Туркијски народи

Туркијски народи, или само Туркијци, су народи који говоре језицима туркијске гране, алтајске породице језика.[1] Историјски и језички се повезују са народима које су Кинези називали Ту-чих (T'u-chüeh), а чије се царство у 6. веку простирало од Монголије и северних граница Кине до Црног мора.

Туркијске народе данас великим делом повезује ислам, искључујући из тога поједине туркијске народе као сибирске Јакуте, Чуваше у подручју Волге, Гагаузе у Молдавији, итд. Туркијске народе географски данас деле на две главне гране, западне и источне. Западне Туркијце представљају народи југоисточне Европе и подручја југозападне Азије, у Анадолији и северозападном Ирану. Источна група Туракијаца насељена је у централној Азији, Казахстану и Ујгурском аутономном региону.

Map-TurkicLanguages
Државе и места где је туркијски службени језик

Историја

О самом пореклу Турака мало је познато. Кинески документи из 6. века спомињу царство Ту-чих које се састојало из два дела, а дели су их на северне и западне Турке. У 7. веку царство подпада под власт династије Танг, али су се северни Турци ослободили Кинеза и очували самосталност до 744. године. Најстарији турски записи (орхон) из 8. века описује ово царство као конфедерацију турских племена, и то Огузе; Ујгуре дуж Селенге у садашњој Монголији; Киргизе дуж Јенисеја у централној Русији. Огузи су мигрирали на запад, у Иран и Авганистан. У Ирану су огуска племена позната као Селџуци, који у касном 11. веку стварају своје царство које се простире од Аму Дарје до Персијског залива и Инда а на западу до Медитерана. Године 1071. селџучки султан Алп Арслан је потукао византијске снаге у бици код Манзикерта, и ослободио је тако пролаз за неколико милиона Огуза у Анатолију. Ту се ускоро један од племенских главешина осамостаљује и оснива у раном 14. веку Османско царство, његово име је било Осман. Турци који су населили Анатолију, и касније се раширили и на Балкан, су постали познати по Осману, под именом Османлије. Данас ове Османлије, као осниваче турске државе, називамо именом Турци.

На Далеком истоку, у централној Азији, Ујгури су истерани из Монголије. Пре се ту водила борба међу турским племенима, за контролу над Монголијом. Ујгури се тада у 9. веку населили у садашњи Синкјанг у северозападној Кини. Део Ујгура је отишао на запад у садашњи Узбекистан и тамо се населили. Данас су познати као Узбеци.

Монголска освајања која почињу у раном 13. веку, проузроковало су низ покрета турских народа што се наставило у неколико векова. Кипчаци из области Иртиш полазе на југозапад кроз Казахстан и настањују се у садашњој југозападној Русији. Монголски најезда их је уништила, а пао је и последњи остатак некад моћног Селџучког царства на тлу Ирана. Са смрћу Џингис Кана 1227. године његово царство се поделило, што је резултовало процесом исламизације и туркификације Монгола изван монголског подручја. Њихов утицај слаби, а расте моћ Турака у Централној Азији. Један од турских вођа, Тимур, био је способан да у касном 14. веку прошири своју власт преко већине југозападне Азије. Тек у 15. веку, руска експанзија према Каспијском језеру је отерала Турке источно, у садашњи Казахстан. Данас их познајемо као Казахе.

Због процеса миграција, освајања, мешовитих бракова и асимилације, многи су турски народи садашње централне и југозападне Азије мешаног поријекла. Након Руске револуције 1917. године, турски народи почињу стварати зачетке будућих националних заједница као што су Казахстан, Узбекистан, Киргизија и Туркменија.

Турски народи данас

Казаси

Kazakh man
A Kazakh woman

Најбројнији турски народи после Турака из Турске су Узбеци, данас настањени у Узбекистану и Авганистану. Њихово име дошло је по Ез бегу, највећем кану Златне хорде. Друга велика група су Казахи, који су настали од Кипчака, дела Златне хорде. Већина живи у Казахстану, а има их и у Синкјангу и Гансуу у Кини. Киргизи, пореклом са обале Јенисеја, живе у Киргизији, има их и у Авганистану и западној Кини. Туркмени или Туркомани су до 1924. били номадска племена без државног јединства. Данас живе у Туркменистану, а такође их има и у Авганистану, Ираку, Сирији и Турској. Азери су из Азербејџана и Ирана, пореклом су од Огуза. Каракалпаци, сродни Казахима, живе у Узбекистану. Татари су подељени на читав низ локалних група, а државно између Русије и Украјине. Пореклом су од Кипчака, а имају могуће и бугарског елемента. Башкири су расејани преко целе источне европске Русије, данас имају властиту републику у Русији. Језик им је чисто турски. Карачајци и Балкари са Кавказа су непознатог порекла. Јакути из Сахе су непознатог порекла, али су због језика сврстани у Турке. Ујгури чине преовладавајуће већину у Ксинјангу али их има и у средњоазијским републикама.

Основна подела

Киргизи

Kyrgyz Manaschi, Karakol
A Kyrgyz woman

Туркијски народи су подељени на 4 главне гране:

  • Североисточна грана
  • Северозападна грана (Кипчаци)
  • Југоисточна грана
  • Југозападна грана (Огузи)
  1. Афшари (Afshars) .- најраштрканија група Турака у Ирану, има их око 100.000, по језику су сродни Азерима. Живе на обалама језера Урмија код Занџана; дуж границе Курдистана; јужно од Кермана и у Хорасану. Немају никаквог политичког јединства, ипак сви се називају именом Афшари и разликују своје поједине групе од осталих Турака или не-Турака.
  2. Алтајци (Ojroti). Русија, живе на планинама Алтај и Алатау, и подељени су у неколико племена: Алтај-кижи, Телеути, Теленгити, Тубалари, Кумандинци и Челканци.
  3. Ајну (Ainu, Abdal) .- Кина. 5.000. Не смеју се мешати с народом Аину са острва Сахалин и Хокаидо.
  4. Азери (Азербејџанци, Азербајџанци). — Азербејџан, Иран (шијити).
  5. Балкари (Balkars). Русија. Огранак су Карачајаца. Живе у Кабардино-Балкарији са несродним Кабардинцима. 1944. су депортовани у Сибир због колаборације са нацистима. 1957. се враћају назад. У 15. веку они и Кабардинци су примили ислам од Кримских Татара и Отоманских Турака.
  6. Башкири (Baškorti; Bashkirs), у Башкортостану, Русија.
  7. Чагатајци .- Туркменија
  8. Чулимски Татари. Русија
  9. Чуваши .- Говоре посебан турски, верује се да су истог порекла као савремени Бугари. Живе у Чувашкој републици, Русија
  10. Долгани. Русија
  11. Гагаузи. — Молдова (153.000; 1989.), Украјина, Румунија, Бугарска.
  12. Хакаси (Абакански Татари; Khakass) .- Русија, у Аутономној области Хакасији. Племена: Сагајци, Бељтири, Кизиљци.
  13. Хорасански Турци (Khorasan Turks). Иран.
  14. Илсавани или Шахсевени (Shahsavan, Shahseven). Заједничко име за око 50 племена у Источном Азербејџану, Иран. Има их око 100.000, сточари су и номади. Лети воде стоку на испашу по високим падинама Сабалана, док се зими спуштају на Даст-е Могхан, код реке Арас, која чини границу између Русије и Ирана.
  15. Јакути. Русија. Настали мешање локалних и турских племена
  16. Јуруци.- Балкан (Македонија), Турска.
  17. Каџари. Чине малу турску енклаву међу Мазандеранима у Ирану. Тек нешто их је стално-насељених, остали су номадски сточари.
  18. Карачајци. Русија, у Карачајево-Черкешкој републици. Муслимани су. Као и Балкарци били су депортовани у централну Азију током Другог светског рата.
  19. Каракалпаци. Узбекистан.
  20. Карагаси (Тофалари, Сајански Самоједи). -Турцизирани Самоједи, Русија.
  21. Карај (Караими) - Турска група на Криму и у Литванији.
  22. Карапахи (Karapakhs, (? Карапапак, Karapapaks)). Мање турско племе настањен у Ирану у Кхорасану и дуж јужне обале језера Урмиа.
  23. Кашкај (Qashqais) .- Иран, конфедерација од неколико (већином шијитских) племена Турака у провинцији Фарси; 250.000. Од 1960. многи су насељени по селима и градовима.
  24. Казахи. Казахстан. Они су настали одвајањем од Узбека. Садашњи Казахи формирали су се средином 15. века. Први вођа био им је Кан Касим (владао у периоду од 1511-23), који је ујединио казачка племена.
  25. Халаџи. -Иран, 17.000
  26. Киргизи. Киргистан; 3.000 у Авганистану (на Памиру), већина је 1978. побегла у Пакистан након што су совјетске и авганистанске трупе упале у Уакхан. Живе у јуртама.
  27. Кримски Татари.
  28. Кумици (Кумики) .- северни Дагестан, Русија. Потомци средњоазијских Кипчака.
  29. Ногајци. Русија. Црни и Бијели. Живе у степама Дагестана (једна група) и друга у Ставропољском крају. Говоре различите језике.
  30. Салари .- Кина.
  31. Шори (Shor) .- Русија.
  32. Татари. У Татарстану (3,8 милиона), Русија. Језик припада групи Кипчак. Састоје се од више великих група расипаних по Русији и Украјини.
  33. Турци .- Турска.
  34. Турки. — Кина. Огранак Гагауза. 30 домаћинстава.
  35. Туркмен (Туркомани). Туркменија; у Авганистану живи 12 племена, 200.000 (1990). У Ирану живе у крају званом Туркоман Сахра, 250.000 (1986). -Они су пореклом од средњовековних Огуза чија је прадомовина била у Монголији и око језера Бајкал, били су конфедерација позната као Девет Огуза. Од 10. века они се већ налазе у Казахстану северно од Аралског језера. Име им се први пут помиње у изворима из 10. века. Клански вођа Сеџук оснива династију и царство које носи његово име а срж му чине они елементи Огуза који су мигрирали на југ у Авганистан и Иран. Средиште царства било је у Ирану. Отуда се делови Огуза шире у садашњи Азербејџан и Анатолију.
  36. Тувинци или Тува. Русија, 314.000 (1995), у Туви.
  37. Ујгури. Жути (западни), источни.
  38. Уруми .- Украјина.
  39. Узбеци. Авганистан, 1,3 милиона; Узбекистан, Таџикстан, Туркменистан и мања група у Ирану (Корасан), у суседству племена Карапаха.

Мапе распрострањености турских народа

Референце

  1. ^ Turkic people, Encyclopædia Britannica, Online Academic Edition, 2010

Литература

  • Carter Vaughn Findley The Turks in World History, Oxford Press. 2005. ISBN 978-0-19-517726-8
  • Peter B. Golden An Introduction to the History of the Turkic Peoples: Ethnogenesis and State-Formation in Medieval and Early Modern Eurasia and the Middle East, Wiesbaden. 1992. ISBN 978-3-447-03274-2
  • Dschalal Mamadow & Vougar Aslanow: Turan. Geheimnisvolles Reich der Turkvölker. In: Wostok, Informationen aus dem Osten für den Westen. Berlin. Heft 2/2003, S. 75–77; Abstract: [1]
  • Josef Matuz: Das Osmanische Reich – Grundlinien seiner Geschichte. Darmstadt. 1996. ISBN 978-3-89678-010-2
  • K. Heinrich Menges The Turkic Language and People, Wiesbaden 1968
  • Colin Renfrew: World linguistic diversity. Scientific American 270(1), 1994, S. 118
  • Colin Renfrew: Archaeology and language: the puzzle of Indoeuropean origins. Jonathan Cape, London 1987, S. 131–133
  • Wolfgang E. Scharlipp: Die frühen Türken in Zentralasien. Eine Einführung in ihre Geschichte und Kultur. Darmstadt. 1992. ISBN 978-3-534-11689-8
  • Udo Steinbach: Geschichte der Türkei. München. 2003. ISBN 978-3-406-44743-3
  • Bert Fragner / Andreas Kappeler (Hg.): Zentralasien. 13. Bis 20. Jahrhundert. Geschichte und Gesellschaft. Wien 2006.

Mehrbändiges Werk Philologiae Turcicae Fundamenta S.34:

  • Philologiae Turcicae Fundamenta Band I (Sprachen der Türkvölker), hrsg. Jean Deny et al., Wiesbaden 1959
  • Philologiae Turcicae Fundamenta Band II (Literaturen der Türkvölker), hrsg. Louis Bazin et al., Wiesbaden 1964
  • Philologiae Turcicae Fundamenta Band III (Geschichte der Türkvölker): Hans Robert Roemer, Wolfgang-Ekkehard Scharlipp History of the Turkic Peoples in the Pre-Islamic Period, Berlin. 2000. ISBN 978-3-87997-283-8

Спољашње везе

Јакути

Јакути или Сахи (или Сахалари) (јак. Саха (или Сахалар)), су туркијски народ, који претежно живи у Русији, односно у Републици Јакутији (Сахи), у којој представља најбројнији народ. На попису из 1989. године, Јакути су чинили само 33,4% становништва Јакутије, док су 50,3% чинили Руси. На попису из 2002. Јакута је било 45,5% а Руса 41,2%, док је на попису из 2010. Јакута било 49,9% а Руса 37,8%. На попису из 1926. године Јакута је било 81,6%, а Руса 10,4%. Вишедеценијска тенденција смањења процентуалног учешћа Јакута и повећања процентуалног учешћа Руса преокренула се након распада Совјетског Савеза у корист Јакута, тако да је овај народ данас поново најбројнији народ у својој републици. Јакути су већином православне вероисповести, а говоре јакутским језиком, који спада у турску групу алтајске породице језика. Укупно их има око 500,000.

Авари

Авари или Обри, су туркијски народ који је владао средњом Европом између 6. и 9. века.

Азери

Азери или Азербејџанци, такође познати и као Азербејџански Турци, народ туркијског порекла, који претежно живи у северозападном Ирану, где чини око 16% становништва, а у овој држави представља други народ по бројности после Персијанаца (61%), као и у Азербејџану (њиховој матичној држави), где чини око 91% становништва. У мањем броју их има и у Турској, Грузији и Русији (Дагестан). У Ирану постоје провинције Западни Азербејџан и Источни Азербејџан, али оне обухватају само део територија Ирана које настањују Азери. Азери су исламске вероисповести (шиити), а говоре азерским језиком, који припада туркијској групи алтајске породице језика. Азера укупно има око 25.000.000, од тога у Ирану 12 до 15,5 милиона, а у Азербејџану око 8,15 милиона.

Балкари

Балкари су туркијски народ, који претежно живи у Русији, односно у аутономној републици Кабардино-Балкарији, у којој чини 13% становништва, и у којој представља трећи народ по бројности, после Кабардинаца (57%) и Руса (23%). Балкари су већином исламске вероисповести, а говоре карачајевско-балкарским језиком, који спада у турску групу алтајске породице језика.

Због сарадње са окупатором, совјетске власти су их крајем 1943. и почетком 1944. године протјерале у Казахстан. 9. јануара 1957. године помиловани су и враћени на територију источно од Елбруса (садашња Кабардино-Балкарији).

Балкара укупно има око 71.000. Постоји теорија по којој су Балкари потомци Прабугара, односно, име Балкар се тумачи као верзија имена Булгар.

Башкири

Башкири су туркијски народ, који претежно живи у Русији, у аутономној републици Башкортостану (Башкирији). У Башкортостану Башкири чине 30% становништва и представљају други народ по бројности, после Руса (36%). Башкири су већином исламске вероисповести, а говоре башкирским језиком, који спада у туркијску групу алтајске породице језика.

Башкира укупно има око 1.493.000.

Долгани

Долгани су туркијски народ, који претежно живи у Русији, односно на подручју бившег аутономног округа Тајмирија (Долгано-Ненеција), у којем су према попису из 2002. године чинили 14% становништва и у њему представљали други народ по бројности, после Руса (59%). Аутономија овог округа је укинута 2007. године, када он постаје један од административних округа Краснојарског краја. Долгани делом практикују традиционална веровања (анимизам, шаманство), а делом су православне вероисповести. Говоре долганским језиком, који спада у турску групу алтајске породице језика.

Укупно их има око 4.900.

Карачајци

Карачајци (Карачајевци) су туркијски народ, који претежно живи у Русији, односно у аутономној републици Карачајево-Черкезији, у којој чини 41% становништва, и у којој представља најбројнији народ. Карачајци су већином исламске вероисповести, а говоре карачајевско-балкарским језиком, који спада у туркијску групу алтајске породице језика.

Карачајаца укупно има око 250.000.

Кумици

Кумици су туркијски народ, који претежно живи у Русији, подручју источног Кавказа, уз доњи ток реке Терек, односно у аутономној републици Дагестан, у којој чини 15% становништва, и у којој представља трећи народ по бројности, после Авара (29%) и Даргинаца (17%). Кумици су већином исламске вероисповести, а говоре кумичким језиком, који спада у турску групу алтајске породице језика. Баве се сточарством, пољопривредом, пчеларством и риболовом.

Укупно их има око 233.000.

Нагајбаци

Нагајбаци или Ногајбаци (тат. Нагайбәкләр, рус. Нагайбаки), етнорелигијска су група Татара који живе углавном у општинама Нагајбак и Чебаркул у Чељабинској области. Језик је говор средњег дијалекта татарског језика. Верници су православни хришћани. Према руском законодавству, они су званично мали аутохтони народ Руске Федерације..

Према попису из 2002. године, било их је 9.600, од којих је 9.100 било у Чељабинској области, на попису 2010. године пописано је 8.148 људи који су се изјашњавали као Нагајбаци. Центар Нагајбака је село Фершампенуаз, Чељабинска област.

Ногајци

Ногајци су туркијски народ, који данас претежно живи у Турској и Русији, највише у аутономној републици Дагестану (38.168) у којем чини 1,4% становништва, Ставропољском крају (20.680) и Карачајево-Черкезији (14.873). Ногајци су већином исламске вероисповести, а говоре ногајским језиком, који спада у турску групу алтајске породице језика.

Ногајци су потомци турских и монголских племена која су створила чувену Ногајску хорду.

Укупно их има око 180.000 (у Русији 91.000 и Турској 90.000).

Татари

Татари (тат. татарлар, tatarlar; рус. татары) су туркијски народ, који претежно живи у Русији, односно у Републици Татарстан, у којој чини апсолутну етничку већину од 53%. Татари су већином исламске вероисповести, има и православаца. Говоре татарским језиком, који спада у туркијску групу алтајске породице језика.

Телеути

Телеути су туркијски народ који живи у Кемеровској области, у Русији. Према попису из 2002. године, било је 2.650 Телеута у Русији. Њихов језик је класификован као телеутски дијалект алтајског језика (део је јужноалтајске групе дијалеката).

Тофалари

Тофалари или Тофа или Карагаси (рус. Тофалары, енгл. Tofalar) су туркијски народ који насељава Иркутску област руског Сибира. Говоре тофаларским језиком који припада североисточној (сибирској) групи туркијских језика.

Тубалари

Тубалари (рус. Тубалары, енгл. Tubalar) су туркијски народ који насељава север руске Републике Алтај. Говоре тубаларским дијалектом који припада северној групи дијалеката алтајског језика.

Турци

Турци (тур. Türkler) су најбројнији народ из туркијске групе народа, који претежно живи у Турској, где чини око 80% становништва. Турци су настали мешањем туркијских племена са индоевропским народима (Персијанцима, Јерменима, Грцима, Курдима и Словенима). Турци су већином сунитски муслимани, а говоре турским језиком, који припада туркијској групи алтајске породице језика.

Хакаси

Хакаси су туркијски народ, који претежно живи у Русији, односно у аутономној републици Хакасији, у којој чини 12% становништва, и у којој представља други народ по бројности, после Руса (82%). Хакаси су већином православне вероисповести, а говоре хакаским језиком, који спада у туркијску групу алтајске породице језика.

Укупно их има око 77.000.

Челканци

Челканци (рус. Челканцы, енгл. Chelkans) су туркијски народ који насељава део планине Алтај који се налази у руској Републици Алтај. Говоре челканским дијалектом који припада северној групи дијалеката алтајског језика.

Чулимци

Чулимци (рус. Чулымцы, чул. Чулымнар, Татарлар, Öс кижилер, Пестын кижилер) су туркијски народ који насељава централни део Сибира, односно Томску област и Краснојарску Покрајину у Русији.

Шорци

Шорци су туркијски народ, који живи у југоисточном делу западног Сибира у Русији. Према попису становништва Русије 2010. популација је била 12.888 људи. Највише их има у Кемеровској области у граду Таштагол.

Туркијски народи

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.