Турско купатило

Турско купатило или хамам (тур. hamam, од арапског: حمّام‎, ḥammām) је блискоисточна врста сауне за купање у пари. У Османском царству важан део турске културе, где су купатила служила као места за социјализацију.

Tellak - Huban name
Телак, или масер у турском купатилу.

Види још

Галерија

Hamam Mehmed pase Sokolovica 02

Хамам Мехмед паше Соколовића

Литература

Јошаничка Бања

Јошаничка Бања се налази на обронцима Копаоника (24 км), у долини реке Јошанице и њене притоке Самоковке. Лежи на надморској висини од 550 м и има карактеристике климатског лечилишта.

Јошаничка Бања и њена околина су богате зеленилом и шумама у којима доминира «Бањски борјак» (црни бор на површини од око 29 ха) који представља део посебне природне вредности, нарочито за здравствене и рекреативне потребе. Бањски комплекс је површине 1,2 ha са функцијом пасивне рекреације. Постоје уредјене стазе за пешачење за потребе рекреације становништва и гостију Јошаничке Бање.

Јошаничка Бања је, саобраћајно, добро повезана с обзиром да се налази на регионалном путу Рашка – Биљановац – Јошаничка Бања – Копаоник – Брус и на путу Јошаничка Бања – Александровац, а на 10 км од Бање пролази железничка пруга Краљево – Косовска Митровица.

Удаљена је од Београда 245 км и од Краљева 74 км. До Бање се стиже ауто-путем Београд – Ниш са одвајањем према Краљеву и магистралним путем Београд – Краљево.

Јошаничка Бања је градско насеље у Србији у општини Рашка у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 1036 становника.

Акт (сликарство)

Акт је естетски схваћена представа нагог људског тела. Може то да буде цртеж, сликарско дело, дело фотографије или вајарско дело. За разлику од порнографије ова дела нису намењена да утичу на сексуалне нагоне и имају за циљ да говоре о чистим ликовним вредностима. Границе између акта и порнографије није стална и зависи од културних и религиозних утицаја у друштву и личних искустава код посматрача.

Бач

Бач је градско насеље и седиште истоимене општине у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 5399 становника. Регија Бачка је добила име по овом граду.

Бач је удаљен 22 km од Бачке Паланке, 62 km од Новог Сада, 120 km од Суботице и 140 km од Београда.

Егзибиционизам

Егзибиционизам је свако претерано самоистицање, нападно скретање пажње околине на себе и свој изглед или понашање, односно тежња да се по сваку цену буде у центру пажње. То је тенденција да се покажу стварни или замишљени таленти како би се привукла пажња других. Егзибиционизам је и настраност која се састоји у приказивању гениталија или сексуалних карактеристика у социјално неприкладним приликама.

Жан Огист Доминик Енгр

Жан Огист Доминик Енгр (франц. Jean Auguste Dominique Ingres; 29. август 1780 — 14. јануар 1867) био је француски сликар неокласицизма. Иако је тежио да постане сликар историјских догађаја у традицији Николе Пусена и Жака Луја Давида, његови портрети су признати као његова највећа заоставштина историји уметности. Нарочито се истичу они у техникама цртежа, због виталности и скоро фотографске прецизности линије.

Рођен у скромној породици у Монтобану, он jе отпутовао у Париз да студира у Давидове студије. Године 1802, он је дебитовао на изложби Салон и освојио Римску премију за своју слику Амбасадори Агамемнона у шатору Ахила. У време када је 1806. одлазио на боравк у Риму, његов стил открива његово блиско проучавање италијанских и фламанских ренесансних мајстора. Он је тад већ био потпуно развијен и мало се променио до краја живота. Док је радио у Риму, а потом и Фиренци од 1806. до 1824. године, редовно је слао слике на Париски Салон, где им критичари нису давали високе оцене, јер су сматрали да је његов стил био бизаран и архаичан. Током овог периода добио је мали број ангажмана за слике из историје које је тежио да слика, али био је у стању да издржава себе и своју супругу као портретни сликар и цртач.

Он је био коначно признат на Салону 1824. године, када се његова рафаелска слика Завета Луја XIII добила високе оцене. Енгр је признат као вођа неокласичне школе у Француској. Иако су му приходи од комисија за историјске слике омогућили да слика мање портрета, његов Портрет господина Бертина обележио је његов следећи јавни успех 1833. године. Наредне године, његово огорчење због оштрих критика његове амбициозне композиције Мучеништва светог Симфоријана, приморало га је да се врати у Италију, где је преузео директорску позицију Француске академије у Риму 1835. Он се трајно вратио се у Париз 1841. године. У каснијим годинама сликао је нове верзије многих својих ранијих композиција, серију дизајнова за витраже, неколико важних портрета жена, и Турско купатило, која је последња од неколико његових оријенталистичких слика нагих жена, коју је завршио у својој 83. години живота.

Илок

Илок је град у Хрватској који административно припада Вуковарско-сремској жупанији.

Нудизам

Нудизам (лат. nudus — наг), такође се користи термин натуризам, јесте покрет чије се присталице залажу за „повратак природи” и за начин живота без одеће, поготово у културама где то није уобичајно. Типичне нудистичке активности су сунчање, пливање и спортови, мада многи нудисти обављају и редовне кућне послове голи. У земљама где је противзаконито појављивање у јавности без одеће практикује се потајно на забаченим местима, али је широко прихваћен у другим деловима света. Нудизам је начин живота не само за појединце већ и целе породице од најмлађих до најстаријих чланова. Такође има људи који практикују нудизам повремено, нарочито на плажама, без удубљивања у нудустичку филозофију живота.

Људи који практикују нудизам зову се нудисти. Нудисти верују да се нагог људског тела не треба стидети и да је људско тело нешто што би сви требало да цене.

По уверењу својих присталица нудизам ослобађа човека од предрасуда и стида, помаже складном и здравом развоју, упућује на поштовање природне лепоте и развија осећаје слободе, поштовања, отворености и природности. Иако неки тврде да нудизам у неким случајевима може бити и знак перверзије, сами нудисти пак тврде да практиковање нудизма смањује сексуалне тензије.

Општина Бач

Општина Бач је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 365 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 26.843 ha, а на шумску 3.140 ha).

Подручје општине Бач се налази између општина Бачка Паланка и Оџаци, док се са друге стране Дунава налази Вуковар у Хрватској.

Седиште општине је град Бач, удаљен 62 km од Новог Сада, 140 km од Београда и 120 km од Суботице. Општина Бач се састоји од 6 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 14.405 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -6,8‰, а број запослених у општини износи 3.379 људи. У општини се налази 6 основних и 1 средња школа.

Оријентализам

Оријентализам је компаративни појам у уметности под којим се подразумева инспирација културом Оријента и прерада те инспирације у европској уметности. Још у античкој Грчкој развијао се од 8. века пре нове ере оријентализујући стил који је орнаменте (као што су палмете) и хибридна бића (као што су сфинге, сирене и грифони) али и фронтални начин приказивања преузимао из египатске културе. У средњем веку крсташи су донели прве оријенталне тепихе у Европу који су убрзо постали статусни симбол и због тога ушли у сликарство. Примерци које су на пример приказивали Ханс Холбајн Млађи или Лоренцо Лото и данас се класификују као „Холбајнови“ односно „Лотови“ теписи. У време рококоа у 18. веку биле су поред шиноазерија омиљене и такозване Turquerie то јест прикази из живота Турака односно онога што се под тим схватало.

У ужем смислу појам оријентализам означава интересовање за оријенталне сцене пре свега у француском и енглеском сликарству и графици 19. века. Наполеонов поход на Египат (1798-1801), освајање Алжира од стране Француза (од 1830) као и путописи или други литерарни описи подстицали су одушевљење и машту уметника. Од средине века непосредне и очигледне информације обезбеђивале су редовно организоване светске изложбе. Путовање у исламске земље Арабијског полуострва и северне Африке нису више били само део великих путовања богатих већ и дестинације многих уметника као што су Ежен Делакроа, Шарл Глејер, Ежен Фроментен, Жан Леон Жароме, Теодор Шасерио или Вилијам Холмен Хантс па све до Огиста Реноара, Анри Матиса и других сликара модерне. Поред историјских и библијских тема у европском сликарству су популарне и сцене са базара, из харема, купатила, са коњичкох игара и разних фолклорних манифестација. При томе је оријентализам ретко имао чисто документарни карактер а чешће је служио као пројекциони простор за жеље западњака. У складу са тим је и слици оријента у сликарству запада давала печат бајковито-рајска чаробност, делом у неукроћеној дивљини, чудни обичаји и култивисана лепота комбиновани са раскошним бојама и орнаменталном естетиком.

Делакроини дневници бележе многобројне утиске са његовог путовања по северној Африци (1832)на акварелирарним цртежима. По повратку у Париз представио је земљу и људе које је упознао у романтично експресивном начину сликања (на пример Алжирске жене у ложници, 1834). Поред тога њега су заокупљали и тамошњи односи између светла и боје као и касније Паула Клеа и Аугуста Макеа. Жан Огист Доминик Енгр никада није путовао на Оријент али се ипак читавог живота бавио овом темом. Његове слике не претендују на то да буду верни одрази стварности већ су продукти маште, повезују егзотику са еротиком (на пример Велика Одалиска, 1814. или Турско купатило, 1863). Оријентализам је и следећој генерацији уметника, међу њима Енгровом ученику Теодору Шасерију као и Жан Леон Жаромеу служио као оквир за путене приказе.

У енглеском сликарству оријентализму се повремено посвећују уметници као што су Вилијем Холмен Хант или Лоренс Алма-Тадема. Притом код њих излази у први план религиозна односно научна компонента. Тако је Хант своје утиске са путовања кроз свету земљу преточио у библијске сцене док је Алма-Тадема своје археолошко знање унео у своје слике Египта.

Са појавом импресионизма у другој половини 19. века губи се интересовање за Оријент у европском сликарству. Сад је у средишту интересовања уметност Далеког истока пре свега Јапана. Такође је велико занимање и за уметност Океаније (код Пола Гогена) и Африке (код експресиониста и кубиста).

Сауна

Сауна је финска реч која обележава малу зграду или просторију која се после загревања употребљава за сауновање. Унутрашњост сауне је јако добро изолована од околине и обложена је дрвом које јако добро делује на психу човека. У сауни је инсталација за грејање — пећи које загревају и до 140 °C у финској сауни је и камење на пећи на које се сипа вода да би се створила пара која повећава влажност ваздуха. Влажност у сауни је обично мала и износи неколико десетина процената., слово

У пећима сауне се обично ложи дрвом али јако честа је и употреба електричне енергије најме у кућама а понекад се можемо сусрести и са нафтним пећима. Примитивна сауна може функционисати и без саунских пећи и греје се камењем које се разжари напољу на отвореној ватри. То је био принцип који је употребљаван првобитно.

Списак зграда и споменика у Врању

Следи списак важних зграда и споменика у граду Врању.

Старо бањско купатило

Старо бањско купатило (Римско купатило или Турско купатило-Амам) се налазу у Сокобањи, датира из 15. века када су га Османлије подигле на темељима старих римских терми, представља непокретно културно добро као споменик културе.

Стриптиз

Стриптиз (енгл. striptease, to strip — свлачити се + енгл. to tease — задиркивати) назив је за еротски или егзотични плес током кога се извођач, најчешће праћен музиком, свлачи на заводљив или сексуално узбудљив начин. Ово подразумева јавно свлачење, односно представу пред публиком, најчешће унутар у те сврхе намењених ноћних и стриптиз-клубова.Стриптиз се најчешће повезује са женама, па се у српском језику за женску особу која изводи овакав плес користи израз стриптизета. Услед непоклапајућег граматичког рода, за мушкарца се користи посебан израз — стриптизер. Међутим, често се користи и из енглеског преузет израз стрипер (енгл. stripper — онај који се свлачи), који се односи на особе оба пола.

Турско купатило (Бач)

Турско купатило или Хамам у Бачу је једина очувана грађевина исламске културе у Војводини.

Сачувани су и зидови неколико просторија са посудама из тог доба, као и још видљиви остаци керамичких цеви које су служиле за развођење топле и хладне воде.

Турско купатило (Брестовачка бања)

Хамам је најстарији објекат на територији општине Бор. Налази се у Брестовачкој Бањи преко пута Милошевог конака.

Турско купатило (вишезначна одредница)

Турско купатило или хамам (амам) је блискоисточна врста сауне за купање у пари, а може да се односи на:

Амам кнеза Милоша у Београду

Исабегов хамам (Нови Пазар)

Стари амам у Врању

Стари амам у Призрену

Хамам у Нишкој тврђави

Турско купатило (Бач)

Турско купатило (Брестовачка бања)

Хамам Дебој

Хамам Дебој је било турско купатило за време Османског царства у граду Битољ. Изграђено је око 15.-16. века.Хамам се налази на Старој чаршији, поред Дебоја у близини Ајдар-кади џамије. Тако је био и повезан османски вид живота хамам-џамија, које је служило локалним грађанима поред чаршије. Од 15. века до 1912. (Први балкански рат) у Битољу је постојало око десет хамама, а једино хамам Дебој је сачуван. Хамам је одвојен на женски и мушки део.

Данас је хамам трговина са текстилом.

Хамам у Нишкој тврђави

Хамам у Нишкој тврђави се налази уз Стамбол капију. Настао је у 15. веку и најстарији је сачувани турски објекат у Нишу. Записан је први пут 1498. године у Нишком пописном дефтеру. Тада су убележена два хамама у Нишу: „Али бега, сина Михал беговог и Мехмед бега, сина Минет беговог“.

Помињу се ови хамами и у турским пописним књигама из 1516. и од 1521. до 1523. године. Турски путописац Евлија Челебија бележи да у Нишу, 1660. године, са обе стране моста, има по један хамам. У време Челебијиног боравка у Нишу, хамам на десној обали Нишаве није био у саставу Нишке тврђаве. Ван бедема био је хамам све до завршетка изградње турске Тврђаве 1723. Отуда и закључак Челебије да су се хамами налазили крај моста на Нишави.

Хамам у Нишкој тврђави задужбина је Мехмед бега, првог санџакбега Смедеревског санџака од 1459. до 1463. Помиње се 1760. под називом Ђумушоглијин хамам. Хамам на левој обали Нишаве задужбина је Али бега, такође санџакбега Смедеревског санџака после 1464. године. Током 18. века овај хамам је био познатији као Чукур хамам. Налазио се на месту зграде у којој је данас књижара „Светлост“. Страдао је у пожару Јеврејске махале 15. августа 1879. Крајем 18. века подигнут је и трећи хамам у Нишу. Изграђен је на почетку улице Победине, где је сада зграда, из 1930. у то време, нишког трговца Нисима, са стакларском радњом „Лувр“. Радио је до 1924. под називом „Еро хамам“. Четврти и последњи хамам у Нишу изграђен је на почетку 19. века. Налазио се на Синђелићевом тргу. Активно је радио све до априла 1941., под називом „Велики хамам на Стамбол капији“. Уништен је приликом немачког бомбардовања Ниша.

Хамам у Нишкој тврђави је једноструко турско купатило, намењено или само женском, или само мушком делу становништва. Изграђен је од опека и камена, наизменично постављених. Зидови су дебљине до једног метра. Воду је добијао из Нишаве уз помоћ дрвеног витла са посудама, којим се вода захватана из реке и глиненим, укопаним цевима, доводила до хамама. Ту је у резервоару, (јами), филтрирана, да би тако пречишћена, једним делом загрејана, а другим делом хладна, пристизала у хамам за купање. Нечиста вода је посебним каналом враћана у Нишаву.

Од просторија, тврђавског хамама, није сачуван шедрван чекаоница, из које се улазило у свлачионицу (капалук), која и сада постоји. Потом се одлазило у мејдан - претпросторију за купање, са цевима за топлу и хладну воду. Мејдан је повезан са халватом -купаоницом - подељеном на две мање просторије. На крају хамама је резервоар за воду - хазна и ћулхана - ложионице. Изнад капалука и мејдана постављена је на крову по једна купола, а изнад халвата две.

Од 1973. до 1975. конзерваторско - рестаураторске радове на хамаму изводио је Завод за заштиту споменика културе из Ниша, под руководством архитекте Данице Јанић. Након конзервације хамам је једно време коришћен за туристичка разгледања Нишке тврђаве, а однедавно се користи као угоститељски објекат.

Ханија

Ханија или Хања (грч. Χανιά, итал. Canea) је главни град истоименог округа Ханија, периферије Крит. То је један од најважнијих и највећих градова јужне Грчке и други по величини град на острву Крит.

Нагост, скромност и повезане теме
Натуризам
Нага рекреација
Депикције голотиње
Нагост и сексуалност
Проблеми са нагошћу у друштву
По локацији
Историјске личности
Повезано

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.