Уганда

Уганда, званично Република Уганда[6] је држава у источној Африци[7], без излаза на море. Граничи на северу са Јужним Суданом, на истоку са Кенијом, на југу са Танзанијом, на југозападу са Руандом и на западу са ДР Конгом. Велики део територија сачињава Језеро Викторија. Име јој долази од древног краљевства Буганда које је садржавало већи део земље у прошлости, укључујући главни град Кампалу.

Република Уганда
Republic of Uganda  (енглески)
Jamhuri ya Uganda  (свахили)
Крилатица: For God and My Country
(За Бога и моју државу)
Химна: Oh Uganda, Land of Beauty
О Уганда, земљо лепоте
Положај Уганде
Главни градКампала
0°19′N 32°35′E / 0.317° СГШ; 32.583° ИГДКоординате: 0°19′N 32°35′E / 0.317° СГШ; 32.583° ИГД
Службени језикенглески и свахили[1]
Владавина
 — ПредседникЈовери Мусевени
 — ПотпредседникЕдвард Киванука Секанди
 — Председник ВладеРухакана Ругунда
Историја
Независност9. октобар 1962.
Географија
Површина
 — укупно236.040 km2(81)
 — вода (%)15,39
Становништво
 — 2015 ?[3]44.270.563[2](36)
 — 2014.34.634.650[4]
 — густина308 ст./km2
Економија
ВалутаУгандски шилинг[5]
 — стоти део валуте‍UGX‍
Остале информације
Временска зонаUTC +3
Интернет домен.ug
Позивни број+256

Историја

На територији данашње Уганде арапски трговци робљем и европски колонизатори су дошли релативно касно, тек у 19. веку. Британија је над Угандом успоставила протекторат године 1894. Након стицања независности младу државу су мучила политичка нестабилност, поготово након државног удара кога је 1966. године извео председник Милтон Оботе. Пет година касније њега је свргнуо Иди Амин, чија је владавина остала запамћена по геноциду, економској пропасти као и катастрофалном рату против Танзаније чије су снаге на власт вратиле Оботеа. Али и његов режим је изазвао грађански рат који је коначно завршен године 1986. победом снага на челу са Јоверијем Мусевенијем. Под Мусевенијем, који и дан-данас влада Угандом, та афричка земља је коначно стекла довољно политичке стабилности да се окрене економском развоју, а 1990-им и одређеним политичким реформама. Због тога се Уганда, поготово у поређењу са већином својих суседа, држала успешном државом. Но, њен развој је битно успорила катастрофална епидемија СИДА-е, а нешто касније и упетљаност у грађански рат у суседном Конгу.

Први Европљанин који је закорачио у Уганду био је истраживач Ј. Х. Спек 1854. године. Потом су надошли други пустолови, као Станли који је склопио погодбу с бугандским краљем Мутесом I. Буганде нису имали само краља (кабаку), већ и двор, уређено судство, скупштину (Велики Лукико) и витешки правилник. Нису познавали точак, ни писмо, али јесу одећу. Нису знали да ткају, али су носили обојено и урешено одијело од коре дрвета. Формирали су се као сложан народ још пре 1000. године, а краљеви из једне династије владали су непрестано најмање 400 година.

Мисионари су у Уганду у великим бројевима почели пристизати након 1877. године, најпре енглески протестанти па француски католици. Већ пре Спека продирали су арапски трговци остављајући за собом трагове ислама. У почетку Буганде нису схватале разлику између католицизма и протестантизма, али су услед ревног деловања мисионара постајали предани верници. Године 1884, Мутесу I наследио је син Муанга. Он је наредио да се убије Џејмес Ханингтон, први протестантски бискупа послат у земљу, који је погрешио приступивши земљи са севера. Једно старо пророчанство је тврдило да ће Уганда бити освојена продре ли у њу странац из тога смера. Ханингтон је убијен 1885. године. Од 1888. до 1891. вођени су крвави верски ратови у којима су Африканци католици пљачкали и палили протестанске цркве, а Африканци протестанти једнако поступали у католичким црквама. Победили су протестанти, а Муанга је побегао с француским католицима.

У међувремену капетан, будући лорд Лугард, продире у земљу за рачун Царскога енглеског источноафричког друштва. Продирање друштва било је мирољубиво, те су се тако Буганде касније поносиле чињеницом да никад нису војним путем освојени. Године 1893, преузела је енглеска влада Буганду, а 1900. се проширила и на остатак Уганде. То је учињено на основу уговора који је потписала краљица Викторија, а Хари Џонстон је био послат као посебни повереник и зачео британску колонијалну управу.

Британци су временом повећавали удео домородаца у власти. У почетку 1951. повећан је број чланова законодавног тела са 32 на 56, са 20 чланова Африканаца уместо дотадашњих 8. Влада протектората под гувернером управљала је целом земљом, али стара краљевина и главна провинција Буганда имала је своју властиту афричку владу на челу с кабаком. Именовала је чланове Великог Лукика и све поглавице, али британски гувернер имао је право вета. Споља у покрајини постојале су окружне (gumbolola и saca) управе, такође потчињене кабаки. Он је имао и личну владу састављену од три министара: Катикира (министра председника), Омулалуција (министра правде) и Омуваника (министра финансија). Овај последњи био је и на дужности чувара краљевскога појаса. Двоје од три министра морали су увек бити протестанти, а један католик. Према традицији нови се кабака крунисао на светом месту близу Будоа.

Краљевско имање лежало је изнад Менгоа, једног од кампалских брјежуљака, а ограђено је високом оградом од слоновске траве. Зграда скупштине имала је лимени кров обрубљен сламом. Под дрвећем пред њом седили су бубњари. Унутра у дворани висила је британска застава, а на дну је стајало узвишење покривено кожама леопарда и лавова. Иза њега се истицала бугандска застава, плава са жутим штитом на којем је приказан црвени лав. Са сваке стране висиле су фотографије кабакових предака, а између клупа ишао је један достојанственик носећи крвников мач, који је имао сечиво у облику месеца насађеног на дугу дрвену ручицу. Могао је служити и као копље.

У британски протекторат била су укључена четири стара краљевства: Буганда, Буњоро, Торо и Анколе. Пре Другог светског рата целокупни извоз и увоз земље износио је 7.000.000 фунти годишње, а 1954. године достиже десетороструки износ. Од целокупних издатака од 15 милиона фунти у години 1952. утрошено је 1.300.000 за школовање, а 933.356 за здравство у поређењу са 566.000 две године раније. Злочини су били веома ретки и током колонијалног доба у земљи је било тек 250 британских полицајаца. У Уганди је деловала Афричка трговачка комора, у коју је било учлањено 11.000 Африканаца. Под британском управом у земљи је стално боравило 530 Индијаца и само 7.600 Европљана, махом Британаца. Од тога су чак 1.200 били мисионари. У седишту колоније, граду Ентебеу, било је 350 белаца. Град Кампала подигнут је на седам брежуљака. На једном брежуљку саграђена је англиканска катедрала, на једном римокатоличка црква, а на једном џамија. У њему је 1922. основан колеџ Мерикири, једина школа на нивоу свеучилишта у колонијалном добу између Картума и Јоханесбурга. Тамо је годишње апсолвирало око 250 Африканаца. Још раније, 1906., у Будоу недалеко од Кампале подигнут је Краљев колеџ првотно намењен синовима поглавица.

Под британском управом у Уганди је било више од 250.000 бицикала, а просечно је долазио један на сваких 25 становника. Добар бицикл коштао је у Кампали 24 фунте. Један показатељ колико је за афричке прилике неуобичајен промет бицикла био значајан јест талас крађа, у којем је 1953. године у земљи отуђено 1.298 бицикала. Бојећи се отцепљења, Британци су 30. новембра 1953. обавијестили кабаку да је његова власт окончана и авионом га одвезли у Лондон. Поткрај 1954. Британци су се повукли и објавили како ће се кабака након извесног времена моћи вратити дома уз услов да Буганда остане у саставу Уганде и да кабака прими демократски уставни поредак. Дана 16. новембра исте године британски гувернер сазвао је Велики Лукико и објавио како ће девет месеци након ступања на снагу уставних реформи бити омогућено одлучивање хоће ли се изабрати нови кабака или примити назад садашњи.[8]

Географија

Ug-map
Карта Уганде

Положај

Налази се у источној Африци. Површина је 236.035 km². има око 37,58 милион становника по подацима светске банке. Главни град град је Кампала а остали су; Масака, Џинча, Китгум, Мбарам, Сороти и други.

Геологија и рељеф

Већином висоравни. Највиши врхови су Рувензори 5.110 m, Елгон 4.321 m и Морото 3.020 m.

Клима

Клима је због надморске висине различита. У нижим деловима је екваторијална на планинама суптропска, умјерена док су неки врхови под снегом. Најважније реке су Амбертов Нил, Викторијин Нил, Кагера а језера Викторијино, Албертово, Кјога, Сорати. Просечна температура од 15-25 °C.

Становништво

Uganda-demography
Демографија Уганде

Око 65% становништва су Банту црнци међу њима су најбројнији Баганда 16%. На северу живе Нилоти 30% и Нилохамити 4%. По градовима живи 60.000 Арапа, Индијаца и Европљана. Две трећине становника су хришћани, католици и протестанти, 15% су муслимани, остали су анимисти. Према подацима из 2007. године, Уганда се налази на првом месту држава у свети чији број становника најбрже расте.[9]

Језици

Languages of Uganda
Етнолингвистичка мапа Уганде

Свахили, језик који је у широкој употреби широм региона афричких Великих језера, прихваћен је као други званични национални језик земље 2005. године.[1][10] Енглески језик је био једини званични језик док устав није био измењен 2005. године. Мада свахили није био преферентни избор дела популације на југу и југозападу земље која користи Банту језик, он представља важну лингву франку у северним регионима. Тај језик је исто тако у широкој употреби у полицијским и војним снагама, што је вероватно резултат историјске диспропорције у регрутовању на северном делу земље у снаге безбедности током колонијалног периода. Статус свахилија се стога мењао у зависности од политичке групе на власти.[11] На пример, Ајди Амин, који води порекло са северозапада, декларисао је свахили као национални језик.[12]

Административна подела

Уганда се дели на пет административних региона:

Региони су подељени на дистрикте, којих укупно има 111. Дистрикти су додељени на државе (146) и општине (13). Државе се подељене на субдржаве, а субдржаве на порохије и села.

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 „The Constitution (Amendment) Act 2005” (PDF). Приступљено 17. 1. 2017.
  2. ^ „Republic of Uganda – Census 2014 – Final Report – Table 2.1 page 8” (PDF).
  3. ^ „Uganda”. Central Intelligence Agency. 2016. Приступљено 19. 9. 2016.
  4. ^ Republic of Uganda - Census 2014 - Final Report - Table 2.1 page 8
  5. ^ „Uganda”. International Monetary Fund. Приступљено 17. 1. 2017.
  6. ^ Article 5, Chapter 2, Constitution of Uganda, 1995, accessed 17 January 2017
  7. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  8. ^ John Gunther-Nepoznata Afrika, Zora, Zagreb 1966, pp. 294.-315.
  9. ^ „Svet u brojkama 2007“. ISBN 978-86-7668-055-9. стр. 17.
  10. ^ „Museveni Signs 3rd Term Bill”. New Vision (Kampala). 29. 9. 2005. »"From now on, Swahili is the second official language..."«
  11. ^ Swahili Archived 2007-07-14 at the Wayback Machine in the UCLA Language Materials Project
  12. ^ "A Brief History of the Swahili Language", glcom.com

Литература

  • Appiah, Anthony and Henry Louis Gates (ed). Encyclopaedia of Africa (2010). Oxford University Press.
  • Middleton, John (ed). New encyclopaedia of Africa (2008). Detroit: Thompson-Gale.
  • Shillington, Kevin (ed). Encyclopedia of African history . CRC Press.2005.
  • BakamaNume, Bakama B. A Contemporary Geography of Uganda. (2011) African Books Collective.
  • Barlas, Robert (2000). Uganda (Cultures of the World). Marshall Cavendish. ISBN 9780761409816. OCLC 41299243. overview written for younger readers.
  • Chrétien, Jean-Pierre. The great lakes of Africa: two thousand years of history (2003). New York: Zone Books.
  • Hodd, Michael and Angela Roche. Uganda handbook (2011) Bath: Footprint.
  • Jagielski, Wojciech and Antonia Lloyd-Jones. The night wanderers: Uganda's children and the Lord's Resistance Army. New York. Seven Stories Press.2012. ISBN 9781609803506.
  • Otiso, Kefa M. Culture And Customs of Uganda. (2006) Greenwood Publishing Group.

Спољашње везе

Мапе

Влада и економија

Хуманитарна питања

Туризам

.ug

.ug је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Уганду.

Грб Уганде

Грб Уганде је званични хералдички симбол афричке државе Републике Уганде. Грб је усвојен 1962. године.

Екватор

Екватор или полутар, раније и равник (средином 19. века), је замишљена кружница која опасује Земљу (или неки други астрономски објекат) на подједнакој удаљености од полова. Екватор дели Земљу на јужну и северну хемисферу. Географска ширина екватора је 0°. Дужина екватора је 40.075 km. Екватор пролази кроз 13 држава и то су:

Сао Томе и Принсипе

Габон

Конго

ДР Конго

Уганда

Кенија

Сомалија

Малдиви

Индонезија

Кирибати

Еквадор

Колумбија

Бразил

Иако Екваторијална Гвинеја носи име екватора у свом називу, екватор не пролази кроз копнени део ове државе, мада се континентални део државе налази 100 км северно од екватора, а острво Анобон 155 км јужно од екватора.

Око екватора влада екваторијална клима.

Застава Уганде

Застава Уганде је усвојена 9. октобра 1962. године када је Уганда стекла независност од Уједињеног Краљевства.

Састоји се од шест једнаких хоризонталних пруга црне, жуте и црвене боје поређаних два пута овим редоследом. На центру се налази бели круг у којем је смештена птица Balearica regulorum, симбол ове земље.

Иди Амин

Иди Амин Дада Уме (енгл. Idi Amin Dada Oumee; Кобоко, 17. мај 1925 — Џеда, 16. август 2003) био је угандски политичар и војни официр. Био је на дужности предсједника Републике Уганде од 1971. до 1979. године.

Амин је рођен у Кобоку или Кампали, а отац му је потицао из Каква народа, а мајка из Лугбара народа. Године 1946. придружио се Краљевским афричким стријелцима Британске колонијалне војске као кувар. Напредовао је до чина поручника, учествујући у британским акцијама против сомалијских побуњеника у Шифта рату и затим у Мау Мау устанку у Кенији. Уганда је стекла независност од Уједињеног Краљевства 1962. године, а Амин је остао у оружаним снагама, напредујући до чина мајора, а 1965. године је именован за заповједника војске. Када је схватио да га угандских предсједник Милтон Оботе планира ухапсити због проневјере војних средстава, покреће државни удар 1971. и проглашава се предсједником.

Током година на власти, Амин је од прозападног владара који је уживао подршку Израела постао особа коју подржавају либијски вођа Муамер ел Гадафи, заирски предсједник Мобуту Сесе Секо, Совјетски Савез и Источна Њемачка. Године 1975, Амин је постао предсједавајући Организације афричког јединства (ОАЈ), панафричке групе која је промовисала солидарност међу афричким земљама. Уганда је била чланица Комисије за људска права ОУН од 1977. до 1979. године. УК је прекинула дипломатске односе са Угандом 1977. године, а Амин је објавио да је поразио Британце и својој титули додао „освајач Британске империје”. Радио Уганда је тада објавио његову титулу у потпуности: „Његова екселенција доживотни Предсједник Републике Уганде фелдмаршал хаџија др Иди Амин Дада, господар свих животиња на Земљи и освајач Британске империје у Африци”.Како је Аминова владавина напредовала у касне седамдесете године, дошло је до повећања немира против његовог прогона одређених етничких група и политичких дисидената, заједно са веома лошим међународним погледом на Уганду послије Аминове подршке отмичарима у операцији Ентебе. Покушао је анектирати танзански регион Кагера 1978. године, због чега је танзански предсједник Џулијус Њерере наредио инвазију на Уганду; танзанске снаге су заузеле Кампалу и збациле Амина на власти. Амин је отишао у егзил, прво у Либију, па затим у Саудијску Арабију, гдје живио све до своје смрти 16. августа 2003. године.

Аминова владавина је била окарактерисана грубим кршењем људских права, политичким репресијама, етничким прогоном, вансудским убиствима, непотизмом, корупцијом и лошим економским управљањем. Међународни посматрачи и групе за људске права процјењују да је током Аминовог режима убијено између 100.000 и 500.000 људи.

Источна Африка

Источна Африка је најисточнија регија афричког континента која се различито дефинише у географији или геополитици. Према УН-овој шеми географских регија источну Африку чине следећих 20 земаља :

Јужни Судан, Уганда, Бурунди и Руанда – понекад се (у географском смислу) сматрају делом Средње Африке

Кенија, Танзанија – чланице Источноафричке заједнице (EAC)

Џибути, Еритреја, Етиопија и Сомалија – често се означавају као Афрички рог

Мозамбик и Мадагаскар – понекад се сматрају делом Јужне Африке

Малави, Замбија и Зимбабве – понекад се укључују у Јужну Африку и бившу Средњоафричку федерацију

Комори, Маурицијус и Сејшели – мале острвске државе у Индијском океану

Реинион и Мајот – Француске прекоморске територије у Индијском океануЕгипат и Судан се понекад, географски, убрајају у ову регију.

Односи Србије и Уганде

Односи Србије и Уганде су инострани односи Републике Србије и Републике Уганде.

Руандски франак

Руандски франак је званична валута у Руанди. Скраћеница тј. симбол за франак је FRw а међународни код RWF. Франак издаје Национална банка Руанде. У 2008. години инфлација је износила 15,4%. Један франак састоји се од 100 центима.

Франак је постао валута Руанде 1916. Пре тога је у употреби био франак Белгијског Конга који је заменио рупију Немачке источне Африке. Валуту Белгијског Конга, Руанда је користила до 1960. када је уведен франак Руанде и Бурундија. Руанда је почела да издаје сопствене франке 1964.

Постоје планови за увођење јединствене валуте Источноафрички шилинг на територији пет држава чланица Источноафричке заједнице, а то су Кенија, Танзанија, Уганда, Бурунди и Руанда.

Постоје новчанице у износима 500, 1000, 2000 и 5000 франака и кованице од 1, 2, 5, 10, 20, 50 и 100 франака.

Светско првенство у атлетици на отвореном 2013 — маратон за мушкарце

Маратонска трка у мушкој конкуренцији на Светском првенству у атлетици 2013. у Москви одржана је 17. августа на стадиону Лужники и улицама Москве.

Титулу светског првака из Тегуа 2011. није бранио Кенијац Абел Кируи.

Светско првенство у атлетици на отвореном 2017 — 10.000 метара за мушкарце

Трка на 10.000 метара у мушкој конкуренцији на Светском првенству у атлетици 2017. у Лондону одржана је 4. августа на Олимпијском стадиону.

Титулу светског првака из Пекинга 2015. одбранио је Британац Мохамед Фара.

Списак народа света

Ово је списак већих и значајнијих народа света. Поред бројчано већих народа, у списак су унети и народи који су, иако мањи по бројности, значајни због одређених чињеница, било да су једини живи представници своје језичке групе или породице (на пример Аини у Јапану), било да су потомци значајних старих народа (на пример Асиријци), или да имају сопствену државу или самоуправну територију (на пример Санмаринци). Класификација народа у списку је дата према класификацији језика којима ови народи говоре, иако неке језичке породице представљене у списку нису опште прихваћене од стране свих лингвиста. Примера ради, неки лингвисти сматрају да језике из Америндијанске (макро) породице треба класификовати у више мањих језичких породица, а спорно је и језичко јединство Кавкаске и Алтајске језичке породице. Са друге стране, уочене су одређене сличности између појединих језичких породица, које би по неким лингвистима требало спојити у веће генетске целине. Најупечатљивији пример су генетске везе Јенисејско-Остјачких језика у Сибиру и језика На-Дене у северној Америци.

Уганда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2011.

Уганда је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2011. одржаном у Тегу од 27. августа до 4. септембра. Репрезентацију Уганде представљало 12 такмичара (10 мушкараца и 2 жене) у 6 атлетских дисциплина (4 мушке и 2 женске).

На овом првенству Уганда није освојила ниједну медаљу, нити је постављен национални и лични рекорд. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Уганда је поделила 58 место са 3 бода.

Најуспешнији такмичар Уганде био је Јакоб Араптани, која је у дисциплини трчања на 3.000 м са препрекама освојио шесто место.

Уганда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Уганда је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа четрнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Уганде представљало је дванаест учесника (10 мушкараца и 2 жене) који су се такмичили у шест дисциплина.,

На овом првенству Уганда је по броју освојених медаља делила 12. место са освојеном једном, златном медаљом. Оборен је један национални рекорд. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Уганда је са једним учесником у финалу делила 30 место са освојених 8 бодова.

Уганда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Уганда је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа петнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Уганде представљало је 12 учесника (11 мушкараца и 1 жена) који су се такмичили у 6 дисциплина (5 мушких и 1 женска)., На овом првенству Уганда је по броју освојених медаља делила 32. место са освојеном једном, бронзаном медаљом. Оборен је један национални рекорд. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Уганда је са два учесника у финалу делила 33 место са освојених 10 бодова.

Уганда на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Уганда је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа шеснаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Уганде представљало је 19 учесника (12 мушкараца и 7 жена) који су се такмичили у 10 дисциплина (5 мушких и 5 женских)., На овом првенству Уганда је по броју освојених медаља делила 31. место са освојеном једном, сребрном медаљом. Оборен је један национални рекорд. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Уганда је са 1 учесником у финалу делила 44 место са освојених 7 бодова.

Уганда на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Уганда је учествовала на на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта. Репрезентацију Уганде представљала су двојица учесника, који су се такмичили у две дисциплине.

Такмичари Уганде нису освојили ниједну медаљу нити је постигнут неки рекорд.

У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Уганда је са једним учесником у финалу делила 41 место са 2 бода.

Уганда на олимпијским играма

Уганда се први пут појавила на Олимпијским играма 1956. и од тада Уганда је пропустила само једне Летње олимпијске игре 1976., када се придружила бојкоту Новог Зеланда од стране афричких земаља.

На Зимске олимпијске игре Уганда никада није слала своје представнике. Представници Уганде, закључно са Олимпијским играма одржаним 2016. године у Рио де Женеиру, су освојили 7 олимпијских медаља, од тога две златне.

Национални олимпијски комитет Уганде (Uganda Olympic Committee) је основан 1950. а признат од стране МОК 1956. године.

Угандски шилинг

Угандски шилинг је званична валута у Уганди. Скраћеница тј. симбол за шилинг је USh а међународни код UGX. Шилинг издаје Банка Уганде. У 2006. години инфлација је износила 6%. Један шилинг састоји се од 100 цента.

Уведен је 1966. као замена за источноафрички шилинг.

Постоје новчанице у износима од 1000, 2000, 5000, 10.000, 20.000 од 50.000 шилинга и кованице од 10, 50, 100, 200 и 500 шилинга.

Химна Уганде

"Oh Uganda, Land of Beauty" (О, Уганда, лепа земљо) је химна Уганде од 1962. године.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе
Суверене државе
(чланице)
Зависне територије
чланица

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.