Туризам у Суботици

Град Суботица, као и језеро Палић недалеко од ње, има врло лепа одмаралишта за туристе који желе да побегну од свекодневног ужурбаног живота и да се опусте у сеоском амбијенту.

То је град смештен у срце Панонске низије који има дугу традицију и богато културно наслеђе.

Palic18
Палићко језеро

Палић је излетиште, лечилиште и језеро, седам километара удаљено од Суботице. Некада се на Палић ишло трамвајем још од 1897, али је он укинут 1974, па данас можете ићи колима, аутобусом, бициклом или пешке.

Западни део језера додирује јужно предграђе Суботице, познато по имену Сенћанска капија. Језеро је дубине до два метра и због великог броја алги изразито зелене боје. Настало на граници леса и песка ово слатинасто језеро је добило своје име по пустари Палиј.

Језерско блато је лековито, па је 1845. изграђено купатило и Палић је постао и бања. Половином деветнаестог века на сверној обали је засађен прелеп парк, изграђени су хотели, још тада су имућни Суботичани ту градили летњиковце.

Истивремено са завршетком градње Градске куће у Суботици 15. септембра 1912. године, отворено је новоизграђено купалиште са објектима, по којима се и данас Палић препознаје - Водоторањ, Велика тераса и женски и мушки штранд.

Subotica17
Градска кућа у Суботици
Berbanski dani

Berbanski dani su tradicionalna manifestacija posvećena završetku radova u voćnjacima i vinogradima, koja se svakоg septembra od 1989. godine održava na Paliću.

Градска кућа у Суботици

Градска кућа у Суботици је највећа а по многима и најлепша грађевина Суботице. Подигнута је за две године, од 1908. до 1910, али су врхунски мајстори оног времена још пуне две године украшавали њене ентеријере. Зграда има статус споменика културе од изузетног значаја. Подигнута је по пројекту Марцела Комора (1868—1944) и Дежеа Јакаба (1864—1932), будимпештанских архитеката, у тада врло модерном стилу — мађарској варијанти сецесије.

Народно позориште (Суботица)

У каректеристике Суботице, као града, поред мултикултуралности, мултиетничности и мултиконфесионалности, свакако спадају и културне традиције града у које су уграђене и претходно наведене карактеристике.

Културне традиције Суботице су веома дуге, а централно место у њима припада позоришној уметности односно – позоришту.

Почеци позоришног живота у Суботици везују се за 1741. годину, када је и одиграна прва позоришна представа у тадашњој Фрањевачкој Граматикалној школи на хрватском језику.

Први писмени акт о изградњи професионалног позоришта у Суботици потиче из 1793. године.

Одлуку о градњи позоришне зграде Магистрат града доноси тек 1847. године, а нова зграда позоришта је завршена и отворена 1854. године.

У периоду од отварања позоришне зграде па до 1918. године у Суботици су гостовале позоришне дружине из Мађарске, Немачке, путујућа позоришта и Српско народно позориште из Новог Сада (17 сезона).

Позоришна зграда је изгорела 2. марта 1915. године. Пожар је уништио комплетно позориште, а привремена позорница је направљена у хотелу „Пешта“, после рата хотел „Београд“.

У периоду од 1918. године до 1941. године у Суботици су гостовале многе позоришне групе:

Позоришна група Јожефа Нађашија,

Босанско – херцеговачко позориште,

Војничко позориште Петра Христлића,

Српско народно позориште из Новог Сада,

Художествени театар из Русије,

Народно позориште из Београда,

Рајнхартово позориште из Берлина.У периоду између два светска рата у Суботици није постојало стално позориште. Суботичани су у два наврата: 1925. и 1935. године покушавали да оснују своје позориште.

Реконструкција позоришне зграде почела је 1926. године када је и завршена.

Послератни позоришни живот почиње од 1945. године, када су у Суботици основана два стална, професионална, репертоарска позоришта:

Хрватско народно казалиште и Мађарско народно позориште (мађ. Magyar Népsínház).

Спајањем ова два позоришта, 1951. године, настаје Народно позориште – мађ. Népszínház са хрватском и мађарском драмом као и музичком граном.

Од 1958. године Статутом позоришта у Народном позоришту – Népszínház конституишу се:

Драма на српскохрватском и Драма на мађарском језику.

Иако је позориште у свом развоју прошло кроз различите фазе и организациона преструктурирања – организациона структура позоришта, данас, почива на Драми на српском и Драми на мађарском језику.

У лето 2007. године почели су радови на рушењу зграде и тотална реконструкција.

Палата Рајхл у Суботици

Палата Рајхл у Суботици подигнута 1904. године као породична палата архитекте Ференца Рајхла, за становање и пројектни биро. Грађевина представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Палић

Палић (мађ. Palics) је градско насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу, излетиште и лечилиште, седам километара удаљено од Суботице. Некада се на Палић ишло трамвајем још од 1897, али је он укинут 1972, па се данас може ићи колима, аутобусом, бициклом или пешке.

Према попису из 2011. било је 7.771 становника.

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

Суботичка синагога

Синагога у Суботици (Синагога на тргу Јакаба и Комора) јеврејска је синагога саграђена 1902. године у Суботици (Србија), у стилу сецесије. Представља споменик културе од изузетног значаја.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.