Туризам у Београду

Главна туристичка атракција у Србији је свакако њен главни град Београд. Као главни и највећи град Србије, Београд обилује културно-историјским споменицима. Ноћни живот у Београду је чувен на просторима бивше Југославије.

То је град веома бурне историје, један је од најстаријих у Европи. Његова историја траје пуних 7000 година. Простор око великих река Саве и Дунава био је насељен још у палеолитском периоду. Из старијег каменог доба, потичу остаци људских костију и лобања неандерталаца, пронађени у каменолому код Лештана, у пећини на Чукарици и у близини Бајлонијеве пијаце.

Остаци културе млађег каменог доба, пронађени су у Винчи, Чукарице - Жаркову и у Горњем граду, изнад ушћа Саве у Дунав. То указује да је простор Београда био насељен у континуитету и да је интензитет тог насељавања бивао све јачи. Многа данашња насеља београдске околине леже на културним слојевима ранијих праисторијских насеобина.

Винча крај Београда спада у ред најзначајнијих насеобина и културних налазишта праисторијског периода. Археолошке ископине на Роспи ћуприји, Горњем граду, Карабурми, Земуну и Винчи потврђују претпоставке да је подручје Београда било интензивно насељено и да се његово становништво бавило плужном земљорадњом и другим пратећим привредним делатностима. На овим локалитетима откривене су некрополе бронзаног и металног доба као и докази различитих културних утицаја.

Споменици културе

Грађевине под заштитом (избор)

BG landmarks-sr
Висине неких београдских знаменитости

Споменици

Грађевине Српске православне цркве

Грађевине осталих верских заједница

Контроверзе

Новогодишња улична расвета у Београду је 2018. године постављена у септембру са укупним буџетом од 2,5 милиона евра који је градска скупштина уплатила компанији Кип лајт.[1]

Референце

  1. ^ Николић, Маја (15. 11. 2018). „Кићењу Београда нема краја, наручени украси за 250.000 евра”. Н1инфо.

Спољашње везе

Авала

Авала је ниска планина, 16,6 km јужно од Београда. Представља северни крај шумадијске греде, која се од Рудника провлачи кроз ниску Шумадију и представља развође између сливова Саве и Дунава. Висока је 511 m (врх Жрнов) и уздиже се око 200 m изнад околног таласастог терена. Минерал авалит добио је име по Авали на којој је пронађен.

Крајем 2007. године је Скупштина града Београда прогласила Авалу заштићеним природним добром са укупном површином од 489 ha. Још је кнез Милош 1859. године донео одлуку да се Авала загради и заштити, а 1936. године је проглашена националним парком. Президијум Народне Скупштине 1946. године доноси одлуку да буде проглашена добром од општег значаја.На заштићеном подручју има око 600 биљних врста. Има лековотих биљних врста, а неке биљке представљају природне реткости, као што су зановет, златан и зеленика. Авала је добро пошумљена самониклим дрвећем, а једним делом је под засађеном боровом шумом. Једно је од омиљених излетишта Београђана.

Бајракли џамија у Београду

Бајракли џамија је саграђена око 1575. године, као једна од 273 џамије и месџида (посебне исламске богомоље), колико их је у турско доба било у Београду (Путописи Евлије Челебије). Првобитно се звала Чохаџи-џамија, по задужбинару, трговцу чохом, Хаџи-Алији. Бајракли џамија је једнопросторна грађевина са куполом и минаретом. У време аустријске владавине (1717—1739) претворена је у католичку цркву (када је и срушен највећи број београдских џамија).

По повратку Турака, поново је постала џамија. Хусеин-бег, ћехаја (помоћник) главног турског заповедника Али-паше, обновио је богомољу 1741. године, па се неко време звала Хусеин-бегова или Хусеин-ћехајина џамија. Крајем 18. векa названа је Бајракли-џамија, по барјаку који се на њој истицао као знак за једновремени почетак молитве у свим џамијама. После обнове у 19. веку, коју су предузели српски кнезови, постаје главна градска џамија.

Налази се у улици Господар Јевремовој 11, а уз џамију се налази и медреса, верска средња школа. Бајракли џамија је запаљена 18. марта 2004, након мартовских немира на Косову и Метохији, као „одговор“ на паљење српских цркава на Косову. Џамија је касније делимично обновљена, и тренутно је једина активна џамија у граду Београду.

Београдски зоолошки врт

Бео зоо врт, познат и као Врт добре наде, је градски зоолошки врт града Београда, који се налази у оквиру београдске тврђаве, тачније на простору Малог Калемегдана. Основан 12. јула 1936. године, то је најстарији и највећи зоолошки врт у Србији. Са више од 400.000 постелица годишње, Бео зоо врт је и једна од најпосећенијих институција у Београду.

Грочанска ада

Грочанска ада је речно острво на Дунаву, у Београду, које се налази у општини Гроцка.

Земунски кеј

Земунски кеј (званични назив: Кеј ослобођења) је насеље и шеталиште у Београду, које се налази на територији општине Земун.

Кућа цвећа

Кућа цвећа је назив за објекат у којем су сахрањени некадашњи доживотни председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије маршал Јосип Броз Тито и његова супруга Јованка. Кућа цвећа је део Музеја историје Југославије, који се налази у Ботићевој улици, на Дедињу и једна је од најпосећенијих туристичких места у Београду.

Народно позориште у Београду

Народно позориште у Београду је позориште у Београду које се налази на Тргу републике, на углу Васине и Француске улице, у самом центру града. Основано је 1868. године, а у садашњу зграду, на месту тадашње Стамбол капије, уселило се 1869. године. У оквиру њега функционишу уметничке јединице Опера, Балет и Драма, а представе се одигравају на Великој сцени и Сцени „Раша Плаовић”. Данас представља једну од најрепрезентативнијих и најзначајнијих културних институција Србије.

Нови двор

Нови двор је монументално здање у центру Београда, на Андрићевом венцу у коме се налази седиште Председника Републике Србије. Ова грађевина је споменик културе под заштитом државе. Изграђена је у периоду од 1911. до 1922. године као двор краља Александра I Карађорђевића. Двор је саграђен према пројекту архитекте Стојана Тителбаха (1877—1916) у академском маниру, са елементима ренесансне и барокне архитектуре, али је оригинални изглед временом измењен.

Налази се на Андрићевом венцу број 1 и са зградом Старог двора, у којој се налази Скупштина града Београда, чини значајну амбијенталну целину - дворски комплекс на Теразијама.

У Новом двору је боравио краљ Александар, у њему је био смештен Музеј кнеза Павла. Од 1953. године Нови двор користили су Извршно веће Србије, Скупштина Србије (данас преко пута у Улици краља Милана), Председништво СР Србије и, најдуже, председник Републике Србије са пратећим службама. После одржавања председничких избора 2017. године, најављена је могућност да се председништво из ове зграде исели у Палату Србија, те да се Новом двору врати музејска намена.

Позориште лутака „Пинокио”

Позориште лутака „Пинокио” је дечје луткарско позориште у Београду. Основано је као путујуће позориште 13. септембра 1972. године, а у садашњу зграду уселило се 2014. године. Позориште је под покровитељством Скупштине Града Београда и налази се у улици Гоце Делчева број 1.

Позориште „Бошко Буха” Београд

Позориште „Бошко Буха” Београд је основано 13. октобра 1950. године, прераставши из дотадашњег Културно-уметничког друштва „Рода”, у прво српско професионално позориште за децу и младе. Међу оснивачима, најистакнутије место припада госпођи Гити Предић-Нушић, ћерки великог драмског писца Бранислава Нушића.Позориште носи име у знак сећања на легендарног партизанског борца-бомбаша Бошка Буху (1926—1943), који је био један од најмлађих народних хероја Југославије.

Прогарска ада

Прогарска ада је шума и речно острво на Сави, у Београду.

Стара црква Светог Марка у Београду

Стара црква Светог Марка у Београду, мала Маркова црква или гробљанска капела Светог Марка посвећена апостолу и јеванђелисти Марку налазила се у периоду од 1835—1942, на платоу уз северозападни део Ташмајдана (стари каменолом), у склопу 1826. године основаног тада новог Ташмајданског гробља, пресељеног из Савамале. Изграђена је у доба београдског митрополита Петра Јовановића (1833—1859) и кнеза Милоша Обреновића, 1835-1836. године. За Београд у коме је још увек постојала турска војна посада, и када је данашња београдска Саборна црква била од дрвета, ово је био велики духовни догађај.

Стари двор

Стари двор је репрезентативно здање у Београду, на углу Улице краља Милана и улице Драгослава Јовановића, чији главни улаз гледа на Булевар краља Александра. Двор, који је подигао краљ Милан Обреновић у периоду 1881–1884, био је резиденција краља Петра I Карађорђевића (у периоду 1903–1921) и краља Александра I (1921–1922), а данас је седиште Скупштине града Београда.

Стари двор, заједно са зградом Новог двора, данас представља сведочанство првог дворског комплекса у Србији и владавине две династије, Обреновић и Карађорђевић.

Црква Светог Александра Невског

Црква Светог Александра Невског у Београду припада Архиепископији београдско-карловачкој Српске православне цркве. Старешина храма је протојереј-ставрофор Вајо Јовић.

Црква Светог Василија Острошког на Новом Београду

Црква Светог Василија Острошког налази се на Бежанијској коси, на територији општине Нови Београд.

То је прва црква подигнута на територији Новог Београда после Другог светског рата.

Градња је започела 1996. године, а црква је освећена 2001. године.

Ослањањем на хришћанску традицију и на сјајна остварења старих српских неимара, архитекта Михајло Митровић се определио за облик прастаре хришћанске ротонде, коју прате нижи анекси и високи звоник на западу и тролисна олтарска апсида на истоку. Храм Св. Василија Острошког представља композиционо чврсту и ликовно хомогену целину, остварену модерним конструкционим поступком. Подигнута је прилозима поштоваоца дела светог Василија Острошког Чудотворца.

Црква Светог Марка у Београду

Црква Светог Марка на Ташмајдану грађена је од 1931. до 1940. године у непосредној близини старе цркве из 1835. године, према плановима архитеката Петра и Бранка Крстића. Обликована је у духу архитектуре српско-византијског стила. По општем градитељском решењу, архитектонским формама и полихромији фасада, овај храм је пројектован према великом узору, цркви манастира Грачаница. Опремање и украшавање храма још није завршено. То је била највећа православна црква у предратној Југославији до тада.

Црква Светог апостола Томе

Црква Светог апостола Томе је Српска православна црква на Новом Београду у насељу Бежанијска Коса.

Налази се на Новом бежанијском гробљу и припада београдско-карловачкој архиепископији

Црква Светог великомученика Димитрија на Новом Београду

Црква Светог великомученика Димитрија је Српска православна црква на Новом Београду у Блоку 32.

Црквени комплекс се налази између улица Омладинских бригада и Булевара Зорана Ђинђићана адреси Омладинских бригада 3a. Припада београдско-карловачкој архиепископији.

Штарк арена

Београдска арена (из спонзорских разлога позната и као Штарк арена, раније Комбанк арена) вишенаменска је дворана на Новом Београду намењена за спортске, културне, забавне, изложбене и друге манифестације.Грађена је од 1991. године, да би употребну дозволу добила је 1. октобра 2007. године. Штарк арену изградио је конзорцијум ЕПНА - Енергопројект Високоградња и ГП Напред. Укупна цена изградње је достигла 70 милиона евра. Комплекс се састоји од велике дворане, мале дворане и паркинга. Пројектовао га је архитекта Влада Славица.

Штарк арена има површину од 48.000 m², распоређених у шест етажа. Капацитет арене у основној конфигурацији је 18.386 гледалаца мада на неким догађајима може да прими до 25.000 гледалаца. У дворани је и 68 луксузних ложа, које могу да приме 768 посетилаца, VIП салон са 38 места који се може користити и за конференције за штампу.У дворани се могу одржавати такмичења у боксу, одбојци, кошарци, тенису, борилачким спортовима, рукомету, малом фудбалу, уметничком клизању, атлетици, гимнастици, ватерполу и коњичким спортовима.

Паркинг око дворане је капацитета 4.800 возила, али се сматра да је недовољан за највеће манифестације и планира се решавање овог проблема.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.