Трговачка школа Београд

Трговачка школа Београд је средња школа смештена у општини Стари град у Хиландарској улици број 1. Историја Трговачке школе датира од 1. октобра 1843. године. Тадашњи министар просвете Јован Стерија Поповић је потписао акт о оснивању Трговачке школе на захтев Манојла Солара, учитеља из Земуна првог званичног оснивача школе овог типа.

Трговачка школа
Трговачка школа
Трговачка школа Београд
Типдржавна
ЛокацијаХиландарска 1
Београд
Држава Србија
Веб-сајтtrgovackaskola.edu.rs

Школа

Основна делатност школе је средње стручно образовање које се реализује у подручју рада трговина, угоститељство, туризам и економија, право и администрација. [1]

У школи постоје 4 образовна профила[2]:

  • трговац (3 године)
  • трговински техничар (4 године)
  • аранжер у трговини (4 године)
  • комерцијалиста (4 године)

Запослено је 92 професора.[3]

Профил Број уписних места
Трговац 120
Трговински техничар 120
Аранжер у трговини 20
Комерцијалиста 60

Историјат

Министарство просвете 1844. године оснива Послено-трговачко училиште које је имало три разреда и четири учитеља. Указом кнеза Александра Карађорђевића 1858. године установљена је нова Трговачка школа. Оснивањем Реалне гимназије 1865. године Трговачка школа је престала да постоји. Целокупни кадар и ученици уграђени су у структуру под називом Реалка трговачког смера. Реалка је имала шест разреда, са 26 предмета распоређеним на летњи и зимски течај. Историја Трговачке школе се наставља после паузе од скоро једне деценије 1881. године, оснивањем приватне трговачке школе под називом Књажевско-Српска железничка и трговачка школа. Актом министарства 1892. прераста у Државну трговачку школу.

На самом почетку 20. века, уредбом краља Александра Обреновића 1900. године, Државна трговачка школа прераста у Српску краљевску државну трговачку академију. Након завршетка Првог светског рата, Српска трговачка академија, преименована је у Државну трговачку академију и под овим именом постојала је од 1919. до 1944. године. Наменска зграда саграђена је 1929. године и налази се у Цетињској улици (данашња Прва економска школа). Почетком Другог светског рата зграда је претворена у немачку касарну. У истој згради Школа наставља рад 1946. године. Тада добија и ново име Државна нижа трговачка школа са домом за 300 ученика. Школа добија ранг средње стручне школе и бива поново преименована у Трговачку школу "Јездимир Ловић", названа по једном од предратних трговачких помоћника и народном хероју Јездимиру Ловићу. Године 1993. школа обележава јубилеј - 150 година свог постојања. Те исте године, враћено јој је првобитно име - Трговачка школа.

Задужбина у Хиландарској улици

Задужбина брачног пара Кики представља Палата Кики, која се данас налази у центру Београда, на углу Цетињске и Хиландарске улице. По тестаментарној жељи Евгеније Кики 1934. започета је изградња дома БТО (Трговачка школа београдске Трговачке Омладине) у којој је од тада трајно смештена Трговачка школа у Београду. Без сопственог потомства, Евгенија Кики је сачувала спомен на сећање хиљаде трговачких помоћника који су становали у дому. Њено име, као и имена њених родитеља и супруга, и данас се налазе на фасади зграде.

Види још

Референце

  1. ^ Trgovačka škola - Beograd
  2. ^ Упис редовних ученика
  3. ^ Некад и сад

Спољашње везе

Зграда Трговачке академије

Зграда Трговачке академије се налази у Београду, на територији градске општине Стари град, представља непокретно културно добро као споменик културе.Зграда је подигнута 1926. године, према пројекту архитекте Јездимира Денића, на месту старијег објекта Трговачке школе. Идеја о њеном оснивању, која датира још из средине 19. века, реализована је почетком 20. века. У овом објекту Трговачка академија се налазила само три године, а данас се у њему налази Правно-пословна школа.

Својим архитектонско-стилским карактеристикама, зграда припада академизираној варијанти српско-византијског стила. Улична фасада је оживљена карактеристичном алтерацијом појасева опеке и малтера, низом архиволти које почивају на пиластрима полукружног профила и декоративно обрађеним улазом. На дворишној фасади примењен је трем са стубовима и архиволтама. У ширим оквирима српске архитектуре ова грађевина представља најчистији пример примене српско-византијског стила на профаним објектима јавне намене.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.