Тузла

Тузла је претежно индустријски град, центар истоимене јединице локалне самоуправе и Тузланског кантона. Привредни, културни, спортски, образовни центар сјевероисточне Босне и Херцеговине, у долини планине Мајевице. Град је познат по хемијској и моторној индустрији. Нарочито је познат по великом богатству сољу, по којој је и добио име (из турског језика: „тузи“ значи „со"), те овај град лежи на великом броју рудника соли.

Према прелиминарним подацима пописа становништва у БиХ 2013, Тузла броји 80.570 становника.[1]

Тузла
Tuzla View of Tuzla
Поглед на Тузлу
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација Босне и Херцеговине
Кантон Тузлански кантон
ГрадТузла
Становништво
 — 2013.Пад 80.570[1]
Географске карактеристике
Координате44°32′17″ СГШ; 18°40′34″ ИГД / 44.538056° СГШ; 18.676111° ИГДКоординате: 44°32′17″ СГШ; 18°40′34″ ИГД / 44.538056° СГШ; 18.676111° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Тузла на мапи Босне и Херцеговине
Тузла
Тузла
Тузла на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број035

Култура

Тузла је град велике књижевне традиције. Одавде потичу Меша Селимовић, Дервиш Сушић, Стјепан Матијевић, Матија Дивковић, Мухамед Хеваи Ускуфи.

Сликарство

Из Тузле потичу сликари Ђорђе Михајловић (Академија у Минхену), Адела Бер (Академија у Бечу). Средином треће деценије у ликовни живот се укључују Фрањо Ледер, Исмет Мујезиновић, Драгиша Трифковић. Из Тузле потичу Џејмс Хаим Пинто (Јамес Хаим Пинто), један од водећих америчко-мексичких муралиста и Кристијан Крековић, славни перуански сликар. Међународна галерија портрета у Тузли је основана 1964. године.

Образовање

Први организовани облици школства датирају из 17. вијека и везани су за Бехрам-бегову медресу. Данас постоје 23 основне, 15 стручних средњих школа те 3 гимназије: „Католички школски центар Св. Фрањо“, Гимназија „Меша Селимовић“, Гимназија „Исмет Мујезиновић“. Универзитет у Тузли је основан 1976. године.

Становништво

По последњем службеном попису становништва из 1991. године, насељено мјесто Тузла је имало 83.770 становника.

Националност[2] 1991.
Муслимани 44.091
Југословени 16.302
Срби 13.137
Хрвати 6.328
остали и непознато 3.912
Укупно 83.770

Историја

Тузла је једно од најстаријих насеља у Европи са континуитетом живљења. Доказ томе су и пронађени остаци старог насеља сојеничког типа из времена неолита.

Археолози су открили бројна насеља са богатим остацима материјалне културе прастарих становника овог подручја. Пронађен је велики број неолитских глинених посуда са разним орнаментима од црне, сиве и црвене керамике али и камени ножеви, секире, стругачи и друго. Откривени су остаци хране, људске кости, животињске кости и разни плодови који су користили за исхрану људи тог доба. И ови подаци потврдили су тврдње да је подручје Тузле било насељено још у млађем каменом добу.

Међу пронађеним археолошким материјалима истиче се и керамичка неолитска посуда чија је намена била кување слане воде и производња соли.

Прва писана реч о Тузли потиче из 950. године. Те је године византијски историчар и цар Константин Порфирогенит у свом делу „О управљању царством“, изричито споменуо Тузлу као град, под римским називом Салинес што значи град соли, са напоменом да се налази у саставу српског кнеза Часлава, који је погинуо у борби са Мађарима.

Други свјетски рат (1941 — 1945)

У Тузли су усташе, првих дана по оснивању НДХ, формирали једну свечану поворку, дошли са музиком пред споменик краља Александра, одсвирали посмртни марш и оборили споменик кличући Павелићу. Затим је поворка отишла до дома Краља Петра и ту на исти начин срушила бисту Краља Петра, а пред реалном гимназијом бисту др. Ђорђа Лазаревића. Затим су дошла кола за ђубре градске општине па су на њих натоварили све бронзане остатке поменутих споменика и одвукли.[3]

У Тузли су скинуте табле на којима су имена улица написана ћирилицом и постављене нове са именима римокатолика и муслимана написаних латиницом. Владичанској канцеларији у Тузли дат је рок од 3 сата да се скине ћирилички натпис са установе једне њихове задужбине.[4]

У затвору у Тузли постојао је нарочит начин мучења Срба. У једној посебној соби налазило се једно велико буре "на чијим се дугама изнутра са свих страна били причвршћени железни ексери. Често су усташе изјутра изводили по више затвореника и једног по једног трпали у буре, па онда буре котрљали тако да су ексери парали тело, а из рана је цурила крв коју су усташе другим затвореницима показивали". Затим су их измучене вадили из бурета и секли им уши, нос вадили очи и зубе, одсецали руке и ноге, док нису умрли.[5]

Усташе и Хаџиефендићеви легионари у срезу тузланском „вршили су силовања малолетних српских девојака, које су затим клали“.[6]

Из тузланског среза одведен је не само велики број мушкараца већ и жена и девојака и дечака од 14 година.

Када су, током Другог светског рата, 2. октобра 1943. године, партизанске једнице ослободиле Тузлу од окупатора, Тузла је била највећи ослобођени град у Европи.

Рат у Босни и Херцеговини (1992 — 1995)

Тузла је једини град у Босни и Херцеговини у којој, на изборима 1991. године, нису побиједиле националистичке странке. Победу на тим изборима однео је блок СК–СДП који је освојио 68 посто гласова, а за начелника општине је изабран Селим Бешлагић. Иако су се локалне власти декларативно залагале за мир и биле против национализма, велики број Срба из Тузле и околних места морао је већ почетком рата да напусти своје домове, а над војницима ЈНА, који су се мирно повлачили из града бошњачке (муслиманске) снаге, извршиле су покољ. У том нападу је 15. маја 1992. године погинуло око 200 старешина и војника, претежно српске националности.

Tuzla-Kapija
Спомен обиљежје код "Капије" у знак сјећања на 71 погинула цивила. Догађаји на Капији су и данас предмет контроверзи, чему доприноси и натпис који Србе означава "фашистичким агресором".

Други велики злочин који је обиљежио овај рат у Тузли је Масакр на Капији, који се збио 25. маја 1995. године, када је граната, за коју се претпоставља да је испаљена са положаја ВРС на Озрену, усмртила 71, а ранила 115 цивила. Злочин се догодио у централној градској улици, центру ноћног живота, популарној „Капији“. На том мјесту, у знак сјећања, стоји споменик са именима жртава и текстом који изазива полемике: „На овом мјесту, 25. маја 1995. године, српски фашистички агресор је гранатом прекинуо 71 млади живот. Проучите фатиху и помолите се. Памтите и опомињите. Грађани Тузле.“

УНХЦР је 17. јула 1998. године Тузлу прогласио отвореним градом.

Познати Тузлаци

Tuzla-Mesa Selimovic Ismet Mujezinovic
Споменик писцу Меши Селимовићу и сликару Исмету Мујезиновићу, у Тузли.

Градови побратими

Галерија

Tuzla-Kapija ulica

„Капија“

Tuzla-Kapija ulica2

„Капија“

Tuzla-Tuzlanka

Робна кућа „Тузланка“

Tuzla-Park sojenica

Археолошки парк сојеница, у позадини популарна „Фишек“ зграда.

Tuzla Power Plant

Термоелектрана Тузла

Референце

  1. 1,0 1,1 „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Федерални завод за статистику, Статистички билтен 195, Сарајево, децембар 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 13. 05. 2015. Приступљено 18. 01. 2015.
  2. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  3. ^ Страњаковић 1991, стр. 80,81
  4. ^ Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 82.
  5. ^ Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине (1991). стр. 201.
  6. ^ Љубомир Литнић, келнер из Тузле, Београд 16.11.1942. године

Спољашње везе

Административна подјела Босне и Херцеговине

Босна и Херцеговина има неколико нивоа политичких структура након државног нивоа. Најважнија од ових подјела је организација државе по ентитетима (Република Српска (РС) и Федерација Босне и Херцеговине (ФБиХ)) и посебном територијалном јединицом, дистриктом (Брчко дистрикт). Федерација Босне и Херцеговине располаже са 51% површине Босне и Херцеговине, а Република Српска са 49%. Ентитети су признати Дејтонским мировним споразумом 1995. године, као резултат компромиса представника три конститутивна народа уз посредовање великих сила. Ратна разарања (1992—1995) су довела до великих промена у етничкој слици земље. Ово је већином било због насилног етничког чишћења локалног становништва (у РС муслиманског и хрватског, а у ФБиХ сва три народа).

Од 1996. године овлашћења влада оба ентитета се у односу на државни ниво значајно смањују. Трећи ниво политичке подјеле, након ентитета у Федерацији БиХ су кантони. Федерација Босне и Херцеговине се састоји од десет кантона. Сви они имају своју кантоналну скупштину и владу, која се налази под законом Федерације. Херцеговачко-неретвански и Средњобосански кантони су етнички мјешовити и имају специјалне системе, како би се очувала права свих народа.

Последњи ниво политичке подјеле Босне и Херцеговине су општине. Земља се састоји од 137 општина, од којих су 79 у Федерацији Босне и Херцеговине, а 58 у Републици Српској, док је град Брчко засебна административна јединица — дистрикт. И општине такође имају своју скупштину (у ФБиХ вијеће), управу и службе, и углавном су образоване око најзначајнијег града или мјеста у подручју. Сваки кантон се састоји од неколико општина.

Осим ентитета, кантона, и општина, Босна и Херцеговина такође има и двaнaeст градова. То су: Сарајево, Бања Лука, Мостар, Источно Сарајево, Приједор, Бијељина, Добој, Требиње, Тузла, Зеница, Бихаћ и Широки Бријег. Градови Сарајево и Источно Сарајево имају више градских општина, док се остали градови налазе на територији бивших општина. Градови такође имају своју градску скупштину (у ФБиХ вијеће) и градску управу, чија моћ је између општина и владе кантона или владе ентитета у Републици Српској.

Андреа Петковић

Андреа Петковић (Тузла, СФР Југославија 9. септембра 1987.) немачка је тенисерка српског порекла. Професионалац је од 2006.

Живи близу Дармштата у Немачкој. Најбољи досадашњи пласман у појединачној конкуренцији имала је 8. августа 2011, када је била 10, и 28. септембра 2009. када је у игри парова постала 68. на свету. Није освојила ниједну ВТА титулу, а у ИТФ конкуренцији освојила је осам појединачних титула и три титуле у игри парова. У децембру 2007. постала је првакиња Немачке.

Тренер јој је отац Зоран Петковић, бивши југословенски Дејвис куп играч који је 2001. добио немачко држављанство.

Град Тузла

Град Тузла је јединица локалне самоуправе на сјевероистоку Босне и Херцеговине у саставу Федерације БиХ. Сједиште града је у насељеном мјесту Тузла, који је један од највећих градова земље и такође сједиште истоименог кантона.

Град се налази на јужној падини планине Мајевице. Позната је по богатству сољу, по којој је име добио град Тузла (из турског језика: „тузи“ значи „со"). Тузла је трећи главни индустријски центар БиХ, после Сарајева и Бање Луке. У њој раде два универзитета. У граду или у непосредној близини налазе се многе фабрике хемијских производа, индустрија хране и пића, те тешка индустрија.

Послије потписивања Дејтонског споразума највећи дио пријератне општине Тузла ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске ушао је дио насељеног мјеста Потраш.

Друга савезна лига Југославије у фудбалу

Друга савезна лига Југославије у фудбалу је био други степен лигашких фудбалских такмичења у СФР Југославији. Виши ранг је била Прва савезна лига.

Друга тузланска операција НОВЈ

Друга тузланска операција НОВЈ је операција Трећег корпуса НОВЈ у јануару 1944. која је вођена у склопу Зимских операција 1943/1944, са двоструким циљем. Поред непосредног циља - освајања Тузле као важног центра и ресурса за ослободилачку борбу, операција је такође требало да створи алтернативно жариште борби и омете одвијање немачких операција у западној Босни.

Североисточна Босна и град Тузла као њен центар представљали су снажно упориште НОП током јесени 1943, нарочито након првог ослобођења Тузле 2. октобра 1943. у Првој тузланској операцији НОВЈ. Током децембра 1943. немачка Друга оклопна армија предузела је низ опсежних операција крупним снагама против НОВЈ, од којих су операције "Кугелблиц“ (нем. Kugelblitz) и "Шнештурм“ (нем. Schneesturm) захватиле подручје североисточне Босне. Овим операцијама Немци су овладали градовима и комуникацијама у овом подручју, тако да је фокус њихових офанзивних дејстава у јануару 1944. пренет у централну и западну Босну, где су позиције Немачке и њених савезника биле озбиљно угрожене, нарочито Првом бањалучком операцијм НОВЈ.

Услед ове ситуације штаб Трећег ударног корпуса НОВЈ донео је одлуку да пређе у офанзиву на свом подручју, како би поново заузео изгубљене позиције у североисточној Босни, и уједно смањио немачки притисак у западној. Град Тузла представљао је кључни циљ ових напада.

Након концентрације снага, напад на Тузлу започео је у вечерњим часовима 16. јануара 1944. Јединице НОВЈ током четвородневних напада нису успеле да сломе одбрану осовинских снага у Тузли. Услед губитака и замора јединица штаб корпуса 20. јануара 1944. ујутро наредио је прекид операције и извлачење снага. Осовинске снаге из Тузле и Грачанице истовремено су предузеле противудар, тако да су се делови јужне нападне колоне извлачили у отежаним условима јаког непријатељског притиска и претрпели осетне губитке.

КК Слобода Тузла

КК Слобода Тузла, због спонзорских разлога Слобода Дита, је кошаркашки клуб из Тузле, БиХ. Клуб је основан 1946. и тренутно се такмичи у Првој лиги БиХ.

Клуб је одиграо једну сезону (2001/02) у Јадранској лиги, када је заузео 5 место.

Констанца (округ)

Констанца (рум. Judeţul Constanţa) је округ у републици Румунији, у њеном југоисточном делу. Управно средиште округа је истоимени град, а битни су и градови Меџидија, Мангалија, Наводари, Чернавода, Овидију, Хиршова, Мурфатлар.

Округ Констанца је најважнији приморски округ Румуније. Седиште округа, град Констанца је једина велика приморска лука у земљи, а поред ње се налазе и сва румунска летовалишта на Црном мору - Мангалија, Мамаја, Ефорије, Тузла.

Масакр на Тузланској капији

Масакр на Тузланској капији је био ратни злочин почињен над бошњачким цивилима у Тузли 25. маја 1995. године.

Граната је убила 71 особу, а 240 ранила. За овај злочин осумњичен је генерал Војске Републике Српске Новак Ђукић, на основу вјештачења Берка Зечевића чија су вјештачења оспорила петорица балистичких судских вјештака из Чешке, Израела и Француске.

Мајевица

Мајевица је једна од најпознатијих севернобалканских планина у Републици Српској, БиХ. Спада у ниже планине, флишно-рудне Динариде, са динарским правцем пружања (сз.-ји.) у дужини око 60 km. Највиши јој је део врх Столице (916 m надм. висине, са ТВ релејом (срушен 1995. у НАТО бомбардовању)). Остала узвишења су нижа од 900 m - Музељска коса 898 m, Међедник 843 m, Окресаница 815 m. Мајевица чини развође између сливова Саве, Дрине, и Спрече, одваја Семберију од Спречког поља. Планинско језгро је од старих магматских (рудоносних) стена, од серпентина и туфита, који избијају на површину, изнад терцијарног покривача плутонско-вулканске масе. Планина је знатним делом изграђена и од еоценског флиша, а заступљени су и горњокредни и олигоценски седименти, такође и неогене (миоценске и плиоценске) стене панонског мора. То море је покривало Мајевицу; планина је била једно од острва јужнопанонског архипелага (као и Фрушка гора, Цер, Влашић, шумадијске планине). Мајевица је хидрографски чвор; Њене воде отичу ка Сави (река Тиња, која лучно обилази Мајевицу, Брка, Гњица), Дрини (Сапна, Тавна, Модран-Јања) и Спречи (река Јала).

Мајевица је рудоносна. У њеном подножју има угља (назив места - Угљевик), камене соли (као у суседном Тузланском басену), кварца (за индустрију стакла). У међуратном периоду у подгорини планине вађена је и нафта. У планини избијају термо-минералне воде код Прибоја и Кисељака-Јасенице. Планина је препрека везама суседних микрорегија, али са добрим саобраћајницама. Јужним подножјем води пруга нормалног колосека Зворник - Тузла - Добој, а западним подножјем пруга Брчко-Бановићи. Поред пруге јужним подножјем Мајевице води асфалтни пут Тузла-Цапарде-Зворник, а преко планине путеви: Тузла - Прибој - Бијељина, Тузла - Лопаре - Брчко и др.

Напад на колону ЈНА у Тузли

Напад на колону ЈНА у Тузли извршиле су муслиманске снаге 15. маја 1992. године приликом повлачења наоружаних припадника ЈНА из Тузле. Догађај је познат као „Тузланска колона“. Напад је био један од првих важнијих догађаја током рата у Босни и Херцеговини, а извршили су га припадници Патриотске лиге и МУП БиХ. Напад је директно приказиван на локалној телевизијској станици.

Према наводима из кривичне пријаве, у колони је погинуло 59 припадника ЈНА и цивила, а рањено 44, док постоје извори и о 132 убијена војника и цивила.Бошњаци овај злочин над невиним војницима на одслужењу војног рока прослављају као "Дан одбране Тузле".

Општина Кладањ

Општина Кладањ се простире долином реке Дрињаче, у подножју планине Коњух. Насеље Кладањ је смјештено на путу Жупања-Тузла-Сарајево. Општина Кладањ се налази у Тузланском кантону, у Босни и Херцеговини.

Општина Тузла (Констанца)

Тузла (рум. Tuzla) општина је у Румунији у округу Констанца.Oпштина се налази на надморској висини од 8 m.

Општина Челић

Општина Челић се налази у сјевероисточном делу Босне и Херцеговине на падинама Мајевице и дјеловима равне Посавине, надморске висине од 140 – 711 метара. Заузима површину од 132,8 km2, а на овом простору живи око 12.000 становника. Саставни је дио Тузланског кантона, Федерација БиХ.

Граничи се са општинама Сребреник, Тузла (Федерација БиХ), Лопаре (Република Српска) и Дистриктом Брчко.

Административни, културни и привредни центар је Челић, смјештен на магистралном путу Тузла - Брчко, на мјесту гдје се састају ријеке Гњица и Шибошница.

На подручју општине налазе се двије џамије из османског периода.

Прва лига Босне и Херцеговине у кошарци

Кошаркашка лига Босне и Херцеговине је најјача лига у кошарци за мушкарце у Босни и Херцеговини под организацијом кошаркашког савеза БиХ. Састоји се од 12 клубова.

Прва тузланска операција НОВЈ

Снаге Трећег ударног корпуса НОВЈ напале су 29. септембра 1943. немачко-усташко-домобрански гарнизон Тузла, и заузеле га након четвородневних борби. Одбијање немачких покушаја поновног продора у Тузлу трајало је још пет дана. Снаге Трећег корпуса претрпеле су знатне губитке (преко 550 избачених из строја), али су осовинске снаге претрпеле знатно веће губитке (око 3.000 људи - углавном заробљених, међу којима 130 официра и једног генерала). Ратни плен укључивао је 25 топова, 5 минобацача, 140 митраљеза и пушкомитраљеза, 2.200 пушака, око 20 вагона разне муниције, 30 камиона и велика количина одеће, обуће, хране, соли и разне друге опреме. Следећих 40 дана, до 11. новембра, кад су је Немци поново заузели, Тузла је била највећи слободни град и средиште простране слободне територије.

Напад на Тузлу представљао је највећи успех у широј офанзиви 16. и 17. дивизије, односно Трећег корпуса. Важнији напади током офанзиве били су:

Грачаница 30. августа 1943. (ослобођена)

Модрича 7. септембра 1943. (ослобођена)

Босански Шамац 17. септембра 1943. (ослобођен)

Бијељина 24. септембра 1943. (ослобођена)

Тузла 29. септембра 1943. (ослобођена)

Брчко 19. октобра 1943. (неуспешан напад)

Вареш 20. октобра 1943. (ослобођен)Тако је ослобођена цела област источне Босне изузев Брчког. Ослобођење Тузле и околних места имало је велики војни и политички значај.

Списак позивних бројева у Босни и Херцеговини

Ово је списак позивних бројева у Босни и Херцеговини. Међународни позивни број за БиХ је +387.

Тузла (Констанца)

Тузла (рум. Tuzla) је насеље је у Румунији у округу Констанца у општини Тузла. Oпштина се налази на надморској висини од 15 m.

ФК Слобода Тузла

ФК Слобода Тузла је фудбалски клуб из Тузле, Федерација БиХ, БиХ. Клуб се такмичи у Премијер лиге БиХ.

Основан је 1919. године, под имено ФК Горки, а данашње име добио 1928. године. Утакмице игра на стадиону Тушањ, капацитета 10.000 гледалаца. Навијачка група клуба се зове Фукаре.

Клима Тузле
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Средњи максимум, °C (°F) 3,6
(38,5)
6,8
(44,2)
11,7
(53,1)
16,7
(62,1)
21,4
(70,5)
24,2
(75,6)
26,3
(79,3)
26,4
(79,5)
22,9
(73,2)
17,6
(63,7)
11,6
(52,9)
5
(41)
26,4
(79,5)
Средњи минимум, °C (°F) −4,5
(23,9)
−2,3
(27,9)
0,6
(33,1)
4,7
(40,5)
8,8
(47,8)
12
(54)
13,2
(55,8)
12,9
(55,2)
10
(50)
5,9
(42,6)
1,6
(34,9)
−2,6
(27,3)
−4,5
(23,9)
Количина падавина, mm (in) 59
(23,2)
55
(21,7)
61
(24)
76
(29,9)
92
(36,2)
111
(43,7)
94
(37)
84
(33,1)
64
(25,2)
56
(22)
71
(28)
72
(28,3)
895
(352,3)
Извор: http://worldweather.wmo.int/en/city.html?cityId=15
Насељена мјеста Града Тузла

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.