Убиство

Убиство је у најширем смислу свако људско дело које за непосредну последицу има нечију смрт. У кривично-правном, судско-медицинском па и сваком другом смислу представља свесно, намерно и противправно лишење живота другог лица. То лишење живота другог лица може бити извршено различитим делатностима, на различите начине и употребом различитих средстава.

У ужем смислу убиство је одузимање људског живота противно праву, што се назива хомицид (лат. homicid; homo - човек + cide - сећи).

Убиство је један од најстаријих људских грехова, познат још из библијских митова и предања. Оно представља најтежи облик кривичних дела познат кроз целокупну људску историју као деликт супротан обичајима, моралу и правној норми, и као такав санкционисан је најтежим кривичним санкцијама.

За разумевање суштине убиства, неопходно је знати да кривично дело убиства има свој објекат, радњу и последицу.

  • Објекат кривичног дела убиства јесте човек, односно живо људско биће.
  • Радња кривичног дела убиства је свака она делатност која је објективно подобна да проузрокује смрт човека.
  • Последица кривичног дела убиства јесте смрт једног лица.

За постојање убиства није од великог значаја да ли је нанесена повреда сама по себи апсолутно смртоносна, нити да ли је смрт могла бити отклоњена благовременом хируршком интервенцијом. Битно за утврђивање кривичног дела убиства јесте постојање узрочне везе између повреде и смрти.

Што се тиче учиниоца овог кривичног дела, то може да буде свако лице, дакле лице без неких посебних личних својстава или околности. У погледу виности, на страни учиниоца дела тражи се умишљај, који може да буде директни и евентуални. Садржина умишљаја као субјективног садржаја овог кривичног дела исцрљује се у свести учиниоца о његовом делу, као и његовом хтењу или пристајању, саглашавању са насталом последицом.

Класични облици убиства

Са кривичноправног становишта, лишење живота друге особе не квалификује се у сваком случају на исти начин, односно као једно исто кривично дело. Савремена законодавства разликују обично, тешко (квалификовано) и лако (привилеговано) убиство. Основи разликовања налазе се у објективним и субјективним околностима под којима је дело извршено, а које указују на одређени степен опасности дела и учиниоца.

Основни облик убиства, односно обично убиство дефинише се законском формулацијом ‚‚Ко другог лиши живота казниће се...``. Под обичним убиством подразумева се умишљајно лишавање живота другог лица које није праћено додатним, посебним околностима које, када постоје, мењају тежину и облик овог дела, стварајући тако неки од посебних облика квалификованог или привилегованог убиства. Међутим у основи свих тих посебних облика убиства налази се обично убиство, јер су обележја овог облика убиства заједничка за све друге облике ове инкриминације. Стога обично убиство има карактер општег кривичног дела и супсидијарно је у односу на теже или лакше облике.

Квалификовани облик убиства, односно тешко убиство представља умишљајно лишење живота другог лица, извршено под посебно отежавајућим околностима које су предвиђене законом. Специфичност тешких убистава у односу на друге облике лишавања живота чине управо квалификаторне околности. За примену ове инкриминације неопходне је утврдити да је учинилац био свестан свих елемената дела, односно да су квалификаторне околности биле обухваћене његовим умишљајем.

Наше законодавство познаје следеће квалификаторне околности:

  • убиство на свиреп или подмукао начин
  • убиство при безобзирном насилничком понашању
  • убиство довођењем у опасност још неког лица
  • убиство при извршењу кривичног дела разбојништва или разбојничке крађе
  • убиство из тзв. ниских побуда
  • убиство службеног или војног лица
  • убиство детета или бремените жене
  • убиство члана своје породице којег је претходно злостављао
  • убиство више лица

Привилеговани облик убиства представља умишљајно лишење живота извршено под посебним олакшавајућим околностима. Криминалнополитички разлог за увођење ове инкриминације јесте изналажење једног компромисног решења између јавног интереса очувања човековог живота, с једне стране и права на смрт као саставног дела права на живот које припада сваком појединцу, с друге стране.

Наше законодавство разликује четири облика привилегованог убиства:

  • Убиство на мах (услови: да је дело извршено услед јаке раздражености, да је учинилац у такво стање доспео без своје кривице, и да је дело извршено на мах)
  • Нехатно лишење живота (у обзир долазе оба облика нехата – свесни и несвесни)
  • Убиство детета при порођају (извршилац може бити само мајка, уз посебан услов – душевно стање мајке и за одређено време – при порођају или непосредно после порођаја)
  • Лишење живота из самилости (еутаназија – објект кривичног дела може бити само пунолетно лице које се налази у тешком здравственом стању – мотив извршиоца је самилост)

Остали облици убиства

У ову групу убистава, односно у преостале облике убиства убрајамо: акутна и хронична убиства, комбинована убиства, дисимулирана убиства, и директна и индиректна убиства.

Акутна (напрасна) убиства су она која су брзо извршена, односно лице се лиши живота без дуготрајне патње и та врста убистава су најчешћа, док хронична (лагана) убиства су знатно ређа, и представљају лишење живота неког лица дуготрајним поступком2.

Комбинована убиства су она која су извршена на два или више начина или средстава у циљу лишавања живота, и то узастопно, односно истовремено3. Комбинована убиства се врше или због тога да би се убијање убрзало, или да би се исто осигурало.

Дисимулирана убиства су она која се прикривају под видом самоубиства, задеса, или пак природне смрти, док симулирано убиство представља самоубиство, задес или природну смрт као убиство, односно симулираним убиством се жели прикрити стварно самоубиство, задес или природна смрт.

Директно убиство је оно када је иницијатор и извршилац једна те иста особа. Уколико је иницијатор једна особа а извршилац друга онда се ради о индиректном убиству.

Види још

Литература

  • Стојановић, Зоран (2007). Коментар кривичног законика. II издање. Београд
  • Стојановић, Зоран (2009). Кривично право – општи део. Београд
  • Стојановић, Зоран (2009). Кривично право – посебни део. Београд
11. април

11. април (11.04) је 101. дан у години по грегоријанском календару (102. у преступној години). До краја године има још 264 дана.

Јун

Јун или јуни је шести месец у години и има 30 дана.

Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14. дана грегоријанског календара. По црквеном рачунању циклуса времена је девети месец.

Агата Кристи

Дама Агата Кристи (енгл. Agatha Christie; Торки, 15. септембар 1890 — Волингфорд, 12. јануар 1976) била је британска књижевница, ауторка бројних криминалистичких односно детективских романа. Као најпознатијег светског писца мистерија, називају је и „краљицом злочина”.

Током своје књижевне каријере, која је трајала више од пола века, написала је 79 књига (од чега 66 криминалистичких романа) и више збирки кратких прича и других дела, која су продата до сада у више од две милијарде примерака широм света и преведена на више од 50 језика. Према Гинисовој књизи рекорда, најпродаванији је аутор свих времена. Забележено је да су једино Библија и Шекспирова дела доживела већу продају од романа Агате Кристи.Њена драма Мишоловка је премијерно изведена у Лондону 25. новембра 1952. године; ово дело је до сада најдуже непрестано игран комад у историји позоришта које је имало више од 25.000 извођења. Проглашена је 2013. године за најбољег писца детективских прича, а њен роман Убиство Роџера Акројда за најбољи крими роман свих времена.

Велимир Прелић

Велимир Прелић (Сјеница, 1883 — Скопље, 1928) је био четник који се борио у Старој Србији (данашњој Северној Македонији). Након Првог светског рата прихватио је службу у Скопљу, где је био правни референт скопске жупаније.

Домицијан

Тит Флавије Домицијан (лат. Titus Flavius Caesar Domitianus Augustus) (рођен 24. октобра 51, убијен 18. септембра 96. године) био је римски цар из рода Флавијеваца.

Домицијан је био Веспазијанов син са његовом женом Домицилом. Домицијанов брат био је Тит, кога је и наследио 81. године.

Злочин у Босанском Броду 1992.

Злочин у Босанском Броду 1992. означава убиства српских цивила од марта до октобра 1992. године у Босанском Броду које су починиле хрватске оружане снаге у садејству са припадницима муслиманских паравојних јединица, а касније и муслиманске Армије БиХ.По својој монструозности, овај злочин над српским цивилима представља један од најужаснијих призора виђен на просторима ратом захваћене Босне и Херцеговине 1990-их.

Злочин у Скеланима

Злочин у Скеланима или масакр у Скеланима је назив за масовно убиство становника српске националности у месту Скелани код Сребренице 1993. године. Злочин се догодио 16. јануара 1993. године када су припадници тзв. армије Републике Босне и Херцеговине напали Скелане и убили 69 мештана.

Масакр у Благају 1941.

Усташки покољ у Вељуну 1941. је назив за масовно убиство 520 Срба из кордунашког села Вељуна, и његове околине који је трајао од 6. до 8. маја 1941. То је други већи покољ Срба на територији НДХ, након онога у Гудовцу крај Бјеловара 28. априла 1941. Починила га је група под директном командом Вјекослава Лубурића. У овом монструозном злочину, који је предводио Иван Никић, поред представника Усташке Надзорне Службе (УНС), учествовало је и неколико католичких свештеника.

Масакр у Горњој Јошаници

Масакр у Горњој Јошаници је назив за масовно убиство становника српске националности у месту Горња Јошаница код Фоче, који су 1992, починили припадници Армије БиХ под командом Заима Имамовића и Шабана Куртовића. Злочин се догодио на православни празник Свети Никола, 19. децембра 1992. године када је убијено 56 мештана. Међу жртвама је била 21 жена и троје деце.

Масакр у Трусини

Масакр у Трусини је био масовно убиство босанских Хрвата у селу Трусина, у околини Коњица, извршено 14. априла 1993. године, у току бошњачко-хрватског сукоба, током рата у Босни и Херцеговини.

Миле Мркшић

Миле Мркшић (Вргинмост, 1. мај 1947 — Лисабон, 16. август 2015) био је генерал-мајор Југословенске народне армије. Учествовао је у бици за Вуковар 1991. године. Оптужен је да је одговоран за масовно убиство 260 људи који су убијени након пада Вуковара.

Након битке за Вуковар унапређен је у генерал-мајора ЈНА, а касније је постао врховни командант Српске војске Крајине маја 1995. године. Пензионисан је као генерал-потпуковник Војске Југославије након пораза крајишке војске августа 1995. године.

Отпужен је 1995. заједно са Мирославом Радићем, Веселином Шљиванчанином и Славком Докмановићем од стране Међународног суда за бившу Југославију. У оптужници стоји да је одговоран за масовно убиство на Овчари, недалеко од Вуковара, отприлике 260 мушкараца.

Добровољно се предао Хашком трибуналу 15. маја 2002. и истог дана је пребачен у притвор. Суђење је почело октобра 2005.

Дана 27. септембра 2007, судско веће Хашког трибунала је осудило Мркшића на 20 година затвора за помагање и подржавање мучења, окрутног поступања и убиства 194 хрватска заробљеника на фарми Овчара, 20. новембра 1991.Сахрањен је на београдском гробљу Лешће 28. августа 2015. године.

Милорад Улемек Легија

Милорад Улемек Легија (Београд, 15. март 1968), бивши командант Црвених беретки и припадник Српске добровољачке гарде, један је од главних организатора убистава више високих српских политичара — премијера Србије Зорана Ђинђића, бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболића, као и атентата на Вука Драшковића у Будви и злочина на Ибарској магистрали, у коме су живот изгубила четири члана СПО.

Павле Раденовић

Павле Раденовић (? — 1415) је био кнез из редова Павловића који је био један од најмоћнијих великаша у краљевини Босни на прелазу из XIV у XV век. Био је син Радена Јабланића који је имао поседе у источној Босни око Криваје и Праче. Као један од проверених људи у краљевству, заједно са Влатком Вуковићем (?-1392) 1391. године заузима Конавле, које су до тада држали Санковићи. После смрти Твртка I (бан 1353 — 1377, краљ 1377 — 1391) активно је учествовао у смењивању и постављању краљева Босне и за његове власти су Павловићи постали најмоћнија великашка породица уз Косаче и Хрватиниће. Убијен је у завери краља Остоје (прва влада 1398—1404, друга влада 1409—1418), војводе Сандаља (1392—1435) и Златоносовића током лова на Пареној пољани крај Бобовца, после чега га је наследио настарији син Петар I (1415—1420).

Убиство старог свата испред Старе цркве на Башчаршији

Убиство старог свата испред Старе цркве на Башчаршији се догодило 1. марта 1992. године током српске свадбе испред Старе цркве на Башчаршији у Сарајеву, СФРЈ, када је криминалац и припадник Зелених беретки Рамиз Делалић звани Ћело, пуцњем из пиштоља убио младожењиног оца Николу Гардовића и ранио свештеника Српске правослвне цркве Раденка Миковића. Овај догађај је био један од повода за почетак ратних сукоба у Сарајеву.

На скоро свим америчким медијима овај догађај је представљен као да су Срби пуцали на муслиманске сватове.

Убиство у Месопотамији

Убиство у Месопотамији (издат 1936.) је роман Агате Кристи који приказује Поарове доживљаје у Азији.

Убиство у Мјусу

Убиство у Мјусу и друге приче је збирка кратких прича коју је написала Агата Кристи и која је први пут објављена 15. марта 1937. године. Збирка садржи четири кратке приче о Херкул Поароу.Те четири кратке приче су:

Убиство у Мјусу

Невероватна крађа

Мртвачево огледало

Троугао на Родосу

Убиство у Оријент експресу

Убиство у Оријент експресу је роман Агате Кристи с главним ликом Херкулом Поаром.

Убиство у викаријату

Убиство у Викаријату (издат 1930) је роман Агате Кристи у којем је главни лик и детектив Госпођица Марпл.

Шкорпиони (паравојна јединица)

Шкорпиони су били српска паравојна јединица која је била активна током Југословенских ратова. Јединица је била укључена у извршење ратних злочина током Рата у Хрватској, у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији. Након завршетка ратова, четворица припадника јединице проглашено је кривим за убиство шесторице заробљеника током Масакра у Сребреници у јулу 1995. године, а пет је проглашено кривим за убиство четрнаест цивила, углавном жена и дјеце, током Масакра у Подујеву у марту 1999. године.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.