Тундра

Тундра је биом који се налази у областима где је раст дрвећа онемогућен нижим температурама и недостатком влаге. Име потиче од килдин-самске (лапонске) речи „tūndâr”, која означава „ледину без дрвећа”. Постоје два типа тундре: арктичка, распрострањена у поларним областима Арктика и Антарктика, и алпијска, распрострањена на високим планинама. Флора палеарктичких тундри често се назива аркто-алпијском услед постојања заједничке историје вегетације и великог броја заједничких врста биљака у арктичкој и алпијској тундри.

Биоми
Сувоземни биоми
Тундра
Тајге/бореалне шуме
Широколисне и мешовите шуме умерених предела
Четинарске шуме умерених предела
Тропске кишне шуме
Тропске и суптропске суве широколисне шуме
Тропске и суптропске четинарске шуме
Тропске и суптропске травне и жбунасте вегетације
Травне и жбунасте вегетације умерених предела
Планинске травне и жбунасте вегетације
Вегетација пустињских предела
Средоземна вегетација
Плављена травна вегетација
Мангрове
Водени биоми
Континентални шелф
Обалска зона (литорал) и зона млата
Рипаријска зона
Језера
Корални гребен
Шуме алги
Ледени покривач
Хидротермални извори
Хладни извори
Зона дна (бентос)
Пелагијска зона (пелагијал)
Неритичка зона (сублиторал)
Други биоми
Ендолитска зона

Арктичка тундра

Настанак и географско простирање

800px-Map-Tundra
Распрострањеност арктичке тундре на Северној полулопти

У скоријој геолошкој прошлости (ледена доба Квартара) велике ледене масе покривале су област Северне Америке и Европе. У периоду после последње глацијације лед се повукао ка северу или се задржао на планинама (глечери). На енглеском се тундре у Северној Америци називају „barren grounds” (у преводу: „оскудна, неплодна земља”), али о јединствености са биомом у Европи и Азији сведочи и то да 75% живог света на свим набројаним континентима чине исте врсте.

Климатски фактор

Greenland scoresby-sydkapp hg
Тундра на Гренланду

У области Северног и Јужног поларног круга у време зимске краткодневице, Сунце се уопште не издиже изнад хоризонта. Идући даље ка половима, ноћ траје још дуже и већи део тундре нема сунчеву осветљеност по више месеци. То утиче на живот у тундри да своју активност усресреде на кратак период осветљености. Осим таме, значајан фактор у тундри је и хладноћа која заправо има геолошко наслеђе. Дубоки слојеви земљишта („пермафрост“) потпуно су залеђени. На Гренланду је залеђен слој дебљине 600 метара, а понегде и дубље-у Русији је залеђени слој био дубине 1.450 m. У току лета „открављује“ се тек танак слој, не већи од седам центиметара. Овај слој је засићен водом јер падавине које су у њега доспеле не могу да се оцеде дубље, пошто је ту залеђено. У тундри иначе има мало падавина и то је увек снег. И кад је због наизменичног смрзавања и открављивања земљишта, настаје полигонално земљиште. Наиме, ови процеси изазивају пупчење тла и стварање шупљина у које се гомила камење.

Живи свет

У тундри се налазе биљке малих димензија. Дрвенастих биљака има, попут неких врста бреза и патуљастих врба, али се често не виде од зељасте вегетације. Дрвенасте биљке у тундрама припадају животној форми хамефита, а не фанерофита, којој припадају сродне врсте. Од зељастог биља бројне су маховине и пречице, а познате су и врсте пурпурна каменика и шумски геранијум.

Од животињских врста познати су мошусно говече и ирваси, које у Северној Америци називају карибуи. Вукови, поларне лисице и ждеравци су предатори који су прилагођени животу у тундри тако што имају густо крзно и слој поткожне масти. Такође, уши, реп и њушка су јако скраћени како не би дошло до смрзавања. Хране се текуницама, волухарицама и леминзима.

У тундри је веома мали број птица које су станарице, док птице селице долазе лети у милионима. Неке од њих су пловке, гуске и зујавци. Велики број птица се тада храни инсектима и то најчешће двокрилцима који иначе зимују у стадијуму ларви под ледом који се ствара на површини бара.

Алпијска тундра

Boulder Ridge 3736
Алпијска тундра са Крумхолц екотоном

Алпијска тундра је област у којој нема дрвећа услед ниске температуре и недостатка влаге, на надморским висинама изнад 2000 m. У топлијим и влажнијим планинским областима налазе се Крумхолц форме дрвећа.

Литература

  • Група аутора. 1982. Илустрована енциклопедија Природа. Вук Караџић. Београд.
Јак

Јак (лат. Bos grunniens) врста је крупног говеда, која може укључујући грбу на леђима да достигне висину од 1,8 m, а тежину од 1.000 kg. Тело му је покривено дугом, густом длаком, која висећи ресасто са бока сеже до чланака. Живи на висоравнима Тибета и Сечуана (Кина) и у Индији, на надморским висинама од преко 4.000 m. Станишта врсте су планине, травна вегетација, тундра, језера и језерски екосистеми и пустиње.

Јукагири

Јукагири (рус. Юкагиры, самозвани: одул, деткиль) је народ у источном Сибиру, који насељава басен ријеке Колима. Око хиљаду и двеста људи живи у Републици Јакутији (Саха), остали живе у Магаданској области и у Чукотском аутономном округу.

Јукагирски језици

Јукагирски језици представљају језичку породицу коју чине два језика – севернојукагирски (тундра јукагирски или вадулски) и јужнојукагирски (колима јукагирски или одулски). Оба језика се говоре на Руском далеком истоку, око басена реке Колиме. Ова језичка породица је на ивици изумирања.

Њавка тундра

Њавка тундра (рус. Нявка Тундра) планина је у централном делу Мурманске области, на крајњем северозападу Русије. Налази се западно од града Мончегорска, односно западно од језера Имандра. Највиша тачка је врх Крепса који лежи на надморској висини од око 700 метара. Планина се налази на територији Лапландског резервата биосфере, а административно припада Мончегорском округу.

Чунатундра је у својој основи изграђена од интрузивних магматских стена. Подручје је доста каменито, посебно на планинским врховима који су доста заравњени услед дејства ледничке ерозије. Доњи делови планинских страна прекривени су високопланинском тундром. На истоку се наставља на планинско подручје Чунатундре од ког је одвојено дубоком долином реке Чуне, док је долином реке Њавке на западу одвојена од нешто ниже Зајачја тундре.

Аљаска

Аљаска (енгл. Alaska), савезна је држава САД од 1959. године и налази се у крајњем северозападном делу САД. Највећа је по површини, 1.518.775 km², са бројем становника око 500.000. Прекривена је планинама са активним вулканима и ледницима. Ту се налази и највиши врх Северне Америке (Маунт Макинли) висок 6.149 m. Клима Аљаске је хладна и субполарна, а у приморју умерена континентална и влажна. Највећа река је Јукон, а држава има и многобројна језера. Рудна богатства Аљаске су злато, сребро, бакар, платина, олово, угаљ, уранијум и др. Главни становници (Ескими, Алеути, Индијанци, белци и црнци). Експлоатација нафте задовољава скоро једну четвртину потреба САД. Развијен је и риболов (најчешће на лососе и китове). Укупна зарада Аљаске од риболова и експлоатације рудних богатстава износи око 5 милијарди долара. Прво насеље основали су Руси који контролишу ову територију до 9. априла 1867, када је, услед финансијских тешкоћа у Русији, страха да би Британци могли преузети контролу над територијом те све слабије трговине са насељеницима, за 7.200.000 долара (еквивалент вредности од 90.750.000 долара 2005.) продају Сједињеним Америчким Државама.

Бентос

Бентос (од грч. benthos = дубина) је еколошка група организама, која све своје животне активности остварује на дну водених екосистема. Они чине животне заједнице речног, језерског или морског дна, јер су везани за подлогу или се крећу по дну. Пошто се бентос мора и океана простире на великим површинама и има посебне карактеристике животних заједница, сматра се акватичним биомом.

Биом

Биом је заједница биљних и животињских врста која има заједничке карактеристике за околину у којој постоје. Биоми се могу наћи на свим континентима. To су различите биолошке заједнице које су се формирале као одговор на подељену физичку климу. „Биом” је шири израз од „станишта”; сваки биом може обухватити различита станишта.

Док биом може покрити велике површине, микробиом је мешавина организама који коегзистирају у дефинисаном простору на много мањој скали. На пример, људски микробиом је збирка бактерија, вируса и других микроорганизама који су присутни у људском телу.„Биота” је цела збирка организама географског региона или временског периода, од локалних географских и тренутних временских скала све до планетарних и читавих временских спатиотемпоралних скала. Биоте Земље чине биосферу.

Вучја тундра

Вучја тундра (рус. Волчьи Тундры; ксам. Намбдес тундры) планина је у централном делу Мурманске области, на крајњем северозападу Русије. Налази се западно од језера Имандра и представља северни орографски продужетак Мончетундре и Чунатундре. Највиша тачка је врх Јукспор (рус. Юкспор) који лежи на надморској висини од 955 метара. Планина административно припада Мончегорском округу.

Вучија тундра је издужена у меридијанском правцу у дужини од око 25 километара, а њени јужни делови налазе се на територији Лапландског резервата биосфере. У северном делу планине налази се Горње вучије језеро површине 18 км².

Голфска струја

Голфска струја је морска струја у сјеверном Атлантику. Голфска струја је слична огромном гријачу, због кога велики дијелови западне Европе, као што су Енглеска, Ирска, Скандинавија имају много топлију климу него што би се очекивало због њихове сјеверне локације.

Голфска струја у секунди преноси 1,5 * 108 кубних метара воде. То је 100 пута више него све свјетске ријеке заједно. Она транспортује преко 5 петавата снаге, што је више снаге него што 1.000.000.000 просјечних нуклеарних електрана производе.Голфска струја је добила назив од Бенџамина Френклина, зато што преноси топлоту из Мексичког залива (енгл. Gulf of Mexico) ка Европи. У 16. и 17. вијеку је била називана и „канал де Бахама“. Познат је и назив „струја флориде“.

Зајачја тундра

Зајачја тундра (рус. Заячья Тундра) планински је плато у централном делу Мурманске области, на крајњем северозападу Русије. Налази се западно од града Мончегорска, односно западно од планине Њавка тундре од које је одвојена дубоком долином реке Њавке. Максимална надморска висина платоа је око 570 метара. Планина се налази на територији Лапландског резервата биосфере, а административно припада Мончегорском округу.

Њени обронци су углавном прекривени северном тајгом, док су једино највише тачке у зони алпијске тундре. У северном делу платоа налази се мање ледничко језеро Њавкозеро у ком свој ток започиње река Њавка.

Леминг

Леминг (лат. Lemmini) је назив за групу родова (то јест племе) ситних глодара, који обично живе у поларним подручјима у близини арктика у биому тундра. Спадају у породицу хрчкова (лат. Cricetidae).

Мурманска област

Мурманска област (рус. Мурманская область) конститутивни је субјект Руске Федерације са статусом области на простору Северозападног федералног округа на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације.

Готово целокупна територија Мурманске области налази се северно од северног поларника, а њен најзначајнији део заузима полуострво Коља. На северу област излази на обале Баренцовог мора, док источне и јужне обале полуострва Коља запљускују воде Белог мора. Бело море уједно раздваја Мурманску од Архангељске области. На југу област се граничи са аутономном Републиком Карелијом, на западу је копнена граница са Финском, а на северозападу са Норвешком. Са површином од 144.902 км² налази се на 25. месту међу субјектима Руске Федерације. Према проценама националне статистичке службе за 2016. на подручју области је живело укупно 762.173 становника или у просеку 5,26 ст/км², и по том параметру област се налази на 61. месту у Русији. Према статистичким подацима из 2016. чак 92,46% становништва области живи у градским центрима. Главни и највећи град области је Мурманск који је са својих нешто преко 300.000 становника уједно и највећи градски центар унутар целог арктичког поларног круга. Већи градски центри су још и Апатити (56.730), Североморск (51.004) и Мончегорск (42.893 становника).

Мурманска област формирана је 28. маја 1938. године, а садашње границе добија по окончању совјетско-финског рата 1940. године. Административно област је подељена на 5 општинских рејона и на 12 градских округа распоређених у виду 7 градова директне обласне субординације и 5 затворених административних јединица (ЗАТО). Основу популације области чине Руси са уделом у укупној популацији нешто мањим од 90%, а најбројније мањинске заједнице су Украјинци, Белоруси и Татари.

Привреда области почива на изразито развијеној енергетици, рударству и металургији, те риболову. У граду Североморску налази се седиште Северне флоте руске морнарице. Област је чланица међународне организације Баренцовог евроарктичког региона, а такође и део историјске регије Лапоније.

Новосибирска острва

Новосибирска острва су архипелаг у Северном леденом океану северно од источне обале Сибира, између Источносибирског мора на истоку и Лаптевског мора на западу. Од Сибира их одваја мореуз Дмитриј Лаптев.

Острва имају површину од 36.290 km², са највишом котом од 374 m.

Архипелаг се састоји од три групе острва:

Љаховска острва,

Анжу острва (Новосибирска острва у ужем смислу површине од 29.000 km²) и

Де Лонгових острва.Већа острва су Нови Сибир, Фадејевскиј, Котељниј и Бољшој. Цео архипелаг припада Јакутској републици у Русији.

То је тундра, која је већим делом године (преко девет месеци) прекривана снегом и ледом. Острва насељавају, северни јелени, поларне лисице и много разноврсних птица.

На острвима се налази радио-метеоролошка станица.

Печеншка тундра

Печеншка тундра (рус. Печенгские тундры; фин. Petsamontunturit) планинско је подручје у северозападном делу Мурманске области, на подручју Печеншког рејона, на крајњем северозападу Русије. Налази се између градова Никеља на западу и Запољарног на истоку.

Највиша тачка је врх Куорпукас који лежи на надморској висини од 631 метра (по неким изворима врх лежи на 637 метара). Ове моренске планине деле Печеншки рејон на две климатске зоне, на северу је зона влажне арктичке климе, док је јужније подручје оштре континенталне климе. Планине су обрасле нешто ређим брезовим шумама које се простиру до висина од 200−300 метара, а највиши врхови су голети без вегетације.

на овом подручју налази се неколико значајних рудника бакра и никла.

Сибир

Сибир (рус. Сибирь) је део Русије који се простире у дужини од 7.000 km у правцу исток-запад од планине Урал на западу до разводних планина на истоку, и око 3.500 km у правцу север-југ од Северног леденог океана до казахстанских планина и границе са Монголијом и Кином. Све осим крајње југозападног дела Сибира (који је део Казахстана), чини око 56% Руске територије са 9,6 милиона km². Сибир је велика географска регија, а по најширој дефиницији познат је и као северна Азија. У овом случају укључује и Далеки исток Русије, а површина му је 13,1 милиона km². Сибир је део модерне Русије од 16. и 17. века.

Територија Сибира протеже се источно од планине Урал до развођа Тихог океана и Северног леденог океана. Река Јенисеј условно дели Сибир на два дела, Запад и Исток. Сибир се протеже на југ од Северног леденог океана до брда северно-централног Казахстана и до националних граница Монголије и Кине. Са површином од 13,1 милиона km², Сибир чини 77% површине копна Русије, али у њему живи само 40 милиона људи - 27% становништва земље. Ово је еквивалентно просечној густини насељености од око 3 становника по квадратном километру (приближно једнака оној у Аустралији), чинећи Сибир једним од најређе насељених региона на Земљи. Да је независна земља, по површини би био највећа земља на свету, али по броју становника то би била 35. највећа земља на свету и 14. највећа у Азији.

Сибир је, широм света, познат првенствено по својим дугим, оштрим зимама, са јануарским просеком од −25 °C (−13 °F), као и по томе што су га руске и совјетске власти дуго користиле као локацију за затворе, радне логоре и прогонство.

Тајга

Тајга је биом који се налази у поларним зонама. Лета и зиме чине хладни периоди, при чему је годишња температура 2 - 4 степени C, а годишње падавине су изнад 600 mm. Назив тајга потиче из алтајских језика, где чини високе и шумске планине.

Травњак

Травњак је травнато подручје, животна заједница и биотоп обележен травама у ком има врло мало или уопште нема дрвећа. Делимично је настао човековим утицајем (крчењем шума), а припада животним заједницама. У биогеографији травњаци се зову травне формације. Ту спадају ливаде и пашњаци (травњаци на којима се обавља испаша стоке) као и велики, природни травњаци:

Саване у тропима

Степе са високом и ниском травом умереног и суптропског подручја

Подарктичка односно, субполарна травната тундра

Плеистоценске мамутске степеНа травњацима постоји велик број биљака (нпр. шафран, трпутац, тратинчица и маслачак) и животиња, које могу живети на земљи (нпр. зец, јеж и миш), испод ње (кртица, кишна глиста) или у ваздуху (инсекти). Од птица ту живе фазан, препелица и шева. Неке биљке које расту на ливадама користе се за прављење чајева, а друге за исхрану.

Туадаш тундра

Туадаш тундра (рус. Туадаш Тундры) планинско је подручје у централном делу Мурманске области, на крајњем северозападу Русије. Представља западни продужетак масива Саљније тундри. Највиша тачка је врх Чиљтаљд (рус. Чильтальд) са надморском висином од 907 метара.

Масив се протеже у смеру југ-север, са истока је ограничен долином реке Коње, са запада обалом Нотозера, а цело подручје налази се у басену реке Туломе.

Хај Левел (Алберта)

Хај Левел (енгл. High Level) је малена варошица на крајњем северу канадске провинције Алберта у оквиру специјалне општине Макензи и статистичке регије Северна Алберта. Налази се на пола пута између главног града Алберте Едмонтона (удаљен 733 км јужније) и центра Северозападних територија града Јелоунајф (725 км северније).

Иако су први трговци крзнима дошли у ово подручје још 1786. насеље је основано тек 1947. године, а статус вароши је добило 1965. године. Прва термоелектрана у насељу је саграђена 1957, а следеће године и прва пошта. Током шездесетих година ту су пронађене веће залихе нафте, а 1963. кроз варош пролази и траса железничке пруге.

Иако насеље лежи у плодној равници, ратарство је слабо развијено због оштре климе. Западно и северно од града простире се пространа мочварна тундра.

Хај Левел лежи у зони субарктичке климе (Кепенова класификација климата Dfc), са дугим и хладним зимама и благим и кратким летима. Апсолутни минимум од -50,6 °C забележен је 13. јануара 1972. године.

Према подацима пописа становништва из 2011. у варошици је живео 3.641 становник, што је за 6,3% мање у односу на 3.887 житеља колико је регистровано приликом пописа 2006. године.Привреда краја почива на експлоатацији нафте и шумарству.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.