Трешња

Трешња (Prunus subg. Cerasus), раније чрешња (од лат. cerasia) je листопадна дрвенаста биљка из потфамилије Prunoideae, чији се истоимени плодови користе у људској исхрани као воће. Најчешће је висока око 20 m. У Европи се све ређе може наћи у природи па је ова врста дрвећа данас угрожена. Трешња је припитомљена и има велики значај у воћарској производњи.

Трешња
Prunus avium1
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Подрод:
Cerasus
Врсте

Види текст

Изглед и грађа

Prunus cerasus - Köhler–s Medizinal-Pflanzen-113
Лист, цвијет, плод трешње

Трешња може достићи висину од 30 до 32 метра, а пречник стабла може бити 50 или више cm. Кора је свијетло до тамносмеђа са карактеристичним хоризонталним линијама, које временом све више дебљају и на тим мјестима се јављају пукотине. Испочетка, док је дрво још младо, линије се скоро и не примјећују, да би с временом и кора задебљала, а линије прелазе иу пукотине. Кора може и да се љушти у хоризонталне траке. Листови су елиптичног, односно више јајастог облика, на ободу су тестерасти, дуги око 10, а широки око 5 cm и перасте су нерватуре. Имају карактеристичне цвенкасто-смеђе жлијезде на петељци, у близини лиске. Цвијет је бијеле боје и налази се на дугој петељци. Пупови су елипсоидни и зашиљени, тамносмеђе су боје и прекривени са више љуспи. Цвјетови се јављају у великом броју и густо су распоређени и груписани. Карактеристика цијеле потфамилије, па и трешње, је грађа цвијета, који има један оплодни листић. У плоднику има два сјемена заметка, од којих се често само један развија у сјеме[1]. Плод је типична монокарпна коштуница, лоптаст је и има тамноцрвену, ружичасту или жуту боју. Пречник му је око 1 cm, а у културних сорти може бити крупнији. Плод трешње је изузетно меснат и слатког је укуса.

Животни услови

На Балкану се јавља у мезофилним шумама у природи. Хелиофитна је врста и захтијева пуно свјетлости на станишту. Успијева на сувљем, осунчаном земљишту, али више јој одговарају богата и умјерено влажна тла[2].

Распрострањеност и значај

Cerasus avium kora P
Стабло трешње - кора

Трешња је широко распрострањена у средњем и западном дијелу Европе, на Балкану, Апенинском и сјеверном дијелу Пиринејског полуострва. Има је и на Медитерану, али се рјеђе среће. У најјужнијим дијеловима Европе расте на нешто већим надморским висинама. У Азији се може наћи на Кавказу, Криму и дијеловима Мале Азије[2]. Трешња има велики значај као пољопривредна биљка, јер је припитомљена и једна је од најзаступљенијих биљака у воћарству, због својих укусних плодова, који се користе у свјежем и прерађеном стању. Данас је вјештачком селекцијом и оплемењивањем створен велики број сорти трешања који су врло честе воћарске културе у цијелом свијету. Бројни су разлози: не захтијева посебну конструкцију приликом узгоја, није захтјевна ни у погледу резидбе, а отпорна је на многе болести и штетнике[3]. Трешња је позната још из праисторије, кад су за њу знали људи из бронзаног доба, тачније 2000 година п. н. е. У 8. вијеку п. н. е. трешња је већ била припитомљена и људи су користили њене плодове. Сматра се да су прве трешње гајене на територији Мале Азије и Грчке. Поред тога што се користе у људској исхрани, плодове трешње једу и животиње и на тај начин доприносе размножавању трешње у природи.

Култивари

Washington USA Rainier cherries
Рејнир трешње из државе Вашингтон, САД

Следеће култиваре је Краљевско хортикултурно друштво наградило Наградом за заслуге у врту:

Име Висина Ширина Реф.
Accolade 8m 8m [4]
Amanogawa 8m 4m [5]
Autumnalis (P. × subhirtella) 8m 8m [6]
Autumnalis Rosea (P. × subhirtella) 8m 4m [7]
Avium Grandiflora see Plena
Colorata (P. padus) 12m 8m [8]
Grandiflora see Plena
Kanzan 12m 12m+ [9]
Kiku-shidare-zakura 4m 4m [10]
Kursar 8m 8m [11]
Morello (P. cerasus) 4m 4m [12]
Okamé (P. × incam) 12m 8m [13]
Pandora 12m 8m [14]
Pendula Rosea 4m 4m [15]
Име Висина Ширина Реф.
Pendula Rubra 4m 4m [16]
Pink Perfection 8m 8m [17]
Plena (Grandiflora) 12m 8m+ [18]
Praecox (P. incisa) 8m 8m
Prunus avium (дивља трешња) 12m+ 8m+
Prunus × cistena 1.5m 1.5m [19]
Prunus sargentii (Саргентова трешња) 12m+ 8m+ [20]
Prunus serrula (Тибетанска трешња) 12m 8m+ [21]
Shirofugen 8m 8m [22]
Shirotai 8m 8m [23]
Shōgetsu 8m 8m [24]
Spire 12m 8m [25]
Stella 4m 4m [26]
Ukon 8m 8m+ [27]

Продукција

Водеће нације прозвођачи слатких трешања 2014. године (тоне)
Ранг Земља Продукција
1 Турска 445.556
2 Сједињене Државе 329.852
3 Иран 172.000
4 Шпанија 118.220
5 Италија 110.766
6 Чиле 83.903
7 Румунија 82.808
8 Узбекистан 80.000
9 Русија 77.000
10 Грчка 73.380
Свет 2.245.826
Source: UN Food & Agriculture Organization[28]
Водеће нације прозвођачи киселих трешања 2014. године (тоне)
Ранг Земља Продукција
1 Русија 198.000
2 Ukraine 182.880
3 Турска 182.577
4 Пољска 176.545
5 Сједињене Државе 137.983
6 Иран 111.993
7 Србија 93.905
8 Мађарска 91.840
9 Узбекистан 45.000
10 Азербејџан 25.669
World 1.362.231
Source: UN Food & Agriculture Organization[28]

Године 2014, светска продукција слатких трешања је била 2,25 милиона тона, при чему је Турска произвела 20% укупне количине. Други већи произвођачи слатиких трешања су били Сједињене Државе и Иран. Светска продукција киселих трешања је 2014. износила 1,36 милиона тона, а водећи произвођачи су били Русија, Украјина, Турска и Пољска.

Европа

Највећи комерцијални воћњаци трешње у Европи су у Турској, Италији, Шпанији и другим земљама медитеранског региона, и у мањој мери у Балтичким земљама и јужној Скандинавији.

У Француској од 1920-их, прве трешње сезоне приспевају у априлу/мају из региона Сере (Источни Пиринеји),[29] где локални произвођачи шаљу, по традицији од 1932, прву гајбу трешања председнику републике.[30]

Северна Америка

У Сједињеним Државама, највећи део слатких трешања се узгаја у Вашингтону, Калифорнији, Орегону, Висконсину, и Мичигену.[31] Значајне сорте трешње су Бинг, Алстер, Рејнир, Брукс, Тулери, Кинг, и Свитхарт.[32] Орегон и Мичиген производе светло обојене Ројал Ан (Наполеон; алтернативно Квин Ан) трешње за процес марашино трешње. Већина киселих трешања (које се исто тако називају тарт) узгаја се у Мичигену, коме следе Јута, Њујорк, и Вашингтон.[31] Неке од сорти су Нанкинг и Еванс. Траверс Сити у Мичигену се назива „светском престоницом трешања”,[33] и у њену се одржава Национални фестивал трешања и прави највећа пита од трешања на свету. Специфични регион северног Мичигена познат по продукцији тарт трешања се назива „Траверс Беј” регионом.

Већина сорти трешње има захтев за хлађењем од 800 или више сати, што значи да би изашле из дормантног стања, процветале и формирале воће, зимска сезона мора да има најмање 800 сати са температурама испод 45 °F (7 °C). Сорте „мале хладноће” које захтевају 300 сати или мање су Мини Ројал и Ројал Ли, којима је неопходно унакрсно опрашивање, док се сорта Ројал Кримзон самоопрашује.[34] Ови варијетети обухватају широк опсег узгојних услова у САД. Сорте „мале хладноће” узгајају калифорнијски произвођачи трешања, при чему је Калифорнија други по величини произвођач слатких трешања у САД.[35]

Домаће и увезене сорте трешања добро успевају у канадским провинцијама Онтарио и Британска Колумбија, где се годишњи фестивал трешања одржава већ седам деценија у Оканаганској долини у граду Осојус.[36] Осим Оканагена, други региони узгоја трешања у Британској Колумбији су Симилкаминска долина и Кутенејска долина, при чему ова три региона заједно произведу 5,5 милиона kg годишње или 60% укупне канадске продукције.[37] Сорте слатких трешања у Британској Колумбији су Рејнир, Ван, Чилан, Лапинс, Свитхарт, Скина, Стакато, Кристалина и Бинг.

Нутритивна вредност

Трешње, киселе, црвене, сирове
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија209 kJ (50 kcal)
12,2 g
Шећери8,5 g
Прехрамбена влакна1,6 g
0,3 g
1 g
Витамини
Витамин А екв.
(8%)
64 μg
(7%)
770 μg
85 μg
Тиамин 1)
(3%)
0,03 mg
Рибофлавин 2)
(3%)
0,04 mg
Ниацин 3)
(3%)
0,4 mg
Витамин Б5
(3%)
0,143 mg
Витамин Б6
(3%)
0,044 mg
Фолат 9)
(2%)
8 μg
Холин
(1%)
6,1 mg
Витамин Ц
(12%)
10 mg
Витамин К
(2%)
2,1 μg
Минерали
Калцијум
(2%)
16 mg
Гвожђе
(2%)
0,32 mg
Магнезијум
(3%)
9 mg
Манган
(5%)
0,112 mg
Фосфор
(2%)
15 mg
Калијум
(4%)
173 mg
Натријум
(0%)
3 mg
Цинк
(1%)
0,1 mg
Остали конституенти
Вода86 g

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA
Трешње, слатке, црвене, сирове
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија263 kJ (63 kcal)
16 g
Шећери12,8 g
Прехрамбена влакна2,1 g
0,2 g
1,1 g
Витамини
Витамин А екв.
(0%)
3 μg
(0%)
38 μg
85 μg
Тиамин 1)
(2%)
0,027 mg
Рибофлавин 2)
(3%)
0,033 mg
Ниацин 3)
(1%)
0,154 mg
Витамин Б5
(4%)
0,199 mg
Витамин Б6
(4%)
0,049 mg
Фолат 9)
(1%)
4 μg
Холин
(1%)
6,1 mg
Витамин Ц
(8%)
7 mg
Витамин К
(2%)
2,1 μg
Минерали
Калцијум
(1%)
13 mg
Гвожђе
(3%)
0,36 mg
Магнезијум
(3%)
11 mg
Манган
(3%)
0,07 mg
Фосфор
(3%)
21 mg
Калијум
(5%)
222 mg
Натријум
(0%)
0 mg
Цинк
(1%)
0,07 mg
Остали конституенти
Вода82 g

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Сирове слатке трешње садрже 82% воде, 16% угљених хидрата, 1% протеина, и занемарљиве количине масти (табела). Као сирово воће, слатке трешње пружају мали хранљиви садржај по сервирању од 100 g, и једино дијететска влакна и витамин Ц су присутни у умереним количинама, док други витамини и дијетарни минерали сваки доприноси са мање од 10% дневно подребних количина (ДВ) по сервирању, респективно (табела).[38]

У поређењу са слатким трешњама, сирове киселе трешње садрже 50% више витамина Ц по сервирању од 100 g (12% ДВ) и око 20 пута више витамина А (8% ДВ), посебно бета-каротена (табела).[39]

Друге употребе

Дрво трешње је цењено због његове богате боје и равних зрна у производњи финог намештаја, посебно радних и трпезаријских столови, и столице.[40][41]

Врсте

  • Prunus apetala (Siebold & Zucc.) Franch. & Sav.
  • Prunus avium (L.) L.
  • Prunus campanulata Maxim.
  • Prunus canescens Bois.
  • Prunus caroliniana Aiton
  • Prunus cerasoides D. Don.
  • Prunus cerasus L.
  • Prunus × cistena Koehne
  • Prunus cornuta (Wall. ex Royle) Steud.
  • Prunus cuthbertii Small
  • Prunus cyclamina Koehne
  • Prunus dawyckensis Sealy
  • Prunus dielsiana C.K. Schneid.
  • Prunus emarginata (Douglas ex Hook.) Walp.
  • Prunus eminens Beck – нем. mittlere Weichsel
  • Prunus fruticosa Pall.
  • Prunus gondouinii (Poit. & Turpin) Rehder
  • Prunus grayana Maxim.
  • Prunus humilis Bunge
  • Prunus ilicifolia (Nutt. ex Hook. & Arn.) Walp.
  • Prunus incisa Thunb.
  • Prunus jamasakura Siebold ex Koidz.
  • Prunus japonica Thunb.
  • Prunus laurocerasus L.
  • Prunus lyonii (Eastw.) Sarg.
  • Prunus maackii Rupr.
  • Prunus mahaleb L.
  • Prunus maximowiczii Rupr.
  • Prunus mume (Siebold & Zucc.)
  • Prunus myrtifolia (L.) Urb.
  • Prunus napaulensis (Ser.) Steud.
  • Prunus nipponica Matsum.
  • Prunus occidentalis Sw.
  • Prunus padus L.
  • Prunus pensylvanica L.f.
  • Prunus pleuradenia Griseb.
  • Prunus prostrata Labill.
  • Prunus pseudocerasus Lindl.
  • Prunus pumila L.
  • Prunus rufa Wall ex Hook.f.
  • Prunus salicifolia Kunth. (=P. serotina)
  • Prunus sargentii Rehder
  • Prunus serotina Ehrh.
  • Prunus serrula Franch.
  • Prunus serrulata Lindl.
  • Prunus speciosa (Koidz.) Ingram
  • Prunus ssiori Schmidt
  • Prunus stipulacea Maxim.
  • Prunus subhirtella Miq.
  • Prunus takesimensis Nakai
  • Prunus tomentosa Thunb.
  • Prunus verecunda (Koidz.) Koehne
  • Prunus virginiana L.
  • Prunus × yedoensis Matsum.

Референце

  1. ^ Којић М. 2003. Ботаника. Бард-фин: Београд.
  2. 2,0 2,1 Photoforest, Мултимедијални атлас дрвећа и грмља Републике Српске
  3. ^ Брзица К. 1978. Практично воћарство за свакога. НИРО „Глас": Бања Лука.
  4. ^ „RHS Plant Selector Prunus 'Accolade' (d) AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2013. Приступљено 11. 11. 2012.
  5. ^ „RHS Plant Selector Prunus 'Amanogawa' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2013. Приступљено 11. 11. 2012.
  6. ^ „RHS Plant Selector Prunus × subhirtella 'Autumnalis' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2013. Приступљено 11. 11. 2012.
  7. ^ „RHS Plant Selector Prunus × subhirtella 'Autumnalis Rosea' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2013. Приступљено 11. 11. 2012.
  8. ^ „RHS Plant Selector Prunus padus 'Colorata' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2013. Приступљено 11. 11. 2012.
  9. ^ „RHS Plant Selector Prunus 'Kanzan' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2013. Приступљено 11. 11. 2012.
  10. ^ „RHS Plant Selector Prunus 'Kiku-shidare-zakura' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2013. Приступљено 11. 11. 2012.
  11. ^ „RHS Plant Selector Prunus 'Kursar' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2013. Приступљено 11. 11. 2012.
  12. ^ „RHS Plant Selector Prunus cerasus 'Morello' (C) AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2013. Приступљено 11. 11. 2012.
  13. ^ „RHS Plant Selector Prunus × incam 'Okamé' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2013. Приступљено 11. 11. 2012.
  14. ^ „RHS Plant Selector Prunus 'Pandora' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2013. Приступљено 11. 11. 2012.
  15. ^ „RHS Plant Selector Prunus pendula 'Pendula Rosea' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2013. Приступљено 11. 11. 2012.
  16. ^ „RHS Plant Selector Prunus pendula 'Pendula Rubra' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2013. Приступљено 11. 11. 2012.
  17. ^ „RHS Plant Selector Prunus 'Pink Perfection' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2013. Приступљено 11. 11. 2012.
  18. ^ „RHS Plant Selector Prunus avium 'Plena' (d) AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2013. Приступљено 11. 11. 2012.
  19. ^ „RHS Plant Selector Prunus × cistena AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2013. Приступљено 11. 11. 2012.
  20. ^ „RHS Plant Selector Prunus sargentii AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2013. Приступљено 11. 11. 2012.
  21. ^ „RHS Plant Selector Prunus serrula AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2013. Приступљено 11. 11. 2012.
  22. ^ „RHS Plant Selector Prunus 'Shirofugen' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2013. Приступљено 11. 11. 2012.
  23. ^ „RHS Plant Selector Prunus 'Shirotae' AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2013. Приступљено 11. 11. 2012.
  24. ^ „RHS Plant Selector – Prunus 'Shogetsu'. Архивирано из оригинала на датум 6. 6. 2013. Приступљено 29. 5. 2013.
  25. ^ „RHS Plant Selector – Prunus 'Spire'. Архивирано из оригинала на датум 6. 6. 2013. Приступљено 29. 5. 2013.
  26. ^ „RHS Plant Selector Prunus avium 'Stella' (F) AGM / RHS Gardening”. Apps.rhs.org.uk. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2013. Приступљено 11. 11. 2012.
  27. ^ „RHS Plant Selector – Prunus 'Ukon'. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2013. Приступљено 29. 5. 2013.
  28. 28,0 28,1 „Crops/Regions/Production of Cherries by Countries (from pick lists)”. UN Food & Agriculture Organization, FAOSTAT, Statistics Division. 2014. Архивирано из оригинала на датум 11. 5. 2017. Приступљено 12. 9. 2017.
  29. ^ Cardenas, Fabricio (24. 8. 2014). „Premières cerises de Céret et d'ailleurs” [First cherries from Céret and elsewhere]. Vieux papiers des Pyrénées-Orientales (на језику: француски). Архивирано из оригинала на датум 27. 6. 2015.
  30. ^ Cardenas, Fabricio (1. 6. 2014). „Des cerises de Céret pour le président de la République en 1932” [Ceret cherries for the President of the Republic in 1932]. Vieux papiers des Pyrénées-Orientales (на језику: француски). Архивирано из оригинала на датум 26. 10. 2014.
  31. 31,0 31,1 Cherry Production (PDF) (Извештај). National Agricultural Statistics Service, USDA. 23. 6. 2011. ISSN 1948-9072. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 6. 4. 2012. Приступљено 6. 10. 2011.
  32. ^ „Cherry Varieties”. Архивирано из оригинала на датум 08. 12. 2014. Приступљено 24. 10. 2014.
  33. ^ „Traverse City- Cherry Capital”. Michigan History. Приступљено 27. 3. 2018.
  34. ^ Lazaneo, Vincent (21. 1. 2011). „New cherry tree varieties thrive in mild climate”. San Diego Tribune (на језику: енглески). Приступљено 6. 6. 2018.
  35. ^ „Cherry”. fruitandnuteducation.ucdavis.edu (на језику: енглески). Department of Plant Sciences, University of California, College of Agricultural & Environmental Sciences. Приступљено 6. 6. 2018.
  36. ^ „Cherry Fiesta 2017”. Osoyoos Festival Society. 2016. Архивирано из оригинала на датум 21. 11. 2016. Приступљено 6. 6. 2018.
  37. ^ „Cherries”. BC Ministry of Agriculture. 2013. Архивирано из оригинала на датум 2. 2. 1999. Приступљено 28. 6. 2014.
  38. ^ „Nutrition facts, cherries, sweet, raw, 100 g”. US Department of Agriculture National Nutrient Database, Standard Reference 21. Nutritiondata.com. Архивирано из оригинала на датум 11. 2. 2013. Приступљено 19. 2. 2013.
  39. ^ „Nutrition facts, cherries, sour, red, raw, 100 g”. US Department of Agriculture National Nutrient Database, Standard Reference 21. Nutritiondata.com. Архивирано из оригинала на датум 31. 3. 2013. Приступљено 19. 2. 2013.
  40. ^ „Types of Ontario wood: Black cherry”. Queen's Printer for Ontario, Canada. 2016. Архивирано из оригинала на датум 25. 12. 2016. Приступљено 25. 12. 2016.
  41. ^ „Selecting wood furniture” (PDF). Utah State University. 1987. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 25. 12. 2016. Приступљено 25. 12. 2016.

Спољашње везе

  • Wikisource-logo.svg Cherry”. The American Cyclopædia. 1879.
Prunus serrulata

Јапанска трешња (Prunus serrulata) листопадно је дрво из породице Rosaceae, пореклом из Јапана, Кореје и Кине. Позната је и као Азијска трешња и Оријентална трешња.

Због својих на око лепих цветова користи се углавном као украсно дрво и нема прехрамбену вредност, иако неки од варијетета дају тамне плодове. Успешно расте на свим подручјима широм света са умереном климом.

Атеница

Атеница је насеље у Србији у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 558 становника.

Овде се налазе Виноградарски подрум у Атеници, Запис Ћирковића грм, Запис липа код цркве, Запис Гавриловића трешња, Запис крушка код школе, Запис Јеротијевића крушка.

Бусиловац

Бусиловац је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 883 становника.

Овде се налазе Запис Аранђеловића крушка (Бусиловац), Запис орах код нове цркве (Бусиловац), Запис Живковића трешња код школе (Бусиловац), Запис Рајића крушка (Бусиловац), Запис Николића крушка (Бусиловац) и Запис Милутиновића крушка (Бусиловац).

Велебиље

Велебиље (лудача, бун, велико биље, големо биље, луда трава, вучја трешња, пасја јагода), лат. Atropa belladona, је вишегодишња зељаста отровна биљка из породице помоћница (Solanaceae).Научно име рода Atropa је према једној од три митске суђаје Атропи која пресеца нит живота и тако предају душу смрти. Наставак за врсту belladonna значи лепа госпа због тога што су ренесансне даме укапале сок велебиља у очи, што је изазивало ширење зеница, а очи постајале упадљивије.

Вукманово

Вукманово је насељено место у градској општини Палилула на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на јужном рубу нишке котлине, у подножју Селичевице, на око 10 км од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 389 становника (према попису из 1991. било је 406 становника).

Овде се налазе Запис Марјановића трешња (Вукманово), Запис Петровића крушка (Вукманово) и Запис храст на Оштрој чуки (Вукманово).

Гложане (Свилајнац)

Гложане је насеље у Србији у општини Свилајнац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 936 становника.

Овде се налазе Запис Марјановића крушка (Гложане), Запис Алексића трешња (Гложане), Запис Алексића крушка (Гложане) и Запис липа код цркве (Гложане).

Дивља трешња

Дивља трешња (Prunus avium) је врста биљке из рода Prunus, у народу познатија и као црна трешња или птичарка. Има је у Европи, Анатолији, Магребу и Западној Азији, од Британских острва па јужно до Марока и Туниса, северно до Трондејмсфјорд региона у Норвешкој, источно до Кавказа и северног Ирана, са малом изолованом популацијом на западним Хималајима. Врста се широко узгаја и у другим регионима и постала је натурализована у Северној Америци и Аустралији.

Запис Алексића трешња (Гложане)

Запис Алексића трешња (Гложане) се налази на парцели чији је власник Алексић Драгољуб.

Запис Гавриловића трешња (Атеница)

Запис Гавриловића трешња (Атеница) се налази на парцели чији је власник Гавриловић Мирослав.

Запис Марјановића трешња (Вукманово)

Запис Марјановића трешња (Вукманово) се налази на парцели чији је власник Марјановић Милица.

Запис Петронијевића трешња (Парменац)

Запис Петронијевића трешња (Парменац) се налази на парцели чији је власник Петронијевић Радојко.

Запис трешња на Ујалици (Вреоци)

Запис трешња на Ујалици (Вреоци) се налази на парцели чији је власник Република Србија.

Награда Милан Ракић

Награда Милан Ракић је песничка награда која носи име у част песника Милана Ракића.

Досадашњи добитници су:

1976. године Божидар Милидраговић за књигу „Стопе“,

1980. године Братислав Р. Милановић за књигу "Клатно"

2004. године Ристо Василевски за књигу "Храм, ипак Храм"

2006. године: Милан Орлић за збирку „Град, пре него што усним“ и Небојша Деветак за књигу „Боре и бразготине“.

2007. године: Зоран Милисављевић за књигу „Кожа од речи“ и Андреј Јелић Мариоков за књигу „Наша ствар“.

2008. године: Горан Ђорђевић и Мирослав Тодоровић.

2009. године: Ђоко Стојичић за збирку „Хеленски богови“ и Предраг Бајо Луковић за књигу песама „Демон и лепота“.

2010. године: Обрен Ристић за књигу „Венац Творцу“ и Слободан Стојадиновић за књигу „Крчанов блок“.

2011. године: Милош Јанковић за књигу „Манастирник“ (награду вратио), Драган Лакићевић за „Снежни врт“ и Зорица Арсић Мандарић за збирку „Чиније звезданог пиринча“.

2012. године: Милоје Дончић за збирку „Копљарница“,

за 2012, додељена 2013. године: Ђорђе Николић за збирку „Ви нисте од овога света“,

за 2013, додељена 2014. године: Милан Лукић за дело „Body&Copper“ у издању Филипа Вишњића и Удружења књижевника Србије; и Ђорђе Д. Сибиновић за дело „Хиљаду карактера“ у издању Просвете.

2016. године: Иванка Вања Радмановић за збирку поезије под називом „Рајски кавез“ и Милисав Миленковић за књигу „Одисеј се није вратио”

2017. године: Зоран Хр. Радисављевић за песничку књигу „Света трешња”

2018. године: Веселин Мишнић за збирку поезије „Пустињске песме”

Парменац

Парменац је насеље у Србији у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 744 становника.

Овде се налазе Запис Радованова трешња (Парменац), Запис Петронијевића трешња (Парменац), Запис Петровића орах (Парменац), Запис Савића орах (Парменац), Запис орах на утрини (Парменац), Запис липа (Парменац) и Запис Полуга Михаила јабука (Парменац).

Рипањ

Рипањ је насеље у Градској општини Вождовац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 11.088 становника.

Налази се 15 километара јужно од Београда у подножју планине Авале. Кроз село пролазе три пруге (Београд-Ниш, Београд-Ниш преко Мале Крсне и Београд-Бар).

Сочни плодови

Сочнни плодови у ботаници су група непуцајућих или затворених простих плодова који су добили назив по томе што изгледају сочно. За разлику од сушних плодова, одликују се релативно кратким веком трајања. Њима се хране птице и друге животиње и тако их расејавају. Оне уносе семена у органе за варење, али то на њих не делује штетно, већ ће се неоштећена избацити заједно са изметом. Код неких семена се на тај начин чак стимулише процес клијања. Ови плодови могу бити меснати или делимично меснати. Типови сочних плодова су бобица и коштуница, као и плод јабуке-помум. Сочне плодове на пример имају трешња, вишња и дуња.

Трешња (језеро)

Језеро Трешња је вештачко језеро, смештено у насељу Мала Иванча на граници општина Сопот и Вождовац Окружено је листопадно-четинарском шумом.

Хаику

Хаику (јапански 俳句) је једна од најпознатијих врста јапанске поезије. Коначно дефинисана у 17. веку. Састоји се од три стиха који имају 17. слогова.

Хаику показује изузетно концентрисани момент природе, који је повезан с догађајима у људској унутрашњости. Први стих хаику идеално илуструје основну слику, атмосферу, осећаја или мисли.

Хаику врло често садржи речи које се односе на одређено годишње доба. Речи се могу односити на биљке или животиње, људе, активности или свечаности. Процветала јапанска трешња указје на пролеће, љиљани на лето, хризантема на јесен и репа на зиму.

Хаику стил је уобличен под јаким утицајем зена.

Чиреша (Караш-Северин)

Чиреша (рум. Cireșa) је насеље је у Румунији у округу Караш-Северин у општини Оцелу Рошу. Oпштина се налази на надморској висини од 291 m. Име му је преведено на српски језик - "Трешња".

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.