Триполи

Триполи (арап. طرابلس [Ṭarābulus])[1] је главни и највећи град Либије. Град се налази на северозападу земље, на ивици пустиње и на обали Средоземног мора. Град су основали Феничани у 7. веку п. н. е..[2] Има 1,158 милиона становника према подацима из 2018.[3] и налази се на 32°54'8" северне географске ширине и 13°11'9" источне географске дужине (32.90222, 13.185833).

Триполи је највећи град, главна морска лука и највеће трговачко и производно средиште у Либији. Такође је седиште владе, као и Ал-Фатех универзитета. Захваљујући дугој историји много је значајних археолошких локација у граду. Клима је типична медитеранска, с врућим сувим летима, благо хладним зимама и осредњим падавинама.

Град су бомбардовале америчке снаге 1986. године због оптужби да Либија подржава тероризам (у конкретном случају Либија није хтела да преда двојицу осумњичених за бомбашки напад на авион у Локербију). Санкције Уједињених народа су престале 2003. године и после тога промет луке Триполи значајно је порастао, што је позитивно утицало на привреду града.

Триполи
طرابلس
Tripoli Montage
Колажни приказ знаменитости Триполија
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Либија
РегијаШабија Триполи
Становништво
Становништво
 — 2.127.000
 — густина5.317,5 ст./km2
Географске карактеристике
Координате32°41′00″ СГШ; 13°10′00″ ИГД / 32.683333° СГШ; 13.166667° ИГДКоординате: 32°41′00″ СГШ; 13°10′00″ ИГД / 32.683333° СГШ; 13.166667° ИГД
Ндм. висина81 m
Површина400 km2
Триполи на мапи Либије
Триполи
Триполи
Триполи на мапи Либије
Остали подаци
ГрадоначелникАбдулразак Абухаџар
Позивни број21
Веб-сајт
http://www.tripoli.info

Географија

Клима

Триполи има врућу полусуву климу (Кепен: BSh)[4] са врелим сувим летима и релативно влажним благим зимама. Лета су врућа са температурама које често прелазе 38 °C (100 °F); просечне јулске температуре су између 22 и 33 °C. У децембру, температуре су достизале и до 0 °C, али просек остаје између 9 и 18 °C. Просечна годишња количина падавина је мања од 400 mm. Задњих година се догађало и да падне снег.[5]

Кишне падавине могу бити врло несталне. Епске поплаве су 1945. оставиле Триполи под водом неколико дана, али је две године касније невиђена суша узроковала помор хиљада грла стоке. Недостатак падавина се без сумње огледа у одсуству трајних река или потока у граду, као што је случај и у целој земљи. Расподела ограничене количине воде од веома великог значаја, што оправдава постојање Секретаријата за бране и водне ресурсе, а изазивање оштећења извора воде је кажњиво великим новчаним казнама или затвором.

Велика вештачка река, мрежа цевовода која преноси воду из пустиње у обалске градове, опскрбљује Триполи водом.[6] Овај велики пројекат покренуо је Гадафи 1982. године и имао је позитиван утицај на становнике града.

Историја

Emhemmed Elmgharief Street Tripoli
Триполијем доминира колонијална италијанска архитектура
Tripoli cityscape
Панорама Триполија за време пешћане олује.

Град су основали Феничани у седмом веку пре нове ере. У античко доба је био познат као Оеа, и тада је био један од три града регије Триполитанија. Од првог века пре нове ере налазио се под влашћу Римљана, а касније Византије. Арапи су га зауезели 645. године.

Турска колонијална престоница је постао 1551. године када је пао под власт Османлија. Италијани су град држали под својом влашћу од 1911. до 1943. када су га заузели Британци. Град је био под влашћу Британије све до 1953. када је Либија стекла независност.

Америчке војне снаге су бомбардовале Триполи 1986. године као одговор на наводну подршку либијске владе терористима. Санкције Уједињених нација су прекинуте 2003. године након чега је значајно порастао промет луке, што је значајно утуцало на градску економију.

Партнерски градови

Галерија

Naga Mosque Interior Tripoli Libya

Ан-Нага џамија је реконструкција из 1610. године џамије из 10. века.[9]

LA CATTEDRALE DI TRIPOLI 1960

Стара катедрала у Триполију (сада џамија)

Tripoli Castle Libya interior

Коридор старог Триполија

Tripoli Panorama

Пејзаж Триполија

Ancient castle - panoramio

Стари Црвени замак

Palazzo Reale di Tripoli

Бивша Краљевска палата

Tripoli Beach Park Libya

Плажа у Триполију

Emhemmed Elmgharief Street Tripoli

Истиглал улица у центру Триполија

Референце

  1. ^ Jones, Daniel (2003) [1917], Peter Roach; James Hartmann; Jane Setter, ур., English Pronouncing Dictionary, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 3-12-539683-2
  2. ^ Hopkins, Daniel J. (1997). Merriam-Webster's Geographical Dictionary (Index). Merriam-Webster. ISBN 0-87779-546-0.
  3. ^ „MAJOR URBAN AREAS - POPULATION”. CIA World Factbook.
  4. ^ Kottek, M.; Grieser, J.; Beck, C.; Rudolf, B.; Rubel, F. (април 2006). „World Map of Köppen-Geiger Climate Classification, updated” (PDF). Meteorol. Z. стр. 259—263.
  5. 5,0 5,1 „World Weather Information Service – Tripoli”. World Meteorological Organization. мај 2011. Приступљено 13. 4. 2013.
  6. ^ Watkins, John (18. 3. 2006). „Libya's Thirst for 'Fossil Water'. BBC News. Приступљено 10. 9. 2006.
  7. ^ „Klimatafel von Tripolis (Flugh.) / Libyen” (PDF). Baseline climate means (1961-1990) from stations all over the world (на језику: German). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 28. 3. 2016.
  8. ^ „Appendix I: Meteorological Data” (PDF). Springer. Приступљено 27. 3. 2016.
  9. ^ Fiona Dunlop (29. 10. 2010), „A long weekend in… Tripoli”, howtospendit.ft.com

Литература

Спољашње везе

Аркадија (округ)

Аркадија (грч. Περιφερειακή ενότητα Αρκαδία) је округ у периферији Пелопонез и историјској покрајини Пелопонез у југозападном делу Грчке. Управно средиште округа је град Триполи. Важан је и град Мегалополи.

Округ Аркадија је успостављен 2011. године на месту некадашње префектуре, која је имала исти назив, обухват и границе.

Због свог изразите планинске особености и издељености на бројне забите котлине и поља Аркадија је још у старо време била синоним за изолованост и изопштеност. Ово је повезано и са другим значењем Аркадије, која је као забита област била повезана за мирним и спокојним животом и сеоском идилом. Ово су били снажнији мотиви код неких уметника, попут Пусена.

Битка код Азаза

Битка код Азаза одиграла се 11. јуна 1125. године између крсташких држава Јерусалимске краљевине, кнежевине Антиохије, грофовије Триполи и грофовије Едесе са једне и Селџука из градова Мосул и Алепо са друге стране. Битка је део крсташких ратова и завршена је одлучном победом крсташа.

Битка код Багије

Битка код Багије вођена је 1163. године између крсташке и муслиманске војске. Део је крсташких ратова, а завршена је крсташком победом.

Битка код Хаба

Битка код Тел Данита или Битка код Хаба одиграла се 14. августа 1119. године између крсташке војске Јерусалимске краљевине, кнежевине Антиохије и грофовије Триполи са једне и Алепа са друге стране. Битка је део крсташких ратова и завршена је победом крсташа.

Битка код Харима

Битка код Харима вођена је 12. августа 1164. године између крсташа Византије, Антиохије, Триполија и Јерменије са једне и муслимана Алепа, Дамаска и Мосула са друге стране. Битка је део крсташких ратова, а завршена је муслиманском победом.

Битка код Хитина

Битка код Хитина вођена је 4. јула 1187. године између муслиманске војске Ајубидске династије под вођством Саладина и крсташке војске Јерусалимске краљевине, кнежевине Антиохије, витезова Темплара и Хоспиталаца. Једна је од највећих битака крсташких ратова.

Битка код Хитина представља коначан сукоб Саладина и крсташа. Обе стране имале су велике губитке. Ипак, победу је однео Саладин уништивши комплетну крсташку армију у Светој земљи. Убрзо након битке муслимани освајају Јерусалим што ће бити повод за избијање Трећег крсташког рата.

Грофовија Триполи

Грофовија Триполи је била крсташка држава на простору данашњег Леванта са престоницом у Триполију. Простирала се на територијама данашњег северног Либана и западне Сирије.

Грофовија Триполи је последња крсташка држава на подручју Блиског истока. Настала је 1109. године након освајања града. Освајање је започео Ремон од Сен Жила, а завршио Бертранд од Тулуза поставши тако њен први владар. У почетку, он је био вазал јерусалимског краља Балдуина. У 13. веку, грофовија Триполи пада у вазалан однос под Кнежевину Антиохију. Средином 13. века, Боемунд VI дао је вазалну заклетву монголском владару. Због тога је грофовију напао мамелучки султан Куалавун и срушио је 1289. године.

Казе Триполи (Мантова)

Казе Триполи је насеље у Италији у округу Мантова, региону Ломбардија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 30 становника. Насеље се налази на надморској висини од 26 м.

Либија

Либија (арап. ليبيا‎), или званично Држава Либија (арап. دولة ليبيا‎), држава је региона Магреб на северу Африке на обали Средоземног мора. Налази се између Египта на истоку, Судана на југоистоку, Чада и Нигера на југу и Алжира и Туниса на западу.

Са површином од 1.759.540 км² Либија је четврта по величини држава афричког континента и 16. у свету.

Након стицања потпуне независности крајем 1951. Либија је постала краљевина које се као таква одржала све до Првосептембарске револуције из 1969. године. Од тада је државом управљао пуковник Муамер ел Гадафи чија је владавина окончана избијањем Рата у Либији (2011).

Опсада Триполија

Опсада Триполија је део крсташких ратова. Опсаду је започео Ремон Тулуски 1102. године, а град је 1109. године освојио Бертранд од Тулуза. Тиме је формирана последња крсташка држава - грофовија Триполи.

Пад грофовије Триполи

Пад Триполија 1289. године означава крај ове крсташке државе. Египатски султан Калаван осваја Триполи 27. априла 1289. године.

Периферија Пелопонез

Периферија Пелопонез (грч. Περιφέρεια Πελοποννήσου - "Πελοπόννησος" / Peripheria Peloponnesou - "Peloponnesos") је једна од 13 периферија у Грчкој. Смештена је у југозападном делу Грчке и обухвата већи део Пелопонеског полуострва. Управно седиште периферије је Триполи, а њен највећи град је Каламата.

Триполи (Верона)

Триполи је насеље у Италији у округу Верона, региону Венето.

Према процени из 2011. у насељу је живело 96 становника. Насеље се налази на надморској висини од 38 м.

Триполи (Виченца)

Триполи је насеље у Италији у округу Виченца, региону Венето.

Према процени из 2011. у насељу је живело 28 становника. Насеље се налази на надморској висини од 155 м.

Триполи (Грчка)

Триполи (грчки: Τρίπολη [Trípoli]; бивши назив: Триполис (Τρίπολις [Trípolis]), ранији назив: Триполица (Τριπολιτσά [Tripolitsá])), град је у Грчкој и управно седиште округа Аркадија, као и периферије Пелопонез.

Триполи (Либан)

Триполи (арап. طرابلس‎) је град Либану у гувернорату Северни Либан. После Бејрута је други град по броју становника у Либану. У античко време био је центар феничке конфедерације, која је у свом саставу имала Сидон, Тир и Арадос. Одатле је дошло име Триполи, које значи три града. Касније је био под Асиријом, Персијом, Римљанима, халифатом, Селџуцима, крсташима, Мамелуцима и Османским царством. Данас је друга лука у Либану. Према процени из 2008. у граду је живело 188.958 становника. Процентуално, 80% становништва су сунити.

Триполи (Лоди)

Триполи је насеље у Италији у округу Лоди, региону Ломбардија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 13 становника. Насеље се налази на надморској висини од 73 м.

Триполи (Парма)

Триполи (итал. Tripoli) је насеље у Италији у округу Парма, региону Емилија-Ромања.

Према процени из 2011. у насељу је живело 24 становника. Насеље се налази на надморској висини од 92 м.

ФК Астерас Триполи

ФK Астерас Триполи (грч. Αθλητικός Γυμναστικός Σύλλογος Αστέρας Τρίπολης - Athletic Club Asteras Tripolis) је грчки фудбалски клуб из Триполија, који се тренутно такмичи у Суперлиги Грчке.

Клима Триполија (1961–1990, екстреми 1944–1993)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 32,2
(90)
35,3
(95,5)
40,0
(104)
42,2
(108)
45,6
(114,1)
47,8
(118)
48,3
(118,9)
48,3
(118,9)
47,2
(117)
42,2
(108)
37,2
(99)
31,1
(88)
48,3
(118,9)
Максимум, °C (°F) 17,9
(64,2)
19,1
(66,4)
20,7
(69,3)
23,7
(74,7)
27,1
(80,8)
30,4
(86,7)
31,7
(89,1)
32,6
(90,7)
31,0
(87,8)
27,7
(81,9)
23,3
(73,9)
19,3
(66,7)
25,4
(77,7)
Просек, °C (°F) 13,4
(56,1)
14,3
(57,7)
16,0
(60,8)
18,7
(65,7)
21,9
(71,4)
25,3
(77,5)
26,7
(80,1)
27,7
(81,9)
26,2
(79,2)
22,9
(73,2)
18,4
(65,1)
14,6
(58,3)
20,5
(68,9)
Минимум, °C (°F) 8,9
(48)
9,5
(49,1)
11,2
(52,2)
13,7
(56,7)
16,7
(62,1)
20,1
(68,2)
21,7
(71,1)
22,7
(72,9)
21,4
(70,5)
18,0
(64,4)
13,4
(56,1)
9,9
(49,8)
15,6
(60,1)
Апсолутни минимум, °C (°F) −0,6
(30,9)
−0,6
(30,9)
0,6
(33,1)
2,8
(37)
5,0
(41)
10,0
(50)
12,2
(54)
13,9
(57)
11,8
(53,2)
6,6
(43,9)
1,1
(34)
−1,3
(29,7)
−1,3
(29,7)
Количина кише, mm (in) 62,1
(2,445)
32,2
(1,268)
29,6
(1,165)
14,3
(0,563)
4,6
(0,181)
1,3
(0,051)
0,7
(0,028)
0,1
(0,004)
16,7
(0,657)
46,6
(1,835)
58,2
(2,291)
67,5
(2,657)
333,9
(13,146)
Дани са кишом (≥ 0.1 mm) 9,4 6,4 5,8 3,3 1,5 0,6 0,2 0,0 2,3 6,8 6,9 9,1 57,4
Релативна влажност, % 66 61 58 55 53 49 49 51 57 60 61 65 57
Сунчани сати — месечни просек 170,5 189,3 226,3 255,0 306,9 297,0 356,5 337,9 258,0 226,3 186,0 164,3 2.974
Сунчани сати — дневни просек 5,5 6,7 7,3 8,5 9,9 9,9 11,5 10,9 8,6 7,3 6,2 5,3 8,1
Извор #1: World Meteorological Organization[5]
Извор #2: Deutscher Wetterdienst (extremes and humidity),[7] Arab Meteorology Book (sun only)[8]
За државе
За зависне територије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.