Тржиште

Тржиште чине сви односи понуде и тражње који се успостављају ради размене роба и услуга у одређено време и на одређеном месту. Понуда је количина одређене робе која се у одређено време, на одређеном месту и по одређеној цени нуди купцима. Тражња је одређена количина новца којом се купује одређена врста робе.

Друштвено економски односи између купаца и продаваца успостављају се на тржишту, путем размене. Значај тржишта расте са развојем робне производње и данас је живот незамислив без тржишта. Размена је фаза друштвене производње у којој се успостављају односи између привредних субјеката. Роба прелази из руку произвођача у руке потрошача. Појавни облици размене су натурална размена-трампа и робно-новчана размена.

Види још

18. август

18. август (18.08) је 230. дан у години по грегоријанском календару (231. у преступној години) До краја године има још 135 дана.

NVIDIA

NVIDIA Corporation је један од највећих светских произвођача графичких чипова за личне рачунаре и професионална тржишта; и системе на чипу (енгл. System on a Chip – SoC) за мобилно и аутомобилско тржиште.

Jen-Hsun Huang, Chris Malachowsky и Curtis Priem су основали Nvidia компанију у јануару 1993, али је тек 1997. почела активно учествовати када је на тржиште избацила RIVA графичке процесоре. Nvidia продаје своје графичке карте и продаје ГПУ за графичке карте другим произвођачима. Сама Nvidia не производи ГПУ у својим просторијама, они се пре свега баве дизајнирањем својих производа док их неки други произвођачи производе, наиме TSMC (Taiwan Semiconductor Manufacturing Company). На почетку су били ограничени на тржиште личних рачунара, иако се касније шири и на тржиште конзола, па тако је дизајнирала графичке системе за Xbox и PlayStation 3. Једини конкурент Nvidie, након што је сама купила 3Dfx 2000, је AMD Radeon с којим води изједначену битку, те су се неколико пута смењивали што по квалитету, што по броју проданих графичких процесора. Енвидијине најгоре серије су несумњиво биле NV1 и GeForce FX, но производ који је лансирао Nvidiu према напред је био чип RIVA TNT2, и од тада нису имали ниједну кризу нити су дошли у ситуацију као 3Dfx, којег је сама Nvidia купила. Тренутно компанија Nvidia у својој великој колекцији GeForce ГПУ чипова производи и најјачу графичку картицу на свету, GeForce RTX 2080 Ti.

Берза

Берза , тржиште хартија од вредности или организовано тржиште је физички и пословно организован простор, на коме се по строго утврђеним правилима тргује хартијама од вредности, новцем и страним средствима плаћања. Берза је институција финансијског тржишта, али је и сама по себи финансијско тржиште. Берзе као институције организованог финансијског тржишта капитала, представљају самосталне организације које поседују сопствени пословни простор (зграду), чланство и пословна правила. Иако берзе у промет не уносе своје хартије од вредности, нити саме купују и продају хартије од вредности, оне спадају у финансијске институције, али нису интермедијарне финансијске институције.

Да би се продавала на одређеној берзи, хартија од вредности на њој мора бити регистрована. Обично постоји главна локација, барем за регистрацију, док је сама трговина хартијама од вредности знатно мање везана за физичко место, како савремена тржишта користе електронске комуникационе мреже, које им омогућавају већу брзину и смањење трошкова трансакција. Трговина на берзи је ограничена на брокере који су чланови берзе. Последњих година значајан део трговачких активности се пребацио са традиционалне берзе на бројне друге приступе трговању, као што су електронске комуникационе мреже, алтернативни системи трговања и приватни форуми. Почетна јавна понуда акција и обвезница се обавља на примарном тржишту, а даља трговина на секундарном. Берза је често најважнији део тржишта акцијама. Понуда и тражња на тржиштима акција су под утицајем бројних фактора који, као и на свим слободним тржиштима, утичу на цену акција. Обично није обавезно да акција буде емитована на берзи, нити да се даља трговина мора обављати на њој. Оваква трговина могу бити ванберзанска или приватна, и на овакав начин се обично тргује изведеним хартијама од вредности и обвезницама. Берзе су све више део светског тржишта хартија од вредности.

У свету су страндардни финансијски инструменти на новчаним тржиштима: краткорочне обвезнице трезора САД, обвезнице федералне агенције Владе Сједињених Држава, банкарски акцепти, комерцијалне хартије од вредности, у Србији су то: обвезнице Народне банке Србије, обвезнице комерцијалних банака и слични финансијски инструменти.

Брандон (Манитоба)

Брандон (енгл. Brandon) је други по величини град у канадској провинцији Манитоба. Град је смештен на обалама реке Асинибојн на југозападу провинције у регији Вестман. Основан је 1881. године.

Град има и властити универзитет Брандон и колеџ Асинибојн.

Други је по важности град у Манитоби и важно тржиште локалних пољопривредних производа. Привреда града почива на пољопривредној производњи и прехрамбеној индустрији, те на индустрији вештачких ђубрива.

Европска економска заједница

Европска економска заједница (ЕЕЗ; енгл. European Economic Community (EEC)) била је регионална организација која је за циљ имала економску интеграцију међу својим државама чланицама. Створена је 1957. године Римским уговором. Након формирања Европске уније 1993. године, ЕЕЗ је постала њен дио и преименована у Европску заједницу (ЕЗ; енгл. European Community (EC)). Институције Европске заједнице су 2009. године апсорбоване у шири оквир ЕУ, чиме је Заједница престала да постоји.

Почетни циљ Заједнице је била економска интеграција, укључујући јединствено тржиште и царинску унију, међу својих шест оснивача: Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Њемачка.

Европска унија

Европска унија (ЕУ; енгл. European Union (EU)) међувладина је и наднационална унија (заједница) двадесет осам држава Европе. Унија своје корене води од Европске економске заједнице основане Римским уговором 1957. од стране шест европских држава. Од тада се Европска заједница проширила придруживањем нових држава-чланица и стекла већу моћ. Ова заједница је оформљена под садашњим именом Уговором о Европској унији (више познатим под именом Мастрихтски споразум) 1992. године. Многи аспекти ЕУ су постојали и пре потписивања овог уговора, преко разних организација оформљених ’50-их година двадесетог века. Лисабонским споразумом потписаним децембра 2007. предвиђена је измена садашњих споразума како би се кориговале политичке и правне структуре Европске уније. Процес ратификације Лисабонског споразума завршен је у новембру 2009. године.

Европска унија ствара јединствено тржиште путем система закона који се примењује у свим државама чланица, што гарантује слободан проток људи, роба, услуга и капитала. Она задржава заједничку трговинску политику, пољопривредну политику и политика у области рибарства и регионалног развоја. Европска унија је 2002. увела заједничку валуту евро, коју је до сада усвојило 18 држава чланица.

Политичке активности Европске уније се испољавају у многим сферама, од политике здравства и економске политике до иностраних послова и одбране. Контрола пасоша на граничним прелазима држава-чланица је укинута Шенгенским споразумом. У зависности од развијености сваке земље понаособ, организација Европске уније се разликује у различитим областима.

ЕУ је дефинисана као:

федерација у монетарним односима, пољопривреди, трговини и заштити животне средине;

конфедерација у социјалној и економској политици, заштити потрошача, унутрашњој политици и као

међународна организација у спољној политици. Главна област на којој ЕУ почива је јединствено тржиште које се базира на царинској унији, јединственој монети (усвојеној од стране 18 чланица), заједничкој пољопривредној политици и заједничкој политици у сфери рибарства.Са скоро 500 милиона становника Европска унија има 31% удела у светском номиналном бруто домаћем производу (15,8 билиона америчких долара) у 2007.Унија представља своје чланице у Светској трговинској организацији и посматрач је на самитима Групе 8 и Уједињених нација. 21 чланица Европске уније је и чланица НАТО пакта. Важне институције Европске уније су Европска комисија, Европски парламент, Савет Европске уније, Европски савет, Европски суд правде и Европска централна банка. Грађани Европске уније своје представнике у Европском парламенту бирају сваких 5 година.

Епл

Епл (енгл. Apple Inc.), раније Епл компјутер (енгл. Apple Computer, Inc.), је америчка међународна корпорација са средиштем у Купертину, Калифорнија која се бави развојем, производњом и продајом личних рачунара, медијских плејера и рачунарског хардвера и софтвера. Најпознатији хардвер производи компаније су линија рачунара Мек, музички плејер ајпод, смартфон ајфон и таблет рачунар ајпад. Најпознатији софтвер производи су оперативни системи OS X и iOS, мултимедијални плејер ајтјунс и креативни и пословни пакети iLife и iWork.

Епл су 1. априла 1976. године основали Стив Вознијак, Стив Џобс и Роналд Вејнс, док је постала акционарско друштво 3. јануара 1977. Реч „компјутер“ је избачена из имена 9. јануара 2007. године, као одраз фокусирања компаније на потрошачку елекронику, након представљања ајфона и Епл ТВ-а.Први масовно продавани рачунар и велики успех компаније био је Епл II.

Камион

Камион (тј. теретно моторно возило) је моторно возило намењено за превоз терета, обично у друмском саобраћају. Реч „камион" доспела је у српски језик од француске речи за теретно моторно возило „camion", највероватније током Првог светског рата. Основни елементи структуре камиона су: погонски агрегат (мотор), шасија (платформа), каросерија (кабина и товарни сандук), специјални системи (самоистовар, систем за повезивање вучног и прикључног возила и сл). Шасија може бити интегрисана са каросеријом, односно товарним сандуком и отворена носећа за надоградњу и вучу (тегљач) прикључних возила. Камиони као теретна возила а на основу амбијента за који су намењени могу бити путна (друмска) и беспутна (теренска).

Капитализам

Капитализам је економски систем заснован на приватном власништву и контроли над средставима производње, размене и дистрибуције.

Капитализам је економски и политички систем у којем се трговина и индустрија једне земље контролишу од стране приватних власника (индивидуално) због профита, а не од стране државе (колективно). и у којем се инвестиције, производња и пласман добара распоређују пре свега по законима слободног тржишта. Ово значи да је опште опредељење и примарни циљ власника капитала пре свега остваривање профита.

Не постоји консензус око дефиниције капитализма, нити како би капитализам био приказан у аналитичкој категорији. Постоји низ историјских догађаја у којима се примењује, разликујући се у времену, географији, политици и култури. Економисти, политички економисти и историчари узели су другачију перспективу анализе капитализма. Научници у друштвеним наукама, укључујући историчаре, економске социологе, економисте, антропологе и филозофе, расправљали су о томе како дефинисати капитализам. Постоји контроверза о приватном власништву над средствима за производњу, стварању добара, услуга и зараде на тржишту и о томе да су цене и плате елементи капитализма.

Капитализам је, дакле, супротан комунизму и социјализму, системима у којима су средства за производњу претежно у државној или заједничкој (друштвеној) својини, а примарни циљ власника капитала није остваривање профита већ социјалне правде или нешто друго. Капитализам се разликује и од феудализма, у којем је било могуће приватно управљати земљом (територијом), али је земља формално била власништво државе одн. краља.

Већина теоретичара се слаже да се капитализам утемељио у 18., 19. и 20. веку, и то током ера индустријске револуције и европског империјализма (Адам Смит, Давид Рикардо, Карл Маркс), велике депресије (Џон Мејнард Кејнс) и током Хладног рата (Фридрих Хајек, Милтон Фридман). Ови теоретичари се слажу и око основних карактеристика капитализма:

капитал је у приватном власништву

одлуке се доносе у односу на тржиште

трговина је резултат добровољног уговора између продавца и купца

присутан је тржишни, предузетнички менталитет

постоје правни и други механизми заштите приватне својине и уговораВећина теоретичара се такође слаже да капитализам као систем генерише већи и бржи економски раст од других данас познатих система. Но, већ код следећег питања, „због чега је то тако“ долази до већих разилажења. Неки сматрају да је главни разлог економског раста приватна својина, други мисле да је слободно тржиште, трећи истичу да економски раст долази у ствари од експлоатације радне снаге, четврти сматрају да раст долази у ствари од глобалног раста. Карактерологија капитализма дакле доноси следеће недоумице:

да ли је капитализам „стварни“ систем или само идеал

да ли стварно постоји у националним економијама, а ако не, који ниво капитализма су постигле садашње националне економије

да ли се појавио на одређеном месту у одређено време или је постојао одувек у мањим појавним облицима

да ли је искључиво економски систем, или је и политички, социјални и културолошки

да ли је самоодржив или није

да ли је рационалан или није

да ли има тенденцију да обогаћује шире слојеве људи или да их осиромашује

Клавијатура

Клавијатура је скуп дирки стандардног распореда помоћу које се свирају инструменти с клавијатуром. Притискањем дирки активира се мање или више сложен механизам који потом на таквим инструментима производи тон. Међу њима је најраспростањенији клавир, присутан у готово свим музичким жанровима, а од других треба поменути чембало, разне типове оргуља, хармонику, челесту, као и остале механичке, електромеханичке и електронске инструменте. Ови последњи се у обичном говору обично називају синтисајзери.

Прва позната клавијатура која је имала данашњи распоред (седам дужих дијатонских дирки и пет краћих, хроматских) налази се у Немачкој, а потиче с краја XIV века. Занимљиво је да је у XVIII веку боја дирки обично била обрнута од оне коју данас познајемо - дуже дирке су биле црне, а краће беле.

Кућни рачунар

Кућни рачунари или компјутери (енгл. Home computers) су били мали рачунари предвиђени за кућну употребу. Појавили су се средином седамдесетих година

двадесетог века и практично постојали око десет година. Врло скромних могућности али зато прихватљиве цене могли су да раде као скромнији текст процесори, да раде уканкрсне тебеле и да подржавају једноставније игрице.

Први такав рачунар су направили Стив Џобс и Стив Вознијак у доби од седаманест година. Вознијак је иначе радио у Хјулит Пакарду, угледној светској фирми која се бавила развојем мерних инструмента, а на предлог Вознијака да се развије кућни рачунар су одговорили „Пакард се не бави играчкама“. Вознијак је напустио посао и направио први Епл. Рачунар је према легенди развијен у једној гаражи у којој су стајале јабуке па је тако и добио име Епл. Вознијак је практично конструисао рачунар, написао први оперативни систем ДОС (DOS - disc operating system) а Џобс је организовао његову продају. За неколико година постали су доларски милионери, а коју годину касније и милијардери.

Ускоро се на тржишту појавило више фирми које су развиле и на тржиште избациле своје моделе. Међу многима треба истаћи рачунар ZX Spectrum који је развио Клајв Синклер. Иако је имао гумену тастатуру и био димензија једне књиге, то је био први рачунар по цени мањој од 100 долара.

Од домаћих кућних рачунара треба свакао поменути Галаксију који је развио Воја Антонић и Лолу 8 коју је развила, у слободном времену, група инжењера из фабрике Иво Лола Рибар у Београду.

Кућни рачунари су имали следеће карактеристике:

Уместо монитора користио се телевизор

Микропроцесор је био осмобитни

RAM меморија је имала око 16 KiB

РОМ меморија је био око 4 KiB

спољна меморијска јединица је била касетофон а у каснијој фази дискетна јединица са дискетама од 5,25 инча.

оперативни систем је био у РОМ-у а касније на дискети.

постојао је џојстик за акционе игрице.

штампачи су за штампу користили термо папир, или су штампали на обичном папиру и имали главу штампача са лепезом, куглом или са деветопинском главом.И док су се једни борили да оборе цену што више, други су радили на побољшању карактеристика. Тако се почетком осамдесетих појавио први лични рачунар IBM PC (IBM PC).

Могућностима и ценом, ускоро, превазиђени од стране личних рачунара, кућни рачунари, одлазе у историју.

Касније су се појавиле 8-битне играчке конзоле, које веома подсећају на кућне рачунаре, и могу се и дан данас наћи у продаји. Њихов оперативни систем се налази на чипу који се лако убацује у слот, налик слотовима на матичној плочи. На тим чиповима су углавном игрице, а могу се наћи и јефтине копије Виндоуса. Те играчке конзуле имају џојстике, тастатуру, и миш. Једна од тих конзуле је и GSD-1988, који је можда једна од највернијих имитација кућних рачунара.

Лек

Под леком (ијек. лијеком) данас се најчешће подразумевају супстанце, комбинације супстанци и препарати намењени лечењу болести. По потреби се ова дефиниција проширује или модификује (погледати одељак дефиниције). По правилу, лекови пролазе ригорозну контролу пре него што произвођач добије дозволу за пуштање лека на тржиште.Лекови се класификују на различите начине. Једна од кључних подела је по нивоу контроле, на основу које се прави разлика између лекова на рецепат (оних које апотекар даје једино по налогу лекара, лекарског асистента, или квалификоване медицинске сестре) и лекова на слободно (оних које потрошаћи могу да наруче сами). Још једна кључна дистинкција је између традиционалних лекова који су мали молекули, обично синтетички направљени, и биофармацеутских лекова, који обухватају рекомбинантне протеине, вакцине, крвне продукте с терапеутском наменом (као што је IVIG), генску терапију, и ћелијску терапију (на пример, терапије матичним ћелијама). Други начини класификовања лекова су мод дејства, начин администрације, биолошки систем на који се делује, или терапеутска дејства. Један разрађени и широко кориштени класификациони систем је Анатомско-терапијско-хемијско класификациони систем (АТЦ систем). Светска здравствена организација одржава списак есенцијалних лекова.Откривање и регистрација лекова су комплексни и скупи подухвати које подузимају фармацеутске компаније, академске институтиције, и државни органи. Државни органи генерално регулишу избор лекова који могу да буду у продаји, и начин продаје, а у неким случајевима и цене лекова. Контроверзе могу да се јаве по питању цене лекова и одлагања кориштених лекова.

Лоратадин

Лоратадин је лек из групе антихистаминика који се користи у ублажавању симптома сезонске поленске алергије. Производи га више компанија и на тржиште пласира под именима: Claritine®, Claritin-D®, Clarityn®, Clarityne®, Fristamin®, Pressing®, Lomilan® Flonidan®, Symphoral®, Roletra®, Rinolan®, Tidilor®, као и под генеричким називима.

Осим у основном облику, доступан је и његов активни метаболит - деслоратадин - као и препатати који комбинују лоратадин са деконгестивом псеудоефедрином.

Марвел комикс

Марвел комикс (енгл. Marvel Comics) је издавачка фирма за стрипове са седиштем у Њујорку, САД. Предузеће је основао Мартин Гудман 1939. године. У почетку су се називали „Timely Publications”, да би почетком 1950-их постали позати под називом „Atlas Comics”. Приход предузећа је 2007. године био 125,7 милиона долара. Марвел је, од 2009. године, у власништву компаније Дизни.

Брендирање Марвела почело је 1961. године, када су на тржиште избацили Фантастичну четворку, као и бројне друге суперхероје које су направили Стен Ли, Џек Кирби, Стив Дитко и остали. Малверови најпопуларнији јунаци су Капетан Америка, Ајрон Мен, Тор, Спајдермен, Вулверин, Хулк и други. Најпознатији Марвелови тимови су Осветници и Икс мен, те антагонисти Ултрон, Танос, Црвена Лобања, Локи, итд. Већина Марвелових јунака делује у истој реалности названој Марвелов универзум, са локацијама које одговарају стварним: многи ликови се налазе у Њујорку.

Пежо тип 184

Пежо тип 184 (франц. Peugeot Type 184) је моторно возило произведено између 1928. и 1931. године од стране француског произвођача аутомобила Пежо у њиховој фабрици у Иси ле Мулиноу. У том периоду је произведено 31 јединица. Овај модел представља покушај Пежоа да прошири своју понуду на велике аутомобиле. Тип 184 је значајно унапређен модел Пежо тип 174. Међутим тадашње тржиште није баш прихватило овај модел па је његова производњ престала након две године без директне замене.

У тип 184 уграђен је ново развијени шестоцилиндричан, четворотактни мотор са вентилима, запремине 3.760 cm³ са излазном снагом од 80 КС при 3000 обртаја, који је постављен напред са погоном на задње точкове (задња вуча). Максиимална брзина је 115 км/ч.

Каросерија је рађена као лимузина и торпедо са местом за шест особа, као и купе кабриолет са местом за двоје. Међуосовинско растојање је 3600 мм, размак точкова од 1430 мм и дужина возила је 5200 мм.

Пежо тип 2

Пежо тип 2 (франц. Peugeot Type 2) је био први аутомомобил са бензинским мотором који је француски Пежо произвео између 1890. и 1891. у својој фабрици у Валентину. Аутомобил је представљен само две године након што је Арманд Пежо напустио породични посао и основао Peugeot Automobiles, са намером да се фокусира на производњу аутомобила.

Пежо је 1889. године на сајму у Паризу представио свој аутомобил тип 1 на парни погон. Аутомобил је имао врло слаб пријем код публике због своје велике тежине јаких вибрација.

Међутим присуство на сајму за Пежо није било изгубљено време. Готлиб Дајмлер је након сајма договорио склапање свог револуционарног проналска, бензинског мотора са унутрашњим сагоревањем, преко фирме Панард и Левасо из Париза за француско тржиште, а Пежо за његово коришћење у новом квадрициклу. Пежо се такође састао са удовицом Едуарда Саразина, који је непосредно пред смрт купио право за производњу дајмлеровог мотора у Француској. Тако удовица Саразин постаје кључна личност у свету производње мотора и у 1906. години постаје највећи произвођач мотора ван САД.Око годину дана након посете Арманда Пежоа Паризу, произведен је тип 2 најављена прзводња типа 3 што је представило је његову фирму као искључиво произвођача аутомобила.

Тип 2 је покретао двоцилиндрични, четворотактни бензински мотор произведен по лиценци Дајмлера. Мотор је постављен испод седишта, изнад и незнатно испред задње осовине са којом је повезан ланчаним преносом, снаге 2 КС и запремине 565 cm³. Максимална брзина је била 18 км/ћ. За хлађење мотора уграђене су цеви напуњене водом, слично радијатору.

Међуосовинско растојање је 1400 мм, дужину возила 2300 мм, ширина 1350 мм и висина 1450 мм. Неразвијен систем амортизера је указао на правац даљег развоја моторних возила и наметнуо се као основни задатак да се тај проблем реши.

Главни Пежоов посао је у то време била производња бицикала, која се брзо ширила, па су искуства стечена из те производње примењени и на производњу типа 2. Произведено је четири јединица типа 2. Три су четвороцикли, док је четврти био трицикл. Сви су имали простора за две особе на клупи изнад мотора.

Пежо тип 66

Пежо тип 66 (франц. Peugeot Type 66) је моторно возило произведено 1904. од стране француског произвођача аутомобила Пежо у њиховој фабрици у Лилу. У том раздобљу је укупно произведено 20 јединица. То је први велики аутомобил са четвороцилиндричним мотором који је Пежо пласирао на тржиште.

Возило покреће четвороцилиндрични четворотактни мотор који је постављен напред, а преко ланчаног преноса је пренет погон на задње точкове. Његова максимална снага била је 25 КС (19 kW) и запремине 4.974 cm³.

Тип 66 је произведен са међуосовинским растојањем 270 цм и размаком точкова 140 цм. Облик каросерије је затворена лимузина и има места за четири особе.

Трговина

Трговина је процес размене робе и/или услуга. Назив потиче од словенске речи трг, по некима од грчке речи тргос што би у преводу значило превара.

Трговина није једини носилац робног промета, којим се такође баве и сами произвођачи, а донекле и сами потрошачи (потрошачко задругарство).

Трговина, као посебна привредна делатност, има задатак да својим посредовањем у промету организује редовну размену између производње и потрошње. Својом активношћу она треба да обезбеди понуду робе и услуга у количинама и асортиману које тржиште тражи, у време када се тражи и по ценама и другим условима које су купци спремни да прихвате.

Крајем 19. и почетком 20. века у литератури су егзистирала два појма трговине. Први појам се везује за енглеске и француске економисте који су полазили од социјално-економских функција трговине, а други за немачку комерцијално-правну школу коју су привлачили правни односно приватно-економски елементи (куповина и продаја робе у циљу постизања добити).

Фридрих Хајек

Фридрих Хајек (нем. Friedrich Hayek, 1899 — 1992), аустријски либерални економиста и политички филозоф. Рођен као Фридрих Аугуст фон Хајек у аустроугарској у породици универзитетског професора. Најпознатији по свом заступању теорије класичног либерализма. Предавао је у Лондонској школи економије и на универзитетима Чикага, Фрајбурга и Салцбурга. Поделио Нобелову награду за економију 1974. године заједно са Гунаром Мирдалом за "Пионирски рад у теорији новца и економских флуктуација и за анализу међузависности економских, друштвених и институционалних феномена".Као представник Аустријске школе, фон Хајек је чврсто веровао у индивидуализам и тржиште и био је немилосрдан критичар социјализма. Његово дело Пут у ропство било је међу првима која су напала економски интервенционизам. Хајек је био један од најзначајнијих социјалних теоретичара и политичких филозофа двадесетог века. Хајек је служио у Првом светском рату у војсци Монархије. Хајек је живео у Аустрији, САД, Великој Британији и Немачкој.

Највећи део свог академског рада проводи на Лондонској школи за економоју, Универзитету у Чикагу и Универзитету у Фрајбургу. Био је покретач, председник а касније доживотни почасни председник друштва Мон Пелерин у истоименом месту у Швајцарској које окупља водеће либертаријанске ауторе широм света.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.