Туризам

Туризам представља чин путовања у циљу рекреације, као и прибављање услуга ради остваривања тог циља. Сама реч „туризам“ потиче од енглеске речи tour, што у преводу значи „задовољство од путовања са задржавањем у различитим местима“[1]. Туриста је особа која путује најмање осамдесет километара од места сталног боравка, како је то дефинисала Светска туристичка организација (део Уједињених нација)

Свеобухватнија дефиниција би била да је туризам услужна индустрија, која се састоји од већег броја опипљивих и неопипљивих елемената. У опипљиве елементе спадају транспортни системи - ваздушни, железнички, путни, водени и у новије време, космички; услуге угоститељства - смештај, храна и пиће, обиласци, сувенири; и сродни сервиси као на пример банкарство, као и безбедност и сигурност. Најчешће елементе чине: одмор и релаксација, култура, авантура, нова и другачија искуства.

90 mile beach02
Приморска подручја су једна од најзначајнијих туристичких дестинација.

Дефиниције туризма

Основу туризма као привредне делатности сачињавају: саобраћај, угоститељство, трговина на мало, путничке (туристичке) агенције, занатство и комуналне делатности. Туризам не постоји као самостална, независна привредна делатност већ га чине горе наведене делатности.

Основне карактеристике туризма су: разноврсност (хетерогеност), непроизводан карактер рада, сезонски карактер пословања, висок степен еластичности тражње и нееластичности понуде.

Постоје Из разноликости приступа проистекла је и шароликост група у оквиру којих се могу систематизовати постојеће дефиниције туризма, као што су: Постоје четири групе дефиниција:

  1. Номиналистичке
  2. Привредне
  3. Статистичке
  4. Универзалне
  • номиналистичке:

„Туризам је кретање у простору изван места сталног боравка у циљу упознавања нових ствари, људи и њиховог живота за време пролазног боравка у другом месту.”

„Туризам је појава кад нека особа путује и борави изван места свог сталног боравка и тамо се користи туристичком радиношћу.”

„Туризам, дакле, значи путовање у сврху забаве, одмора, здравља, уживања у природи, из радозналости да се виде нови крајеви и људи, из спорта итд..”

  • привредне:

„Туризам се може дефинисати као део националне економије који снадбева туристе који посећују локалитете изван свог сталног места боравка где живе и раде.”

  • статистичке:

„Порекло статистичких дефиниција се жели доћи до таквог одређења појма и суштине туризма који омогућава пуни обухват и прецизнз евиденцију туристичког промета (број туриста и њихова ноћења) и разноврсне туристичке потрошње која се реализује у бројним привредним и непривредним секторима.”

  • универзалне:

„Туризам је скуп односа и појава насталих приликом путовања и боравка странаца у неком месту, уколико тај боравак не значи стално настањивање и није везан за стицање зараде.”

— Курт Крапф и Валтер Хунцикер, 1942.

Универзална дефиниција је призната од Међународног удружења експерата за туризам 1971. године, иако се односи само за стране туристе.

Разликују се два периода у развоју туризма као друштвено-економске појаве: епоха туризма привилегованих класа и епоха савременог туризма.

Туриста

Туриста се најчешће дефинише као привремени посетилац који је напустио место сталног боравка и борави у другом (туристичком) месту најмање 24 часа и не више од годину дана, мотивисан разлозима одмора, забаве и разоноде, спорта и рекереације, културе, екологије, обављања пословних комуникација, затим из здравствених разлога, ради учествовања на аматерским спортским такмичењима и културним и уметничким манифестацијама аматерског карактера, при кружним путовањима бродом и троши сопствена новчана средства која је зарадио у месту сталног боравка; при чему у време кретања и боравка троши средства која је зарадио у месту сталног боравка.

Да би се дефиниција туристе побољшала, на Конференцији УН 1963. (У Риму) уведена су још и појмови ексурзиста и привремени посетилац.

  • Екскурзиста је особа која не борави у неком месту више од 24 часа.
  • Привремени посетилац је особа која борави у неком месту више од 24 часа, а мање од годину дана.

Под појмом туриста се не сматрају следеће врсте особа:

  • Студенти и ђаци који желе да са школују у месту привременог боравка.
  • Особе које жете да се баве неким послом у месту привременог боравка.
  • Особе које желе трајно да се настане у месту привременог боравка.

Водичи за туристе

Данас је међу туристима врло популаран и књига-водич, који снабдевају путника са значајњим информацијама о преноћиштима, знамениостима, ценама, фразама у домачем језику и сличним користним информацијама. Међу такве водиче спадају књиге Лонли Планета (енгл. Lonely Planet), Летсгоа (Let's Go), Мишлена (Michelin), ...

Историја туризма

Имућни људи су одувек путовали у удаљене делове света да би видели славне грађевине или друга уметничка дела; да би научили нове језике или да би се упознали са другим културама. Некада давно у времену Римске републике места као што су Баија била су популарна приморска одмаралишта за богате.

Прво организовано путовање везано је за име Томаса Кука. Он је организовао превоз 570 туриста, који је 1841. године требало да учествују на конгресу. Тада је први пут добијен попуст у цени групног путовања. Кук је предложио железници своју услугу у организацији и бољој искоришћености овог превозног средства уз пружање повољне цене превоза. Тако је Кук изнајмио целу композицију и организовао превоз путника. За учеснике је обезбедио чај и свечану музику, а цена овог аранжмана по особи је износила један шилинг. Прво путовање око Света, Кук је организовао 1871. године.

Појмови турист и туризам први пут су званично коришћени 1937. године од стране Лиге народа. Туризам је дефинисан као путивање људи на 24 сата или дуже у неку земљу у којој нема сталан боравак. Уз наведену дефиницију су наведене четири групе особа, које се сматрају туристима. То су они који путују у сврху разоноде, затим особе које иду на скупове у вези са мисијама било које врсте, особе на пословним путовањима, као и особе на морским крстарењима, макар њихов боравак био краћи од 24 часа. Ову дефиницију је усвојила после рата и Међународна организација службених туристичких организација на састанцима у Даблину 1950. и Лондону 1957. године са једном допуном, да су студенти и омладина у пансионима и на школовању у иностранству укључени у туристе.

Развој и трендови

Туристичке земље
Најпосећеније земље 2001. године.

Туризам је савремена и масовна друштвено-економска, али не и нова појава. Његов развој почиње оног тренутка када су се истовремено стекла три основна услова за свако туристичко кретање:

  1. слободно време - време у коме је могуће бавити се туризмом
  2. новчана средства - вишак новца потребан за бављење туризмом
  3. инфраструктура - објекти који служе за угошћавање туриста

Током времена јављали су се застоји у развоју туризма, међу последњим је и онај везан за нападе 11. септембра 2001. године и терористичке претње већим туристичким дестинацијама као што су Бали и Европски градови. Неке познате туристичке дестинације, укључујући Коста дел Сол, Балеарска острва и Канкун, изгубили су своју популарност као туристичка места, с променом светских туристичких трендова. У овом контексту, прекомерна изградња и уништење природне средине често повезаним са традиционалним типом туризма („сунце и море“) може довести до значајног деградирања туризма на тој дестинацији. Овако нешто се десило познаом шпанском летовалишту Коста Брава, које је 60их и 70их година било синоним за овакав тип туризма, данас се туристичка индустрија овог места суочава са великом кризом.

Када је 26. децембра 2004. године, изазван земљотресом у Индијском океану, цунами погодио приобалне државе, погинуло је на десетине хиљада људи, а међу њима и велики број туриста. Ово, заједно са огромном операцијом чишћења приобалног подручја од последица цунамија, је зауставило или значајно успорило развој туризма у овом подручју.

Светска туристичка организација предвиђа да ће међународни туризам наставити да расте годишњом стопом од 4 % * [1]. До 2020. Европа ће и даље остати најпопуларнија туристичка дестинација, али њен удео ће опасти са 60 % у 1995. на 46 %. Број путовања на дуже стазе ће расти мало брже од међурегионалних и до 2020. њихов удео ће порасти са 18 % у 1995. на 24 процента.

Свемирски туризам би требало да добије значајнији удео у првој четвртини 21. века, мада у поређењу са традиционалним видовима туризма, број туриста у орбити ће остати мали све док технологије као што је свемирски лифт не учине пут у свемир исплативијим.

Градиће се подводни хотели, као што је Хидрополис, који би требало да се отвори у Дубаију током 2006. Неки футуристи очекују да ће се градити покретне хотелске платформекоје се могу привремено монтирати било где на планети.

Посебни облици туризма

Туристичко обавештавање - Сремска Митровица
Знаци туристичког обавештавања у Сремској Митровици

Последњих деценија јавили су се разни облици туризма, од којих су многи постали веома популарни:

  • Авантуристички туризам: туризам који укључује пут у сурове и неистражене крајеве, или екстремне спортове као што је алпинизам или планинарење.
  • Агритуризам: рурални облик туризма
  • Бањски туризам: обухвата бање, као места која се одликују израженим здравствено-рекреативним функцијама, услед богатства природним елеменатима (термоминерални извори, племенити гасови, пелоид, климатски елементи, вегетација)[2]
  • Верски туризам: путовања на сакрална места се сматрају најстаријим обликом туризма. Од милијарду туристичких путовања годишње, свако пето је поклоничко.[3] Неки аутори, по мотивацији разликују: туристу-верника, који је заинтересован за учешће у верским светковинама, непосредан сусрет, израз поштовања према светом месту или одређеном светитељу, његовим моштима или упознавање са темељима своје вере, посебно ако живи у некој другој средини, док је верски туриста више налик едукативном или културном туристи, који оваква места посећује из радозналости, жеље за упознавањем. Верски туризам није сезонског карактера. Обично се ради о групним путовањима туриста исте вероисповисти, уз пратњу стручног водича, у организацији неке туристичке агенције и сарадњи са црквом или верском ораганизацијом.[4]
  • Градски туризам: боравак и задржавање туриста у градским центрима, те коришћење различитих видова услуга у њима. Односи се на особе које нису њихови становници. У ширем смислу, градски туризам парцијално обухвата и многе друге врсте туризма: културни, религиозни, бањски, приморски, па и транзитни, мада сви они нису примарни мотив.[5]
  • Дечји образовни туризам
  • Екотуризам: одрживи облик туризма, који има минималан утицај на човекову околину
  • Здравствени туризам: везан је за здравље и односи се на превенцију, рехабилитацију и лечење различитих обољења, помоћу природних фактора, као што су термална, морска вода, песак, уз пружање разних других услуга: спорт, рекреацију, здраву исхрану, разоноду, као и могућност коришћења услуга специјализованих здравствених установа.[6]
  • Индустријски туризам
  • Кампинг туризам
  • Конгресни туризам
  • Културни туризам
  • Ловни туризам
  • Наутички туризам: укључује пловидбу објектима различитих врста и категорија и испуњавање других садржаја на свратишта током путовања. За потребе наутичког туризма користе се прихватни (наутичка сидришта, привезишта, пристаништа) и пловни објекти.[7]
  • Планински туризам
  • Приморски туризам
  • Пословни туризам: укључује сва путовања чија је сврха повезана с путовањима запослених или пословним интересима. Пословни туризам обухвата: индивидуална пословна путовања, сусрете (конгресе, семинаре, конференције и др.), потицајна путовања (инсентиве), сајмове и излагања. Највећи број пословних путовања траје до три дана, а у ријетким случајевима и до седам.
  • Риболовни туризам
  • Сеоски туризам: боравак у аутентичним сеоским срединама
  • Свемирски туризам
  • Транзитни туризам

Види још

Референце

  1. ^ Др Слободан Унковић, Економика туризма, XI издање, Савремена администрација, Београд. (1988). стр. 15.
  2. ^ Гласник српског географског друштва, свеска LXXXVIII- Бр. 4: Стање и перспективе развоја бањског туризма у Србији, др. Добрица Јовичић (2008) UDC 911.3:380.8:711.455(497.11), Приступљено 18. 1. 2013.
  3. ^ РТС: Верски туризам одолева кризи, 22. 1. 2012., Приступљено 18. 1. 2013.
  4. ^ Селективни облици туризма, проф. др. Бранислав Работић, Висока туристичка школа струкованих студија (2012), Приступљено 18. 1. 2012.
  5. ^ Туризмологија: Појам и дефиниција градског туризма, Приступљено 18. 1. 2013.
  6. ^ Савремене тенденције у развоју здравственог туризма у свету и у Србији, прегледни чланак, Милан Спасојевић, Вукашин Шушић (Ниш), UDK 338.48-6:615.8(497.11:100), јануар 2011, Приступљено 18. 1. 2013.
  7. ^ Гласник географског друштва свеска LXXXVIII-, бр.4: Природни ресурси туристичког развоја Титела и Тителског брега, др. Јован Ромелић, и други, (2008), UDC 911.3:380.8 (497.113), Приступљено 27. 4. 2013.

Литература

  • Проф. др Рајко Марић (2004), Менаџмент туризма и угоститељаства, БПШ, Београд

Спољашње везе

Авала

Авала је ниска планина, 16,6 km јужно од Београда. Представља северни крај шумадијске греде, која се од Рудника провлачи кроз ниску Шумадију и представља развође између сливова Саве и Дунава. Висока је 511 m (врх Жрнов) и уздиже се око 200 m изнад околног таласастог терена. Минерал авалит добио је име по Авали на којој је пронађен.

Крајем 2007. године је Скупштина града Београда прогласила Авалу заштићеним природним добром са укупном површином од 489 ha. Још је кнез Милош 1859. године донео одлуку да се Авала загради и заштити, а 1936. године је проглашена националним парком. Президијум Народне Скупштине 1946. године доноси одлуку да буде проглашена добром од општег значаја.На заштићеном подручју има око 600 биљних врста. Има лековотих биљних врста, а неке биљке представљају природне реткости, као што су зановет, златан и зеленика. Авала је добро пошумљена самониклим дрвећем, а једним делом је под засађеном боровом шумом. Једно је од омиљених излетишта Београђана.

Аустрија

Аустрија (нем. Österreich), званично Република Аустрија (нем. Republik Österreich), је држава у централној Европи. Граничи се са Немачком и Чешком на северу, Словачком и Мађарском на истоку, Словенијом и Италијом на југу, Швајцарском и Лихтенштајном на западу и нема излаз на море. Главни град је Беч (нем. Wien).

По политичком уређењу Аустрија је парламентарна демократија. Састоји се од девет федералних држава, и једна је од две европске државе које су прогласиле сталну неутралност (друга је Швајцарска). Аустрија је чланица Уједињених нација од 1955. а Европској унији се придужила 1995. године.

Гереро

Држава Гереро (шп. Estado de Guerrero), мексичка је савезна држава, јужно од главног града Мексика, на обали Тихог океана. На западу се граничи са државом Мичоакан, на северу са државама Морелос, Пуебла и Мексико. На западу се граничи са Оаксаком. Гереро има површину од 64.281 km², а у њему живи око 3,167 милиона становника.

Држава је добила име по Винентеу Гереру, хероју из Мексичког рата за независност. Настала је 1849, од обалских области држава Мексико и Пуебла.

Главни град је Чилпансинго. Међутим, у свету су много познатији туристички градови на обали Пацифика: Акапулко и Икстапа. Град Такско је мексички центар експлоатације сребра, познат и по историјској колонијалној архитектури. Туризам је најзначајнија привредна грана државе.

Закатекас (држава)

Држава Закатекас (шп. Estado de Zacatecas), савезна је држава у северном делу централног Мексика.

Има површину од 73.252 km² и око 1.351.000 становника.

На северу се граничи са државама Нови Леон, Коауила и Дуранго, на истоку са Сан Луис Потосијем, док су на југу државе Агваскалијентес и Халиско. На западу је Најарит.

Главни град државе је град Закатекас, док је највећи Фресниљо.

Држава је основана 1823.

Закатекас се углавном састоји из пустињске степе која прелази у област прерија.

Главне привредне активности су рударство, сточарство, производња пива и туризам.

Између градова Закатекас и Фресниљо налази се највећа пивара на свету (део концерна „Групо Модело“) где се годишње произведе 22 милиона хектолитара пива.

Некада су рудници сребра у Закатекасу имали прворазредни значај.

Ова држава је једно од најзначајнијих подручја одакле потичу мексички емигранти у САД. Око милион људи у САД (највише у Чикагу и Лос Анђелесу) потиче из Закатекаса.

Истра

Истра (итал. Istria, лат. Histria) је највеће јадранско полуострво површине 3.476 км2 i које се налази на североисточној обали Јадрана. Највећим делом се налази у Хрватској (90%) и Словенији, док се подручје око места Миље налази у Италији. Положај Истре између Тршћанског и Кварнерског залива, односно Јадранског мора и средње Европе омогућили су развој векиких градова Трста, Копра, Пуле, Ријеке, бродоградилишта, интензивног саобраћаја, те европски значајног туристичког комплекса.

Канкун

Канкун (шп. Cancún, маја Kaank'uun) је град у Мексику у савезној држави Кинтана Ро. Налази се на полуострву Јукатан, на обали Карипског мора. У близини је острво Мухерес (Острво жена) до кога се из Канкуна стиже трајектом. Према процени из 2005. у граду је живело 526.701 становника.

Канкун је познат широм света као туристички центар. Банка Мексика је 1967. пројектовала развој овог места као туристичке зоне. Тада је овде живело свега око 120 људи. Град је основан 20. априла 1970. Практично, место се састоји из два одвојена, и сасвим различита дела: градске зоне и хотелске зоне.

Копривничко-крижевачка жупанија

Копривничко-крижевачка жупанија је жупанија у северозападном делу Хрватске

Први жупан Копривничко-крижевачке жупаније је био: Иван Станчер (1993. - 1997.), други Никола Грегур (1997—2001.), а трећи Јосип Фришчић (од 2001. до данас).

Кортина д’Ампецо

Кортина д'Ампецо (итал. Cortina d'Ampezzo) град је у северној италијанској провинцији Венето. Смештен је у Доломитима на надморској висини од 1210 m, и представља популарно одмаралиште заљубљеника у зимске спортове.

Кућа цвећа

Кућа цвећа је назив за објекат у којем су сахрањени некадашњи доживотни председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије маршал Јосип Броз Тито и његова супруга Јованка. Кућа цвећа је део Музеја историје Југославије, који се налази у Ботићевој улици, на Дедињу и једна је од најпосећенијих туристичких места у Београду.

Лов

Лов је назив за методе и начине ловљења дивљачи и уједно примарна грана привреде. Обухвата тражење, дочекивање, посматрање, хватање, хватање живе дивљачи, чување дивљачи, прихрана у тешким условима, узгој и пуштање птица и дивљачи , сакупљање јаја пернате дивљачи, као и плански одстрел.

Ломбардија

Ломбардија (итал. Lombardia, ломб. Lumbardia) је једна од 20 регија Италије. Налази се у северном делу земље. Главни град је Милано, а познати градови су и Бреша, Бергамо и Комо.

Ломбардија спада у највеће италијанске покрајине по пространству, а по броју становника и уделу у националном дохотку је убедљиво прва. Такође, престоница Милано је економски центар Италије и један од најзначајнијих градова у Европи.

Оверња

Оверња (франц. Auvergne, окс. Auvèrnhe) је бивши регион у јужном делу централне Француске. Регион је обухватао историјску провинцију Оверња, проширен са још неким територијама около. Главни град региона био је Клермон Феран, који је и кроз историју био центар овог региона.

Општина Инђија

Општина Инђија налази се у Сремском округу, јужном делу Војводине, 30 km југоисточно од Новог Сада и 40 km северозападно од Београда. Састоји се од 11 месних заједница, а седиште општине је град Инђија.

Према попису становништва из 2011. године, општина Инђија има 47.433 становника и покрива подручје од 384 km².

Пијемонт

Пијемонт (итал. Piemonte) једна је од 20 регија Италије. Налази се у северозападном делу земље. Главни град је Торино, а познати градови су и Новара, Алесандрија и Асти.

Пијемонт се сматра једном од најразвијенијих покрајина Италије.

Позориште „Бошко Буха” Београд

Позориште „Бошко Буха” Београд је основано 13. октобра 1950. године, прераставши из дотадашњег Културно-уметничког друштва „Рода”, у прво српско професионално позориште за децу и младе. Међу оснивачима, најистакнутије место припада госпођи Гити Предић-Нушић, ћерки великог драмског писца Бранислава Нушића.Позориште носи име у знак сећања на легендарног партизанског борца-бомбаша Бошка Буху (1926—1943), који је био један од најмлађих народних хероја Југославије.

Рајац

Рајац је планински предео, део планине Сувобор, у оквиру Ваљевског комплекса планина. Налази се на територији општине Љиг , на 10km од Љига, на 25 km од Горњег Милановца, на 45 km од Аранђеловца, на 50 km од Ваљева, односно око 90 km јужно од Београда. Надморска висина Рајца креће се од 600 до 849 m.Мада се у појединим описима Рајац дефинише као посебна планина, он не поседује све елементе планине, као што су превоји, клисуре, тако да у географском смислу Рајац представља само предео, чији је највиши врх Рајац један од врхова Сувобора.На подручју Рајца постоји више пећина и јама, а најзначајнија је Рајачка пећина, укупне дужине канала 286 m. Преовлађују шуме букве, храста, брезе, јасена, цера, док на већим висинама има четинари: јеле и бора. Од животињских врста може наићи на фазане, срндаће, лисице, дивље свиње, зечеве, грлице.

Хотел

Хотел - ријеч француског поријекла "hotel" или латинског "hospitale" - модерно уређење гостионице са собама за преноћиште.

Постоје пар дефиниција о хотелу:

Хотел је угоститељски објекат у којем се пружају услуге смештаја и доручка, а могу се пружити и друге услуге. - проф. др Радишић

Хотел је основни и репрезентативни угоститељски објекат за смјештај отвореног типа, намјењен различитим категоријама корисника који послује по комерцијалним принципима у техничко-технолошком и организационо-кадровском смислу, екипиран на начин који обезбјеђује пружање додатних услуга смјештаја, исхране, пића и напитака, укључујући и пружање додатних услуга који су функционално повезани у интегрални продукт. (проф. др Љиљана Косар, проф. др Рајко Марић)

Чачак

Чачак се налази у средишњем делу централне Србије, у Шумадији, између општине Горњи Милановац на северу и општине Лучани на југозападу. Административно припада Моравичком управном округу, чији је административни центар. На западу је општина Пожега која припада Златиборском округу, источно је општина Кнић која је саставу Шумадијског округа, а на југоистоку је град Краљево која припада Рашком округу.

Град Чачак је административни, привредни и културни центар Моравичког управног округа. Град Чачак има 58 насеља. По попису из 2011. године Чачак има 73.331 становника.

Штарк арена

Београдска арена (из спонзорских разлога позната и као Штарк арена, раније Комбанк арена) вишенаменска је дворана на Новом Београду намењена за спортске, културне, забавне, изложбене и друге манифестације.Грађена је од 1991. године, да би употребну дозволу добила је 1. октобра 2007. године. Штарк арену изградио је конзорцијум ЕПНА - Енергопројект Високоградња и ГП Напред. Укупна цена изградње је достигла 70 милиона евра. Комплекс се састоји од велике дворане, мале дворане и паркинга. Пројектовао га је архитекта Влада Славица.

Штарк арена има површину од 48.000 m², распоређених у шест етажа. Капацитет арене у основној конфигурацији је 18.386 гледалаца мада на неким догађајима може да прими до 25.000 гледалаца. У дворани је и 68 луксузних ложа, које могу да приме 768 посетилаца, VIП салон са 38 места који се може користити и за конференције за штампу.У дворани се могу одржавати такмичења у боксу, одбојци, кошарци, тенису, борилачким спортовима, рукомету, малом фудбалу, уметничком клизању, атлетици, гимнастици, ватерполу и коњичким спортовима.

Паркинг око дворане је капацитета 4.800 возила, али се сматра да је недовољан за највеће манифестације и планира се решавање овог проблема.

Примарни сектор
Секундарни сектор
Терцијарни сектор
Квартарни сектор

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.