацију, пренос и дистрибуцију до потрошача. У филозофском смислу је енергетика поглед на свет који све што постоји и све што се збива у природи и друштву своди на енергију, чак и материју и дух.

Енергетика се бави производњом и прометом чврстих, течних и гасовитих енергената као и електричном и нуклеарном енергијом. Неки облици енергије се производе потрошњом фосилних горива (угаљ, нафта, гас) и других необновљивих извора (нуклеарна енергија) док се други производе из обновљивих извора (хидро, сунце, ветар, таласи, геотермална енергија).

Енергија се троши највише у области транспорта, грејања, осветљења и у технолошким процесима.

Један од задатака енергетике је економична производња и смањење губитака енергије, ефикасан размештај произвођача и избор оптималног начина транспорта. Поред овога је значајан задатак смањење негативних утицаја на човекову околину. Овде се првенствено мисли смањивање емисије гасова (угљен-диоксид) који су узрок ефекта стаклене баште, али и осталих штетних производа који настају током процеса производње енергије (сумпорни и азотни оксиди, пепео, чађ, итд).

Илиноис

Илиноис (енгл. Illinois) или Илиној, савезна је држава Сједињених Америчких Држава. По броју становника је на петом месту, док је по површини двадесет пета савезна држава у САД-у. Главни град Илиноиса је Спрингфилд а највећи је Чикаго, смештен на обали језера Мичиген. Највећи део становништва живи у Чикагу и његовим предграђима. Илиноис је савезна држава постао 1818. као двадесет прва по реду.

Богат је природним ресурсима, као што су угаљ, дрво и нафта на југу. Илиноис има разноврсну економску базу и главни транспортни центар. Лука у Чикагу повезује Илиноис са другим битним лукама Великих језера, преко Светог Лоренса до Атлантског океана, као и Велика језера са реком Мисисипи. Међународни аеродром О'Хара је сврстан у једне од најпрометнијих аеродрома на свету. Илиноис је дуго имао репутацију предводника у друштвеним и културним темама и у политици.

Данас, иако је највећи део становништва у Чикагу и његовој околини, први становници, који су дошли из Европе, су се настанили на западу. Након рата, досељеници су почели да долазе из Кентакија преко реке Охајо. Илиниос је 1818. године добио звање државе. После изградње канала Ири, повећана је трговина и саобраћај. Чикаго је основан 1830. године на реци Чикаго.

Три председника САД су били изабрани док су живели у Илиноису, а то су Абрахам Линколн, Јулисиз Симпсон Грант и Барак Обама. Роналд Реган, чија је политичка каријера заснована у Калифорнији, био је једини председник САД, који је рођен и одрастао у Илиноису.

Карпати

Карпати (чешки, словачки и пољски: Karpaty, украјински: Карпати, румунски: Carpaţii), су планине у средњој Европи. Румуни Карпате још називају и Трансилванијски Алпи. Пружају се на дужини од 1.500 km (ширина преко 300 km), као велики лук од Братиславе преко територије Чешке, Словачке, Пољске, Украјине и Румуније до источне Србије.

Највиши врх Герлаховка (Герлаховски штит) 2655 m, налази се на Високим Татрима у Словачкој. Карпати се деле на Западне Карпате са Бескидима и високим Татрима, затим на Шумовите, Источне и Јужне Карпате или трансилванске Алпе, највиши врх Молдовеану 2543m. Важна речна изворишта су реке Тиса, Висла, Одра, Дњестар, Прут, Мориш, Уж и др...

Клима Карпата је континетална и планинска. Шуме су претежно букове, у вишим пределима четинарске. Има доста пашњака, а развијено је и сточарство. Од дивљих животиња настањују их медвед, вук, дивља мачка и др... Велико рудно богатство: нафта, гас (највише у Румунији, јужно од Трансилванских Алпа), гвожђе, угаљ, злато, сребро, бакар, олово, цинк, волфрам, со и др...

Лигнит

Лигнит, познат и као смеђи угаљ, је угаљ средњекалоричне вредности погодан за примену као енергетско гориво. Лигнит је минерална сировина која се најрационалније користи као енергетско гориво за производњу енергије. Због своје примене и количине представља изузетан потенцијал у енергетском смислу. Он је смеђе-црне боје и има велики садржај влаге, који некада достиже и 66%, осим тога има и висок садржај пепела у односу на битуменски угаљ. Топлотна моћ лигнита креће се од 10 до 20 МЈ/кг. Због своје ниске енергетске густине, лигнит није исплативо транспортовати и са њиме се не тргује на светским тржиштима, као што се то чини са другим врстама угља који у себи имају већи садржај угљеника. Често се спаљује у термоелектранама које се граде близу рудника лигнита. Емисије угљен-диоксида из термоелектрана које користе лигнит, су веће у односу на оне термоелектране које користе друге врсте угља.

Лорена

Лорена (франц. Lorraine, локални франц. назив: Louréne), позната и као Лотаргија, Лотарингија или Лотринген (нем. Lothringen), је бивши регион у источној Француској. Регион је обухватао западне падине Вогеза и источни део Париског басена.

Регион су карактерисали оштра клима, те разнолик терен прекривен шумама, пешчарама и барама. Значајно учешће земљорадње (пшеница) и сточарства у економији региона. Експлоатација шуме. Угаљ, гвожђе, рудници соли. Топионице; тешка и текстилна инд. Гл. градови: Нанси, Мец, Верден, Линевил.

Рударство

Рударство је веома стара индустријска грана која се бави процесом ископавања руда и њене припреме за искоришћавање у разним областима индустрије или за непосредно коришћење у свакодневном животу.Рудници се по начину ископавања деле на површинске и подземне. Данас је много чешћа површинска експлоатација руде, на пример 85% минерала (осим нафте и природног гаса) у Сједињеним Америчким Државама се површински експлоатише укључујући и 98% од металних руда. Материјали који се често ископавају су: боксит, калај, цинк, дијамант, земни гас, магнезијум, манган, бакар, никл, олово, платина, нафта, со, сребро, титанијум, уранијум, угаљ, злато и гвожђе. Сем њих често се ископавају и: глина, песак, гранит и кречњак.

Рудник

Рудник је место са кога се експлоатишу разне врсте руда. На таквим местима где је руда нагомилана од економске вредности, површинским откопавањем или подземним копањем вади се руда. Рудници се по начину ископавања деле на површинске и подземне. Материјали који се често ископавају су: бакар, никл, олово, боксит, цинк, нафта, со, сребро, угаљ, злато, гвожђе, магнезијум, манган, дијаманти, уранијум, титанијум итд.

Светилишта словенске вере

Делимичан списак до сада откривених словенских капишта и светилишта, која се налазе на територији данашње Русије, Украјине, Немачке, Пољске, Белорусије, Бугарске, Чешке и Словачке.

Аркона на острву Рујан, Немачка - утврђено насеље и светилиште из IX-12. века налази на рту висине 40 m, окренутом ка истоку, са три стране има стрме морске литице, а са западне стране се налази одбрамбена фортификација. Услед поткопавања кречњачке стене морским таласима локалитет је највећим делом уништен. Тренутна величина - 90 m од истока ка западу и 160 m од севера ка југу, процењена величина је 3-4 пута већа. Ископавања су вршена у 1921., 1930. и 1969-1971. када су кроз локалитет и зид прокопани ровови ширине 1 m. Идентификована су три периода изградње зида, откривени су слојеви печене глине, угља и камења. Са унутрашње стране зида је ров равног дна, а са спољашње стране је дубоки шанац равног дна. Крај рта је од остатка одвојен унутрашњим зидом ширине 5-6 m и шанцем равног дна ширине 10 m, подигнутим у 9. веку. У простору између два зида нису нађене зграде. Делимична ископавања до дубине од 60 cm у дужини од 4,1 и 6,2 m, открила су бројне предмете. У једном од истраживачких ровова откривен је камени сандук са 8-11 делимично оштећених мушких лобања, кости животиња, разне ствари, комади грнчарије из X-12. века. У другом рову, у једном удубљењу је нађен сандучић са бројним предметима. На северној страни локалитета је извор воде до кога води пут. У непосредној близини насеља су 14 села и велико курганско гробно поље.

Асташово, Смоленска област, Русија - утврђено насеље у шуми у мочварама на левој обали реке Соже. Овални трг (14,5 x 12 m) окружен је земљаним насипом (ширина 4 m, висина 0,5 m) и ровом дубине од 50 cm. Испод насипа и око њега је распрострт угаљ. Трг утврђења дуж насипа је нагорео.

Бабин, Черновицка област, Украјина - утврђено насеље на врху брда на десној обали Дњестра. Централна кружна област пречника 7 m је окружена шанцем ширина 2 метра. Спољном страном падине брда пружају се две ескарпе све до литице. У шанцу су пронађени угаљ, спаљене кости, фрагменти грнчарије и глазиране керамике из IX-10. века. У близини утврђења се налазе остаци већег насеља из истог периода.

Бабина долина, Тернопољска област, Украјина - ритуална јама и трг из XII или раног 13. века, подигнута XI-12. веку, налази се у подножју утврђеног светилишта Звенигород. Ископавања, која је од 1985. до 1989. године, вршио Тернопољски музеј регионалне историје под руководством М. А. Јагодинске, су открила велики отворени трг и стамбене полуземунице са пећима од камена и собе са каменим подовима.

Бабка, Ривањска област, Украјина - утврђено насеље на источном обронку пешчаног узвишења. Кружна зараван пречника 30m, окружена испрекиданим рововима, јамама у облику корита и насипом. Скоро у центру се налази јама за камени или дрвени стуб (пречника 0,5m, дубине 0,7m) и гомила угља пречника 1m. У јужном делу је пронађен посуда са кремираним остацима. У насељу су пронађени нож, животињске кости, фрагменти грнчарије и глазиране керамике из VIII-10. века. На врху насипа нађен је угаљ и изгорела дебла. Мали ров је испуњен слојевима угља. Поред се налази насеље из истог периода.

Благовешјенска Гора код Вшћижа, Брјанска област, Русија - насеље-светилиште јухновске културе. Трг насеља (40х25 m) је са спољне стране омеђен насипом и ровом ширине 18m. На унутрашњој страни насипа налази се заједничка дуга кућа. У насељу је нађена ромејска керамика из IX—10. века. У близини се налази насеље из истог периода са остацима настамби и дугих кућа. Пронађене су амајлије од кичмених пршљенова даброва, камење украшено знаковима у облику крста, чешаљ украшен мотивом коњских глава. Могуће је да је насеље служило као светилиште и током 10. века. У XI—13. веку на месту насеља је било гробље поред кога је саграђена црква Благовести.

Богит, гусјатински рејон, Тернопољска област, Украјина - насеље-светилиште налази се на највишем брежуљку у шумовитој области Медобори (рус. Медоборы) 5 km удаљене од села Городница. Најближи налаз верског споменика локалитету на коме је нађен Збручки стуб. Ископавања је током 1984. године вршила Прикарпатска експедиција Института за археологију Руске академије наука. Насипи око насеља су одвојени рововима: главни насип се налази око улаза у насеље, други насип на средини пресеца његов правац, трећи насип је такође у близини насеља, насип на северној страни насеља је прекинут на три места. У насељу је нађено капиште, жртвеник (олтар) и три зграде делимично укопане у земљу.

Бранденбург, Немачка - трг за одржавање светковина, који се налази уз утврђење из 8. века, према предању у питању је светилиште бога Триглава. На брду, испод темеља цркве, откривен је културни слој, који показује постојање људских активности, али не и становања на том месту.

Брановци, Бугарска - кружни трг од глине, на два нивоа. Пронађене су животињске кости и фрагменти посуђа из IX-10. века.

Бродовин (нем. Brodowin), Немачка - трг-капиште се налази на највишем делу полуострва, брду које избија из језера. Капиште је окружено ровом, ширине 5 m, дубине 80 cm, пречника 25 m. На обронцима се налази остаци насеља из IX/X - 13. века. На брду је 1258. године саграђен манастир.

Бубнишће, Ивано-Франкивска област, Украјина - насеље са три стране окружено литицама, са четврте стране је ограничено зидом и шанцем и одбрамбеним ширине 10m. Пречник средишњег трга је 40m. У литици је ископан бунар до кога воде камене степенице. Бунар (димензија 2x2m, а његова садашња дубина је 5-6m) не допире до воде. У литицама су ископане и три пећине у којима су сачувани сандуци прављени од дебала. На стенама литица су уклесани соларни симболи, отисци дланова и маске. У близини се налази велика погребна хумка, пречника 5 m и висине мање од 1m.

Васиљев, Черновицка област, Украјина - на гробљу из XII-13. века откривена је јама са угљем, животињским костима и крхотинама грнчарије.

Верховљани, Гродненска област, Белорусија - насеље са кружним тргом (7x7m), који је ограничен насипом и унутрашњим ровом. У рову су пронађени остаци каменог зида, угаљ и керамика из XI-13. века.

Вишегрод, Пољска - на узвишењу на десној обали Висле налази се трг кружног облика, пречника 18m, у чијем средишту се налазе трагови стубова, више повезаних зграда четвртастог облика, лобања дивљег бика. Трг је окружен редом камења, међу којима се налази олтар, пљоснати камени жртвеник, људски скелет. До трга води поплочани камени пут, на коме су лежала два српа. Објекат је датиран на X-13. век. На удаљености од 2,6km од насеља Округла гора нађен је ров који означава кружни простор, пречника од око 20m. У дну рова су пронађени угаљ, животињске кости, делови посуда. У непосредној близини се налази насеље из VI-11. века.

Волин, Пољска - у највишем делу старог града откривена је дрвена зграда 5x5m, окружена оградом. Била је у употреби од друге половине IX до почетка 12. века. У близини су пронађени бронзана фигура коња и више дрвених фигура, укључујући и једну са четири лица. На падинима Сребрног брда пронађено је огњиште, код кога је међу стенама, рибљим костима нађен фрагмент људске лобање. У близини је нађена јама са две људске лобање, фрагменти посуђа и животињским костима.

Воргол, Вороњешка област, Русија - у насељу-уточишту је делимично очуван трг поплочан печеном глином, диемнзија 12х6m. У његовом центру се налази јама за стуб, поред које је нађен скелет коња и три стреле. На тргу су нађени нож, фрагменти каменог здања, гривне, привезак у облику трапезоида, перле, астрагали, алат за обраду метала. Око трга је очувано шест јама са пепелом, животињским костима, комадима керамике, деловима вретена, делови жрвња, косе, минђуше из салтовске културе. Налази су из X-11. века. У рову око насеља откривена је ритуално сахрањена глава коња и 94 астрагала.

Враћани код Брибира, Хрватска - крајем XIX века је нађен троглави идол који се данас чува у Музеју хрватских археолошких старина у Сплиту. Идол представља главу са три лица. Висине је око 35 cm, ширине 27 до 29 cm, ширина основе је 23-24 cm. Висина лица варира између 16 и 21 cm, а ширина лица је између 16 и 18 cm. У основи идола се налази рупа ширине 10 cm, помоћу које је глава постављана на остатак целине, који није нађен. Два од три лица су намерно оштећена.

Гњезно, Пољска - на брду Лех, испод темеља цркве откривено је огњиште, које се састоји од три слоја камена са слојевима угља и пепела. Пронађене су животињске кости и крхотине грнчарије. Крај VIII-почетак 10. века.

Говда, Тернопољска област, Украјина - насеље се налази на рту на десној обали реке Збруч. Окружено је зидом са чије је спољне стране јарак. Овални трг насеља (40x20m) има нагиб на југоистоку са висинском разликом од 20 m. Током ископавања 1988. и 1989. откривен је трг површине 108 m². Локалитет је откривен током Прикарпатске експедиције Института за арехологију Руске академије наука (1984—1989).

Голавно, Волинска област, Украјина - насеље се налази на узвишењу међу мочварним ливадама. Кружни трг, пречника 30m, незнатно је уздигнут у центру и покривене слојем пепела дебљине 50cm. Испод зида (висине до 1m), који окружује трг, налази се слој камена, угља и угљенисаних костију. При дну зида откривено је неколико јама у облику корита и више група камења. Пронађени су фрагменти посуђа из 10. века, животињских костију, угљенисани комад људске лобање и два зуба.

Гора Хељмска (пољ. Góra Chełmska), код Кошалина, Пољска - на врху планине откривени су остаци зграде за ритуалну употребу димензија 2,5x4,5m, са каменим огњиштем. У близини се налазе јаме са угљем. Пронађени су нож, кресиво, делови вретена (рус. пряслице), кости сисара и риба, комади грнчарије из X-13. века.

Горбава, Черновицка област, Украјина - насеље се налази на гребену на десној обали реке Прут. Овални трг насеља (пречника 30m), окружен је зидом и ровом. Одмах до трга се налазе два мања трга, распоређена са бочних страна, такође ограничена насипом. Равна површ на врху централног насипа и у улаз у средишњи трг поплочани су камењем и прекривени угљем, комадима печене глине и спаљеним животињским костима. Трагови огњишта нађени су на врховима насипа и на бочним трговима. Нема налаза културног слоја. У непосредној близини се налази насеље из IX - 10. века.

Горки, Вологдска област, Русија - на гробљу, почетак XII-13. век, откривена је ритуална јама овалног облика (2,1x1,55m, дубине 60-70cm). Нађене су две браве од кованог гвожђа, дрвени прибор, скелети два пса, три патке, дропље, риба, и на дну јаме три скелета паса. Јама се испуњена камењем и шљаком.

Горадак, Хмељничка област, Украјина - на ивици насеља из VI-8. века налази се камена плоча (дужине 2,3 m, ширине 1,5 m), са траговима паљевине при врху, поред које се налази јама (пречника 1,5 m, дубине 20 cm) чије је дно спаљено, испуњена угљем, пепелом, спаљеним животињским костима и фрагментима керамике.

Гора Градова (пољ. Góra Grodowa) код Тумлина (пољ. Tumlin-Węgle), Пољска - на високом брду (395mnm) на Свентокшким планинама (пољ. Góry Świętokrzyskie - „планина Светог крста“), прекривена шумом, очувана су три концентрична насипа од наслаганог камена из VIII-9. века, који немају одбрамбену вредност. На падини планине се налази насеље из IX—11. века. На врху планине подигнута је капела. Од 1994. године локалитет је заштићен у оквиру резрвата природе „Камени кругови“ (пољ. Kamienne Kręgi).

Грачић, Жрновница, Хрватска - Једини до сада познати приказ бога Перуна и бога Велеса (приказан је у териоморфној форми - у облику медведа) рађен у камену. Камени фриз је уграђен у спољну страну фасаде цркве у Жрновници из 10. века. Сматра се да фриз потиче са оближњег археолошког локалитета Грачић код Жрновнице, где је био постављен у средишту капишта. Црква св. Јураја на брду Перун изнад Жрновнице гради угао од 23° у смеру север-североисток са црквом Успења Маријина Жрновници и св. Миховила, као и угао од 23° у смеру запад-југозапад са Змињим каменом и црквом Госпе у Сити.

Дембно (пољ. Dębno), Пољска - насеље у Свентокшким планинама. Трг насеља је овалног облика (15х26m), окружен насипом и јарком. У јарку су пронађени изгореле каменови, угаљ, комади глазиране керамике.

Добжешуво (пољ. Dobrzeszów), Пољска - насеље на високом брду у Свентокшким планинама. Овални трг (40x80m), омеђен је са три концентрична зида, оштећена на неколико места. Четврти зид одваја насеље од гребена. Основу ниских зидова (висине 1,5-2m), чине наслагани већи комади камења на којима је постављено мање камења, и на њему скицирано мање камење. Површина зидова спаљена, нарочито унутрашњи део првог зида и спољни делови другог и трећег. У центру трга се налази велики камен у коме су уклесани кругови. На више места на тргу и зидовима се налазе стеле, велики заобљени каменови и жртвеници, четвртастог облика направљени од камена. У западном делу локалитета се налази камен темељац олтара, поред кога је нађена керамика из VIII-10. века. Узорак узет са првог зида је методом радиокарбонског датирања датиран на 795. годину. Поред насеља се налази село из VIII-10. века. Ископавања на овом локалитету су вршена у периоду 1975-1981. и том приликом је откривено подручје 25х100m и испрекидани зидови.

Животинскоје, Вороњешка област, Русија - у утврђењу из IX-10. века откривена је јама пречника 80cm и дубине 60cm, у којој се налазио угаљ, 23 астрагала са отворима, брусни камен, бронзани лонац, крчаг и спаљено зрневље житарица. У утврђењу су нађени ритуални глинени хлебови.

Зааринген (нем. Zaaringen), округ Бранденбург, Немачка - у близини гробља из VII—12. века, које чине курганске могиле, налази се кружна платформа (пречника 20 m), окружена кружним шанцем ширине 2-3m.

Звенигород, Тернопољска област, Украјина - насеље се налази на обронку брда на десној обали реке Збруч, у близини села Крутилов. Торзионо. Истраживања су вршили Прикарпатска експедиција Института за археологију Руске академије наука и Тернопољски музеј регионалне историје током 1985., 1987., 1988. године. Откривена су три капишта, 15 верских здања, 10 приземних дугих кућа; направљени су пробна ископавања у зидинама и рововима, истражена су околна села.

Зелена Липа, Черновицка област, Украјина - на десној обали Дњестра, између високих брда, зарасли у шуму, налазе се остаци дрвеног храма који се налази на највишем делу трга (42x14m). Храм правоугаоног облика (5,3x4,2m), оријентисан према странама света, имао је двоструки зид, саграђен од брвана покривених глином. У близини се налазе јаме попуњене слојевима угља и бунар усечен у стену.

Илиев, Лавовска област, Украјина - насеље се налази на рту, са спољне стране ограничено са зида и два рова, који не допиру до краја трга. При основи унутрашњег зид лежи слој угљеног пепела. На равном врху зидова се налази камена платформа. При насипу, са унутрашње стране зида налази се правоугаона простор (7,2x8m) прекривен прахом. На врху трга (5x6m) је горела ватра, и ту се налази огњиште и рупе за стубове. Трг насеља троугластог облика (60х55m) је лишен културног слоја. Непосредно испрес зида се налазе јаме са угљем и животињским костима. На основу нађене керамике и бронзаном прстеном у облику штита локалитет је датиран у 13. век. У близини се налази насеље из истог периода.

Јаздово (пољ. Jazdów), Варшава, Пољска - делимично истражена камена плоча на којој је стајала камена глава идола.

Кањев (укр. Канів), Черкашка област, Украјина - јужно од града Роден, на Кнежевој гори, на рту на десној обали Дњепра, пронађена је рупа (пречник 1,85m, дубина 1,2m) испуњена црницом, пепелом, угљем, животињским костима.

Кијев (Старокијевска гора), Украјина - на Старокијевској гори је нађена зидана зграда (4,2x3,5m) са четири улаза чији распоред одговара странама света. На западу се налази „масивни стуб“, који се састоји од слојева печене глине, пепела и угља. Около се налазе кости и лобање животиња.

Кијев (Владимирска улица), Украјина - у Владимирској улици су 1975. године ископани темељи рова и симетрично постављене јаме испуњене остацима зграде. У близини се налази јама у облику посуде (чаше) у којој су нађени слојеви глине, угља и пепела. Претпоставља се да се овде налазило многобожачко капиште.

Кијев (Житомирска улица), Украјина - у Житомирској улици пронађена је округла жртвена јама, пречника 2m, дубине 1,2m.

Кирово, Псковска област, Русија - кружно насеље (52х42m), налази се на узвишењу усред мочваре. Претпоставља се да би се ту могло налазити светилиште.

Коломо, Новгородска област, Русија - кружни простор од 18 m у пречнику, окружен великим камењем, на коме се налази слој пепела и угља, кости домаћих животиња, комади грнчарије, врхови стрела направљени од кремена. Около се налазе погребне хумке.

Коњ-камен на острву Коњевец на језеру Ладога - Камен од сивог гранита димензија 6x9 m, тежак око 750 тона. Око Коњ-камена се налази двадесетак каменова до 1 метар у пречнику, који са Коњ-каменом чине јединствену композицију.

Корчак, Житомирска област, Украјина - на западној периферији насеља из V—7. века налази се јама 60x70cm, дубине 20cm, на чијем је дну лежало седам глинених хлебова.

Костолац, Србија - зараван поплочана каменом, на којој леже кости птица.

Красногорје, Смоленска област, Русија - кружни трг (пречника 20m), усред мочваре, окружен са два концентрична насипа. Испод унутрашњег насипа пронађен је зид са траговима ватре и слојем пепела. Слој пепела и угљенисана дебла нађена су и на врху насипа. Налази се поред насеља из X-13. века.

Кулишевка, черновицка област, Украјина - утврђење на високом гребену десне обале Дњестра. Кружни трг (пречника 8m) окружен ровом са унутрашње стране, а са спољне са пет насипа и ровова из X-XI, 13. века и старијег гвозденог доба.

Курхим, Чешка - у непосредној близини језера налази се трг окружен ровом. Поред се налази јама у којој горела ватра. На том месту је саграђена хришћанска црква.

Кушљаншћина (рус. Кушлянщина), Смоленска област, Русија - насеље са кружним тргом и две концентрична насипа налази се у мочвари. У близини је насеље из VIII-почетка 11. века и око 80 курганских могила.

Лиса Гора (пољ. Łysa Góra), Пољска - утврђено насеље на планини у Свентокшиским планинама (надморска висина 594 mnm). Планина је обрасла шумом и на њој се налази много великог камења, па није погодна за изградњу насеља. Врх планине је окружен зидом који се пружа дуж падина. Зид је направљен од камена (ширина 11 m, висина 1,5 m). Врх зида је раван са траговима пожара. Пронађени су комади предмета из IX-12. века. Трг насеља је елиптичног облика (1300х150-200m), нема културног слоја, нити грађевина. У близини је извор поред кога је пронађен идол. У 12. веку на врху планине је подигнута црква.

Микуљчице (чеш. Mikulčice), Чешка - локација I (чеш. Klášteřisko) утврђено насеље из раног Средњег века. Објекат правоугаоне основе (11,3x24 m), дужом страном оријентисан у правцу исток-запад. Улаз је вероватно на југозападној страни. Обим објекта је одређен ровом ширине 40 cm у коме су нађени трагови дрвених стубова смештених један уз други. Унутрашњи простор је подељен на једну ширу област ширине 5 m са два огњишта и две области ширине 2 m, по једна са сваке стране шире области, које су кориштене за сахране. На источном крају је пронађено 3 костура коња. У и око гробница нађено је више остатака појединаца са физичким аномалијама, израштајима или ампутацијама, као и људски остаци који показују трагове ампутације при зглобовима. Објекат датиран на 9. век.

Микуљчице, Чешка - локација II (чеш. Pri kniežacom hrade) на гребену изнад потока је округли трг (пречника 12m), оивичен ровом (ширина 3m, дубина 70cm, унутрашњи пречник 15 m). На средини трга је јама, окружена камењем. Ров је испуњен угљем, и у њему су нађени гривна, секире, жрвњеви и фрагменти посуђа из 9. века. На северној страни се налази велика јама за стуб (пречник 1 m) оивичена камењем. У каснијем периоду је подигнута црква.

Мост код Братиславе, Словачка - приближно у средишту насеља се налази објекат у облику исечка круга означен полукружним плитким ровом (дужина 27 m; ширина на најпирем делу 280 cm) отвареним према истоку. Објекат је испод нивоа земљишта за 20-50 cm. Дуж ивице рова су распоређене јаме за стубове у нејднаким размацима. Четири јаме за стубове у северном делу објекта формирају правоугаоник у коме се налазило огњиште и где је пронађен пепео од храстовог дрвета и комади угља. Поред огњишта је нађен рог бика. Северно од огњиште се налазе трагови неколико привремених ложишта. Нађени су комади посуђа и животињске кости. Објекат је датиран на крај VIII и почетак 9. века.

Нагорјани, Черновицка област, Украјина — утврђење на високом брду на десној обали Дњестра са тргом (пречника 20 m), омеђено насипима и ескарпама дуж ивица и са спољне стране. Пронађена керамика из IX-10. века и XI-12. века.

Новгород, Русија - током ископавања у граду откривене су три жртвене јаме. У једној (пречник 0,6 m, дубина 1,5 m), било је девет дрвених кашика, у другој (2x1,75 m, дубина 0,4-0,5 m), биле су две биковске лобање и дрвена кашика, а у трећој (4x3,3 m, дубина 1,5 m) помешане кости коња и расцепљена коњска лобања, остаци свећа и бич. Јаме су датиране у 10. век.

Ошихлиби, Черновицка област, Украјина - на гробљу из XII-13. века откривена је јама (пречника 1,8 m, дубине 0,5 m), на чијем су дну били угаљ, животињске кости и фрагменти керамике.

Паганско код Брецлава, Чешка - на ивици древног гробља се налази велика јама (пречник 85 cm, дубина 25 cm), окружена кругом од осам рупа (опсег круга 2.5-3 m). Формација је са северне стране ограничена полукружном плетеном оградом. На основу стратиграфских података локалитет се датира у другу четвртину 10. века.

Перињ, код Новгорода, Русија - на брежуљку окренутом ка истоку, откривен је кружни трг, окружен ровом са осам округлих ногоступа, платформи (пречник целе структуре је 21 m). Унутрашње стране рова су стрме, а спољашње су благе. На дну платформи су нађени угаљ, фрагменти посуда из Х-почетка 11. века, жрвањ. У средишту трга, у рупи пречника и дубине 1 m нађени су остаци дрвеног стуба. Нађени су остаци другог трга (пречника око 23 m), окруженог ровом, у коме је нађен угаљ, појас, нож, врх стреле од кремена. Трећи трг се вероватно налази испод темеља цркве из 13. века.

Перунковац код Горњег Црниљева, Србија - половином осамдесетих година 20. века, приликом ископавања словенског храма посвећеног богу Перуну, на локалитету Перунковац у селу Горњем Црниљеву, пронађен је археолошки артефакт минијатурног орла од печене керамике.

Петрово, Смоленска област, Русија - насеље са кружним тргом (пречника 22 m), налази се у мочварама. Окружено је са два концентрична насипа и ровом између њих (ширина рова 8-15 m). На ивици трга, на дубини од 35 cm (у унутрашњем делу унутрашњег насипа?) се налази слој пепела и угља дебљине 10-13 cm. У близини је насеље из староруског периода.

Плоцк, Пољска - на Тумској гори (пољ. Wzgórze Tumskie) се налази кружни трг из друге половине 10. века, на коме су нађени огњиште, камени олтар, животињске кости, лобања детета. У земљу је био забоден мач.

Подгош, Новгородска област, Русија - кружни трг (10,4x13,5 m), окружен са два камена прстена. У центру се налази девет каменова, пепео, угаљ, комади грнчарије и керамике.

Погосишће, Вологдска област, Русија - на гробљу које је било у употреби од почетка X до почетка 13. века откривена је правоугаона јама без трагова сахране, у којој су нађене три секире.

Праг, Чешка - жртвена јама, у којој је нађено шест људских лобања и животињске кости.

Псков, Русија - на узвишењу у близини курганског гробља налази се кружни трг оивичен ровом (ширине 1,6-4,1 m). У једној две јаме које се налазе на средини трга, су пронађени остаци једног храстовог стуб пречника 50 cm и висине 70 cm. На дну рова су трагови огњишта, изгорелих костију, фрагменти грнчарије. На тргу су нађене кости животиња. Налаз је датиран на 10. века. На прелазу из 11. век у 12. век јаме су затрпане песком.

Пустари (пољ. Pustary), Пољска - утврђено насеље се налази на брду. Трг пречника 7 m је окружен насипом. Културни слој није пронађен. На основу фрагмената керамике локалитет је датиран у XII-14. век.

Радзиково (пољ. Radzikowo), Пољска - на брду се налази утврђено насеље са овалним тргом (40x60 m), окружено насипом и јарком. На дну јарка нађени су камење и јаме са остацима приношења жртава. На тргу се на различитим местима налазе камене платформе и јаме, које су често коришћене. Локалитет је из VII-14. века.

Радомин (нем. Groß Raden), округ Шверин, Немачка - дрвени храм се налази ван насеља из X-13. века. До њега води пут пополочан каменим плочама. Храм је правоугаоне основе 12,5x7m. Зидови су направљени од усправно постављених дрвених дасака, које су при врху украшене. Око храма, на растојању од 1m, се налази зид од стубова. На улазу су пронађени лобања зубра, глинена шоља, комади грнчарије из IX-10. века. У северном делу храма нађено је шест коњских лобања, а у југоисточном зиду су лежала два копља. Храм је обновљен, средњи део је оштећен, а место за кумир није пронађено. У XI-12. веку храм је пренесен у насеље, који се налази на острву у језеру. Округли трг насеља је пречника 25 m, а дуж његовог обода се налази куће од дрвета.

Ревно (укр. Ревне), Черновицка област, Украјина - у утврђеном насељу, које је служило као уточиште, у близини гробног поља на коме се вршила сахрана спаљивањем тела, налази се јаму са косим зидовима (пречник 5 m, дубина 50 cm) испуњена пепелом, угљем, спаљеним костима, фрагментима посуда, костима животиња. У средишту удубљења се налази јама за стуб која се налази у полукругу који чине јаме за стубове.

Ржавинци (укр. Ржавинці), Черновицка област, Украјина - утврђено насеље на висоравни високог гребена, са кружним тргом (пречника 22 m), окружено са два концетрична насипа и рова. Слој угља и пепела налази се у подножју унутрашњег насипа, на врховима оба насипа и на степеницама које су усечене у стране насипа. Ровови (ширина 5-6 m, дубина 1 m) имају равно дно и косе зидове. Културни слој није нађен на тргу. Пронађен је четвороугаони камени стуб (кумир?), грубо обрађен (висина 2,5 m). Између два насипа налази се културни слој дебљине свега 20 cm из IX-10. века, који потиче од остатака дугих кућа које су ту стајале. Једна од њих је основе димензија 4x20 m.

Рудлово, Смоленска област, Русија - утврђено насеље са овалним тргом (22х28 m) налази се на рту усред мочваре, окружено са два концентрична насипа. У непосредној близини се налази насеље из X-13. века.

Рудники, Ивано-Франкивска област, Украјина - утврђено насеље, настало у раном гвозденом добу, налази се на левој обали реке Рибнице. Насеље је окружено насипомом и унутрашњим ровом и испресецано је са неколико ровова. На врху узвишења конусног облика (6x10 m) нађени су трагови грађевине из X-12. века — 40-50 cm дебео слој се састоји од комада малтера од глине са отисцима дебала. Узвишење је окружено ровом са три сукцесивна слоја који се састоје од камења, угља, делова посуђа, а који су међусобно раздвојени стерилним слојевима глине. На платоу поред узвишења је нађена дуга кућа (приближна дужина 70 m, ширина 4 m).

Рухотин, Черновицка област, Украјина - на стрмој падини високог брда је лучни насип, веома изгорео. На средини падине пронађена је јама (пречник 0,5 m) са угљем и крхотинама из VIII—10. века и округла камена плоча (пречника 0,8 m).

Сади (чеш. Sady) код Ухерског Храдишта, Чешка - објекат се нализи на северозападном ободу гробног поља из друге половине VIII до друге половине 9. века, на узвишењу. Објекат се састоји од лучног удубљења (дужина 940 cm, ширина 150 cm, дубина 12-15 cm). У северном делу је проширење основе на површ 170x160 cm, дубине 10 cm. У средини се налази овална јама (150x180cm, дубина 70 cm), косих страна, у чијем се средишту налази јама за стуб (пречник 60 cm). Са обе стране овалне јаме се налази по једно удубљено ложиште. Проширена северни део објекта је одређен са четири рупе за стубове (пречник 30-35 cm, дубина 30-50 cm), које формирају квадратну основу. Нађен је део лобање бика са роговима поред јаме за стуб. Објекат је датиран на прелаз из VIII у 9. век.

Стари Рјазањ, Русија - средином 12. века, испод цркве је нађена бронзана статуета са четири лица, бронзани крст и суд са рибљом крљушти и свињским зубима

Сушћево, Новгородска област, Русија - зараван (14х17,5 m), окружен са великим стенама.

Тауфелсберг, Немачка - утврђено насеље се налази на високом купастом брду, окружено са два концентрична зида, ескарпама и шанцем. На ивици кружног трга (пречника 30 m), откривен је слој дебљине 60-70 cm, који се састоји од угљасте земље и великог камења (унутрашњи зид?). Нађени су комади посуда из средњег века, кости и зуби животиња. На брду је играђена црква.

Тжебјатув (пољ. Trzebiatów), Пољска - на брежуљцима у мочвари су две заравни (8x10m и 10x13m), окружене рововима (ширина 1-1,5 m, дубина 50 cm) у којима су нађен угаљ и фрагменти посуда из IX-10. века. На заравнима се налазе огљишта и јаме за стубове.

Фелдберг (нем. Feldberg), Немачка - остаци дрвеног храма налази се на рту, одвојеном полукружним јарком равног дна (ширина 2 m, дубина 60 cm). Остаци храма испресецани су рововима. Откривен је темељ у виду удубљења облика корита и централна јама испуњена угљем. Храм је правоугаоног облика (5x10m), подељен на два дела. На основу нађене керамике храм је датиран у VII-9. век, према радиометријском датирању методом 14C храм је датиран на период 900.-1000. година.

Фишеринзел (нем. Fischerinsel), Немачка - у утврђеном насељу из периода XI-почетак 13. века пронађена су два дрвена идола међу остацима паљевине. У близини се налази полуострво, које се протеже у језеро и ограничено је са спољне стране плитким ровом који нема одбрамбену вредност (ширина 3-4 m, дубине 1 m). Претпоставља се да се овде налазило светилиште.

Ходосовичи, Гомељска област, Белорусија - у близини насеља и курганске могиле из X-11. века налазе се два трга (пречника 5 и 7 m), окружена малим рововима (ширина од 20 и 40 cm, дубина од 25-50 cm). На странама кругова се налазе удубљења у облику полумесеца (ширина 1,8 m, дубина 1 m). У средишту кругова се налазе плитке јаме (пречник од 0,6-1 m, дубина 15-25 cm), које су испуњене угљем, песком, пепелом и нагорелим камењем.

Хотомељ, Брестска област, Белорусија - утврђено насеље на крају пешчане дине у мочварној равници. Скоро округли трг (30x40m), окружен је удубљењима у облику испрекиданих ровова и јама у облику корита. На основу нађених фрагмената глиненог посуђа и троугластом врху стреле удубљења су датирана у 7. век. Удубљења су прекривена слојем угља дебљине 20 cm, комадима керамике и грнчарије и бројним другим предметима из периода од VIII до 10. века. У средишту трга који је благо уздигнут нема културног слоја, већ само неколико јама. У подножју насипа који окружује насеље налази се слој угља и изгорелог дрвета.

Храдско (чеш. Hradsko) код Мшена, Чешка - утврђено насеље из раног Средњег века, смештено на западној падини платоа, 16 m северно од групе пољопривредних и занатских зграда. Састоји се из неправилног спиралног прстенастог удубљења (ширина 100 cm, дубина 50-60 cm), са дужом осом оријентисаном у правцу исток-запад. На северозападној ивици се налазе кружно распоређене јаме за стубове. У средишту објекта се налази надземни део, приближно квадратног облика (дужина странице 105 cm). Нађене су крхотине посуда од глине, гвоздена игла, кости крава, сова, вепрова, оваца, коза и коња. Објекат је датиран на прелаз из VIII у 9. век.

Хутињ, Новгородска област, Русија - кружни трг, окружен прстеном сачињеним од великог камења. Унутар прстена се налази јама прекривена камењем и слојем спаљених костију животиња.

Шапирево, Смоленска област, Русија - у мочвари, један километар југоисточно од села Шапирево, на левој обали реке Березинке налази се утврђено насеље. Овални трг (14х9 m) окружен је са две концентрична насипа (ширине 7 m и висине 0,8 m) и ровом (ширине рова је 4 m, дубина 0,4 m), на је чијем нађено изгорело камење, угаљ, пепео. Централни део трга је окружена је рупама за стубове, а земља је прекривена слојем угља. Испод насипа пролазе две паралелна канала. Пронађене су крхотине посуда из IX—X и XII—13. века. Истраживања су вршили городища проводили А. Н. Љавдански (рус. А. Н. Лявданский) 1920.-их, В. В. Седов 1956. и П. Н. Трећаков (рус. П. Н. Третьяков) током 1960-61. године.

Шљенжа (пољ. Ślęża), Пољска - шумовита гора испресецана литицама и камењем, налази се у брдском масиву, који се уздиже изнад шлеске низије. На врху и по падинама се пружају камени зидови, чији темељи припадају лужичкој култури (крај халштата - почетак латена). Горњи део зидова који показује трагове паљевине, са пратећом керамиком и другим стварима потиче из раног Средњег века. На унутрашњем простору (120x60 m) је одсутан културни слој. На врху горе и на њеним падинама се налазе многобројне камене скулптуре и знаци уклесани у камен, од којих је најчешћи симбол у облику косог крста. Међу керамиком прикупљене у утврђеном насељу, највећи део припада бронзаном и раном гвозденом добу (66,5%), периоду касног латена и римском добу припада 1,3% нађене керамике, периоду раног Средњег века - 1,9% и периоду X-13. века - 10,4%. Истраживање на Шљенжи је вршено са прекидима. Почело је 1903. године, а посебно је било интензивно у периоду 1949-1956. и касније. На околним брдима Кошћушко и Радуња такође су нађени камени зидови - „кругови“, који према расположивим подацима припадају лужичкој култури.

Шумск, Житомирска област, Украјина - око 7 km југозападно од Житомира, поред гробног поља на обали реке Гњилопјат (укр. Гнилоп'ять), на коме су вршене сахране спаљивањем се налази делимично укопана зидана структура основе у облику крста, оријентисана према странама света (димензије: (север-југ) 14,2 x (запад-исток) 11 m, дубина 40-50 cm). Дно структуре је равно, а зидови су вертикални. У центру се налази велика јама за стуб (пречник 1 m, дубина 60 cm), око чије ивице је распоређено велико камење, а око ње су распоређене јаме за стубове и камење. У средишњем делу је стално горела ватра. Око северног и јужног улаза у светилиште распоређени су грубо сечени каменови (40x40 cm). Нађена је керамика грубе израде из касног IX-10. века, врхови стрела од кремена, спаљене кости бика и птице (певца?). У близини се налази место за спаљивање мртвих, у облику кружног подручја (пречник 5 m) са спаљеним површинским слојем и слојем угља дебљине 50 cm, окружен кружним ровом. На рту оближњег брда се налазе кућа и помоћне зграде. Истраживања су вршена током 1964. године.

Шћеглец, Новгородска област, Русија - гранитна стена са петроглифима из касног бронзаног доба.

Средња Европа

Средња или централна Европа је географска регија која обухвата површину од 1.253.371 km2, односно 11,9 % површине Европе. Простире се од Балтичког мора, на северу, до Црног мора и високих веначних планина на југу, које чине северну границу Јужне Европе.

Осим тога, може се сматрати да се и северна, јужна и југоисточна Европа у одређеној мери граниче и преклапају са средњом Европом тј. положај ове регије је веома значајан јер повезује све остале регије Европе.

Сви главни путеви који повезују западну и источну, северну и јужну Европу прелазе преко територије средње Европе. Ова регија обухвата девет земаља: Мађарску, Чешку, Словачку, Румунију, Швајцарску, Аустрију, Лихтенштајн, Немачку и Пољску.

Од ових девет земаља само три излазе на море, тако да у овој европској регији преовлађују континенталне земље.

Суматра

Суматра (индон. Sumatera) је индонежанско острво, једно од Великих Сундских острва. Са површином од 470.000 km² Суматра је шесто острво по величини у свету. Има 40 милиона становника који говоре 52 различита језика. Највише их је малајског порекла. Око 80% становништва су муслимани, а 18% хришћани.

Острво се простире 1.700 километара у правцу северозапад-југоисток и широко је до 370 километара. Екватор пролази кроз средину острва. Планина Керинчи је највиши врх Суматре (3.805 метара). Суматра је позната по интензивној вулканској активности, због чега је земљиште веома плодно, а пејзажи спектакуларни. Источна половина острва је равничарска. Око 40 километара од јужне обале Суматре, са друге стране Сундског мореуза, налази се острво Јава. Борнео је удаљен 600 километара, док је Малајско полуострво на североистоку одвојено мореузом Малака. На око 200-1000 километара северозападно од Суматре леже групе острва Андамани и Никобари.

Цунами висине 16 метара изазван земљотресом јачине 9 на Рихтеровој скали, погодио је 26. децембра 2004. западне обале Суматре, нарочито провинцију Аћех. Тада је погинуло 170.000 Индонежана.

На Суматри се налазе значајна изворишта нафте. Експлоатише се угаљ, злато, боксит и цинк. Од пољопривредних производа, значајни су каучук, бибер, кафа, палмино уље и дуван.

Термоелектрана

Термоелектрана је постројење у коме се хемијска или нуклеарна енергија горива (угаљ, уранијум, нафта, гас...) претвара у топлотну енергију, затим се топлотна енергија помоћу турбине претвара у механичку која се користи за покретање генератора електричне енергије.

Угљеник

Угљеник, угљик или карбон (C, лат. carboneum), неметал је IVа групе. Стабилни изотопи су му: 12C i13C. Битан нестабилан изотоп је 14C (настаје од 14N у горњим слојевима атмосфере).

Овај четворовалентни неметал има неколико алотропских модификација:

дијамант (најтврђи познати природни минерал). Назив му потиче од грчке речи adams, што значи „непобедив“, јер је најтврђи минерал у природи. Брушењем се од дијаманта добија брилијант, облик којим се истиче његова лепота и сјај и који се користи за накит. Хемијска формула C. Везивна структура: 4 електрона у 3-димензионим sp3-орбиталама.

графит (једна од најмекших супстанци). Исте хемијске формуле као дијамант C. Везивна структура: 3 електрона у 2-димензионалним sp2-орбиталама и 1 електрон у p-орбитали.

фулерен Хемијска формула C60, данас има широку примену у пољопривреди.Угљеник је био познат још у праисторији. Да је хемијски елемент први је утврдио Антоан Лавоазије. Међународни назив је изведен од латинске речи carbo, угаљ.

Цела једна грана хемије, органска хемија, се базира на једињењима која у себи садрже угљеник. Сем органских једињења велики значај имају угљеник(II)оксид (угљен-моноксид), угљеник(IV)оксид (угљен-диоксид), угљена киселина, карбиди и карбонати.

Фосилна горива

Фосилна горива су руде формиране природним процесима, као што је анаеробна декомпозиција покопаних мртвих организама, која садржи енергију која потиче из древне фотосинтезе|. Старост организама и фосилних горива која су из њих настала је типично више милиона година, а понекад премашује 650 милиона година. Фосилна горива имају висок садржај угљеника и јављају се у виду нафте, угља, и природног гаса. Неки од деривата у широкој употреби су керозин и пропан. Фосилна горива могу да буду у опсегу од испарљивих материјала са ниским односом угљеника и водоника попут метана, до течности као што је бензин, до неиспарљивих материјала који се састоје од скоро чистог угљеника, као што је антрацитни угаљ. Метан се може наћи на угљоводоничним пољима било сам, везан за нафту, или у облику метанских клатрата.

Теорију да су фосилна горива формирана из фосилизованих остатака некадашњих биљки путем излагања топлоти и притиску у Земљиној кори током милиона година је приви представио Георг Агрикола 1556. године, и касније Михаил Ломоносов у 18. веку.

Америчка Служба за енергетске информације процењује да су се 2007. примарни извори енергије састојали од нафте 36,0%, угља 27,4% и природног гаса 23,0%, што је заједно сачињавало удео од 86,4% за фосилна горива у примарној потрошњи енергије у свету. Нефосилни извори су у 2006. години обухватали нуклеарне 8,5%, хидроелектричне 6,3%, и друге (геотермалне, соларне, таласе, ветар, дрво, отпад) који су допринели са 0,9%. Светска потрошња енергије је расла 2,3% годишње.

Фосилна горива се константно формирају путем природних процеса, међутим, она се генерално сматрају необновљивим ресурсима јер су потребни милиони година да се се формирају, а познате искористиве резерве се исцрипљују много брже него што нове настају.Коришћење фосилних горива ствара озбиљне проблеме у животној средини. Сагоревањем фосилних горива се производи око 21,3 милијарди тона (21,3 гигатона) угљен-диоксида (CO2) годишње. Процењује се да природни процеси могу да апсорбују само око половине те количине, тако да долази до нето повећања од 10,65 милијарди тона атмосферског угљен-диоксида годишње. Угљен-диоксид је један од гасова стаклене баште који повећава пријем радијације и доприноси глобалном загревању.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.