Увац

Увац је река у Србији која протиче између планина Златибор и Златар и представља јужну границу планине Златибор, те северну границу планине Златар. На њему су изграђене ХЕ Кокин Брод (20 MW) и ХЕ Увац (31 MW) и три вјештачка акумулациона језера: Увачко, Златарско и Радоињско.[1]

Увац
Uvac River and Eagle
Меандри Увца
Опште информације
Дужина119 km
Басен1.310 km2
Пр. проток18 ​m3s
СливЦрноморски
Водоток
УшћеЛим
Географске карактеристике
Држава/е Србија,  Босна и Херцеговина

Карактеристике

Река извире југоисточно од Јадовика, а на Златибор долази код села Ојковице, гдје прима притоку Тисовицу. Одатле тече поред села Негбине, Бурађе, Сјеништа, Доброселице и Јабланице, примајући многе притоке. Веће су: Шупљица (улива се у Увац у Негбини), Раснички поток (улива се у Драглици) и Доброселички и Шарански поток (уливају се у Доброселици). Због својих углавном неприступачних кањона, у селу Увцу се налазе многи манастири. Ту су недавно обновљени манастир Увац и манастир Дубрава, али било је и многих других, којих данас нема, као што је легендарни манастир Јања, опјеван у народној пјесми Милош у Латинима[2] као једна од најважнијих немањићких задужбина. Вјерује се да се данашњи манастир Увац налази на Јањином мјесту.

Увац је главна притока реке Лим. Неколико последњих километара, река Увац представља границу између Србије и Босне и Херцеговине, тј. границу општина Прибој и Рудо. Део пруге Београд-Бар пролази реком Увац. Тај део је иначе спорна територија и припада БиХ.

На самом Увцу се налазе и села Штрпци, насеље Увац у близини граничног прелаза Увац. У народу је од давнина Увац био познат као граница Србије и Турске, туда су у време Милоша Обреновића постављени „удути“ који ће остати до завршетка Првог балканског рата и 1912. године. Историјски је познато да су збегови 1690. године прелазили преко Прибојске Бање, затим се спуштали преко Црног Врха до прелаза на Увцу а даље према Златибору и сјеверу. Много времена су шуме биле пуне хајдука „народних бранилаца“, а касније разбојника и убица, који су уништени одлучним акцијама сердара Јована Мићића и народне власти.

Галерија

Uvac canyon 2
Meandri Uvca

Белоглави суп

У кањону Увца живи белоглави суп. Белоглави суп је велика птица сразмерно мале главе и кратког репа. Дугачак је 95-105 cm. Распон крила се креће од 240 до 280 cm. Белоглави суп заузима прво мјесто међу великим једриличарима. Када је време лоше, приморан је да незграпно удара крилима не успјевајући да се подигне у висину, али, када су услови повољни, он се лако креће са масама топлог ваздуха које га подижу у ваздушно пространство и скоро трећину дана проводи у клизећем лету потпуно раширених крила док су му велика контурна пера потпуно одвојена једно од другог попут прстију на руци и, под дејством ваздушног притиска, савијена на горе.

Референце

  1. ^ Специјални резерват природе Увац: Увачка језера Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 2, 2013) (на језику: енглески), Приступљено 9. 1. 2013.
  2. ^ Викиизворник: Милош у Латинима, Приступљено 27. 4. 2013.

Види још

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

Јавор (западна Србија)

Јавор је планина у југозападној Србији. Налази се на путу Ивањица — Сјеница, на тромеђи између општина Нова Варош, Ивањица и Сјеница.Највиша тачка планине Јавор је Василин врх са 1.519 метара надморске висине. У подножју планине Јавор се налази река Увац, која се улива у реку Лим.

Има динарски правац пружања. Обрасла је листопадном (буковом) шумом, док са јужне стране расту четинари. Има доста пашњака, извора и потока, а могу се наћи и разни шумски плодови. Све реке из овог краја одликују се бистром, чистом водом, са богатим рибљим фондом, нарочито поточном пастрмком. На планини влада умерена планинска клима.Јавор је историјска планина, на њој су вођени бојеви и ратови 1804, 1876—1878 и 1912. Све до балканског рата (1912) ту се налазила српско-турска граница , а дуго је и превој Јавор био миграциони канал за људе који су селили из црногорских брда, даље у Србију . На Кушићима, у подножје планине је Карађорђе од 1806—1809, са својим устаницима градио јака утврђења и шанчеве, који се још увек препознају и данас их зову Карађорђеви шанчеви. На узвишици изнад бивше царинарнице налази се споменик великом јунаку Јаворског рата (1876—1878) мајору Михаилу Илићу, по коме носи име Основна школа на Кушићима. Поред споменика се налази гробље српских војника изгинулих на Калипољу.Постоји велики број народних песама које су опевале планину Јавор. Једне од најпознатијих народних-музичких дела, које певају овој планини су : „Ој ливадо росна траво Јаворе“ и „Под Јавором село што је“.

Белоглави суп

Белоглави суп (лат. Gyps fulvus) је врста лешинара средње величине. Висине је од 95-110 цм, има распон крила од 230-265 cm . Просечна маса износи између осам и девет килограма, а поједини примерци могу достићи масу и до једанаест килограма.Основно перје је риђе браон, док су летна пера мрка. Одрасле птице се разликују по томе што имају белу паперјасту крагницу при основи врата, док је код младих она смеђа. Ноге су снажне са тупим канџама које се не савијају. Птица достиже зрелост са 4-5 година.

Видиковац Молитва

Видиковац Молитва се налази у оквиру Специјалног резервата природе Увац, резервату природе I категорије и на територији општине Сјеница.

Видиковац се налази недалеко од врха Молитва на 1247 м.н.в, са којег се пружа прелеп поглед на меандре реке Увац. Сам видиковац је опремљен дрвеном платформом са заштитном оградом и до њега се стиже од кампа Маркова раван, пешачком стазом у дужини од 5km.

Државни пут 191

Државни пут IIА реда 191 је државни пут другог А реда у југозападном делу Србије. Пут почиње на ушћу реке Бистрице у Лим. Комплетна траса простире се десном обалом реке Лим и вештачког језера Потпећ и највечи део пута налази се на територији општине Прибој. Пут се завршава граничним прелазом Увац, са Босном и Херцеговином

Златар (планина)

Златар (Велика Кршева 1.625 m) је планина у југозападном делу Србије. Налази се између река Лима, Увца, Милешевке и Бистрице. Златар припада Динарским планинама, које се настављају до мора.

Златарско језеро

Златарско језеро или језеро Кокин Брод је вештачко језеро у долини Увца, на 54,2 km од ушћа у Лим (река). Налази се између планина Златара на југозападу и Златибора (Муртенице) на североистоку, 10 до 15km од Нове Вароши. Језеро има површину од 7,25km², а дугачко је од 15km до 23km. Настало је 60-их година изградњом Хидроелектране „Кокин Брод“ (25 МW), која је преградила реку Увац код Кокиног Брода. Брана електране је висока 83 метра и дужине 1.264 m и највећа је камена брана изграђена у Европи, а ниво језера због електране варира и до 45m.

Златарско језеро је треће по величини у Србији после Ђердапског и језера Перућац на Дрини.

Златибор

Златибор је планина и парк природе у Србији која се простире на површини од око 1.000 km², дугачка је 55 km, а широка и до 20 km.

Пружа се правцем сјеверозапад–југоисток. Највиши врх је Торник (1.496 m). Златибор се простире између 43° 31' N и 43° 51' N, и између 19° 28' E и 19° 56' E. Познато је љетовалиште и зимовалиште, као и климатско љечилиште. Златибор се налази на сјевером дијелу области Стари Влах, граничне области између Рашке, Херцеговине и Полимља. Обухвата предјеле три општине Републике Србије: Чајетину и један део општине Ужице (Креманска област) северни Златибор и један мањи део општине Нове Вароши (Муртеничка област) јужни Златибор. Административни центар Златибора је варошица Чајетина.

Јужна и источна граница Златибора су ријеке Увац и Велики Рзав. На западу се Златибор граничи са Босном и Херцеговином, селима Мокром Гором, Семегњевом и Јабланицом. Златибор је одувијек имао велики погранични значај. На брду Цигли код Јабланице и данас се распознаје граница Србије са двјема царевинама – Аустроугарском и Турском.

Златибор се налази на пола пута од Београда до Црногорског и Дубровачког приморја. Преко њега прелазе многи значајни магистрални путеви и пруге, међу којима је и пруга Београд-Бар. Најближи већи град је Ужице.

Кокин Брод

Кокин Брод је варошица у општини Нова Варош од које је удаљена 11 km, место на којем је пре више од пола века преграђена река Увац.

Манастир Дубрава

Манастир Дубрава се налази на Златибору и припада Епархији жичкој Српске православне цркве.

Манастир Увац

Манастир Увац се налази у селу Стубло, на граници општина Чајетина и Прибој, у засеоку Увац. Данашња манастирска црква подигнута је на остацима средњовековног манастира, припада Епархији жичкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе.

У рушевинама је манастир затекао и описао јеромонах Дионисије Поповић 1856. године, док је прота Јевстатије Караматијевић у трећој деценији 20. века у Увцу затекао остатке величанствене цркве и других грађевина.

Општина Рудо

Општина Рудо је општина у у источном дијелу Републике Српске, БиХ. Сједиште општине је у насељеном мјесту Рудо. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 7.963 лица.

Општина Сјеница

Општина Сјеница је једна од општина у Србији. Седиште општине је град Сјеница.

Прибој

Прибој је градско насеље у општини Прибој, у Златиборском округу, у Србији и највећи град Полимља. Према попису из 2011. у граду је живело 14.920 становника. Развио се из средњовековног трга, насталог испод тврђаве Јагат, чије се рушевине налазе изнад града, на планини Бић.

Рудо

Рудо је насељено мјесто и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ. Налази се на крајњем истоку Републике Српске. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Рудо укупно је пописано 1.949 лица.

Рутоши

Рутоши је насеље у Србији у општини Нова Варош у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 654 становника. На локалитету Град изнад реке Увац у близини насеља, налазе се остаци утврђења из средњег века. И на заравни Тепавац налазе се остаци бедема утврђења из средњег века који се везују за властелинску фамилију Војиновића..

Специјални резерват природе Увац

Специјални резерват природе Увац је резерват природе I категорије који се налази на подручју југозападне Србије. Захвата површину од 7.453 хектара и обухвата делове територија општина Нова Варош и Сјеница. Под заштитом је државе од 1971. године као природно добро од изузетног значаја.

Увац (Рудо)

Увац је насељено мјесто у општини Рудо, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 515 становника.

Увац (Сјеница)

Увац је насеље у Србији у општини Сјеница у Златиборском округу. Према попису из 2002. било је 18 становника (према попису из 1991. било је 35 становника).

Штрпци

Штрпци су насељено мјесто у општини Рудо, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 284 становника.

Чуда градитељства
Чуда природе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.