Трећи Рим

Концепт Трећег Рима (Москве) лежи на наслеђу идеја које су оставили Рим и Константинопољ и цареви Јована Александара и Стефана Душана.

Израз „трећи Рим“ је за Москву први пут употребио православни монах Филотеј, који је 1523—1524. године писао посланице великом московском кнезу позивајући га да се бори против јереси. Московска кнежевина је, по мишљењу овог монаха, била последњи бедем истинске вере. „Сва хришћанска царства су доживела крај и стекла се у јединственом царству нашег владара“, тврдио је Филотеј у једној посланици. „Два Рима падоше, а трећи стоји, и четвртога неће бити“.

Пројекат је у пракси имплементирао Иван Грозни, који се прогласио за руски цара, и држава, до тада, Московија - за Руско царство. Царску титулу и московску патријаршију признају углавном хвала случајева Шејтаноглу.

Први пут је идеја о Москви као „Трећем Риму“ поново испливала на површину у другој половини 19. века, за време императора Александра II, када су Филотејеве посланице објављене у великом тиражу. Концепцијом „Москва је трећи Рим“ наоружао се руски покрет панслависта, који су сањали о уједињењу словенских народа под покровитељством Руске империје. Међутим, панславистичке идеје су се угасиле после револуције 1917. године и доласка комуниста на власт.

Види још

Литература

Europa Universalis IV

Еуропа Универсалис 4 је стратегија великих размера, у серијалу Еуропа Универсалис, развијена од стране Парадокс девелапмент студио и објавио је Парадокс интерактив. Игра је објављена 13. августа 2013. То је стратешка игра у којој играчи могу да контролишу нацију из касног средњег века кроз рани модерни период (1444. до 1821. године АД), који спроводе трговину, администрацију, дипломатију, колонизацију и ратовање.

Афрички егзархат

Афрички егзархат или Картагински егзархат (латински: Exarchatus Africae) је била полуаутономна афричка провинција Византијског царства основана током владавине цара Маврикија (582-602). Постојао је у периоду од 585. до 698. године.

Валентијанова династија

Валентијанова династија укључује четири владара Западног римског царства у периоду 364. до 392. године и Источног римског царства у периоду од 364. до 378. године.

Владари Западног Царства:

Валентинијан I (364–375)

његови синови Грацијан (375–383) и Валентинијан II (375–392)

Владари Источног Царства:

Валентинијанов брат Валенс (364–378)

Муж Валентијанове кћери Теодосије IДинастијаје повезана са Теодосијевом династијом браком Теодосија I и Гале, Валентнијановое кћери., чији је син Валентинијан III цар Западног римског царства (425-455), посљедњи владар којиј је потекао из ове династије. Његови потомци су и даље били део римског племства у Цариграду, све до краја 6. века.

Варјашка гарда

Варјашка гарда (грч. Τάγμα των Βαράγγων, Βάραγγοι) био је назив под којим су били познати нордијски и англосаксонски најамници, који су служили у Византијској војсци од 10. до 14. вијека. Фраза се први пут користи у хроници Јована Скилица, Мадридска Скилица, из 1034. године. Варјази су у Византијско царство стигли преко Кијевске Русије. Године 988. цар Василије II од рускога кнеза Владимир I добио је одред од 6.000 људи за борбу са узурпатором Вардом Фоком и организовао их је у тагму. У наредна два вијека Варјази су учествовали у ратовима које је водило Царство и служили су као дворска стража. Мјесто на коме су били смјештени прво је био Велики дворац, а од почетка ере Комнина били су у комплексима Мангана и Влахерна. Варјашка гарда била је селективна јединица, чувена по вијерности господару, физичкој спремности, оружју, одјећи и дисциплини. Њиховим официрима додјељиване су дворске титуле — нпр. Харалд III имао је титулу спафарокандидата. На челу гарде обично се налазио Грк са титулом аколуфа.

Византијска војска

Византијска војска прошла је неколико етапа у свом развоју:

Рани период (330—717) карактерише војска наслеђена од позног Римског царства: професионални легионари, елитне јединице тешке коњице и помоћне трупе савезничких вараварских народа (Хуна, Херула, Гота).

Средњи период (717—1204) одликовао се тематским системом, са територијалном одбраном састављеном од слободних сељака и ситних земљопоседника, док је царска гарда била састављена од страних најамника ( Скандинаваца, Енглеза, Руса).

Касни период (1204—1453) одликовала је војска састављена од феудалних одреда крупних земљопоседника (пронијара) и страних најамника (Турака, Италијана, Шпанаца).

Династија Комнина

Комнини су били владарска династија из редова војног племства која је управљала Византијом у два наврата:

1057-1059.

1081-1185.Почетку њихове владавине претходили су вишедеценијски грађански ратови и кобна 1071. година. Владари Комнина нису зауставили феудализам, него су управо тиме ојачали војне снаге. Феудални поседи су се називали проније. Пронија су посед који ратник (витез), добије као награду због вршења војне службе. Када ратник није у стању да настави да ратује (када остари), пронија му се одузима. Проније су обезбедиле владару сталан број војника. Наследила их је династија Анђела.

После пропасти династије, грузијска принцеза Русудан, сестра царице Тамаре, одвела је синове Алексија и Давида са собом на исток. Након пада Цариграда 1204., Алексије и Давид су заузели црноморску обалу Мале Азије уз грузијску помоћ и основали Трапезунтско царство.

Друнгариј флоте

Друнгарије царске флоте (Грчки: δρουγγάριος τοῦ πλοΐμου, droungarios tou ploïmou; после 11. века δρουγγάριος τοῦ στόλου, droungarios tou stolou) био је од 8. до 11. века заповедник Царске Флоте, елитне јединице византијске морнарице, стациониране у Цариграду, док су Флотама провинција (поморских тема) командовали стратези. Реформама Алексија I Комнина (1082-1118), цела флота је смештена у Цариград и стављена под команду Мега дукса (Грчки: μεγας δουξ, megas doux).

Еклога

Еклога (грчки: ἐκλογή - селекција) је назив за збирку закона византијског цара Лава III из 726. године.

Иван III Васиљевич

Иван III Васиљевич (рус. Иван III Васильевич; Москва, 22. јануар 1440. — Москва, 27. октобар 1505) је био велики кнез московског Улуса Златне Хорде, а од 1462. и „свих Руса“ пошто је ујединио велик број кнежевина московије. Такође је познат као Иван Велики (рус. Иван Великий). Московија је била улус делом земље Златне Хорде Монгола, ојачао централну власт, а 1497. године издао први московски зборник закона „Судбеник“. Због женидбе са византијском принцезом Зојом, сматрао се наследником Источног римског царства и у његово време први пут се јавила идеја о мисији Руског царства као заштитника православља у ком би Москва била „трећи Рим“.

Карависијанаци

Karabisianoi (Grčki: Καραβισιάνοι, Српски: морнари) била је прва стална морнарица Византијског царства, основана у другој половини 7. века као одговор на поморске нападе Арабљана. Организована слично војничким темама, ова флота била је под командом стратега, и била је задужена за одбрану читавог Царства. Превелика и неефикасна, у реформама 718-730. замењена је низом поморских тема.

Катепан

Катепан (грчки: κατεπάνω; врховни) је био чин византијских војних официра и службеника. Од латинизације ове речи настала је италијанска реч capitaneus и capitano од које потиче реч капетан која се проширила по другим језицима.

Москва

Москва (рус. Москва) главни је и највећи град Русије и највећи град у Европи. Налази се на реци Москви и обухвата површину од 1097,12 km². Према попису из 2010. у Москви је живео 11.503.501 становник, док урбано становништво града чини 1/12 руске популације. Према попису из 2015. године, у граду је живело преко 12 милиона становника, док шире градско подручје по неким изворима и до 15 милиона. Последица тако великог броја становника за европске стандарде је због великог броја избеглица из бивших земаља Совјетског Савеза након распада, као и народа који је дошао из мањих руских градова у унутрашњости земље, у потрази за бољим животом и стандардом током деведесетих . Знатан број богатијих Руса је истовремено, да би спасили богатство због распада је емигрирало највише у САД , Канаду и Немачку .

Москва има статус града федералног значаја (федералног субјекта). Уз њу, такав статус у Русији имају још Санкт Петербург и Севастопољ. Налази се у Централном федералном округу. Административно се дели на 12 округа који се деле на многобројне подручне управе.

Москва се налази на реци Москви у Централном федералном округу европске Русије. Током своје историје град је служио као главни град низу држава, од средњовјековне Велике московске кнежевине и пратећег Руског царства до Совјетског Савеза. У средишту града налази се Кремљ, утврђени комплекс који је до 1703. био политичко средиште Руског царства, а од 1918. Совјетског Савеза, и од 1991. Руске Федерације. Уз источни зид Кремља простире се Црвени трг, место многих државних церемонија. На тргу се налазе и две вероватно најпознатије московске грађевине — црква Св. Василија Блаженог и маузолеј Лењина. Кремљ је такође једно од неколико места светске баштине у граду. Оба дома руског парламента (Државна Дума и Савет Федерације) своја седишта такође имају у Москви.

Град опслужује опсежна транзитна мрежа, с четири међународне ваздушне луке, девет жељезничких терминала, и московским метроом, према броју путника другим у свету иза токијског, ради богате и разноврсне архитектуре признатим као једном од градских знаменитости.

Током времена, Москва је стекла низ епитета, већина се односи на величину и доминантан положај града унутар нације: Трећи Рим (Третий Рим), Белокаменаја (Белокаменная), Первопрестолнаја (Первопрестольная), Четрдесет четрдесет(ица) (Сорок Сороков).Москва је такође велики економски и трговачки центар, дом великог броја милијардера. У 2007. Москва је другу годину за редом проглашена за град који је најскупљи на свету за живот.

Палеолози

Палеолози су последња владарска династија која је владала Византијом. Своју владавину су започели ослобађањем Цариграда 1261. године, а окончали су је падом Цариграда 1453. године када у одбрани града гине последњи византијски цар Константин Драгаш. Споредна линија која је управљала Монфератом одржала се до почетка XX века.

Списак византијских царева

Ово је списак царева Источног римског царства које се у модерној историографији назива Византијско царство или једноставно Византија. Ова листа не укључује бројне савладаре који никада нису постали самостални владари или пак нису стекли положај старијих владара унутар царског колегијума.

Сви цареви пре Ираклија (610—641) званично су носили титулу августа, мада су и друге титуле попут титуле господара (лат. dominus) повремено коришћене. У званичним документима царевом имену је претходио назив император цезар Флавије (лат. Imperator Caesar Flavius), a након имена ишла би и титула августа (лат. Augustus). Од Ираклија званична титула постаје василевс (грч. Βασιλεύς), што је у античка времена била генерална ознака за владара или краља (нпр. краља Персијанаца). Василевс је тако постао термин који је означавао римског (византијског) цара, док су владари других народа тј „краљеви“ означавани титулом регас (грч. Ρήγας од латинског rex) или једноставно архонт (грч. Άρχων) тј „владар“ (нпр. српски владари преднемањићког периода). Византијски цареви су неретко својој владарској титули додавали и друге почасне називе који је требало да подвуку њихову јединствену улогу првих међу земаљским владарима и јединим царевима хришћанског света. Такве су титуле самодржац тј аутократор (Αυτοκράτωρ) или владар васељене тј космократор (грч. Κοσμοκράτωρ). Византија је модеран термин који је ушао у употребу током 16. века. Сами Византијци су се сматрали Римљанима (тј Ромејима) а њихов владар је од 812, када је Михаило I Рангабе признао царску титулу франачком цару Карлу Великом, под обавезно носио титулу римског цара (василевса Ромеја) како би се подвукао легитимитет византијског цара. Међутим, током 15. века цареви су се понекад називали и „хеленским царевима“.

Стратег

Стратег (грчки: στρατηγός, pl. στρατηγοί; војсковођа) био је гувернер у античкој Грчкој. У хеленистичкој ери и Византијском царству термин се користио и за војне гувернере.

Теодосијева династија

Теодосијева династија била је римска царска династија. Основао ју је цар Теодосије I Велики 379. године. Династија је владала Западним римским царством до 455. године, а Источним до 457. године.

Тома Палеолог

Тома Палеолог (грч. Θωμάς Παλαιολόγος) је био последњи морејски деспот (1428—1460). Био је најмлађи син византијског цара Манојла II (1391—1425) из династије Палеолога и његове супруге, српске принцезе, Јелене Драгаш. Власт је делио са својом браћом, а последње године владавине је провео у готово сталном сукобу са братом Димитријем (1449—1460). За разлику од њега, који се залагао за сарадњу са Османлијама, Тома је био наклоњен Западу и залагао се за сарадњу са Папом и италијанским државицама. Непосредно пре пада Мореје 1460. године, напустио је државу и са породицом отишао у Рим. Касније (1472) ће се његова ћерка Зоја (Софија) удати за московског кнеза Ивана III (1462—1505), након чега ће Москва постати Трећи Рим.

Цариградски универзитет

Царски универзитет у Цариграду, познат и као Пандидактерион (грчки: Πανδιδακτήριον) је био универзитет византијске престонице који је постојао у периоду од 425. до 1453. године. Основао га је византијски цар Теодосије II, а по турском освајању Цариграда је претворен у Универзитет у Истамбулу.

Четврти крсташки рат

Четврти крсташки рат трајао је од 1202. до 1204. године и покренут је да би се освојио Египат. Крсташи су због недостатка новца пристали да прво за Млетачку републику заузму Задар, да би касније прво за Алексија Анђела, а потом за себе освојили Цариград и срушили Византију. На темељима овог похода настале су нове државе, а Млетачка република је постала највећа поморска сила у источном Средоземљу.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.