Тупанци

Тупанци су насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 121 становника.

Тупанци
Tupanci - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 1
Административни подаци
Држава Србија
Управни округКолубарски
ГрадВаљево
Становништво
 — 2011.Пад 121
Географске карактеристике
Координате44°16′08″ СГШ; 19°44′34″ ИГД / 44.268833° СГШ; 19.742666° ИГДКоординате: 44°16′08″ СГШ; 19°44′34″ ИГД / 44.268833° СГШ; 19.742666° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина396 м
Површина7 км2
Тупанци на мапи Србије
Тупанци
Тупанци
Тупанци на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број14251
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Географски положај

Тупанци су смештени на западу општине Ваљево. Граничи се са селима Мајиновић, Причевић и Балиновић. Највише коте називају се Врановац висина 455 m и Тодорића брдо висина 505 m, док је најнижа кота на месту цркве Светог Николаја где је висина 320 m .

Историја

Када су Тупанци насељени нема тачних података нити писаних докумената. Најстарији објекти су кућа брвнара и Причевачка црква, старе су око 200 година. Да је овај крај од давнина насељен сведочи и археолошко налазиште Анатема на граници између села Тупанаца и Балиновића.

Природне одлике

Природне ресурсе чине пољопривредно земљиште и шуме. Земљиште је углавном брдско, укупне површине од 7 km², а пољопривредно земљиште чини 63% укупне површине. Успевају житарице и то: кукуруз, пшеница, јечам, зоб; затим воће: малине, шљиве, купине. Такође расту разне врсте печурки од којих су најпознатије млечнице, лисичарке, рујнице. Сточни фонд чине краве, овце, козе, живина. Од дивљачи могу се наћи фазан, зец, срне, лисице, као и повремено дивље свиње. Крај је врло богат шумом, у којој преовлађују буква, храст и цер. У селу постоји и више десетина извора.

Друштвене организације

Основна четвороразредна школа, истурено одељење ОШ Илија Бирчанин Ставе; Основна школа је саграђена крајем 1947. године, а почела је са радом 28. фебруара 1948. године. Први ђаци су били деца из Тупанаца која су ишла у школу у суседном Причевићу.

Занимљивости

Water mill in tupanci
Воденица у Тупанцима

У Тупанцима од јануара 2009. године поново ради једна воденица. Воденица се налази на Јаћмовачком потоку, направљена је 1962. године. Направио је тадашњи власник Радомир Спасојевић, који је касније 1989. године обновио. Данас овим објектом управља Радомир Јевтић из Тупанаца. Такође је у плану да почне бар још једна воденица са радом.

Овде се налази Амбар Љубице Тодоровић у Тупанцима.

Демографија

Давне 1856. године у Тупанцима, по тадашњем попису, је живело 145 становника у 22 домаћинства. Већи део становништва је био пореклом из Црне Горе, Рашке области и делимично Ужучког краја. По попису из 1944. године живело је 344 становника у 59 домаћинстава и након тога почиње да опада број житеља. Овај пад броја становника је последица одласка већине тадашњег млађе популације у градове, пре свега у Ваљево. По попису из 2002. године насељу Тупанци живи 141 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 50,7 година (50,7 код мушкараца и 50,7 код жена). У насељу има 58 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,72.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 344
1953. 342
1961. 310
1971. 278
1981. 222
1991. 187 187
2002. 158 158
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
158 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %

Галерија

Tupanci - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 13

Тупанци - паноарама

Tupanci - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 16

Тупанци - паноарама

Tupanci - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 18

Тупанци - паноарама

Tupanci - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 19

Тупанци - паноарама

Tupanci - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 4

Тупанци - паноарама

Tupanci - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 21

Тупанци - паноарама

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Амбар Љубице Тодоровић у Тупанцима

Амбар Љубице Тодоровић у Тупанцима представља непокретно културно добро као споменик културе.

Амбар, као најраспростењенија врста привредних зграда, служи за чување жита. Амбар у Тупанцима је у потпуности направљен од дрвета, димензија 3,60x2,50 и висине 1,90 метра. Подигнут на правоугаоној основи чије темењаче су ослоњене једним делом на земљи, а другим на камену. Кров је тросливан, са полукружним засведеним чеоним делом, где је као покривач бибер цреп, причвршћен ручно кованим закивцима.

Град Ваљево

Град Ваљево је један од градова у Републици Србији и припада Колубарском округу. Налази у западној Србији у горњем делу слива реке Колубаре (притоке Саве), на контакту између планинског и низијског дела Србије. Град Ваљево се граничи на северу са општинама Уб и Коцељева, на западу са Осечином и Љубовијом, на југу са Бајином Баштом и Косјерићем и на истоку са Мионицом и Лајковцем.Територија града је неправилног ромбоидног облика. Овај простор у правцу запад-исток пресеца долина реке Колубаре. Северно од ове долине територија је брежуљкаста и заталасана, док је на југу рељеф значајније издигнут чинећи терасасте форме северне подгорине ланца Подрињско-ваљевских планина све до самог гребена и врхова Маљена, Букова, Повлена, Јабланика и Медведника који се издижу до преко 1.200 метара надморске висине.По подацима из 2004. град заузима површину од 905 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 58.369 ha, а на шумску 26.503 ha). Седиште града као и округа је градско насеље Ваљево. Град Ваљево има 78 насеља: 2 градска и 76 сеоска насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 90.312 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,2 ‰, а број запослених износи 32.215 људи. У Ваљеву има 56 основних и 7 средњих школа.

Каменица (Ваљево)

Каменица, позната и као Ваљевска Каменица, је насељено место града Ваљева у Колубарском округу, често се назива и Ваљевска Каменица. Према попису из 2011. било је 868 становника. До 1965, године је ово насеље седиште Општине Каменица коју су чинила насељена места: Беомужевић, Бобова, Горња Буковица, Каменица, Мајиновић, Миличиница, Оглађеновац, Осладић, Причевић, Ситарице, Станина Река, Стапар, Суводање, Тупанци, Влашчић и Врагочаница. После укидања општине целокупно подручје је ушло у састав општине Ваљево.

Овде се налази ОШ „Милован Глишић” Ваљевска Каменица.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Списак споменика културе у Колубарском округу

Следи списак знаменитих места у Колубарском округу.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.