Трибали

Трибали су племе чија историја почиње у периоду прелаза из бронзаног у гвоздено доба, оријентационо око 1300. п. н. е. О њима се фрагментарно говори, а најранији историчари, пре свих Грци, на подручју данашње Србије, односно у Поморављу, Подунављу и Панонији говоре о Дачанима, Трибалима и Сингинима. То је период око 6. века. п. н. е..

Triballi territory

Историјат

Територија на којој су живјели Трибали у V вијеку прије Христа, према Херодоту, налази се западно од ријеке Искар у Бугарској. Између осталог забиљежио је и ово: „Из илирске земље тече према сјеверу ријека Ангро и утиче у Трибалску равницу и у ријеку Бронго, а Бронго се улива у Истар."

Очигледно је да је ријеч о Јужној Морави, односно о Великој Морави која се улива у Дунав. На тај начин се Трибалска долина везује за Поморавље и Подунавље.

Према истраживањима др Милорада Стојића, Трибали су насељавали област цијелог српског Подунавља, комплетно Поморавље, доњу Посавину, дио Колубаре, источну Србију, сјеверозападну Бугарску и на југу до Скопља у Македонији. За њих се могу везати и открића из кнежевских гробова са сребрним и златним налазима. Ријеч је о налазима, односно појасевима типа „мраморац“, па према томе континуитет Трибала на овим подручјима траје хиљаду и по година, односно од 13. вијека прије Христа, па све до 2. вијека хришћанске ере. Све то је потврђено и археолошком грађом, налазима са локалитета који припадају Трибалима.

Вијести о Трибалима биле су спорадичне све до њиховог упада у тадашњу Македонију, као и борбама које је водио краљ Филип II Македонски са њима. Било је то 344/3 године хе. Исократ у свом говору о Трибалима напомиње да је ријеч о моћном и сложном народу. Јустин је написао да су Трибали пресрели Филипа када се враћао са похода на Ските тражећи дио плијена. Како га нису добили, дошло је до сукоба у коме је Филип тешко рањен.

На моћне и многољудне Трибале, у прољеће 335. године, пошао је и Александар Велики. Он је хтио да осигура немирну границу са те стране како би касније спокојно кренуо у велики поход ка Индији. Десет дана је путовао Александар док није стигао на планину Хем (Балкан). Након побједе над Трачанима наставио је ка ријеци Искар гдје га је сачекао Трибалски краљ Сирм. Трибали су пружили жилав отпор, али су на крају морали да попусте пред надмоћнијом војском великог Александра Македонског.

Због неочекивано снажног отпора, какав није очекивао, Александар Македонски је са поносом рекао: „Покорио сам Тракију, Илирик, са господарима Трибалима и Мезима."

На Трибале подсјећају и многи хидроними и топоними.

  • Трибал, село у цриквеничком крају,
  • Трибан, село у околини Бенковца,
  • Трибија заселак у височком крају у Босни,
  • Трибинал, врх на планини Мосор,
  • Травунија (Херцеговина), дуго је у записима називана Тривалијом...

Трибали као Срби

Појам „Трибали“ се често сусреће у радовима византијских и других европских аутора Средњег века, који се искључиво односио на Србе.[1][2][3][4][5] Неки од ових аутора сасвим јасно назначавају да је “трибалски” синоним за “српски” [6][7][8][9][10] Никита Хонијат (1155-1215) у својој историји о владавини цара Јована Комнина наводи следеће: "... Кратко након тога, водио је поход против народа Трибала (који се такође могу назвати и Србима) ..." [11] Много касније, Димитриос Халкокондилис (1423–1511), пишући о хришћанском племићу који је примио Ислам, каже: "... Тај Махмуд, син Михајла, је Трибал, што значи Србин, по својој мајци и Грк по свом оцу."[12] И Мехмед II Освајач помиње Трибалију у својим описима пљачкања Србије.[13]

Иван Јастребов је писао да је српски краљ [14] [15] Јован Владимир владао и овим пределима: Дебром, Матом, Дукађином и др. са Драчем. Тај предео се звао Тривалија (Трибалија). Касније Тривалијом влада краљ Владислав, као и градом Драчем. После опет владају српски краљеви и цареви. За време Душана владао је његов шурак Комнин и био је врховни управитељ Албаније. [16]

Види још

Референце

  1. ^ The development of the Komnenian army: 1081–1180 на сајту Гугл књиге
  2. ^ Stuck Whilhelm (Guilielmus Stukius Tigurinus), Comments on Arriani historici et philosophi Ponti Euxini et maris Erythraei Periplus, Lugduni, 1577, p. 51
  3. ^ John Foxe (1517–1587) Acts and Monuments, Published by R.B. Seeley & W. Burnside, London, 1837, vol. 4, p. 27
  4. ^ „Balkan history - Thracian tribes”. eliznik.org.uk. Приступљено 2015-09-13.
  5. ^ The letters of Manuel II Palaeologus на сајту Гугл књиге
  6. ^ „JSTOR: The English Historical Review, Vol. 53, No. 209 (Jan., 1938), pp. 129-131”. jstor.org. Приступљено 2015-09-13.
  7. ^ Mehmed II the Conqueror and the fall of the Franco-Byzantine Levant to the Ottoman Turks Page 65, 77: "Triballians = Serbs"
  8. ^ The letters of Manuel II Palaeologus на сајту Гугл књиге: "The Triballians are the Serbs"
  9. ^ The Journal of Hellenic studies Page 48: "Byzantine historians [...] calling [...] Serbs Triballians"
  10. ^ Studies in late Byzantine history and prosopography на сајту Гугл књиге: "Serbs (were) Triballians"
  11. ^ Historia ed J. van Dieten, Nicetae Choniatae historia ..., Berlin, DeGruyter, 1975, chapter "Reign of Lord Ioannes Komnenos", pp. 4-47 (in medieval Greek language)
  12. ^ D. Chalkocondyles (Chalkondyles) cited in C. Paparrigopoulos History of the Greek nation, Athens, 1874, vol. 5, p. 489, in Greek language.
  13. ^ History of Mehmed the Conqueror на сајту Гугл књиге
  14. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 321. Београд: Службени гласник.
  15. ^ Фарлати, Данијеле. Illyricum sacrum, VII, pp. 437, леви стубац при дну стране.
  16. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 466. Београд: Службени гласник.

Литература

Спољашње везе

Александров балкански поход

Александрова балканска кампања представља рат Александра Великог из 335. године п. н. е. против бројних побуњених вазалних држава на Балканском полуострву. Кампања је део Александрових ратова, а завршена је победом Александра након чега га балканске државе признају за хегемона. Успех у балканској кампањи оставила му је слободне руке за напад на моћну Ахеменидску Персију.

Босутска култура

Босутска култура је термин који се односи на културу Старијег гвозденог доба, на простору данашње Србије, која је тако названа по археолошком налазишту на Босуту. Босутска културна група издвојена је као посебна појава на територији Војводине и западне Србије. Босутској култури је била сродна Басараби култура. Према једном мишљењу, носиоци Босутске културе су били Трибали, а према другом мишљењу Дако-Гети.

Будимљанска епархија

Будимљанска епархија је древна епархија Српске православне цркве, коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава Немањић, са средиштем у манастиру Ђурђеви Ступови на Лиму, који је нешто раније подигао жупан Стефан Првослав, синовац српског великог жупана Стефана Немање. Епархија је обухватала област горњег Полимља, а назив је добила по древној жупи Будимљи, која је била једна од матичних области средњовековне Србије. Приликом проглашења Српске патријаршије (1346), будимљански епископи су добили почасни наслов митрополита.Средином 15. века, ово подручје је потпало под турску власт, али Будимљанска епархија је успела да опстане и почевши од 1557. године налазила се у саставу обновљене Српске патријаршије. Крајем 17. или почетком 18. века, услед великих промена које су наступеле као последица аустријско-турских ратова, подручје Будимљанске епархије је прикључено суседним епархијама. Такво стање је остало све до 1947. године, када је на том подручју створена нова Будимљанско-полимска епархија.

Ватинска култура

Ватинска култура је култура раног бронзаног доба распрострањена у Банату, Срему и јужној Бачкој, као и у централној Србији.

Ватинска култура је у раној фази била у контакту са Минојском и Микенском културом, те је организација њеног друштва и занатлијства под утицајем истих.

Видовдан

Видовдан је непокретни верски празник кога празнују Српска православна црква (15. јуна по јулијанском календару, 28. јун по грегоријанском) и Бугарска православна црква и један је од највећих српских празника. Код Срба је познат под називом Видовдан, а код Бугара Видовден или Видов ден.

Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум. Од свих је најзначајнији Косовски бој, погибија кнеза Лазара (1371—1389) и тзв. пропаст Српског царства, па се тог дана, поред светог Амоса, од почетка 20. века слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика.

Гепидска краљевина

Гепидска краљевина је назив за државу која је постојала у средњој Европи између 5. и 6. века. Основали су је Гепиди, народ германског порекла. Пре стварања краљевине, Гепиди су били под влашћу Хунског каганата, али су, победивши Хуне у бици на реци Недао 454. године, збацили хунску власт и створили сопствену државу.

Дринска бановина

Дринска бановина је била бановина Краљевине Југославије између 1929. и 1941, а такође и бановина Недићеве Србије 1941. Њено седиште је било Сарајево (касније Ужице), а укључивала је делове данашње Босне и Херцеговине и Србије. Име је добила по реци Дрини и, као и друге бановине Југославије, намерно није била заснована на етничким, културним или географским границама.

Други српски устанак

Други српски устанак представља другу фазу Српске револуције (по неким историчарима трећу, уколико се у револуционарне активности рачуна и Хаџи-Проданова буна из 1814. године) против Османског царства, која је избила кратко по окончању Првог српског устанка. Други српски устанак је довео до српске аутономије у оквиру Османског царства и успостављања Кнежевине Србије, која је имала своју скупштину, устав и владарску династију.

Зворнички санџак

Зворнички санџак је османска административна јединица другог нивоа која је постојала на простору доњег Подриња и околине. Основан је између 1478. и 1483. године од дијелова Смедеревског санџака са обје стране Дрине. Након османског освајања Сребреничке бановине 1512. године, њена територија је припојена Зворничком санџаку. Првобитно сједиште санџака је било у Зворнику, а касније у Тузли.

У почетку је био дио Румелијског пашалука, потом Будимског, а оснивањем Босанског пашалука 1580. године улази у његов састав, да би 1867. постао дио новооснованог Босанског вилајета.

Историја Србије у старом веку

У античком периоду територију данашње Србије насељавало је неколико индоевропских народа - Илири, Трачани, Дачани, Келти, Римљани и Сармати.

Карађорђева Србија

Карађорђева Србија (позната и као Устаничка Србија) је назив за устаничку државу, створену у време Првог српског устанка, која је постојала од 1804. до 1813. године.

Панонија (византијска провинција)

Панонија је била провинција унутар Византијског царства која је постојала у 6. веку у данашњем Срему, у Србији. Главни град је био Сирмијум, односно данашња Сремска Митровица.

Република Србија (1990—2006)

Република Србија је име које је имала Србија од 1990. до 2006, у оквиру Социјалистичке Федеративне Републике Југославије до 1992, Савезне Републике Југославије до 2003, и онда до 2006. године у Државној заједници Србији и Црној Гори.

Сремска област

Сремска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Административни центар области је био Вуковар.

Српска Војводина

Српско Војводство преусмерава овде. За остала значења види Српско ВојводствоСрпска Војводина (Српско Војводство, Српска Војводовина или Војводовина Србија) је била српски аутономни регион у оквиру Аустријског царства. Проглашена је на Мајској скупштини 1848. године и постојала је до 1849. године, када је трансформисана у нову круновину Аустријског царства названу Војводство Србија и Тамишки Банат.

Српско царство Симеона Немањића

Српско царство Симеона Немањића је била средњовековна српско-грчка држава која ја настала поделом Српског царства непосредно након смрти цара Стефана Душана (1355), када је његов млађи брат, деспот Симеон Немањић, дотадашњи намесник југозападних области Српског царства, иступио као претендент на царску власт наспрам легитимног цара Стефана Уроша V, што је током наредних година довело до трајне поделе и стварања посебног српско-грчког царства са седиштем у граду Трикали у Тесалији.

Трачани

Трачани (лат. Thraci; ангрч. Θρᾷκες) су група индоевропских племена који су у антици населили источне, средње и јужне делове Балкана, као и неке делове источне Европе и Анадолије. Средиште им је било подручје данашње Бугарске.

Најпознатија трачка племена су Одризи, Трибали, Дачани, Мези, Беси, Гети и Сарди. Одризи су у 5. веку п. н. е. основали прву трачку државу на територији Тракије, а Дачани су у 1. веку п. н. е. створили моћну државу на територији данашње Румуније. Та земља је касније постала римска провинција Дакија.

Херцеговачки пашалук

Херцеговачки пашалук (ејалет) је био османска провинција од 1833. до 1851. године. Задња престоница му је био Мостар.

Централна Србија

Централна Србија (средишња Србија, територија Републике Србије ван територије аутономних покрајина или ужа Србија) је колоквијални назив за део територије Републике Србије који се налазио изван територије аутономних покрајина: Војводине и Косова и Метохије. Назив је био у званичној употреби од 1945. (време постојања Социјалистичке Федеративне Републике Југославије) до 2009—2010. године, када је подручје Централне Србије подељено на три нова статистичка региона: Београд, Шумадију и западну Србију и Јужну и источну Србију.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.